Nekada\u0161nji direktor u direktoratu Evropske Komisije Pierre Mirel nakon dugogodi\u0161nje pauze u ekskluzivnom intervjuu za N1 govori o evropskim integracijama Zapadnog Balkana, o tome kako vidi Bosnu i Hercegovinu 25 godina nakon Daytonskog sporazuma. Mirel koji je u\u010destvovao u brojnim pregovorima na prostoru Balkana daje i naznaku zbog \u010dega Srbija ne\u0107e uskoro postati \u010dlanica EU, ali i na kojeg evropskog polit\u010dara po\u010dinju li\u010diti balkanski politi\u010dari.<\/p>\n
Razgovaramo nekih sedam dana nakon zagreba\u010dkog samita. Pro\u0161lo je dvadeset godina od prvog. Skoro ni\u0161ta se nije promijenilo osim \u0161to je Hrvatska postala \u010dlanica EU. A jo\u0161 uvijek govorimo o perspektivi Zapadnog Balkana. Kada \u0107e ta perspektiva postati realnost I za\u0161to je potrebno toliko vremena da se do\u0111e do kako vi ka\u017eete Balkana u EU, jer je dio Zapada i Evrope.<\/strong><\/p>\n Kratak odgovor kojeg mo\u017eemo dati je kada ZB ispuni obe\u0107anja koje je dao 2000-te ili da ka\u017eemo u Tesalonikiju 2003-te. Pro\u0161losedmi\u010dni samit u Zagrebu bio je tek jedan od mnogih konferencija- Sofija, sastanci o berlinskom procesu, Poznanj, gdje su se svaki put nakon toliko godina zemlje posvetile fundamentalnim reformama, ne samo vladavini zakona, ve\u0107 I dobroj vladavini I da to tako s kratkom rije\u010di ka\u017eemo- pomirenju. Proteklih smo godina na\u017ealost vidjeli veoma malo,veoma malo. Naravno da je lak\u0161e kriviti \u010dlanice EU za tu situaciju, nego da pogledamo \u0161ta je svako od lidera na ZB uradio. U intervjuu koji je pro\u0161le godine objavljen, Evropa na ZB, spomenuo sam ono \u0161to zovem Crnogorski paradox. Otvorila su se 32 poglavlja, samo tri zatvorila u periodu od osam godina. Nikada nismo vidjeli tako dugotrajan process. Dakle, ne mo\u017eete kriviti EU jer su pregovori o pristupu otvoreni 2012-te. Zbog \u010dega se toliko malo toga dogodilo? Nisu poglavlja I dalje otvorena zbog EU, ve\u0107 zbog toga \u0161to uvjeti jo\u0161 uvijek nisu bili ispunjeni. To je na neki na\u010din paradox koji je za mene nevjerovatan I ovi veoma jaki argumenti, ako ne razlozi, EU \u010dlanica- ispunite ono \u0161to ste obe\u0107ali.<\/p>\n Ako sam dobro shvatio ono \u0161to govorite, 20 godina nije bilo dovoljno liderima Balkana da shvate da Brisel funkcioni\u0161e na principu provjera I balansa, jednom kada poka\u017eete rezultate, dobi\u0107ete knji\u017eicu s ocjenama I na\u010diniti korak naprijed ili se pokrenuti ka \u010dlanstvu u EU.<\/strong><\/p>\n Upravo tako. Gledaju\u0107i na situaciju jasno je da nije bilo dovoljno. \u010cak I ja sam to ne razumijem. Neki ljudi, akademici, ovih dana pi\u0161u \u010dlanke, \u010dak I doktorske teze o Ukrajini. Ukrajina ne izlazi iz ovih dubokih reformi jer nema evropsku perspektivu. Ali, ja ne prihvatam taj argument jer ako gledamo npr na Srbiju I Crnu Goru, ne samo da imaju evropsku perspektivu ve\u0107 su I pristupni pregovori otvoreni. Bez obzira na to, ne samo da nisu ni\u0161ta uradili, ve\u0107 odjednom je to tako malo, I ne samo tako malo, ve\u0107 