Vojno-policijskom operacijom Oluja, koju su u avgustu 1995. godine sprovele hrvatske oru\u017eane snage, okon\u010dan je \u010detvorogodi\u0161nji sukob na teritoriji Hrvatske. Tokom i nakon ove operacije izvr\u0161eni su rasprostranjeni i sistematski zlo\u010dini nad civilnim stanovni\u0161tvom srpske nacionalnosti (raseljeno je vi\u0161e od 200.000 ljudi, oplja\u010dkana je njihova imovina, a vi\u0161e stotina njih je ubijeno). Premda su \u017ertve centralna tema komemoracije Oluje, one ni posle 25 godina u Srbiji nemaju status civilnih \u017ertava rata. Razlog za ovo je \u010dinjenica da nadle\u017eni dr\u017eavni organi ne prepoznaju kao \u017ertve osobe koje su nastradale van teritorije Srbije.<\/p>\n
U Srbiji civilne \u017ertve rata imaju daleko gori tretman od ratnih veterana. Radi se o kategoriji najugro\u017eenijih ljudi (na hiljade \u017ertava torture, prisilnih nestanaka, ratnih zlo\u010dina, nezakonitog pritvora, prinudne mobilizacije i seksualnog nasilja), koji su diskriminisani novousvojenim\u00a0Zakonom<\/a>\u00a0o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i \u010dlanova njihovih porodica (Sl. glasnik RS, br. 18\/2020).<\/p>\n Administrativna procedura priznanja prava, kao i uslovi za sticanje statusa civilnog invalida rata, odnosno \u010dlana porodice civilne \u017ertve rata i civilnog invalida rata, do usvajanja novog Zakona bila je regulisana\u00a0Zakonom<\/a>\u00a0o pravima civilnih invalida rata (Sl. glasnik RS, br. 52\/96) usvojenim jo\u0161 1996. godine tokom vlasti Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Iako ova procedura predstavlja jedan od tri mehanizma za ostvarivanje prava na reparacije u Srbiji, tretman civilnih \u017ertava rata od vremena Milo\u0161evi\u0107a do danas ostao je nepromenjen.<\/p>\n Tokom 2018. godine je formirana radna grupa pri Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja (Ministarstvo) kako bi izradila\u00a0nacrt Zakona<\/a>\u00a0o bora\u010dko-invalidskoj za\u0161titi (nacrt Zakona), a kojim bi bili obuhva\u0107eni: borci, vojni invalidi (ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi), civilni invalidi rata i civilne \u017ertva rata. Pojavila se nada da \u0107e \u017ertve zlo\u010dina u Oluji, Sjeverinu, \u0160trpcima, \u017ertve seksualnog i drugih oblika nasilja ste\u0107i status civilnih \u017ertava rata. Me\u0111utim, nadle\u017eno Ministarstvo je sprovelo netransparentan konsultativni proces, \u0161to je rezultiralo tekstom nacrta Zakona koji je zadr\u017eao diskriminatorne odredbe starog zakonskog re\u0161enja, ostavljaju\u0107i civilne invalide rata i civilne \u017ertve rata u nepovoljnijem polo\u017eaju u odnosu na vojne \u017ertve rata.<\/p>\n S ciljem da unapredi nacrt Zakona i omogu\u0107i ve\u0107em broju civilnih \u017ertava rata da steknu taj status, Fond za humanitarno pravo (FHP) je dostavio Ministarstvu detaljne\u00a0komentare<\/a>\u00a0na Nacrt zakona, te je u\u010destvovao u javnoj\u00a0raspravi<\/a>\u00a0o Nacrtu zakona odr\u017eanoj u Beogradu, tokom koje je ukazao da su zakonska re\u0161enja koja reguli\u0161u polo\u017eaj civilnih invalida rata i civilnih \u017ertava rata u suprotnosti i sa odredbama Ustava i sa obavezom garancije ljudskih prava i sloboda, koju je Srbija preuzela pristupanjem Evropskoj\u00a0konvenciji<\/a>\u00a0o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ipak, 29.2.2020. Narodna skup\u0161tina usvojila je novi Zakon, koji je zadr\u017eao sve diskriminatorske odredbe na koje je FHP ukazao u svojim komentarima.<\/p>\n FHP ve\u0107 godinama\u00a0ukazuje<\/a>\u00a0da ovako uspostavljen pravni okvir ne odgovora stvarnim potrebama \u017ertava. Stari Zakon o pravima civilnih invalida rata omogu\u0107io je da tek ne\u0161to vi\u0161e od 1.200 ljudi stekne status civilne \u017ertve rata u Srbiji.