{"id":185367,"date":"2020-09-21T19:15:54","date_gmt":"2020-09-21T18:15:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.recom.link\/?p=185367"},"modified":"2020-10-01T09:23:53","modified_gmt":"2020-10-01T08:23:53","slug":"intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/","title":{"rendered":"INTERVJU DEJAN JOVI\u0106: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku"},"content":{"rendered":"

Prenosimo intervju<\/a> nedeljnika Ekspres s Dejanom Jovi\u0107em<\/a>, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu.<\/h4>\n

 <\/p>\n

Prethodni meseci na Balkanu bili su prili\u010dno \u017eivi u smislu doga\u0111anja, kako u samom regionu, tako i u pogledu doga\u0111aja vezanih za ove prostore. Od izbora u Srbiji i Hrvatskoj, obele\u017eavanja godi\u0161njice \u201eOluje\u201c, ali i komemoracije zlo\u010dina po\u010dinjenih nad Srbima u Hrvatskoj, do izbora u Crnoj Gori i potpisivanja sporazuma u Va\u0161ingtonu. Dejan Jovi\u0107 je profesor me\u0111unarodnih odnosa na zagreba\u010dkom Fakultetu politi\u010dkih nauka i nekada\u0161nji glavni analiti\u010dar biv\u0161eg hrvatskog predsednika Ive Josipovi\u0107a. On je pa\u017eljivo pratio sva ova de\u0161avanja, a kao jedan od najtemeljnijih istra\u017eiva\u010da druge Jugoslavije i uzroka njenog raspada, te vrstan poznavalac me\u0111unarodnih odnosa, Jovi\u0107 je osoba koja mo\u017ee da sagleda \u0161iru sliku i sve \u0161to se de\u0161ava da stavi u odre\u0111eni kontekst.<\/p>\n

 <\/p>\n

Autor: Marko R. Petrovi\u0107<\/strong><\/h5>\n

 <\/p>\n

Razgovor sa profesorom Jovi\u0107em po\u010dinjemo analizom odlaska hrvatskog predsednika Zorana Milanovi\u0107a i ministra branitelja Tome Medveda na komemoraciju srpskim \u017ertvama u selu Grubori, kao i najavljenim odlaskom premijera Andreja Plenkovi\u0107a na komemoraciju u dalmatinsko selo Varivode. Mnogi u Srbiji, pre svega me\u0111u onima koji su i sami napustili Hrvatsku, veruju da su ovi postupci hrvatskih politi\u010dara neiskreni, pre svega jer dolaze kasno?<\/strong><\/p>\n

\u201eTakvih je gestova bilo i ranije. Se\u0107am se da je predsednik Josipovi\u0107, u \u010dijem sam timu bio glavni analiti\u010dar, bio u Varivodama jo\u0161 u oktobru 2010, dakle u prvoj godini svog mandata. Rekao je tada da je taj zlo\u010din nad Srbima civilima bio sramotan i o\u0161tro ga je osudio. U novembru iste godine je tada\u0161nji predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 sa Josipovi\u0107em bio u Ov\u010dari, a zatim su zajedno i\u0161li u Paulin Dvor, da bi odali po\u010dast i Hrvatima i Srbima koji su stradali u ratu. Pa ipak, ti gestovi nisu imali velikog efekta, mada su bili veoma va\u017eni za to vreme. \u010cak ni to \u0161to su imali prili\u010dno sli\u010dne poglede na uzroke i posledice toga rata u kojem li\u010dno nisu u\u010destvovali niti oni ni njihove partije, pokazalo se da je su\u0161tina ipak u ne\u010demu drugom, a ne u gestovima\u201c, ka\u017ee profesor Jovi\u0107 za \u201eEkspres\u201c.<\/p>\n