je I Freedom House prije nekoliko dana, \u010dini mi se pro\u0161le sedmice, Srbiju I Crnu Goru opisao kao hibridne re\u017eime,a vi\u0161e ne kao demokratije. Kako onda mo\u017eete o\u010dekivati da EU lideri ka\u017eu nije va\u017eno, idemo dalje. Ko bi mogao to prihvatiti? U isto vrijeme, a ovo je interni problem EU, kada imate zemlje kao \u0161to je Ma\u0111arska, rade isto. I nju je Freedom House okarakterisao kao hibridan re\u017eim, a ne demokratiju. Mnogi ka\u017eu wow, Ma\u0111arska danas, sutra mo\u017eda Srbija. Ovo u mnogome ometa pristupni process ZB. Dakle, nije samo jedan problem, mogli bismo re\u0107i jer reforme nisu poduzete, ve\u0107 je I do EU. Sve do sada EU nije mogla Ma\u0111arskoj I Poljskoj re\u0107i: trebali biste se promijeniti,\u00a0pona\u0161ati druga\u010dije i izbjegavati nazadovanje u kriterijima koje ste prihvatili u va\u0161im pristupnim pregovorima. To je veoma lo\u0161 primjer.<\/p>\n Ako dobro \u010ditam ono \u0161to govorite, ovdje imamo nedostatak vodstva I ja\u010dine vodstva s obje strane, kako evropske, tako I balkanske. Jer lideri Balkana ne donose rezultate za vlastite gra\u0111ane, a s evropske strane kada govorimo o zemljama kao \u0161to su Ma\u0111arska I Poljska, ali I Balkan imamo nedostatak vodstva u smislu da se bude iskreniji I otvoreniji, da im se ka\u017ee ono \u0161to bi trebali znati kada su u pitanju rezultati koje moraju ispuniti.<\/strong><\/p>\n Sa strane Balkana, ne bih rekao da nemate vodstvo, u nekim zemljama imate veoma jake vo\u0111e I oni zaista vode zemlje. Ali bih rekao, da je ovo vodstvo, po mom mi\u0161ljenju, zainteresovanije za ostanak na poziciji, da bi osvojili ono \u0161to ja zovem kratkoro\u010dne politi\u010dke koristi, a to bi moglo zna\u010diti I ekonomske koristi, nego za ono \u0161to bi uobi\u010dajeno o\u010dekivali a to su srednjoro\u010dne do dugoro\u010dne koristi pristupa. Ba\u0161 kao \u0161to su to u\u010dinile centralnoevropske zemlje devedesetih. Nije bilo lako, ni za jednu od njih. Ali, rekli su OK, dugoro\u010dne koristi su puno ve\u0107e od bilo kojih kratkoro\u010dnih politi\u010dkih ili ekonomskih korisiti koje mo\u017eemo dobiti. Iako, vidim ne\u0161to \u0161to skoro \u010desto zaboravimo u pore\u0111enju sa Centralnom Evropom, a to je da je bilo potrebno mnogo godina nekolicini \u010dlanica da private pristupne pregovore sa Centralnom Evropom. Francuska, Belgija, \u0160panija, nisu bile veoma sretne zbog strukturalnih reformi npr, ali I brojnih drugih razloga, poljoprivredne politike. Bilo je potrebno nekoliko godina dok im zemlje Centralne Evrope nisu pokazale: kazali ste da odradimo A, B, C, D, to smo I uradili. \u0160ta nam sada mo\u017eete re\u0107i? I to je moja poenta. Svaki put kada se ovo dogodi, EU mora ispuniti svoja obe\u0107anja. Ali I, naravno ako se to ne dogodi, teret dokazivanja jo\u0161 uvijek je na kandidatu. A onda \u010dlanice imaju lagan argument da ka\u017eu o tome \u0107emo kasnije razgovarati., naredne godine.