{"id":186166,"date":"2020-12-25T19:00:53","date_gmt":"2020-12-25T18:00:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=186166"},"modified":"2021-03-05T10:49:27","modified_gmt":"2021-03-05T09:49:27","slug":"pregled-tranzicione-pravde-izazovi-kao-izlaz-sprovodenje-tranzicione-pravde-mora-ostati-prioritet-i-jedan-od-kljucnih-uslova-za-pridruzivanje-zemalja-zapadnog-balkana-evr","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/pregled-tranzicione-pravde-izazovi-kao-izlaz-sprovodenje-tranzicione-pravde-mora-ostati-prioritet-i-jedan-od-kljucnih-uslova-za-pridruzivanje-zemalja-zapadnog-balkana-evr\/","title":{"rendered":"\u201ePregled tranzicione pravde \u2013 izazovi kao izlaz\u201c – Sprovo\u0111enje tranzicione pravde mora ostati prioritet i jedan od klju\u010dnih uslova za pridru\u017eivanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji."},"content":{"rendered":"

XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama otvoren je u ponedeljak 21.12.2020. godine panelom \u201ePregled tranzicione pravde \u2013 izazovi kao izlaz\u201c, na kome su panelistkinje i panelisti dali uvid u trenutan status procesa tranzicione pravde u zemljama regiona.<\/strong><\/p>\n

Zaklju\u010dak panela sa\u017eet je u poruci da, uprkos krizi tranzicione pravde, koja se izme\u0111u ostalog ogleda u nedostatku politi\u010dke volje i decenijama dugom nepristajanju na odgovornost za po\u010dinjene zlo\u010dine, te negativnom uticaju dru\u0161tvenih i politi\u010dkih promena na procese gra\u0111enja mira, civilno dru\u0161tvo sa prostora biv\u0161e Jugoslavije ne sme da odustane od dru\u0161tvene potrebe za uspostavljanjem tranzicione pravde. Bilo je re\u010di i o zna\u010daju i dometima izvinjenja i reperacija za procese pomirenja i razli\u010ditim, dosad nedovoljno tematizovanim aspektima retributivne pravde i ograni\u010denjima uobi\u010dajenih pristupa ovim problemima, te potrebi za novim perspektivama.<\/p>\n

\u017darko Puhovski<\/strong>, profesor emeritus Filozofskog fakulteta Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu i \u010dlan REKOM mre\u017ee pomirenja,\u00a0 uporedio je prostor biv\u0161e Jugoslavije danas mo\u017ee sa Nema\u010dkom \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka i podsetio na to da se zlo\u010dini u svakoj od postojugoslovenskih dr\u017eava i dalje tuma\u010de kao pojedina\u010dni incidenti. Trenutno stanje vidi kao permanentnu nedoraslost ovih dru\u0161tava da naprave razliku izme\u0111u kolektivne krivice i kolektivne odgovorosti. Korake koje je u poslednjoj godini u\u010dinila hrvatska Vlada kako bi priznala sve \u017ertve rata i dalje vidi kao simboli\u010dne, pragmati\u010dne \u010dinove, koji dopiru do malog broja ljudi.<\/p>\n

Sabina \u010cehaji\u0107 Clancy<\/strong>, vanredna profesorka socijalne psihologije na Univerzitetu u Stokholmu, govorila je o zna\u010daju kolektivnih izvinjenja i reparacija za procese pomirenja. Prihvatanje moralne odgovornosti, priznavanja \u017ertava, ali i opro\u0161taj vidi kao klju\u010dne preduslove za napredak u intergrupnim odnosima u postkonfliktnom kontekstu. Istakla je da su emocije poput krivice i stida kod pojedinaca koji ose\u0107aju odgovornost za zlo\u010dine po\u010dinjene u njihovo ime klju\u010dne za efekat koji imaju pojedina\u010dna izvinjenja. Isti\u010de da istra\u017eivanja pokazuju da javna izvinjenja politi\u010dara uglavnom nemaju zna\u010dajan uticaj na procese pomirenja, ali da je pitanje javnih izvinjenja kompleksno i da na njega nema jednostranog odgovora.<\/p>\n

Izlaganje Davida Hudsona<\/strong> iz direktorata Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o pro\u0161irenju ticalo se specifi\u010dnog, \u201e\u0161ireg\u201c pristupa\u00a0 tranzicionoj pravdi na Zapadnom Balkanu koji ima Evropska komisija. Istakao je zna\u010daj finansijske i politi\u010dke podr\u0161ke radu rezidualnog mehanizma i potrazi za nestalim osobama kao i ekonomske investicije u zemlje Zapadnog Balkana i podsticanje kulturnog razvoja i saradnje koji, po njegovom mi\u0161ljenju, indirektno podsti\u010du procese tranzicione pravde, koji bi trebalo da imaju transformativnu ulogu za ova dru\u0161tva.<\/p>\n

Vanredna profesorka Univerziteta u Pri\u0161tini Vjollca Krasniqi<\/strong> je govorila o retributivnoj i restorativnoj pravdi i narativima o ratu na Kosovu. Istakla je da sami sudski procesi i ka\u017enjavanje ratnih zlo\u010dina nisu dovoljan uslov za pomirenje i da su neophodni novi pristupi pravdi koji bi podrazumevali pristup \u201eodozdo\u201c i uklju\u010divali razli\u010dite dru\u0161tvene grupe. Narativi o ratu se obi\u010dno formiraju oko koncepata morala i pravde i neretko se koriste kao opravdanje za rat, na \u0161ta je u slu\u010daju rata na Kosovu pridodat diskurs o otporu i kolektivnoj borbi za oslobo\u0111enje. Tako formiran narativ o isklju\u010divo odbrambenom ratu isklju\u010duje mogu\u0107nost nasilja prema \u201edrugoj strani\u201c, \u010dime se konflikt perpetuira.<\/p>\n

Postdoktorantkinja u Centru za studije mira Univerziteta u Tromsu Sla\u0111ana Lazi\u0107<\/strong> je izlo\u017eila sopstveni pogled na transformativnu pravdu, kao noviji koncept politike gra\u0111enja mira fokusiran na socioekonomsku nepravdu, za razliku od tranzicione\u00a0 pravde koja podrazumeva formalniji, legalisti\u010dki pristup pravdi. Izrazila je skepsu prema mehanizmima transformativne pravde i mogu\u0107nostima njihove primene na Zapadnom Balkanu, s obzirom na socioekonomsku i politi\u010dku situaciju u postugoslovenskim zemljama i postoje\u0107e povrede ljudskih prava. Potrebe \u017ertava, reparacije i potragu za nestalim osobama vidi kao prioritete u ovom dugom i bolnom procesu.<\/p>\n

Svi u\u010desnici\/e panela su se slo\u017eili u tome da civilno dru\u0161tvo treba da nastavi da insistira na tome da je sprovo\u0111enje tranzicione pravde ve\u0107 prepoznato kao prioritet i jedan od klju\u010dnih uslova za pridru\u017eivanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.<\/p>\n

Panel je moderirala Tea Gorjanc Prelevi\u0107<\/strong>, dugogodi\u0161nja aktivistkinja za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori i \u010dlanica REKOM mre\u017ee pomirenja.<\/p>\n

U\u010desnici\/e panela govore na regionalnom, engleskom i albanskom jeziku.<\/p>\n

 <\/p>\n