 <\/p>\n

Drugi pak govore da je Zagrebu lako da pru\u017ea \u201eruku pomirenja\u201c sada kada je Srba u Hrvatskoj mnogo manje nego pre rata, a povratak izbeglica je i dalje veoma ote\u017ean. Pojedini ljudi u Beogradu, u tom smislu, ocenjuju da je u Hrvatskoj prisutan \u201e\u0161alterski fa\u0161izam\u201c.<\/strong><\/p>\n

\u201eTa ocena o fa\u0161izmu je svakako neta\u010dna i politi\u010dki je \u0161tetna bez obzira na to da li dolazi od strane levice ili desnice. Ta\u010dno je da je pomirenje nekada lak\u0161e ako se kao svr\u0161eni \u010din prethodno prihvati ili \u010dak i opravdava izvr\u0161eno nasilno isterivanje cele jedne etni\u010dke grupe. Setimo se samo da je Jugoslavija Italijanima dala pravo na dvojezi\u010dnost u celoj Istri jo\u0161 sedamdesetih godina, ali da nije bila spremna da osudi egzodus Italijana iz Istre nakon Drugog svetskog rata. Hrvatska tako\u0111e ne priznaje svoj deo krivice za isterivanje Srba iako je danas spremna da prizna da je, dodu\u0161e kako ka\u017eu \u2013 nakon \u2019Oluje\u2019, bilo pojedina\u010dnih zlo\u010dina i spremna je da ih osudi. Ali, ne \u017eeli da i sam egzodus proglasi zlo\u010dinom, a mnogi tvrde da se nije ni desio, dakle negiraju bilo kakvu odgovornost. U tome je su\u0161tina stvari. Grubori se priznaju, ali se odvajaju od \u2019Oluje\u2019, a to je istorijski falsifikat. Za \u2019Oluju\u2019 se tvrdi da je \u2019\u010dista kao suza\u2019, kao \u0161to je rekla biv\u0161a predsednica Grabar-Kitarovi\u0107. Ove godine smo, me\u0111utim, ipak \u010duli i neku drugu pri\u010du, svedo\u010denje recimo potpredsednika Vlade Borisa Milo\u0161evi\u0107a da je njegova baka ubijena na pravdi Boga, premda mu je otac bio borac u Hrvatskoj vojsci. Parlamentarna poslanica SDSS-a Anja \u0160impraga u Saboru je rekla da je i ona devoj\u010dica iz kolone, koja se kasnije vratila u Hrvatsku. Takve pri\u010de, izgleda, ne \u017eele da \u010duju ni na jednoj strani jer one dovode u pitanje tezu da Srbi i Hrvati ne mogu, niti su ikada mogli da \u017eive zajedno. I me\u0111u glasnogovornicima izbegli\u010dke populacije koja sada \u017eivi u Srbiji ima onih koji tvrde da se Srbi ne mogu i ne trebaju vratiti u Hrvatsku, da u Hrvatskoj nije mogu\u0107e biti Srbin i da su oni koji su ostali zapravo \u2019Tu\u0111manovi Srbi\u2019 ili izdajnici.<\/p>\n

Ista je stvar bila i sa Italijanima koji su izbegli \u2013 oni su one Italijane koji su ostali smatrali izdajnicima i komunistima, dok su oni koji su ostali ove koji su oti\u0161li smatrali fa\u0161istima. O tome pi\u0161u autori kao \u0161to su Pamela Balin\u0111er, Dragan Markovina i \u0160enol Selimovi\u0107. Meni je taj odnos izme\u0111u izbegli\u010dke populacije, a naro\u010dito njenih politi\u010dkih predstavnika, i onih koji su ostali u Hrvatskoj i u njoj u\u010destvuju u dru\u0161tvenom i politi\u010dkom \u017eivotu zanimljiv jer se de\u0161ava u okviru iste nacije. Ratovi ne sva\u0111aju samo narode nego \u010desto i ljude unutar istog naroda. \u2019Pobednici\u2019 \u017eele da izbri\u0161u se\u0107anje na one koje su \u2019porazili\u2019, a i oni koji se ose\u0107aju pora\u017eenima tra\u017ee opravdanje za svoj odlazak i za odluku da ne \u017eele da se vrate. Tome se moramo detaljnije posvetiti u daljim istra\u017eivanjima.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