<\/p>\n Pred kraj pro\u0161le godine vidjeli smo, rekao bih, kocku s evropske strane sa Albanijom I Sjevernom Makedonijom jer su ispunile sve ono \u0161to se od njih tra\u017eilo, pa \u010dak I u slu\u010daju SM bila je to ustavna promjena imena i Prespanski sporazum. Da li je to u tom trenutku bila gre\u0161ka Francuske. Ali i, da li bi trebali o\u010dekivati da vidimo vi\u0161e takvih postupaka od Francuske, Njema\u010dke ili bilo koje druge zemlje kada je upitanju ZB jedno kada se npr Srbija ili CG pribli\u017ee tom cilju da postanu \u010dlanice EU.<\/strong><\/p>\n Smatram da u tim, na neki na\u010din bilateralnim diskusijama, otvaranje ili ne, a onda kretanje ka pristupnom procesu, imate tri razli\u010dita pitanja. Jedno je ono \u0161to je Francuska prvo pitala, a to je da se promijeni pristupni metod, za\u0161to da ne. Ali, za mene je bila gre\u0161ka re\u0107i ne u Oktobru. Ono \u0161to sam zapravo predlo\u017eio Francuskoj bilo je: OK, imate pravo tra\u017eiti da se metod promijeni jer je ve\u0107 40 godina ista stvar, o tome mo\u017eemo diskutovati kasnije, ali za\u0161to ne ka\u017eete da otvorenju pregovora, a onda kao neku vrstu usluge za uslugu zahtjevate da Komisija prona\u0111e I predlo\u017ei novi metod. Dakle, va\u0161e kona\u010dno da, I samo otvaranje pristupnih pregovora uslovite novom metodom. Mislim da je bila gre\u0161ka \u0161to se nije tako postupilo. Sada se to dogodilo, OK je I pro\u0161lo je. To je dakle prvo. Drugo je ono \u0161to je predsjednik Macron rekao u Sofiji, da ne mo\u017eemo prihvatiti nove \u010dlanice, sve dok sama EU ne savlada svoje probleme, a\u00a0prona\u0161li smo na\u010dine da pove\u0107amo grupu. Smatram da je to razlog da se zapravo ne otvore pristupni pregovori jer dva pitanja, otvaranje pregovora I \u0161irenje EU \u0161to \u0107e zna\u010diti das u se prebrodili problem, isklju\u010duju jedno drugo, a mogu i\u0107i paralelno. Dakle, ponovo bi bila gre\u0161ka ne mo\u017eemo vas prihvatiti, osim ako\u2026 Pregovori \u0107e svakako trajati nekoliko godina. A EU, u me\u0111uvremenu, kao neodlo\u017eno I hitno pitanje ima zadatak da rije\u0161i svoje unutra\u0161nje probleme.<\/p>\n Klju\u010dni problemi na Balkanu<\/strong><\/em><\/p>\n Ho\u0107u da vas pitam ovo. I\u0107i \u0107emo kroz region I pita\u0107u vas pitanja o svakoj zemlji jer znam da ih jako dobro poznajete. Kako danas vidite BiH, nakon 25 godina od Dejtonskog sporazuma I svih promjena, reformi, procesa Projekt Berlin,visokih predstavnika, jakih igra\u010da kao \u0161to je pokojni lord Ashdown, gospodin Laj\u010dak I sada gospodin Incko, I svih tih igara koje zapravo igraju na\u0161i lideri ovdje na doma\u0107em terenu, ali I jakih me\u0111unarodnih igra\u010da kao \u0161to su Kina, Rusija, Turska, Saudijska Arabija, Sjedinjene Dr\u017eave.<\/strong><\/p>\n Postoji mnogo problema na Balkanu, koje znate I bolje od mene, kao \u0161to su bilateralni problem itd. Za mene su Kosovo I Srbija najozbiljnije pitanje. Ipak, najte\u017ee I najozbiljnije pitanje je Bosna I Hercegovina, iz mog li\u010dnog iskustva. Bolje od mene znate da dejtonski ustav ne dozvoljava institucijama u Bosni da funkcioni\u0161u ispravno. Nemogu\u0107e je, zar ne? EU I SAD su u nekoliko navrata, \u010dini mi se tri ili \u010detiri, poku\u0161avale da liderima predstave promjene, da ih prihvate. Po\u010dev\u0161i od Aprilskog paketa, koji je bio kada, \u010dini mi se 2008-e.