{"id":185793,"date":"2020-11-06T09:40:06","date_gmt":"2020-11-06T08:40:06","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=185793"},"modified":"2020-11-23T12:59:46","modified_gmt":"2020-11-23T11:59:46","slug":"unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/","title":{"rendered":"Front u otad\u017ebini: Unutar srpskih logora za ratne zarobljenike"},"content":{"rendered":"

Iako se tokom ratova 1990-ih na teritoriji Srbije nisu vodile borbe, na hiljade zarobljenika iz Hrvatske zatvoreno je i zlostavljano u logorima u Vojvodini.<\/strong><\/p>\n

\n

Kada je u novembru 1991. godine Vukovar pao u ruke Jugoslovenske narodne armije (JNA) nad kojom je kontrolu imala Srbija, me\u0111u zarobljenim mu\u0161karcima bio je i Hi\u010dam Mala, koji je autobusom preba\u010den u Srbiju.<\/p>\n

\u201eRadio je bio uklju\u010den, \u010duli smo ratne pesme i \u010duli smo najavu da \u0107e konvoj od 1.200 \u2018usta\u0161a\u2019 iz Vukovara pro\u0107i kroz ta i ta mesta\u201d, rekao je Mala pred Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim sudom za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ).<\/p>\n

\u201eDakle, kada smo prolazili kroz naseljena mesta, gomila (Srba) je bacala kamenje (na autobuse)\u201d, rekao je on.<\/p>\n

Te zime, Mala je zatvoren na napu\u0161tenu poljoprivrednu farmu, koja je pretvorena u logor, u selu Staji\u0107evo, kod Zrenjanina u Vojvodini.<\/p>\n

Mala, poreklom iz Sirije, u Jugoslaviju je do\u0161ao 1964. godine kao student medicine i ostao je da radi kao lekar. Kada je izbio rat, radio je u vukovarskoj bolnici. Zarobljen je zajedno sa svojim kolegama.<\/p>\n

\u201eRe\u010deno nam je da \u0107e vojska (JNA) pustiti \u017eene, decu i medicinsko osoblje da odu u Vinkovce, dok \u0107e ostali biti zadr\u017eani kao zarobljenici\u201d, kazao je on.<\/p>\n

\u201eAli kad smo iza\u0161li, po\u010deli su da nas razdvajaju \u2013 mu\u0161karce na jednu, \u017eene i decu na drugu stranu. Ne pitaju\u0107i nikoga za ime, nacionalnost ili bilo \u0161ta drugo, po\u010deli su da nas guraju u autobuse i vre\u0111aju nas, uz upotrebu oru\u017eja\u201c.<\/p>\n

Decenijama nakon zavr\u0161etka sukoba koji su pratili raspad Jugoslavije, pitanje da li je Vojvodina devedesetih godina bila u ratnom stanju i dalje nije utvr\u0111eno. Srpski zvani\u010dnici su uvek tvrdili da su se sukobi 1990-ih doga\u0111ali van granica Srbije.<\/p>\n

BIRN-ovo istra\u017eivanje arhiva MKSJ-a i li\u010dna svedo\u010denja pre\u017eivelih pokazuju da je tokom rata u Jugoslaviji u Vojvodini po\u010dinjen niz zlo\u010dina, te da mnogi po\u010dinioci nikada nisu procesuirani. Ovi zlo\u010dini se i danas umanjuju ili ignori\u0161u.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eKoliko smo stradali\u201d<\/strong><\/p>\n

U aprilu 2013. godine, Hi\u010dam Mala se pojavio pred MKSJ-om kao svedok u predmetu protiv Gorana Had\u017ei\u0107a, ratnog vo\u0111e Srba iz Hrvatske koji je bio na \u010delu samoprogla\u0161ene Republike Srpske Krajine (RSK).<\/p>\n

Prema optu\u017enicama MKSJ-a protiv Had\u017ei\u0107a i jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, stotine Hrvata koji su \u017eiveli na teritoriji Hrvatske koju su pod svojom kontrolom dr\u017eali srpski pobunjenici, zavr\u0161ili su kao zarobljenici u Vojvodini.<\/p>\n

