Do po\u010detka rata u Bosni u op\u0161tini Priboj \u017eivelo je 12.000 gra\u0111ana muslimanske nacionalnosti. Nekontrolisano prisustvo raznih vojnih i paravojnih srpskih grupa iz Bosne i njihova povezanost sa lokalnim militantnim grupama, koje nisu prezale ni od upada u preduze\u0107a, podstakli su prvo masovnije iseljavanje u junu 1992. godine. Sa zavr\u0161etkom \u0161kolske godine vi\u0161e od 500 porodica sa decom odlu\u010dilo je da sigurnije prebivali\u0161te potra\u017ei kod ro\u0111aka i prijatelja \u0161irom zapadne Evrope. Od tada sve u\u010destaliji incidenti u vezi sa nacionalnom pripadno\u0161\u0107u, \u017eivotna ugro\u017eenost me\u0161tana pograni\u010dnih sela prilikom dolaska u Priboj i javne sumnje u lojalnost gra\u0111ana muslimanske nacionalnosti dovode do iseljavanja vi\u0161e od 3.000 ljudi.<\/p>\n
Namerne provokacije i maltretiranja<\/strong><\/p>\n Na osnovu podataka prikupljenih na terenu ima indicija da je od avgusta 1992. pove\u0107an broj incidenata koje namerno izazivaju razne vojne i paravojne srpske grupe iz Bosne, rezervisti Vojske Jugoslavije, a povremeno i lokalna milicija.<\/p>\n Iako su rezervisti sme\u0161teni u seoskim karaulama da bi \u0161titili li\u010dnu i imovinsku sigurnost me\u0161tana, u njihovom prisustvu izvr\u0161ene su prve plja\u010dke i paljevine u selima Sjeverin, So\u010dice i Voskovina. Nekontrolisano i bezrazlo\u017eno pucanje pojedinih rezervista, proizvoljni pretresi ku\u0107a, navodno zbog dr\u017eanja oru\u017eja bez dozvole, i pretnje me\u0161tanima naveli su 136 ljudi iz Sjeverina i svih pet doma\u0107instava iz Voskovine da se sredinom septembra presele u Priboj. Ljudi koji su iskusili nasilni\u010dko pona\u0161anje rezervista navode slu\u010dajeve \u0161amaranja, vodanje vezanog \u010doveka kroz selo, prisiljavanje \u010doveka da puzi po reci, izbacivanje ljudi iz autobusa, pretres verske ku\u0107e do propadanja tavana i sli\u010dno.<\/p>\n Do masovnijeg iseljavanja iz desetak sela mesne zajednice Sjeverin dolazi krajem oktobra, nakon bezrazlo\u017enog ubistva me\u0161tanina Sjeverina na raskrsnici puta koji vodi za Priboj. Napu\u0161tene ku\u0107e postale su meta raznih plja\u010dka\u0161a, a prema navodima me\u0161tana posebno su aktivni rezervisti iz okolnih sela, i oni sa strane, koji su se plja\u010dkama bavili u ratu u Hrvatskoj i Bosni. Prema njihovim re\u010dima, plja\u010dke nisu \u010dinili rezervisti iz Ivanjice i Kragujevca. Do 20. januara 1993. oplja\u010dkano je oko 50 i popaljeno nekoliko ku\u0107a u Sjeverinu, a dvadesetak u selima mesne zajednice Kraj\u010dinovi\u0107.<\/p>\n U nekoliko slu\u010dajeva plja\u010dke lokalna milicija hapsila je po\u010dinioce i, prema navodima nadle\u017enih organa Priboja, oni su u pritvoru, ali je re\u010d o obi\u010dnim lopovima preobu\u010denim u rezerviste. Dodu\u0161e, za glavnog krivca vlast je proglasila \u0106osu, me\u0161tanina srpske nacionalnosti iz Sjeverina, za koga doju\u010dera\u0161nje kom\u0161ije Muslimani ka\u017eu da je besku\u0107nik, da ho\u0107e ponekad da u\u0111e u tu\u0111u ku\u0107u i da uzme ne\u0161to da obu\u010de ili da ne\u0161to pojede, ali da ga vlast koristi da bi za\u0161titila prave krivce.<\/p>\n Na osnovu istra\u017eenih slu\u010dajeva upada vojnih i paravojnih srpskih grupa iz Bosne u pograni\u010dna sela u kojima \u017eive Muslimani ima indicija da te grupe rezervisti Vojske Jugoslavije namerno propu\u0161taju na teritoriju dr\u017eave Srbije i da ne spre\u010davaju maltretiranje i zlostavljanje me\u0161tana.