U jednom od ranijih intervjua rekli ste da se \u201eSrbi i Hrvati pre svega moraju odmaknuti od devedesetih\u201c. Da li su odlazak Borisa Milo\u0161evi\u0107a u Knin, odnosno Milanovi\u0107a i Medveda u Grubore i Plenkovi\u0107a u Varivode najava tog distanciranja?<\/strong><\/p>\n

\u201eBa\u0161 i ne. Paradoksalno, komemorisanje i slavljenje devedesetih \u010dine devedesete \u017eivima i danas, a najgore je \u0161to uvla\u010de u tu pri\u010du i nove generacije, ro\u0111ene nakon rata. Nije mogu\u0107e u potpunosti se odmaknuti, ali je veoma \u0161tetno produ\u017eavati rat kroz stalno podse\u0107anje na njega. Pro\u0161lost nas, ka\u017ee u svojoj izvrsnoj novoj knjizi objavljenoj na engleskom jeziku Lea David, ne mo\u017ee izle\u010diti. Ono \u0161to se mo\u017ee i mora posti\u0107i je to da se mora osloboditi prostor za istinu i za slobodu interpretiranja pro\u0161losti. Samo se tako mo\u017ee iza\u0107i na kraj sa njom. Ne smemo dozvoliti da mrtvi zarobe \u017eive, niti mo\u017eemo graditi mir tako da \u017eivimo na grobljima. Kao i u li\u010dnom \u017eivotu, treba na\u0107i ravnote\u017eu izme\u0111u se\u0107anja i zaborava, izme\u0111u slobodne diskusije o tome \u0161ta se stvarno desilo i okretanja nove stranice. Ja ove poslednje gestove vidim u tom svetlu. Oni odr\u017eavaju \u017eivim se\u0107anje na rat, ali ga istovremeno i pluralizuju jer u javni diskurs uvode li\u010dno se\u0107anje, druga\u010dije sudbine od onih koje su u mitskim interpretacijama jedine dozvoljene. Ljudi koji su imali veoma razli\u010dita i suprotstavljena iskustva moraju slobodno o njima govoriti, a ne da se name\u0107e samo jedna istina \u2013 naro\u010dito kada se radi o ratu kakav je bio devedesetih, za koji odgovornost pripada ne samo jednoj strani nego svim sukobljenim stranama, ne jednako u svim momentima, ali ipak svima.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Mo\u017ee li se govoriti o pomirenju bez osude onih koji su po\u010dinili zlo\u010dine? Prema podacima Centra za suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u \u201eDocumente\u201c, od 1995. do danas hrvatsko pravosu\u0111e podiglo je samo tri optu\u017enice za zlo\u010dine protiv kraji\u0161kih Srba, protiv sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih snaga.<\/strong><\/p>\n

\u201eVa\u017enije od sudskih presuda i procesa je politi\u010dka i istorijska, dakle akademska ocena uzroka, toka i posledica rata. Ni nakon Drugog svetskog rata nisu svi sudski osu\u0111eni za zlo\u010dine koje su po\u010dinili. Proces denacifikacije bio je plitak. Po\u010detkom \u0161ezdesetih Nema\u010dka nije htela da sudi Ajhmanu, pa su mu sudili u Izraelu. Dovoljno je pogledati, recimo, film \u201eNarod protiv Frica Bauera\u201c. Su\u0111enje u Nema\u010dkoj otvorilo bi novi talas drugih su\u0111enja, a to su hteli da izbegnu. Mnogi su amnestirani, mnogi su se kasnije uklju\u010dili u javni \u017eivot \u2013 i u Nema\u010dkoj i u na\u0161im zemljama. To je bilo neizbe\u017eno, s obzirom na brojnost po\u010dinjenih zlo\u010dina. Da se istra\u017eivao svaki, ne bismo imali ni dru\u0161tvenu stabilnost ni napredak. Ali su\u0161tinski je va\u017eno da je nacizam osu\u0111en, da je usta\u0161tvo osu\u0111eno i da bi bio ka\u017enjen i u startu onemogu\u0107en svako ko bi poku\u0161ao da ga obnovi. Kada je taj princip napu\u0161ten, na\u0161li smo se u novom ratu. Dakle, ja ve\u0107u te\u017einu dajem politi\u010dkoj osudi nego sudskoj. Daleko je ve\u0107i problem \u0161to se zlo\u010dini ponekad slave a ne osu\u0111uju i \u0161to se ratovi progla\u0161avaju najboljim a ne najgorim momentima na\u0161e tragi\u010dne istorije.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Istovremeno, procesi su vo\u0111eni protiv nekoliko Srba, nekoliko stotina je osu\u0111eno, mnogi i u odsustvu.<\/strong><\/p>\n