Dr\u017eani su u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, u poljoprivrednim kompleksima u selima Staji\u0107evo i Begejci (dana\u0161nji Torak) i u vojnim zgradama u \u0160idu i Zrenjaninu. Neki biv\u0161i zatvorenici su rekli da su bili ispitivani i u Novom Sadu i Somboru.<\/p>\n

Danas, vlada Vojvodine predstavlja ovu severnu srpsku pokrajinu sa brojnim etni\u010dkim manjinama kao svojevrsni multikulturni raj<\/a>.<\/p>\n

Ipak, tokom sukoba devedesetih godina, ona je bila mesto progona i drugih zlo\u010dina nad etni\u010dkim manjinama<\/a>, uglavnom nad Hrvatima, ali i nad Slovacima.<\/p>\n

Nenad Dimitrijevi\u0107, profesor na Centralnoevropskom univerzitetu, obja\u0161njava da je u modernoj istoriji Vojvodina pripadala razli\u010ditim dr\u017eavama \u2013 Austro-Ugarskoj, Kraljevini Jugoslaviji, socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji i dana\u0161njoj Srbiji.<\/p>\n

\u201eSvaki od ovih re\u017eima se na svoj na\u010din igrao sa nacionalnim sastavom Vojvodine, ugnjetavanjem, favorizovanjem, kolonizacijom ili proterivanjem etni\u010dkih grupa. Mo\u017eda je ta\u010dno da je, uprkos svim ovim turbulencijama, u odre\u0111enim periodima postojala neka vrsta kulture me\u0111usobnog po\u0161tovanja\u201c, obja\u0161njava Dimitrijevi\u0107.<\/p>\n

\u201eAli bojim se da su ratovi devedesetih otkrili da je pri\u010da o jedinstvenom multikulturalnom kvalitetu regiona u velikoj meri mit\u201d, dodaje on.<\/p>\n

Na izborima, nakon dolaska Slobodana Milo\u0161evi\u0107a na vlast u Jugoslaviji, zna\u010dajan deo srpskih glasa\u010da u Vojvodini glasao je za nacionalisti\u010dke stranke.<\/p>\n

\u201ePosledice su jasne. Ako pogledamo popis stanovni\u0161tva 1991, 2002. i 2011. godine, vide\u0107emo brojke koje otkrivaju stalno smanjenje prisustva nacionalnih manjina, kako u apsolutnim brojkama, tako i proporcionalno. Dakle, ko govori o Vojvodini kao o \u2018multikulturnom raju\u2019, ili je neupu\u0107en ili cini\u010dan\u201c, dodaje Dimitrijevi\u0107.<\/p>\n

Zlo\u010dini iz devedesetih godina se \u010desto ignori\u0161u. Tako je pro\u0161log decembra u zatvoru u Sremskoj Mitrovici otvoren muzej, ali istorija koju on dokumentuje se iznenada prekida pre poslednje decenije 20. veka.<\/p>\n

Umesto toga, fokus je na stradanju srpskih \u017ertvava. Kada je muzej otvoren, jedan beogradski tabloid je objavio tekst pod naslovom: \u201eJeziva izlo\u017eba u KPZ Sremska Mitrovica: Ovde su nevine Srbe mu\u010dili, ve\u0161ali i spaljivali \u017eive\u201d.<\/p>\n

U \u010dlanku je citiran upravnik zatvora u Sremskoj Mitrovici Aleksandar Alimpi\u0107, koji je rekao da Srbi \u201ebrzo opra\u0161taju, ali (mi) tako\u0111e \u010desto brzo i zaboravljaju.\u201d<\/p>\n

\u201eMislim da na\u0161a deca ne u\u010de koliko smo stradali\u201c, dodao je on.<\/p>\n

Stotine zatvorenika nesrpsk\u0435 nacionalnosti iz Hrvatske dr\u017eano je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici od 18. novembra 1991. do 22. avgusta 1992. Zatvorenici su tamo bivali podvrgnuti mu\u010denju i psiholo\u0161kom zlostavljanju. Ipak, njihovo stradanje je, \u010dini se, brzo zaboravljeno, makar u muzeju.<\/p>\n