<\/p>\n Tako je grupa pripadnika Srpske vojske iz Bosne upala 8. februara u selo Batkovi\u0107-Me\u0111ure\u010dje, premlatila nekoliko starijih \u017eena i mu\u0161karaca, oplja\u010dkala d\u017eamiju i sve me\u0161tane koji su imali bilo kakav novac ili kasetofon. Predstavnici Fonda za humanitarno pravo razgovarali su sa \u017eenom koja je uspela da pobegne sa detetom i povre\u0111enim starcem. Prema njenim re\u010dima vojnici u \u0161arenim uniformama gazili su nogama njenog kom\u0161iju dok im nije dao novac, a jednu sedamdesetogodi\u0161nju staricu svla\u010dili su da bi prona\u0161li novac kojim je nameravala da kupi bra\u0161no. Ova \u017eena je \u010dula kako su pretili da \u0107e ih sve pobiti i pri tom su pominjali Trebinje i kako su tamo sve sredili. U selu je ostalo nekoliko stara\u010dkih doma\u0107instava koji ne mogu \u0161umskim stazama da do\u0111u do Priboja ali se i oni no\u0107u skrivaju po pe\u0107inama.<\/p>\n Prilikom upada u selo Kukurovi\u0107i 18. februara, pripadnici Srpske vojske iz Bosne ubili su troje ljudi, a dvoje te\u0161ko ranili. Iako rezervisti vojske Jugoslavije borave u ovom selu, oni nisu reagovali, a prema navodima me\u0161tana koji su uspeli da do\u0111u do Priboja pucalo se najpre iz pravca seoskog goblja, a onda iz ku\u0107a u kojima borave rezervisti i pristigli \u201eBeli orlovi\u201c iz Priboja. Ovi ljudi navode da su telo ubijene \u017eene na\u0161li u \u0161upi, da je bila svu\u010dena i da su joj ruke bile polomljene, a da su mu\u0161karci najpre ubijeni pa uba\u010deni u ku\u0107u koja je potom zapaljena. Prema njihovim navodima zapaljeno je osam ku\u0107a i nekoliko pomo\u0107nih objekata, a jedna ku\u0107a je granatirana.<\/p>\n Proizvoljno pona\u0161anje lokalne milicije<\/strong><\/p>\n Milicija je uglavnom vr\u0161ila pretrese muslimanskih ku\u0107a zbog informacija o navodnom posedovanju oru\u017eja bez dozvole. Nema podataka da je u takvim ku\u0107ama prona\u0111eno oru\u017eje, ali je bilo slu\u010dajeva oduzimanja lova\u010dkog oru\u017eja sa urednom dozvolom i maltretiranja ljudi prilikom pretresa. Tako\u0111e nema podataka da je milicija pretresala ili tra\u017eila oru\u017eje u srpskim ku\u0107ama, iako su Srbi iz Strmca povremeno naoru\u017eani dolazili u Sjeverin.<\/p>\n Prilikom pretresa jedine muslimanske ku\u0107e u selu Sastavci 13. septembra 1992. nekoliko milicionera i komandir stanice milicije Priboj vezali su brata i sestru Halilovi\u0107, njega u dvori\u0161tu, a nju za banderu na seoskom putu.<\/p>\n Nakon zavr\u0161enog pretresa odveli su brata i osamnaestogodi\u0161njeg ro\u0111aka u stanicu milicije da daju izjave, i tom prilikom im je zapre\u0107eno paljenjem ku\u0107e. Iz nepoznatih razloga upu\u0107eni su sudiji za prekr\u0161aje. U zapisniku o pretresu naveden je spisak na\u0111enih stvari: 34 novih bravica za prozor, pet novih ru\u010dki za prozor, dve polovne \u0161arke za vrata i dve sklopke za struju, jedna marke Minel a druga plasti\u010dna i polomljena.<\/p>\n Azemina Halilovi\u0107 uputula je \u017ealbu saveznoj vladi SR Jugoslavije u kojoj iznosi sumnju da je komandir stanice milicije u Priboju organizovao pretres iz li\u010dnih razloga, da je zloupotrebio slu\u017ebeni polo\u017eaj samo zato \u0161to je njegova porodica izgubila sudski spor sa porodicom Halilovi\u0107.