<\/p>\n Da, tako ne\u0161to.<\/p>\n Svi ti poku\u0161aji su propali. Pro\u0161le godine je Komisija dala mi\u0161ljenje. Od tada nismo vidjeli mnogo. Bilo je potrebno vi\u0161e od 10 mjeseci da se formira vlada na dr\u017eavnom nivou. Sada se priibli\u017eavaju lokalni izbori. A znamo da je u Bosni izborna kampanja najgori trenutak: imamo gadne izjave, govore mr\u017enje. Dakle, svake dvije godine se to de\u0161ava iznova. \u0160ta onda mo\u017eete o\u010dekivati? Tako ne mo\u017ee funkcionisati. Pro\u0161le sedmice sam pro\u010ditao jednu od izjava Richarda Hoolbrokea, ili zapravo upozorenje. Rekao je: Bosna iz Dejtonskog ustava je federalna dr\u017eava I zapravo bi takva I trebala ostati, a ako ne, postoji rizik da se vrati nestabilnosti. \u010citaju\u0107i to pomislio sam O moj Bo\u017ee, a onda sam gledaju\u0107i na kongres stranke SDA pro\u0161le godine u septembru ili oktobru koji poziva na unitarnu dr\u017eavu sa glavnim gradom Sarajevom, pomislio O moj Bo\u017ee to je za\u010darani krug koji ne mo\u017ee funkcionisati. Dakle, na osnovu toga pomislio sam koji je to minimum koji se mora uraditi, neka vrsta ograni\u010denih, ali va\u017enih, principa koji se moraju dogovoriti. Ne da se otvori neka brilijantna budu\u0107nost, ve\u0107 da se barem ima nada da \u0107e se zapo\u010deti novi process. Mislio sam da \u0107e to biti tri principa. Jedan je da bi BiH trebala ostati federalna, a ne unitaristi\u010dka dr\u017eava, I da bi se to trebalo dogovoriti. Mo\u017eda unitarna za dvije ili tri generacije, ali ne I sada. Drugi, da bi se tri etni\u010dke grupe trebale slo\u017eiti da ne koriste tzv, vitalni nacionalni interes blizak ustavu, kada je u pitanju pristup EU. I tre\u0107i princip je pitanje Banjaluke. Da bi onda Republika Srpska trebala prihvatiti prenos nadle\u017enosti od Federacije I RS, na centralni nivo, kada je to potrebno za pristup EU. Smatram da, mo\u017eda grije\u0161im ili sam previ\u0161e naivan, ako lideri ova tri principa dogovore, to bi barem, nadam se, moglo dovesti do po\u010detka novog, recimo to\u00a0tako, politi\u010dkog okru\u017eenja koje bi onda moglo donjeti neke dobre odluke na dugom putu kojeg bi u budu\u0107nosti Komisija zahtjevala. Znam da postoji tzv koordinacioni mehanizam koji je dogovoren, ali ajde da budemo iskreni, kada su u pitanju poljoprivreda, saobra\u0107aj, potrebna je matematika prije nego ovaj mehanizam dovede do \u010dega, do toga da se prihvate 2 miliona eura za projekat iz IPA programa EU. To je sitnica u odnosu na ono \u0161to je potrebno da dr\u017eava krene naprijed ka pristupu EU.\u017dao mi je \u0161to to tako ka\u017eem. Bosna mi je veoma bliska. U toj sam zemlji zaista naporno poku\u0161avao da radim. I svaki put sam, recimo to tako, bio frustriran.