<\/p>\n U \u010dlanu 22. novog Zakona, koji reguli\u0161e pitanje ko se smatra civilnim invalidom rata, zaklju\u010duje se da odre\u0111eno lice, kako bi ostvarilo status civilnog invalida rata, mora kumulativno da ispuni slede\u0107e uslove: da je dr\u017eavljanin Srbije, da ima o\u0161te\u0107enje organizma najmanje 50%, da je tu povredu\/ranu zadobio od strane neprijatelja tokom rata ili oru\u017eanog sukoba, kao i da se povreda desila na teritoriji Republike Srbije. Osim diskriminatornih uslova predvi\u0111enih ovim \u010dlanom (postojanje telesnog o\u0161te\u0107enja od 50% kod civilnog invalida rata, dok za vojnog invalida taj procenat iznosi 20% telesnog o\u0161te\u0107enja), ovako definisan \u010dlan novog Zakona je neprecizan jer ne nudi dovoljno jasno odre\u0111enje ko se smatra neprijateljem. Isto tako, novi Zakon zadr\u017eava i diskriminatornu razliku izme\u0111u lica koje su pretrpela fizi\u010dko i psihi\u010dko o\u0161te\u0107enje, \u0161to je u suprotnosti sa\u00a0Ustavom<\/a>\u00a0Republike Srbije, koji u \u010dlanu 21. stav 3. navodi: \u201eZabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta\u201c.<\/p>\n I novi Zakon postavlja dodatne uslove koji se ti\u010du materijalnog stanja \u017ertava i njihovih porodica (\u010dlanovi 74. i 75) \u010dime zakonodavac prakti\u010dno negira reparativnu prirodu jednog od klju\u010dnih prava koje civilne \u017ertve rata sti\u010du nakon priznavanja tog statusa, koji se svodi na davanje socijalne pomo\u0107i. Pravo na reparacije je politi\u010dko pravo, koje proisti\u010de iz kr\u0161enja temeljnih ljudskih prava i kao takvo ima za cilj da ispravi ili ubla\u017ei nastalu povredu, a ne da popravi materijalni polo\u017eaj \u017ertve. Osnov za obavezu pru\u017eanja reparacija le\u017ei u na\u010delu me\u0111unarodnog prava o odgovornosti dr\u017eave za kr\u0161enje temeljnih ljudskih prava i svako uslovljavanje te obaveze prema \u017ertvama od strane Srbije predstavlja izigravanje ovog elementarnog i \u0161iroko prihva\u0107enog na\u010dela.<\/p>\n Primena novog Zakona u praksi dovodi do toga da je ostvarivanje prava na reparacije za ve\u0107inu \u017ertava povreda ljudskih prava u sukobima devedesetih godina \u2013 prakti\u010dno nemogu\u0107e putem administrativnog mehanizma. Prema podacima FHP-a, ovakvim zakonskim re\u0161enjem u Srbiji je obespravljeno najmanje 15.000 civilnih \u017ertava rata i njihovih porodica. S tim u vezi, slede\u0107e \u017ertve ne\u0107e mo\u0107i da ostvare pravo na status civilnog invalida rata: 1. \u017ertve koje imaju stepen telesnog o\u0161te\u0107enja manji od 50%; 2. \u017ertve seksualnog nasilja; 3. \u017ertve torture i ne\u010dove\u010dnog postupanja; 4. izbeglice iz Hrvatske i BiH prisilno mobilisane od strane MUP-a Srbije, gra\u0111ani bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti nezakonito privo\u0111eni u Sand\u017eaku tokom sukoba u BiH, ubijeni i proterani pripadnici bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti iz pograni\u010dnih sela u op\u0161tini Priboj i ostali koji su povredu pretrpeli od strane jedinica koje Srbija smatra prijateljskima \u2013 tu se pre svega misli na MUP Srbije, Vojsku Jugoslavije ili Vojsku Republike Srpske; i 5. \u017ertve koji povredu nisu pretrpele na teritoriji RS \u2013 \u017ertve otmice i ubistva u Sjeverinu, \u017ertve otmice i ubistva u \u0160trpcima, izbeglice iz Hrvatske koje su u Srbiju do\u0161le nakon operacija Bljesak i Oluja.<\/p>\n Iako je pohvalno \u0161to novi Zakon prepoznaje nestale kao civilne \u017ertve rata (\u010dlan 23), veoma je va\u017eno napomenuti da ova odredba dalje ne razra\u0111uje odgovor na pitanje da li je potrebno da porodice svoje nestale \u010dlanove moraju prethodno, u vanparni\u010dnom postupku, da proglase za umrle, kako bi ostvarili status \u010dlana porodice civilne \u017ertve rata ili ne. Iskustvo FHP-a je da \u010dlanovi porodica lica koja se i dalje vode kao nestala, moraju svoje nestale \u010dlanove da proglase za umrle kako bi eventualno stekli status \u010dlanova porodica civilnih \u017ertava rata. U praksi, ve\u0107ina \u010dlanova porodica nestalih odbijaju da svoje najbli\u017ee proglase za umrle sve dok se njihovi posmrtni ostaci ne prona\u0111u i dok se ne rasvetle okolnosti pod kojima su stradali.