\u201eTa\u010dno. Pravda je bila veoma selektivna, a selektivna pravda je nepravda. Opet, ve\u0107i je problem kolektivno stigmatizovanje cele jedne nacije. Poslednja sociolo\u0161ka istra\u017eivanja stavova srednjo\u0161kolske omladine u Hrvatskoj pokazuju da \u010dak 60 odsto srpskih \u0161kolaraca u Hrvatskoj ose\u0107a strah i krivicu jer se Srbi u javnom diskursu etiketiraju kao agresori i okupatori. Da li mo\u017eemo da zamislimo da se 25 godina nakon Drugog svetskog rata u Francuskoj na Nemce gleda prevashodno kao na okupatore i agresore, iako su oni to nesumnjivo bili? Pa ipak, javni diskurs nije produ\u017eavao rat nego je gradio mir. To je klju\u010d i za pobolj\u0161anje odnosa izme\u0111u Srba i Hrvata u Hrvatskoj, za integraciju dru\u0161tva na novim, miroljubivim osnovama.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Jedno od spornih pitanja koje se gotovo redovno javlja jeste i odnos prema Drugom svetskom ratu, NDH, a naj\u010de\u0161\u0107e se sada manifestuje kroz problem pozdrava \u201eZa dom spremni\u201c. Kako staviti ta\u010dku na to? <\/strong><\/p>\n

\u201eTaj pozdrav treba jasno politi\u010dki osuditi, a kada se pojavi u bilo kom javnom obliku, u okviru registrovanih udru\u017eenja ili na javnim manifestacijama, i zabraniti. Predsednik Milanovi\u0107 je u\u010dinio dobru stvar kada je napustio obele\u017eavanje vojne akcije \u2018Bljesak\u2019 u maju ove godine, jer se u protokolu pojavilo i udru\u017eenje \u010diji su \u010dlanovi nosili majice sa pozdravom \u2018Za dom spremni\u2019. Time je poslao jasnu poruku da to nije prihvatljivo. Odgovornost za to je na politi\u010darima i javnim li\u010dnostima Hrvatima. Kada bismo umesto stigmatizovanja Srba imali stigmatizovanje usta\u0161tva, u\u010dinili bismo mnogo na demokratskom karakteru zemlje. Razumem da se politi\u010dari pla\u0161e da zabranom ne izazovu kontraefekte, ali \u010dinjenice pokazuju da usta\u0161onostalgi\u010dari ne mogu da pobede na izborima u Hrvatskoj nego ostaju na marginama. Ali svako tolerisanje i relativizovanje usta\u0161tva uvodi ih u mejnstrim, a to treba spre\u010diti.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Kako vidite budu\u0107nost Srba u Hrvatskoj?<\/strong><\/p>\n