<\/p>\n Onda da vas pitam ovo. Ova tri lidera, koja sada vode 3 glavne grupe u Bosni, s jedne strane u RS je Milorad Dodik, u Sarajevu je na \u010delu SDA je Bakir Izetbegovi\u0107, a tre\u0107i je u Mostaru, predvodi bosanske Hrvate- Dragan \u010covi\u0107. Svaki od njih je barem 20 godina u politici I na vlasti. Kako mo\u017eemo posti\u0107i cilj o kojem ste upravo govorili, da imamo federalnu dr\u017eavu, da nemamo taj vitalni nacionalni interes kada je upitanju EU, I da pokrenemo dr\u017eavu, kada sve vrijeme tu imamo njih trojicu koji sve te stvari rade svake dvije godine.<\/strong><\/p>\n Postavio sam toliko puta to pitanje kolegama na seminarima u Sarajevu. Razli\u010diti ljudi ka\u017eu izbori su ajde da ne ka\u017eemo izmanipulisani, ve\u0107 uslovljavani, ako ne glasa\u0161 za mene\u2026. Htio bih re\u0107i dvije stvari. Prije svega, mo\u017eda \u0107u biti malo grub \u0161to to tako ka\u017eem, smatram da bi trebali kupiti reforme u smislu da osmislite mnogo ve\u0107e finansijske pakete, \u0161to smo zapravo i morali osmisliti sa Aprilskim paketom u Tesalonikiju, ili malo nakon Tesalonikija. Ajde da uzmemo neku vrstu Mar\u0161alovog plana, ne mogu na\u0107i neku drugu rije\u010d. Naravno da nikakva pomo\u0107 nije pru\u017eena da se izgradi ovaj most. Ali, ono \u0161to je predlo\u017eeno nikada nije bilo u skladu s potrebama jer su se velike investicije u biv\u0161oj Jugoslaviji bukvalno zaustavile u osamdesetima, kada je ekonomija po\u010dela propadati. Dakle, ve\u0107 vi\u0161e od 30 godina nije bilo velikih investicija pa je EU u Tesalonikiju smislila veliki plan i dodala reforme, vladavinu zakona paketu, i da je bilo druga\u010dije mislim da ne bismo imali situaciju koju imamo danas. A to onda zna\u010di da bi vi danas trebali osmisliti ozbiljan paket, finansijski paket, koji je zapravo za jesen najavljen u Zagrebu, veliki investicijski paket, nadam se. Ne samo to, ve\u0107 bi rekli, danas BiH mo\u017ee dobiti nekoliko miliona eura, ali ako ispunite A, B, C, D, onda je to plus. Princip plus za plusom bi vas nominirao za susjedsku politiku. Do tada, to je moja ideja, uz to , naravno da se danas to ne odnosi na BiH, ve\u0107 vi\u0161e na Srbiju i zemlje u pregovorima, focus bi se trebao staviti na jedinstveno tr\u017ei\u0161te. Naravno, da se nastavi sa vladavinom zakona i ostalim osnovama. Poku\u0161avamo \u0161to je br\u017ee mogu\u0107e dosti\u0107i jedinstveno tr\u017ei\u0161te EU. Jednu stvar morate priznati, tr\u017ei\u0161ta ZB su sitnica, fragmentisana, malena, ko bi investirao, ponekad neki Kinez, o tome mo\u017eemo kasnije pri\u010dati. Nije ba\u0161 atraktivan za investiranje. Ne kakav bi trebao biti za one koje te\u017ee da postanu \u010dlanice. I to je razlika u odnosu na zemlje Centralne Evrope. \u010cak i prije pristupnih pregovora, jer postojalo je obe\u0107anje, onda su do\u0161li investitori. Danas to nije isto jer su tr\u017ei\u0161ta tako mala, fragmentisana, i to je drugo pitanje, regionalno ekonomsko podru\u010dje koje je \u010dini mi se u Trstu dogovoreno, a koje RCC u Sarajevu nadzire. Ako to dvoje imate zajedno, kretanje na jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu za zemlje u pregovorima i defragmentisanje regionalnih ekonomija. I tre\u0107e, veliki finansijski paket, onda bi se\u00a0situacija mislim promijenila, posebno u jednom smislu koji je za mene li\u010dno veoma bolan kada \u010ditam podatke, a to je imigracija. Sela u BiH postaju prazna, tamo \u0107e ostati samo starci za 10 ili 15 godina, ako se trend nastavi. A u me\u0111uvremenu, to je plus za Njema\u010dku, Austriju, \u0160vedsku ili neku drugu zemlju.