<\/p>\n Namerno ubistvo <\/strong><\/p>\n Na pedesetak metara od karaule u kojoj su se nalazili rezervisti Vojske Jugoslavije ubijen je me\u0161tanin Sjeverina Berba Ramo. On je 26. avgusta \u010dekao autobus na raskrsnici puta Priboj \u2013 Rudo, kada su se, prema iskazima svedoka koji se navode u zapisniku o uvi\u0111aju, ispred trgovine zaustavila dva kamiona tipa \u201eTam\u201c, od kojih je jedan nosio protivavionski top. Iza\u0161lo je nekoliko vojnika u sivomaslinastim uniformama sa oznakama \u010detiri S. Dok su dvojica pretakali benzin, jedan vojnik je obi\u0161ao kamion i zatra\u017eio li\u010dni dokument od Berba Rame koji je tu stajao. Nakon \u0161to je ovaj dao ispravu, vojnik je izvadio pi\u0161tolj i nekoliko puta opalio u njega. Vojnici su, zavr\u0161iv\u0161i sa pretakanjem goriva, neredili prisutnima da le\u0161 bace u reku Lim. Na njihovo oklevanje zapre\u0107eno im je pi\u0161toljem.<\/p>\n Ni nekoliko meseci kasnije javnost nije upoznata sa rezultatima istrage povodom ovog ubistva. Prema navodima predstavnika op\u0161tinskih vlasti Priboja po\u010dinilac zlo\u010dina je u pritvoru, re\u010d je o izvesnom Draganu Luki\u0107u i u pitanju je ubistvo iz nehata.<\/p>\n Otmica<\/strong><\/p>\n Kolektivnu seobu me\u0161tana Sjeverina pokre\u0107e otmica 18 ljudi muslimanske nacionalnosti. Prema podacima koje su objavila sredstva javnog informisanja i na osnovu izjave jednog svedoka sa kojim su razgovarali predstavnici Fonda, ljudi iz Sjeverina su tog 22. oktobra pro\u0161le godine redovnim autobusom krenuli na posao, a jedno dete u \u0161kolu. Na putu prema Priboju, u selu Mio\u010de na teritoriji Bosne, naoru\u017eana grupa uniformisanih lica pod nazivom \u201eGaravi sokak\u201c zaustavlja autobus u\u017ei\u010dke \u201eRakete\u201c. Izvesni Momir, Milan Luki\u0107 i Dragutin Dragi\u0107evi\u0107 vr\u0161e proveru li\u010dnih dokumenata putnika, onda navodno izdvajaju Muslimane i ubacuju ih u kamion koji je bio skriven pored kafane \u201eAmfore\u201c. Dvanaestogodi\u0161nji de\u010dak muslimanske nacionalnosti ostaje u autobusu, jer su otmi\u010dari poverovali da je re\u010d o mla\u0111em sinu Srbina pored kojeg je stajao.<\/p>\n Slede\u0107eg dana republi\u010dka milicija uhapsila je Luki\u0107a i Dragi\u0107evi\u0107a koji su se sa oru\u017ejem zatekli u Sjeverinu. Istog dana, na sednici Skup\u0161tine Srbije ministar republi\u010dke policije potvrdjuje informaciju da su \u201eprivedena dva naoru\u017eana lica zbog osnovane sumnje da imaju veze s ovom otmicom\u201c.<\/p>\n Tih dana predsednik SR Jugoslavije je imenovao specijalnu komisiju za utvr\u0111ivanje \u010dinjeni\u010dkog stanja. Komisija ni do danas nije objavila izve\u0161taj o svom radu, a ni demantovala vest iz vojnih izvora da su oteti ljudi istog dana likvidirani u blizini Vi\u0161egrada.<\/p>\n Osumnji\u010deni za otmicu pu\u0161teni su iz zatvora nakon devet dana s obrazlo\u017eenjem da ne postoje razlozi za njihovo zadr\u017eavanje, jer je re\u010d o pripadnicima vojske Republike Srpske koji su se zatekli sa oru\u017ejem u Sjeverinu zato \u0161to su zadu\u017eeni za naoru\u017eanje u drugoj dr\u017eavi.<\/p>\n Iako se na kontrolnim punktovima prema Bosni nalazi republi\u010dka milicija, a po selima rezervisti Vojske Jugoslavije, od te otmice u autobusima koji saobra\u0107aju na relaciji Sjeverin-Priboj nema Muslimana, a oni koji krenu u selo pe\u0161a\u010de isklju\u010divo \u0161umskim stazama koje su udaljene od granice.