\"\"
Goran Had\u017ei\u0107 prilikom prvog pojavljivanja pred Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim sudom za biv\u0161u Jugoslaviju u julu 2011. Foto: EPA\/JERRY LAMPEN\/POOL.<\/figcaption><\/figure>\n

\u201eMore ljudskih tela\u201d<\/strong><\/p>\n

Svedo\u010denja sa su\u0111enja pred MKSJ-om pokazuju da je Goran Had\u017ei\u0107, lider Srba u Hrvatskoj, najmanje jednom posetio zatvor u Sremskoj Mitrovici.<\/p>\n

\u201e\u0160etao se i posmatrao situaciju\u201d, se\u0107a se biv\u0161i zatvorenik Vilim Karlovi\u0107. \u201eNeki ljudi koji su ga pratili, govorili su sva\u0161ta ljudima, izrugivali su im se\u201d, dodaje on.<\/p>\n

Had\u017ei\u0107 je \u010dak ispitivao jednog zatvorenika, Ljubu Pribudi\u0107a. \u201eI on se okrenuo ka meni i rekao: \u2018Sa koje strane su te o\u0161amarili? \u2019A ja sam odgovorio: \u2018Sa ove\u201d. A onda me on o\u0161amario sa druge strane. I rekao mi je: \u2018Evo, da te ne udaraju uvek sa iste strane\u2019\u201d.<\/p>\n

Svedoci ka\u017eu da je brutalnost po\u010dinjala njihovim dolaskom u zatvor. \u201eIzveli su nas na ko\u0161arka\u0161ko igrali\u0161te. Le\u017eali smo na stomaku na betonskoj podlozi. Lila je ki\u0161a. Le\u017eali smo tako dosta dugo. Onda su nas naterali da ustanemo i protr\u010dimo kroz \u0161palir\u201c, prise\u0107a se Pribudi\u0107.<\/p>\n

\u201eSru\u0161ili su me, ali uspeo sam da ustanem i do\u0111em do kraja \u0161palira. Zatim smo do\u0161li do travnjaka. Rekli su nam da sednemo i izujemo cipele. Tada su po\u010deli da nas udaraju po tabanima, a onda i po \u010ditavom telu\u201d.<\/p>\n

Na su\u0111enju Had\u017ei\u0107u za\u0161ti\u0107eni svedok GH-080 opisao je uslove u zatvoru kao \u201egrozne, posebno za one koji su bili ranjeni\u2026 Tamo je bilo ljudi bez ruku ili nogu. Sam pogled na njih bio je u\u017easan\u201c.<\/p>\n

Pribudi\u0107 se se\u0107a da su ljudi \u201ele\u017eali jedan uz drugog, poput sardina\u2026\u201d<\/p>\n

\u201eAko biste no\u0107u morali da idete u toalet, morali biste nekoga da zgazite, nakon \u010dega biste pali. Bilo je to more ljudskih tela\u201c, dodaje on.<\/p>\n

Zatvorenik \u017deljko \u0160andor opisao je kako su hrvatski dezerteri iz Jugoslovenske narodne armije (JNA) dr\u017eani u samicama gde su bivali podvrgnuti jo\u0161 o\u0161trijim fizi\u010dkim i psihi\u010dkim kaznama.<\/p>\n

\u201eOsim premla\u0107ivanja, morali su da pevaju i \u010detni\u010dke pesme. Morali su, poput pasa, da laju na sijalice i izgovaraju re\u010denice poput \u2018\u017divela Srbija\u2019\u201c, rekao je \u0160andor.<\/p>\n

BIRN je kontaktirao srpsku Upravu za izvr\u0161enje krivi\u010dnih sankcija kako bi saznao da li ova institucija poseduje dokumente ili artefakte iz tog perioda, kao i da li su oni mo\u017eda dostupni za javnost. BIRN je tako\u0111e pitao za\u0161to zatvorski muzej ne spominje ono \u0161to se tamo de\u0161avalo devedesetih, me\u0111utim, odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eProklet bio izdajica\u201c<\/strong><\/p>\n

Nehumani tretman, prisilni rad, neadekvatna medicinska nega i stalno fizi\u010dko i psiholo\u0161ko zlostavljanje karakterisali su i ostale objekte za pritvor u Vojvodini.<\/p>\n