<\/p>\n Iz usvojenog zakonskog re\u0161enja evidentno je zanemarivanje civilnih \u017ertava u odnosu na vojne invalide i porodice poginulih boraca. Novi Zakon, umesto da pru\u017ei zakonsko re\u0161enje koje bi obuhvatilo i civilne \u017ertve rata bez diskriminacije na osnovu li\u010dnih svojstava ili pretrpljene povrede, nastavio je sa primenom \u201einstitucionalizovane\u201c diskriminacije ove kategorije \u017ertava s ciljem \u010duvanja bud\u017eeta Srbije i ujedno negiranja njene odgovornosti za situaciju u kojoj su se \u017ertve na\u0161le.<\/p>\n \u010cinjenica da Srbija usvajanjem novog Zakona nije unapredila administrativni mehanizam reparacija za civilne \u017ertve rata i da ga nije uskladila sa ratifikovanim me\u0111unarodnim aktima (Evropska konvencija o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda, Me\u0111unarodni pakt o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima, Me\u0111unarodna konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, Konvencija protiv mu\u010denja i drugog okrutnog, ne\u010dove\u010dnog i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja i ka\u017enjavanja, Konvencija o pravima deteta i Evropska konvencija o obe\u0161te\u0107enju \u017ertava nasilja) pokazuje da u Srbiji i dalje ne postoji politi\u010dka volja i spremnost za suo\u010davanje s nasle\u0111em masovnih zlo\u010dina iz pro\u0161losti.<\/p>\n Stav FHP-a je da Srbija mora da donese poseban zakon kojim \u0107e regulisati samo prava civilnih invalida rata i civilnih \u017ertava rata. Cilj dono\u0161enja tog zakona bi bio da se \u017ertvama osigura rehabilitacija kroz materijalnu, psihosocijalnu, zdravstvenu i pravnu pomo\u0107, kao i da im se pru\u017ei odre\u0111ena vrsta satisfakcije kroz priznavanje pretrpljenih patnji, dok bi u \u0161irem smislu taj zakon predstavljao odraz dru\u0161tvene solidarnosti i priznanje odgovornosti za po\u010dinjene zlo\u010dine. Tako\u0111e, zakon bi morao da nastoji da povrati dostojanstvo \u017ertvama, da im podigne kvalitet \u017eivota kroz materijalnu i psihosocijalnu pomo\u0107, kao i da doprinese neponavljanju zlo\u010dina. Odli\u010dna polazna osnova za sveobuhvatnije regulisanje ove oblasti i za ovakav Zakon bi bio\u00a0Model zakona<\/a>\u00a0o pravima civilnih \u017ertava \u2013 Povreda ljudskih prava u oru\u017eanim sukobima i u vezi sa oru\u017eanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine (Model zakona) koji je FHP izradio jo\u0161 2015. godine u cilju da pokrene \u0161iru debatu o potrebi ure\u0111enja ove oblasti u skladu sa stvarnim potrebama civilnih \u017ertava rata, izme\u0161taju\u0107i ovu pravnu oblast iz domena socijalne za\u0161tite u domen ljudskih prava.<\/p>\n Nezadovoljstvo pojedinaca i udru\u017eenja civilnih \u017ertava rata jednoglasno poru\u010duje institucijama Srbije da se oni ose\u0107aju kao gra\u0111ani drugog reda jer su vlasti novim Zakonom unapredile status i prava veterana i vojnih invalida, dok su civilne \u017ertve ratova u potpunosti ostavljene po strani. O\u010digledno je da civilne \u017ertve rata i dalje u Srbiji nailaze na brojne te\u0161ko\u0107e u tra\u017eenju pravde i ostvarenju svojih prava. S obzirom na to da novim Zakonom njihov status nije re\u0161en, borba za ve\u0107inu civilnih \u017ertava rata se nastavlja.<\/p>\n Autor je pravni analiti\u010dar u okviru programa \u201eReparacije\u201c u Fondu za humanitarno pravo iz Beograda.<\/p>\n Pe\u0161\u010danik.net, 05.08.2020.<\/p>\n <\/p>\n
\n