\u201eOna u najve\u0107oj meri zavisi od karaktera Hrvatske, a u ne\u0161to malo manjoj od politike i strategije samih Srba i njihovih institucija u Hrvatskoj. Jo\u0161 manje, ali ipak donekle, zavisi od politike Srbije i od pona\u0161anja me\u0111unarodnih aktera. Srbi sami ne mogu da se izbore za svoju budu\u0107nost, nego im je od klju\u010dne va\u017enosti savezni\u0161tvo sa onima u Hrvatskoj koji \u017eele da grade slobodno dru\u0161tvo, u kojem \u0107e svako mo\u0107i da bude ono \u0161to jeste i niko ne\u0107e morati da bude ono \u0161to nije i ne \u017eeli da bude. Srpsko pitanje je test za karakter hrvatskog dru\u0161tva. Srpske institucije su otvorene za ljude drugih nacionalnosti i to tako treba da ostane. Tipi\u010dni primeri su nedeljnik \u2019Novosti\u2019<\/a>, \u010dasopis \u2019Tragovi\u2019<\/a>, gde sam glavni urednik, kao i otvorenost srpskih politi\u010dkih stranaka, pre svega SDSS-a za saradnju sa demokratski orijentisanim Hrvatima koji \u017eele da sara\u0111uju sa Srbima. Takvih ipak ima mnogo, iako se na prvi pogled \u010dini da je takva orijentacija nepopularna. Ali, HDZ-u nije nimalo \u0161tetila koalicija sa SDSS-om. Andrej Plenkovi\u0107 je uprkos tome pobedio ubedljivo svoje konkurente na radikalnoj desnici. Ni SDSS-u nije \u0161tetila saradnja sa HDZ-om, \u0161to pokazuje da ve\u0107ina Srba nema problema sa principom otvorenosti i saradnje. Srbi treba da nastave da menjaju sliku koju drugi stvaraju o njima \u2013 to se odnosi podjednako na Srbe u Hrvatskoj i u Srbiji. U Hrvatskoj, njihova snaga ne le\u017ei vi\u0161e u brojnosti nego u izvrsnosti. Kada imaju najbolje izborne kampanje, kada imaju mlade ljude koji prednja\u010de u obrazovanosti i u demokratskoj orijentisanosti, to je sve veliki doprinos promeni imid\u017ea. \u017deleo bih da postane atraktivno, da bude kul biti Srbin ili Srpkinja. Istovremeno, voleo bih i da se Srbi koji su izbegli ili njihova deca i prijatelji doseljavaju u Hrvatsku. To je mogu\u0107e samo ako Hrvatska bude prema Srbima \u2013 i ostalima koji \u017eele da se dosele \u2013 prijateljska zemlja. Zato je va\u017eno da se odnosi grade na novim osnovama, a ne na ratnoj retorici.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Da li su Vas iznenadili rezultati izbora u Crnoj Gori? Verujete li da \u0107e nova vlada, za koju se o\u010dekuje da \u0107e je formirati dosada\u0161nja opozicija, menjati ne\u0161to u regionalnoj politici Crne Gore?<\/strong><\/p>\n

\u201ePozdravljam promene u Crnoj Gori kao i dosada\u0161nje politi\u010dke poteze pobednika na izborima. Oni nisu pobedili u revoluciji nego na izborima. Crna Gora je veoma podeljeno dru\u0161tvo, \u0161to se vidi na svakim izborima, a videlo se i na referendumu o nezavisnosti iz 2006. Ona je danas jedina postjugoslovenska dr\u017eava u kojoj nijedan narod, pa ni Crnogorci, ne \u010dine ve\u0107inu stanovnika. U tom smislu ona danas vi\u0161e li\u010di na Bosnu i Hercegovinu pre poslednjeg popisa stanovni\u0161tva. Nadam se i verujem, poznaju\u0107i neke ljude iz nove pobedni\u010dke koalicije, da \u0107e znati da dobro upravljaju tim razlikama, bez ekstremizma i nasilja. Svima koji \u017eele mir u regionu treba demokratska i prema saradnji okrenuta Crna Gora. Mi koji volimo i po\u0161tujemo Crnu Goru zbog njene dru\u0161tvene pluralnosti spremni smo da pomognemo koliko mo\u017eemo i \u017eelimo joj sre\u0107u.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Rekli ste i da ne treba zanemariti poziciju Mila \u0110ukanovi\u0107a kao aktuelnog predsednika. Istina je da njegova predsedni\u010dka ovla\u0161\u0107enja nisu prevelika. Da li ste mislili na ne\u0161to drugo kada ste rekli da ga ne treba zanemariti?<\/strong><\/p>\n