Inicijativa mladih za ljudska prava objavila je da je odluku o stvaranju logora u Staji\u0107evu i Begejcima potpisao general JNA Veljko Kadijevi\u0107. Kadijevi\u0107 je preminuo u Moskvi 2014. godine, ali mu se nikada nije sudilo. Hrvatska je protiv njega podnela optu\u017enicu za ratne zlo\u010dine i raspisala poternicu, ali Rusija ga nikada nije izru\u010dila<\/a>.<\/p>\n

Kada je zarobljeni doktor Hi\u010dam Mala stigao u Staji\u0107evo u \u201ekonvoju od 1200 usta\u0161a\u201d, prvo \u0161to je video bila je prljava \u0161tala koja je izgledala kao da je stara 15 godina. Nije bilo struje, svetla ili prozorskih stakala. Zatvorenici su zavr\u0161avali u torovima za stoku.<\/p>\n

\u201eKada smo u\u0161li, vikali su, uperili su svetla u nas, po\u010deli da nas tuku i naredili nam da legnemo na pod i ne di\u017eemo glavu\u201d, rekao je Mala. \u201eNastala je gu\u017eva i haos. Tu je bilo i pasa. Bilo je kao na filmu\u201c.<\/p>\n

Stra\u017eari su budili zatvorenike, oko 1.000 njih, svakog jutra u 5 sati i terali ih da pevaju jugoslovensku himnu.<\/p>\n

\u201ePostoji jedan deo himne koji ka\u017ee: \u2019Proklet bio izdajica\u2019 a oni su taj deo morali da ponove najmanje 100 puta, jer su bili izdajice. Svako ko nije pevao bio bi ka\u017enjen premla\u0107ivanjem\u201d, rekao je Mala.<\/p>\n

Doktor Mala je bio zatvoren na farmi u Staji\u0107evu, dok se jo\u0161 jedan doktor, Mladen Lon\u010dar, nalazio na udaljenosti od 34 kilometra, na farmi u selu Begejci, blizu Zrenjanina.<\/p>\n

U Begejcima je bilo oko 750 zatvorenika. Me\u0111u njima je bila i grupa \u017eena, od kojih su neke seksualno zlostavljane.<\/p>\n

Nakon \u0161to je razmenom zatvorenika pu\u0161ten na slobodu, Lon\u010dar je, kako je naveo, po\u010deo da pru\u017ea psihosocijalnu pomo\u0107 biv\u0161im zatvorenicima i razgovara sa nekim \u017eenama koje su pre\u017eivele.<\/p>\n

\u201ePotvrdili su moju sumnju i ispri\u010dali mi pora\u017eavaju\u0107e pri\u010de. Neke \u017eene su vo\u0111ene ne samo u spavaonice stra\u017eara ve\u0107 i u hotele u Zrenjaninu. Ose\u0107ali su se kao privatne prostitutke\u201c, ispri\u010dao je on.<\/p>\n

Za\u0161ti\u0107eni svedok GH-085 sa su\u0111enja Had\u017ei\u0107u bila je trudna dva i po meseca kada su vojnici u\u0161li u njeno selo u isto\u010dnoj Slavoniji.<\/p>\n

Odveli su je u logor u Begejcima, gde je provela dva meseca.<\/p>\n

Tamo je dosta smr\u0161ala, pa stra\u017eari nisu ni znali da je trudna. Na kraju je rodila zdravog sina.<\/p>\n

\u201eKad sam se vratila u Vukovar, pitali su me: \u2018Da li je mogu\u0107e da si pre\u017eivela logor i premla\u0107ivanje i maltretiranje?\u2019. Jer su od drugih logora\u0161a \u010duli \u0161ta se doga\u0111alo\u201d, rekla je ona pred MKSJ-om.<\/p>\n

\u201eI rekla sam im: \u2018Da, pre\u017eivela sam. \u010covek je ja\u010di od \u010delika\u2019\u201d.<\/p>\n

Jo\u0161 2008. godine, udru\u017eenje pravnika \u201eVukovar 1991\u201c podnelo je krivi\u010dnu prijavu Tu\u017eila\u0161tvu za ratne zlo\u010dine u Beogradu zbog zlo\u010dina koji su po\u010dinjeni u pet ratnih logora u Srbiji.<\/p>\n

