{"id":181968,"date":"2019-12-16T11:05:00","date_gmt":"2019-12-16T10:05:00","guid":{"rendered":"https:\/\/dev.recom.link\/?p=181968"},"modified":"2020-06-02T13:48:34","modified_gmt":"2020-06-02T12:48:34","slug":"xii-medunarodni-forum-za-tranzicionu-pravdu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/xii-medunarodni-forum-za-tranzicionu-pravdu\/","title":{"rendered":"XII Me\u0111unarodni forum za tranzicionu pravdu"},"content":{"rendered":"

Koalicija za REKOM preuzima brigu za izradu regionalnog popisa \u017ertava u vezi sa ratovima devedesetih na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije<\/strong><\/p>\n

31.12.2019<\/p>\n

Na devetom zasedanju, 15. decembra 2019 godine u Zagrebu, Skup\u0161tina Koalicije za REKOM je donela odluku o restrukturiranju Inicijative za REKOM, kojom je Statut REKOM-a, usagla\u0161en zajedni\u010dkim radom izaslanika predsednika Hrvatske, Srbije, dva \u010dlana Predsedni\u0161tva BiH, Crne Gore, Kosova i Makedonije i eksperata Koalicije za REKOM 2014. godine, prestao da va\u017ei i simbolizuje politi\u010dku volju lidera postjugoslovenskih zemalja da zajedni\u010dki osnuju Regionalnu komisiju za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i \u017ertvama ratova devedesetih godina na podru\u010dju nekada\u0161nje Jugoslavije (REKOM). Imaju\u0107i u vidu da u postoje\u0107oj politi\u010dkoj konstelaciji u Hrvatskoj nema podr\u0161ke za osnivanje REKOM-a, da pomirenje i osnivanje REKOM-a vi\u0161e nisu prioriteti politike bo\u0161nja\u010dkog i hrvatskog \u010dlana Predsedni\u0161tva BiH, da Republika Srpska ne prihvata presude Ha\u0161kog tribunala kao osnov za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o \u017ertvama i da Slovenija smatra da u toj zemlji nema ratnih \u017ertava te nema osnova da u\u010destvuje u popisu ratnih \u017ertava, Koalicija za REKOM je spremna da preuzme brigu za izradu poimeni\u010dnog popisa \u017ertava ratova devedesetih na podru\u010dju nekada\u0161nje Jugoslavije.<\/p>\n

Koalicija za REKOM je postigla zna\u010dajne rezultate u dokumentovanju ratnih \u017ertava i mesta zato\u010denja: Documenta je utvrdila identitet i okolnosti smrti najmanje 7000 \u017ertava u ratu na podru\u010dju Hrvatske; FHP je dodatno utvrdio identitet i uzrok smrti jo\u0161 1100 ratnih \u017ertava na podru\u010dju Hrvatske (dr\u017eavljana Srbije i Crne Gore); Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo su registrovali iz vi\u0161e izvora 13.500 \u017ertava u vezi sa ratom na Kosovu. Do danas su istra\u017eiva\u010di ove dve organizacije proverili identitet i okolnosti smrti najmanje 8.000 \u017ertava, a u toku su dodatno istra\u017eivanje i provera podataka o okolnostima smrti\/nestanka oko 5500 \u017ertava u periodu od 1. 1. 1999. do 31. 12. 2000. godine; Istra\u017eiva\u010dko \u2013 dokumentacioni centar (IDC) je prikupio podatke o 96.000 \u017ertava u ratu na podru\u010dju BiH, koje je uz podr\u0161ku FHP-a, 2012. godine, objavio u 4 toma; Udru\u017eenje za tranzicijsku pravdu, odgovornost i sje\u0107anje u BiH (TJAR) i Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu (CDTJ) do kraja 2019. godine dokumentovali su preko 1000 mesta zato\u010denja na podru\u010dju BiH, u kojima je u vreme rata vi\u0161e od 100.000 civila bilo zato\u010deno i izlo\u017eeno nehumanom postupanju.<\/p>\n

I neke druge organizacije civilnog dru\u0161tva, Hrvatski Helsin\u0161ki odbor za ljudska prava (2001), Udru\u017eenje porodica zarobljenih i nestalih u op\u0161tini Zvornik, Udru\u017eenje \u201eIzvor\u201d i Udru\u017eenje biv\u0161ih logora\u0161a iz Prijedora, kao i druga udru\u017eenja porodica \u017ertava, zna\u010dajan su izvor podataka o \u017ertvama.<\/p>\n

Imamo u vidu da su sudska ve\u0107a Ha\u0161kog tribunala van svake sumnje utvrdila identitet i odgovornu formaciju za smrt najmanje 14.000 \u017ertava ratnih zlo\u010dina, a sudska ve\u0107a u doma\u0107im su\u0111enjima identitet oko 2000 \u017ertava ratnih zlo\u010dina.<\/p>\n

Obaveza za izradu poimeni\u010dnog popisa \u017ertava <\/strong><\/p>\n

Koalicija za REKOM smatra da su odbijanjem da zajedni\u010dki formiraju me\u0111udr\u017eavnu komisiju (REKOM), lideri i vlade postjugoslovenskih zemalja napravili jo\u0161 jednu istorijsku i politi\u010dku gre\u0161ku. Koalicija za REKOM na to odgovara \u2013 od poimeni\u010dnog popisa \u017ertava se ne sme odustati. Ona preuzima brigu i odgovornost da se taj posao zavr\u0161i do kraja. Skup\u0161tina Koalicije za REKOM se obavezala:<\/p>\n

    \n
  1. da dokumentovanje ratnih zlo\u010dina i \u017ertava intenzivira pove\u0107anjem timova istra\u017eiva\u010da i analiti\u010dara, uklju\u010divanjem akademskih institucija u istra\u017eiva\u010dki rad, dogradnjom postoje\u0107ih baza podataka i ja\u010danjem javne pa\u017enje za perspektivu \u017ertava;<\/li>\n
  2. da oja\u010da mre\u017eu pomirenja i tranzicijske pravde u periodu 2020\u20132023. godine uklju\u010divanjem u aktivnosti najmanje 100 organizacija u lokalnim zajednicama, i<\/li>\n
  3. da pru\u017ea stru\u010dnu podr\u0161ku organizacijama mladih u suprotstavljanju neta\u010dnom prikazivanju sudskih i istoriografski utvr\u0111enih \u010dinjenica i proizvodnji \u201enacionalnih istina\u201d.<\/li>\n<\/ol>\n

    Skup\u0161tina Koalicije za REKOM
    \nZagreb, 15.12.2019.<\/p>\n

    XII Me\u0111unarodni forum za tranzicionu pravdu u postugoslovenskim zemljama<\/p>\n