\u201eMislio sam na to da je on legitimno izabran predsednik Crne Gore i vo\u0111a najve\u0107e pojedina\u010dne partije u toj zemlji. Nova pobedni\u010dka koalicija treba da neguje pluralizam i da prihvati da DPS i dalje predstavlja jedan deo bira\u010da za koje mora biti mesta u novoj Crnoj Gori. U Hrvatskoj se stabilnost bazira na manje-vi\u0161e trajnoj kohabitaciji dve velike partije, koje predstavljaju zajedno oko 60 a ranije su predstavljale i oko 70 odsto bira\u010da. Predsednik je danas iz SDP-a, a premijer iz HDZ-a i to je ne samo normalno nego i dobro za Hrvatsku. Milo \u0110ukanovi\u0107 je iskusan i ve\u0161t politi\u010dar koji se u postizbornom periodu odlu\u010dio, barem zasad, da ne interveni\u0161e protiv promena, tako da o\u010dekujem da \u0107e na obe strane biti dovoljno mudrosti da se odr\u017ei stabilnost, a ipak izvr\u0161e promene koje ve\u0107ina gra\u0111ana o\u010digledno \u017eeli. Raznih revolucija smo imali dosta i nisu donele mnogo dobra nikome. Naro\u010dito nije donelo ni\u0161ta dobro isklju\u010divanje velikog dela gra\u0111ana iz bilo kakve javne odgovornosti. Pobednik na izborima ne treba da uzme sve a pora\u017eenom da ne ostavi ni\u0161ta, jer to stvara novi krug jednopartizma. A iz jednopartijskog sistema je te\u0161ko iza\u0107i, kao \u0161to sam i rekao u slu\u010daju Srbije u kojoj je na poslednjim izborima formirana prakti\u010dki jednopartijska parlamentarna struktura.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Ocenili ste da va\u0161ingtonski sporazum ima potencijala da oja\u010da obe strane, i Srbiju i Kosovo, ali samo pod uslovom da one uspe\u0161no prepoznaju svoje \u0161anse. Koje su \u0161anse Beograda i Pri\u0161tine? Verujete li da \u0107e ih iskoristiti?<\/strong><\/p>\n

\u201eSvakim dobrim sporazumom moraju ne\u0161to da dobiju obe strane. Srbija ovim sporazumom mo\u017ee da napravi va\u017ean korak ka destigmatizaciji o kojoj u svom doktorskom radu na FPN-u u Beogradu pi\u0161e Milan Krsti\u0107. To je strate\u0161ki cilj srpske spoljne politike koji bi se povoljno reflektovao i na status Srba u regionu, kao i u Hrvatskoj. Srbija mo\u017ee da dobije blagonaklonost SAD i da to zadr\u017ei i nakon novembarskih izbora, jer je u sporazum uklju\u010den i Izrael. Ona mo\u017ee da oja\u010da svoje spoljnopoliti\u010dke pozicije i u Bosni i Hercegovini i da bude vi\u0111ena kao faktor mira i stabilnosti. Kosovo, odnosno Pri\u0161tina, dobija priznanje Izraela, zaustavlja \u2013 makar i privremeno \u2013 za njih bolan proces otpriznavanja, i dobija tako\u0111e status kooperativnog aktera. Da li \u0107e to znati da iskoriste, vide\u0107emo. Neki sporazumi u po\u010detku izgledaju nepovoljno, ali se kasnije poka\u017eu kao korisni. Primer za to je Dejtonski sporazum, naro\u010dito kada se radi o Republici Srpskoj.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