\u201e\u0160to se ti\u010de logora, ubistava u logorima, silovanja \u017eena, premla\u0107ivanja zatvorenika, odgovornost le\u017ei na tada\u0161njem rukovodstvu Srbije i biv\u0161e Jugoslavije, na komandnom lancu JNA i, naravno, tada\u0161njem rukovodstvu Vojvodine\u201c, istakao je Pero Kova\u010devi\u0107, potpredsednik Udru\u017eenja.<\/p>\n

Pro\u0161lo je 12 godina od krivi\u010dne prijave, a i dalje nema o\u010diglednog napretka.<\/p>\n

Pre pet godina, predstavnici udru\u017eenja su se sastali sa Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, tada\u0161njim premijerom, a sada\u0161njim predsednikom Srbije. Dogovoreno je da \u0107e Srbija omogu\u0107iti biv\u0161im logora\u0161ima iz Hrvatske da do\u0111u u komemorativnu posetu nekada\u0161njeg logora u Staji\u0107evu.<\/p>\n

\u201eNa\u017ealost, Vu\u010di\u0107 nije odr\u017eao re\u010d i nije nam dozvolio da odemo u Staji\u0107evo, zapalimo sve\u0107e i polo\u017eimo vence i cve\u0107e u znak se\u0107anja na ubijene u logorima u Srbiji\u201d, rekao je Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eU Hrtkovcima nema mesta za Hrvate\u201d<\/strong><\/p>\n

Do 6. maja 1992. godine, logori u Staji\u0107evu i Begejcima ve\u0107 su bili zatvoreni, mada je jo\u0161 uvek bilo ljudi u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Tog dana je lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav \u0160e\u0161elj odr\u017eao skup u selu Hrtkovci.<\/p>\n

Samoprogla\u0161eni \u201e\u010detni\u010dki vojvoda\u201c obratio se ljudima koje je nazvao svojom \u201esrpskom bra\u0107om i sestrama\u201d, izjaviv\u0161i da \u201eu Hrtkovcima nema mesta za Hrvate\u201d.<\/p>\n

\u0160e\u0161elj je rekao: \u201eIzve\u0161\u0107emo ih na granicu srpske zemlje. Odatle pe\u0161ka neka produ\u017ee, ako sami ne odu\u201d.<\/p>\n

Na skupu se obratio re\u010dima: \u201eUbe\u0111en sam da \u0107ete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini znati da sa\u010duvate me\u0111usobnu slogu i jedinstvo, da \u0107ete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u va\u0161em selu i okolini\u201d.<\/p>\n

Katica Pauli\u0107, lokalna Hrvatica koja se na kraju preselila u Zagreb, prisustvovala je \u0160e\u0161eljevom skupu toga dana.<\/p>\n

\u201ePa, \u200b\u200bvidite, bila sam znati\u017eeljna. Htela sam da vidim \u0161ta taj \u010dovek \u017eeli. Ne znam da li mo\u017eete to da razumete\u201c, kazala je Pauli\u0107.<\/p>\n

\u201eSve je bilo divno i mirno, a sada neko \u017eeli to da uni\u0161ti. Za\u0161to? Pa, da vidimo za\u0161to, da \u010dujemo koji je razlog\u201c.<\/p>\n

Po njenim re\u010dima, \u0160e\u0161eljeve snage su se u selu pojavile sa tradicionalnim \u0161ajka\u010dama sa kokardama. Znala je da to nije redovna vojska i rekla je da su izgledali \u201ezastra\u0161uju\u0107e\u201d.<\/p>\n

\u201eTo su bili njegovi ljudi, njegovi vojnici, svi u crnom\u201d, rekla je ona. \u201ePojasevi sa municijom visili su preko njihovih grudi. Imali su pu\u0161ke\u201c.<\/p>\n

\u0160e\u0161elj je \u010dak pro\u010ditao spisak Hrvata za koje je rekao da treba da odu. \u201eBio je to konkretan, jasan napad na odre\u0111ene ljude, sa jasnom pretnjom \u0161ta \u0107e im se desiti ako se ne budu iselili\u201d, rekla je Branislava Kosti\u0107, aktivistkinja za ljudska prava iz Vojvodine.<\/p>\n