<\/p>\n Da vas pitam ovo: Upravo ste spomenuli Srbiju i Kosovo, unutra\u0161nje pitanje, unutra\u0161nji sukob. Sada je s evropske strane gospodin Borell imenovao novog specijalnog predstavnika za dijalog. To je biv\u0161i visoki predstavnik za BiH, biv\u0161i minister vanjskih poslova Slova\u010dke gospodin Miroslav Laj\u010dak. \u0160ta mislite da li Miroslav Laj\u010dak mo\u017ee rije\u0161iti ovaj problem, dok znamo \u0161ta se de\u0161ava u Srbiji i na Kosovu?<\/strong><\/p>\n Bio sam dio dijaloga 2011-te sa Robertom Kubom. Koristili smo termin tehni\u010dki dijalog. Imali smo toliko sastanaka i postigli smo nekoliko sporazuma o energiji, telekomunikacijama, itd. Smatram da je gre\u0161ka koju smo vjerovatno u to vrijeme napravili ta da nismo proveli te dogovore, da se ne vratimo u dr\u017eave dva, tri mjeseca kasnije i ka\u017eemo obe\u0107ali ste A,B,C,D gdje su. To nije ura\u0111eno jer u EU su smatrali da bi ovdje trebali imati samo pomo\u0107nu ulogu. Na Balkanu ne mo\u017eete biti samo pomo\u0107nik. Morate biti medijator i osmisliti sna\u017eno oru\u017eje kako bi bili sigurni da \u0107e se odluke provesti. Nadam se da \u0107e Miroslav Laj\u010dak mo\u0107i da krene naprijed. Za mene su tu, kako bih to rekao, tri ili \u010detiri uslova kako bi dijalog uspio. Jedan je politi\u010dka volja s obje strane. Ako nema politi\u010dke volje, \u0161ta je s pristupom, onda ne mo\u017eete posti\u0107i uspjeh u dijalogu. To su osnove, zar ne? U ovom trenutku ne \u010dini se da u Srbiji postoji \u0161iroki politi\u010dki konsenzus. Opozicija je podijeljena pa \u010dak i osporava Vu\u010di\u0107ev napredak u dijalogu. Smatram da je to te\u0161ko razumjeti. Kosovo je totalni haos. Od vd. Premijera Kurtija do razli\u010ditih stranki. Uglavnom, trebala bi postojati politi\u010dka volja. Drugi je, za razliku od sada, po mom mi\u0161ljenu, da bi trebala biti potpuna transparentnost u dijalogu, bliske konsultacije sa uticajnim grupama, a pod time mislim na organziacije civilnog dru\u0161tva, koje su s obje strane puno bli\u017ee nego neki lideri, kao i trgovinske i industrijske komore, oni \u017eele raditi posao, blizu su dogovora, ali im je zabranjeno da se dogovaraju. I tre\u0107i je da bi trebala biti bliska saradnja Sjedinjenih Dr\u017eava i EU, a to nije slu\u010daj. Ranije jeste, ali vi\u0161e nije. Kada imate ambasadora Grenela koji poku\u0161ava sklopiti tajne dogovore u Berlinu, izme\u0111u predsjednika Ta\u010dija i Vu\u010di\u0107a. I naravno zadnja stvar, koja dolazi na kraju dijaloga, nadamo se uspje\u0161nog, Rusija mora dati pristanak u UN-u.