EKONOMSKI PROBLEMI<\/strong>Politi\u010dki odnosi Beograda i Zagreba imaju svoje uspone i padove. Ekonomski, gledano sa strane Beograda, imaju uglavnom padove, s obzirom na to da srpski kapital te\u0161ko pronalazi put do Hrvatske. Zbog \u010dega je Hrvatska zatvorena za ulaganja iz Srbije?<\/strong><\/p>\n

\u201eNe znam zbog \u010dega. Istina je da je Hrvatska oprezna kada je re\u010d o stranim ulaganjima, pa se i neke druge zemlje ponekad \u017eale na administraciju, komplikovane postupke poslovanja, vi\u0161u cenu rada i sl. \u010cujem takve prigovore iz zemalja kao \u0161to su Rusija i Kina, ali i Slovenija i Nema\u010dka. Mo\u017eda je jedan od razloga u tome \u0161to je Hrvatska bila prili\u010dno zabrinuta da bi potpuna liberalizacija tr\u017ei\u0161ta dovela do toga da nekretnine na Jadranu postanu vlasni\u0161tvo stranaca, ali kad je u\u0161la u EU, to se u stvarnosti ipak nije desilo. Pa ipak, gra\u0111ani posebno u primorskim mestima i dalje \u017eele da zadr\u017ee vlasni\u0161tvo nad svojim nekretninama, od kojih i \u017eive. Ako i prodaju, prodaju skupo. Postoje, verovatno, i politi\u010dki razlozi. Hrvatska je mala zemlja koja gubi stanovni\u0161tvo i nije suvi\u0161e otvorena za strane radnike, premda se to ove godine prili\u010dno izmenilo. Znam da srpska strana \u010desto upozorava na probleme sa kojima se susre\u0107u investitori. Jedan od razloga je sigurno i u dru\u0161tvenoj klimi i ima politi\u010dke korene. Na drugoj strani, jedno vreme je ovde bilo predstavni\u0161tvo Privredne komore Srbije, ali ga ve\u0107 dugo nema, a ni u ambasadi nema nikoga ko se specifi\u010dno bavi ovom tematikom.\u201c<\/p>\n