Nedugo zatim, Kosti\u0107 je u\u010destvovala na antiratnom doga\u0111aju u Hrtkovcima \u010diji su slogani bili: \u201e Ne\u0107emo da se delimo, ne\u0107emo da se selimo i Vojvodina moja domovina!\u201c<\/p>\n

Ona se se\u0107a da je taj dan bio u\u017easno stresan, na ivici fizi\u010dkog obra\u010duna i dodaje da su joj neki lokalni Srbi rekli da bi, kao Srpkinja, trebalo da se stidi.<\/p>\n

Njoj je tako\u0111e re\u010deno da je premlada i da ne zna istinu o onome \u0161to se desilo na tom podru\u010dju tokom Drugog svetskog rata. Odgovorila je da \u201eHrvati iz Hrtkovaca ne mogu biti krivi za smrt njenog dede (u Drugom svetskom ratu)\u201d.<\/p>\n

Tog dana je jedino postignuto da se ljudi mirno razi\u0111u: \u201eBili smo naivni i verovali smo da ne\u0161to mo\u017eemo da promenimo re\u010dima\u201d.<\/p>\n

Nakon \u0160e\u0161eljevog govora, njegove pristalice i saradnici su pokrenuli kampanju uznemiravanja i zastra\u0161ivanja Hrvata sa ciljem da ih nateraju da odu iz Hrtkovaca.<\/p>\n

Svedok MKSJ-a Aleksa Eji\u0107 je rekao da su \u0160e\u0161eljevi saradnici odr\u017eavali sastanke na kojima su savetovali srpske izbeglice iz Hrvatske da \u201eprovaljuju u ku\u0107e\u201d u Hrtkovcima i sastavljali la\u017ene ugovore kojima bi dokazivali da na to imaju pravo.<\/p>\n

\u201eNakon ovog govora (\u0160e\u0161elja) i tog skupa, do\u0161la nam je u posetu gospo\u0111a sa sinom od 16 godina. Provela je deset dana u na\u0161oj ku\u0107i\u201d, ispri\u010dala je Pauli\u0107. \u201eMorala sam da joj dam svoju novu spava\u0107u sobu sa novim name\u0161tajem koji nam je poklonio otac\u201d.<\/p>\n

Pozvala je policiju, ali ona je pomogla nepoznatoj \u017eeni koja se uselila u njenu ku\u0107u.<\/p>\n

Zbog ovakve atmosfere prisile i uznemiravanja, mnogi lokalni Hrvati (i sama Katica Pauli\u0107), napustili su Hrtkovce tako \u0161to su razmenili ku\u0107e sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske.<\/p>\n

U ekspertskom izve\u0161taju Eve Tabu izra\u0111enom za MKSJ, o stanovnicima nesrpske nacionalnosti koji su napustili Hrtkovce 1992. godine, navodi se da je ukupna populacija Hrvata opala za 76,3 odsto.<\/p>\n

Prema presudi Ha\u0161kog suda na su\u0111enju \u0160e\u0161elju, oti\u0161lo je preko 700 njih. Lider SRS-a je 2018. godine osu\u0111en za zlo\u010din protiv \u010dove\u010dnosti zbog podsticanja deportacija, progona na politi\u010dkoj, rasnoj ili verskoj osnovi i drugih nehumanih dela zbog svog govora u Hrtkovcima u maju 1992. godine.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eDu\u017enost da se priznaju zlo\u010dini\u201c<\/strong><\/p>\n

Uprkos \u0160e\u0161eljevoj presudi, pitanje da li je na podru\u010dju Vojvodine bilo ratno stanje ostaje nere\u0161eno.<\/p>\n

\u017dalbeno ve\u0107e MKSJ-a u slu\u010daju protiv \u0160e\u0161elja navelo da je proceduralno govore\u0107i, \u201epostojanje rasprostranjenog ili sistematskog napada pogotovo u Vojvodini nebitno\u201d.<\/p>\n

Ha\u0161ki sud je, me\u0111utim, primetio da su zlo\u010dini po\u010dinjeni u Vojvodini \u201ebili deo ve\u0107eg napada koji je obuhvatio i podru\u010dja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini\u201d.<\/p>\n