<\/p>\n Sklonost ka stabilnosti<\/strong><\/em><\/p>\n Poprili\u010dno odli\u010dan zaklju\u010dak. \u010cesto zaboravljamo da Rusija igra ulogu u UN-u. Ali ajde da vas pitam ovo. Stanje medija u Srbiji posebno, nije tako sjajno kada govorimo o ZB. Predsjednik Vu\u010di\u0107 moje kolege u Beogradu zove televizijom CIA-e ili ameri\u010dkom televizijom. Jedan moj kolega napadnut je u parlamentu, ba\u0161 nedavno. Mo\u017ee li Srbija krenuti naprijed ka EU kada je jedna od osnovnih sloboda, sloboda medija, u tako te\u0161koj situaciji kao \u0161to je sada.<\/strong><\/p>\n Po meni ne bi trebala. Ali, druga stvar je da ne\u0107e. Da li \u0107e to zna\u010diti druga\u010diji svijet \u010dak mo\u017eda i zbog pandemije, nakon \u0161to je predsjednik Vu\u010di\u0107 poljubio kinesku zastavu.<\/p>\n Situacija se mijenja. Mislim da \u010dlanice shvataju da sklonost ka stabilnosti, nad demokratijom zapravo ne funkcioni\u0161e. Ono \u0161to se vjerovatno od toga o\u010dekivalo jeste da bi jak lider, \u010dak i ako mo\u017eda pomalo ignori\u0161e demokratske principe, spasio dijalog Kosova i Srbije. On nije uspio. Zemlja je vi\u0161e nego ikada podijeljena. Po mom mi\u0161ljenju, vrijeme je da \u010dlanice zauzmu \u010dvr\u0161\u0107i stav po pitanju demokratskih principa u kojima je sloboda medija apsolutno klju\u010dni element. Ne bi trebali pristati ni na centimetar pomaka u procesu ako se situacija ne promijeni. To je veoma va\u017eno.<\/p>\n Da li to va\u017ei i za druge zemlje u region, Bosnu, Crnu Goru, Albaniju, koje tako\u0111er imaju probleme s medijima.<\/strong><\/p>\n Imaju, ali u ovom trenutku \u010dini mi se manje upadljive nego u Srbiji. Ali barem za Crnu Goru da. Tamo je veliki broj novinara napadnut ili su ubijeni u proteklim godinama. Dali su obe\u0107anje kada su pregovori otvoreni da \u0107e sagledati ove probleme, a jo\u0161 uvijek se \u010deka da se istrage zaklju\u010de. Dakle, doista. A ovo je tako\u0111er, kako sam spomenuo Paradoks Crne Gore. Mo\u017eete otvoriti poglavlja, a EU je na neki na\u010din, kako bih to rekao, iskrena u pristupnom procesu tako \u0161to ne zatvara poglavlja, gleda da li su ili ne provedene reforme, da li je ili ne to dovoljno.<\/p>\n Kad ste ve\u0107 spomenuli Crnu Goru, kako gledate na situaciju kod njih jer je predsjednik \u0110ukanovi\u0107 na vlasti skoro nekih 30 godina, a opozicija tako\u0111er igra, ako to mogu tako re\u0107i, srbijansku kartu. Dakle, tamo situacija ba\u0161 i nije savr\u0161ena. Me\u0111utim, oni su \u010dlanica NATO-a i to je neka vrsta uspjeha, ako tako mogu re\u0107i.<\/strong><\/p>\n Da. Moje li\u010dno mi\u0161ljenje, mo\u017eda druga\u010dije od onog \u0161to bi neki rekli, je da je predsjednik Crne Gore mislio da \u0107e s u\u010dlanjenjem u NATO EU mo\u017eda zaboraviti na ono \u0161to se politi\u010dki doga\u0111a u dr\u017eavi jer su sada u NATO-u. Mo\u017eda je to jedan od razloga, vi\u0161e nego sigurnosni. Smatram da je to lo\u0161a stvar i po meni je \u0161teta da NATO ne reaguje jer je prijem u NATO tako\u0111er veoma strog, demokratija, vladavina zakona, itd. Dakle iznena\u0111en sam da se sve odvija bez sna\u017ene reakcije. Iako je ovo va\u017ena stvar, prijem u NATO i EU su dvije razli\u010dite stvari. Mislim na BiH kada ovo govorim.<\/p>\n