 <\/p><\/blockquote>\n<\/blockquote>\n

\n

 <\/p>\n

Intervju Dejan Jovi\u0107: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku<\/strong><\/a> prenet s Ekspres.net<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Prenosimo intervju nedeljnika Ekspres s Dejanom Jovi\u0107em, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu.   Prethodni… ","protected":false},"author":118,"featured_media":185369,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[2339,422],"tags":[2525,2527,1055,3401,3402,3404,2981,3405,3408,3407,3406,3403,1821,2526,2347],"class_list":["post-185367","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-vesti-bhsc","tag-andrej-plenkovic","tag-boris-milosevic","tag-crna-gora","tag-dejan-jovic","tag-ekspres-net","tag-ivo-josipovic","tag-kolinda-grabar-kitarovic","tag-medunarodni-odnosi","tag-milan-krstic","tag-milo-dukanovic","tag-odnosi-hrvatske-i-srbije","tag-oluja-2020","tag-pomirenje","tag-tomo-medved","tag-zoran-milanovic"],"acf":[],"yoast_head":"\nINTERVJU DEJAN JOVI\u0106: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Intervju nedeljnika Ekspres s Dejanom Jovi\u0107em, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti u Zagrebu - Ekspres\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"INTERVJU DEJAN JOVI\u0106: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Intervju @nedeljniekspres s Dejanom Jovi\u0107em, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti u Zagrebu.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-09-21T18:15:54+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2020-10-01T08:23:53+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Dejan-Jovic_Eskpres_Novine_20200921_450x450-e1600719820173.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"450\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"253\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Regional REKOM\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:description\" content=\"Intervju @nedeljniekspres s @DejanFpzg, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti u Zagrebu.\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Regional REKOM\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"16 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/\",\"name\":\"INTERVJU DEJAN JOVI\u0106: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Dejan-Jovic_Eskpres_Novine_20200921_450x450-e1600719820173.jpg\",\"datePublished\":\"2020-09-21T18:15:54+00:00\",\"dateModified\":\"2020-10-01T08:23:53+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/cc2c2e308d6f2d3a7f243aec2307ac58\"},\"description\":\"Intervju nedeljnika Ekspres s Dejanom Jovi\u0107em, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti u Zagrebu - Ekspres\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bhsc\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Dejan-Jovic_Eskpres_Novine_20200921_450x450-e1600719820173.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Dejan-Jovic_Eskpres_Novine_20200921_450x450-e1600719820173.jpg\",\"width\":450,\"height\":253,\"caption\":\"Dejan Jovi\u0107 - intervju (Izvor: Ekspres.net)\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"INTERVJU DEJAN JOVI\u0106: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\",\"name\":\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"bhsc\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/cc2c2e308d6f2d3a7f243aec2307ac58\",\"name\":\"Regional REKOM\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/a89a9f9b53d07d4e03aee729123e3da9?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/a89a9f9b53d07d4e03aee729123e3da9?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Regional REKOM\"},\"sameAs\":[\"https:\/\/www.recom.link\"],\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/regional-rekom\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"INTERVJU DEJAN JOVI\u0106: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","description":"Intervju nedeljnika Ekspres s Dejanom Jovi\u0107em, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti u Zagrebu - Ekspres","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"INTERVJU DEJAN JOVI\u0106: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","og_description":"Intervju @nedeljniekspres s Dejanom Jovi\u0107em, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti u Zagrebu.","og_url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/","og_site_name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/","article_published_time":"2020-09-21T18:15:54+00:00","article_modified_time":"2020-10-01T08:23:53+00:00","og_image":[{"width":450,"height":253,"url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Dejan-Jovic_Eskpres_Novine_20200921_450x450-e1600719820173.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Regional REKOM","twitter_card":"summary_large_image","twitter_description":"Intervju @nedeljniekspres s @DejanFpzg, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti u Zagrebu.","twitter_creator":"@REKOM_KOMRA","twitter_site":"@REKOM_KOMRA","twitter_misc":{"Written by":"Regional REKOM","Est. reading time":"16 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/","url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/","name":"INTERVJU DEJAN JOVI\u0106: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Dejan-Jovic_Eskpres_Novine_20200921_450x450-e1600719820173.jpg","datePublished":"2020-09-21T18:15:54+00:00","dateModified":"2020-10-01T08:23:53+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/cc2c2e308d6f2d3a7f243aec2307ac58"},"description":"Intervju nedeljnika Ekspres s Dejanom Jovi\u0107em, redovnim profesorom me\u0111unarodnih odnosa na Fakultetu politi\u010dkih znanosti u Zagrebu - Ekspres","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bhsc","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#primaryimage","url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Dejan-Jovic_Eskpres_Novine_20200921_450x450-e1600719820173.jpg","contentUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Dejan-Jovic_Eskpres_Novine_20200921_450x450-e1600719820173.jpg","width":450,"height":253,"caption":"Dejan Jovi\u0107 - intervju (Izvor: Ekspres.net)"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/intervju-dejan-jovic-srpsko-pitanje-je-test-za-hrvatsku-ekspres\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.recom.link\/en\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"INTERVJU DEJAN JOVI\u0106: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website","url":"https:\/\/www.recom.link\/en\/","name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"bhsc"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/cc2c2e308d6f2d3a7f243aec2307ac58","name":"Regional REKOM","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/a89a9f9b53d07d4e03aee729123e3da9?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/a89a9f9b53d07d4e03aee729123e3da9?s=96&d=mm&r=g","caption":"Regional REKOM"},"sameAs":["https:\/\/www.recom.link"],"url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/regional-rekom\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/185367"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/users\/118"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=185367"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/185367\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":185374,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/185367\/revisions\/185374"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media\/185369"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=185367"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=185367"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=185367"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}