Slobodan Milo\u0161evi\u0107 i Goran Had\u017ei\u0107 su, izme\u0111u ostalog, optu\u017eeni i za mu\u010denje i okrutno postupanje na vi\u0161e lokacija u Vojvodini. Ali postupci protiv Milo\u0161evi\u0107a i Had\u017ei\u0107a okon\u010dani su nakon njihove smrti 2005, odnosno 2016. godine.<\/p>\n

Sudovi u Srbiji i Hrvatskoj tretirali su zlostavljanja u zatvoru u Sremskoj Mitrovici kao zlo\u010dine po\u010dinjene tokom oru\u017eanog sukoba. U dva odvojena slu\u010daja, Okru\u017eni sud u Vukovaru utvrdio je da su biv\u0161i stra\u017eari Slobodan Gojkovi\u0107<\/a> i \u017darko Amid\u017ei\u0107<\/a> odgovorni za maltretiranje zatvorenika u februaru 1992. godine. Vi\u0161i sud u Beogradu tako\u0111e je za isto krivi\u010dno delo osudio biv\u0161eg stra\u017eara Marka Crevara.<\/p>\n

U slu\u010daju protiv oficira JNA Mileta Mrk\u0161i\u0107a, Miroslava Radi\u0107a i Veselina \u0160ljivan\u010danina<\/a>, Ha\u0161ki sud je potvrdio da su u Srbiji postojali logori.<\/p>\n

Prema hrvatskoj Komisiji za zato\u010dene i nestale, 7.666 ljudi je razmenom zatvorenika oslobo\u0111eno iz logora u Srbiji. Od tog broja, 219 je bilo mla\u0111e od 18 godina, 932 osobe su bile \u017eene i 424 starije od 60 godina. Gotovo polovina zatvorenika bili su civili (46%), dok su borci \u010dinili 52% (status ostalih nije utvr\u0111en).<\/p>\n

Hrvatske vlasti u Osijeku u odsustvu sude Aleksandru Vasiljevi\u0107u, biv\u0161em \u0161efu jugoslovenske vojne Kontraobave\u0161tajne slu\u017ebe (KOS), optu\u017euju\u0107i ga da kao stariji oficir snosi odgovornost za smrt sedam osoba u zatvoru u Sremskoj Mitrovici i jo\u0161 pet u Staji\u0107evu i Begejcima.<\/p>\n

Profesor Dimitrijevi\u0107 isti\u010de da u Vojvodini postoji \u201edu\u017enost da se javno priznaju zlo\u010dini\u201d, koja do danas nije ispunjena.<\/p>\n

\u201ePostoje razli\u010dite vrste priznanja. Mogli bismo da razmislimo o javnoj deklaraciji kojom bismo istakli da su se zlo\u010dini desili, da su zakonski, politi\u010dki i moralno pogre\u0161ni i da se ne mogu opravdati. Mogli bismo da razmislimo o javnom izvinjenju \u017ertvama i njihovim zajednicama. Mogli bismo da razmislimo o materijalnim reparacijama i kompenzaciji. Mogli bismo da razmislimo o memoralizaciji\u201c, rekao je on.<\/p>\n

Mesta zlo\u010dina ostaju neobele\u017eena. Zatvor u Sremskoj Mitrovici i dalje slu\u017ei kao najve\u0107i zatvor u Srbiji, farma u Staji\u0107evu u kojoj su bili zatvorenici danas je napu\u0161tena, dok je farma u Begejcima sru\u0161ena 1992. godine.<\/p>\n

Malo je poznato da su u ovoj srpskoj pokrajni po\u010dinjeni ratni zlo\u010dini, budu\u0107i da gra\u0111ani veruju da se devedesetih godina na teritoriji ove dr\u017eave nije zaista ratovalo.<\/p>\n

Kada je \u0160e\u0161elj, po povratku iz Haga do\u0161ao u Beograd, ponovo je preuzeo aktivno vo\u0111stvo SRS i nekoliko godina je bio skup\u0161tinski poslanik.<\/p>\n

On je tako\u0111e kupio ku\u0107u u Hrtkovcima, o\u010digledno se referi\u0161u\u0107i na zlo\u010dine za koje je osu\u0111en.<\/p>\n

 <\/p>\n<\/div>\n

Danijel Apro<\/strong><\/p>\n

\n

Ovaj tekst je preuzet sa portala balkaninsight.com<\/a>.
\n<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Iako se tokom ratova 1990-ih na teritoriji Srbije nisu vodile borbe, na hiljade zarobljenika iz Hrvatske zatvoreno je i zlostavljano… ","protected":false},"author":8,"featured_media":185794,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1808],"tags":[3465,3464,3239,2334,1846,3463],"class_list":["post-185793","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-glas-zrtava","tag-goran-hadzic","tag-hrtkovci","tag-istrazivanje","tag-logori","tag-vojislav-seselj","tag-vojvodina"],"acf":[],"yoast_head":"\nUnutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike REKOM ~ KOMRA ~ RECOM<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Iako se tokom ratova 1990-ih na teritoriji Srbije nisu vodile borbe, na hiljade zarobljenika iz Hrvatske zatvoreno je i zlostavljano u logorima u Vojvodini.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Iako se tokom ratova 1990-ih na teritoriji Srbije nisu vodile borbe, na hiljade zarobljenika iz Hrvatske zatvoreno je i zlostavljano u logorima u Vojvodini.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-11-06T08:40:06+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2020-11-23T11:59:46+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/Capture.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"813\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"587\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Recom Editor\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Recom Editor\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"16 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/\",\"name\":\"Unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/Capture.jpg\",\"datePublished\":\"2020-11-06T08:40:06+00:00\",\"dateModified\":\"2020-11-23T11:59:46+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3\"},\"description\":\"Iako se tokom ratova 1990-ih na teritoriji Srbije nisu vodile borbe, na hiljade zarobljenika iz Hrvatske zatvoreno je i zlostavljano u logorima u Vojvodini.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bhsc\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/Capture.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/Capture.jpg\",\"width\":813,\"height\":587,\"caption\":\"unutar srpskih logora za ratne zarobljenike\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Front u otad\u017ebini: Unutar srpskih logora za ratne zarobljenike\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\",\"name\":\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"bhsc\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3\",\"name\":\"Recom Editor\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Recom Editor\"},\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/jelanag\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","description":"Iako se tokom ratova 1990-ih na teritoriji Srbije nisu vodile borbe, na hiljade zarobljenika iz Hrvatske zatvoreno je i zlostavljano u logorima u Vojvodini.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","og_description":"Iako se tokom ratova 1990-ih na teritoriji Srbije nisu vodile borbe, na hiljade zarobljenika iz Hrvatske zatvoreno je i zlostavljano u logorima u Vojvodini.","og_url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/","og_site_name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/","article_published_time":"2020-11-06T08:40:06+00:00","article_modified_time":"2020-11-23T11:59:46+00:00","og_image":[{"width":813,"height":587,"url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/Capture.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Recom Editor","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@REKOM_KOMRA","twitter_site":"@REKOM_KOMRA","twitter_misc":{"Written by":"Recom Editor","Est. reading time":"16 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/","url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/","name":"Unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/Capture.jpg","datePublished":"2020-11-06T08:40:06+00:00","dateModified":"2020-11-23T11:59:46+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3"},"description":"Iako se tokom ratova 1990-ih na teritoriji Srbije nisu vodile borbe, na hiljade zarobljenika iz Hrvatske zatvoreno je i zlostavljano u logorima u Vojvodini.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bhsc","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#primaryimage","url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/Capture.jpg","contentUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/Capture.jpg","width":813,"height":587,"caption":"unutar srpskih logora za ratne zarobljenike"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/unutar-srpskih-logora-za-ratne-zarobljenike\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.recom.link\/en\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Front u otad\u017ebini: Unutar srpskih logora za ratne zarobljenike"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website","url":"https:\/\/www.recom.link\/en\/","name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"bhsc"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3","name":"Recom Editor","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g","caption":"Recom Editor"},"url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/jelanag\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/185793"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=185793"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/185793\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":185801,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/185793\/revisions\/185801"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media\/185794"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=185793"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=185793"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=185793"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}