<\/p>\n Najnoviji slu\u010daj otmice gra\u0111anina Priboja ukazuje na \u010dinjenicu da ni kontrolni punktovi nisu jednako bezbedni za sve stanovnike op\u0161tine. Na jednom takvom mestu 18. februara je nestao Senad Kadi\u0107, radnik \u201ePoliestera\u201c. Ubrzo se saznalo da je odveden u stanicu milicije Rudo koja se nalazi na teritoriji druge dr\u017eave. Otpo\u010deo je pregovara\u010dki proces izme\u0111u op\u0161tinskih vlasti Priboja i ratne uprave Ruda. Nakon tri dana Senad Kadi\u0107 je vra\u0107en na teritoriju dr\u017eave Srbije. Mnogi veruju da je ostao \u017eiv zahvaljuju\u0107i \u201eslu\u010daju Kukurovi\u0107\u201c i proceni srpskih vlasti iz Bosne da se preteralo u dnevnim aktivnostima.<\/p>\n Bezbednosna podobnost<\/strong><\/p>\n Prema navodima predstavnika vlasti nema slu\u010dajeva da je neko u Priboju dobio otkaz ili je progla\u0161en tehnolo\u0161kim vi\u0161kom zbog nacionalne pripadnosti. Po\u0161tuje se jedino kriterijum bezbednosne podobnosti, a o tim stvarima brine op\u0161tinska slu\u017eba za narodnu odbranu. Primenom tog kriterijuma ostalo je bez posla nekoliko radnika muslimanske nacionalnosti koji su obavljali poslove u vezi sa teritorijalnom odbranom grada ili oni koji su po prirodi posla imali uvid u vojne \u0161ifre i tajne koje se ti\u010du sigurnosti gra\u0111ana i granice dr\u017eave Srbije.<\/p>\n Vi\u0161e od desetak lekara i 24 zdravstvena radnika muslimanske nacionalnosti napustilo je Priboj zato \u0161to su iskusili nepoverenje i sumnji\u010davost doju\u010dera\u0161njih kolega ili provokacije samo zbog razli\u010dite nacionalne pripadnosti.<\/p>\n Nakon ofanzive vojske BiH na Rudo u pribojsku bolnicu je primljen ve\u0107i broj srpskih ranjenika. Tada su svi zaposleni muslimanske nacionalnosti sa odeljenja hirurgije upu\u0107eni na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Predstavnici Fonda saznali su od na\u010delnika odeljenja da je to bio najsigurniji na\u010din za\u0161tite medicinskih sestara. Prema njegovim re\u010dima srpski ranjenici bili su u veoma te\u0161kom psihi\u010dkom stanju i nisu mogli da podnesu da o njima brine osoblje koje pripada muslimanskoj nacionalnoj zajednici.<\/p>\n Ina\u010de u ovoj bolnici su le\u010dena i dva muslimanska ranjenika. Po\u010detkom juna 1992. godine primljeni su pod la\u017enim imenima, a nakon nekoliko dana predati su neidentifikovanoj srpskoj vojnoj grupi iz Bosne sa otpusnom listom na kojoj je pisalo da se Sabahudin \u010celjo i Jusuf \u0160alaja otpu\u0161taju radi prelaska u neku drugu ustanovu za le\u010denje. Prema raspolo\u017eivim podacima ima naznaka da su ranjenici dovedeni do Dobrunske reke na teritoriji Bosne i tu likvidirani.<\/p>\n Humanitarna pomo\u0107<\/strong><\/p>\n Raseljenih lica ima vi\u0161e od 1.500 i prema zakonima Srbije oni ne mogu ostvariti pravo na humanitarnu pomo\u0107 koja pripada izbeglicama iz Hrvatske i Bosne. Raseljenici svakodnevno obijaju pragove Crvenog krsta, pi\u0161u \u017ealbe republi\u010dkim i saveznim ustanovama, a sve vi\u0161e su uvereni da im dr\u017eava radi o glavi. Predstavnici Fonda za humanitarno pravo razgovarali su sa grupom izbeglih ljudi iz Sjeverina me\u0111u kojima je bila \u017eena ubijenog Berba Rame. Ona je jedna od retkih koja je od Crvenog krsta dobila d\u017eak bra\u0161na. Drugi su dobijali potvrde na kojima pi\u0161e da Centar za socijalni rad i Crveni krst nisu u mogu\u0107nosti da im obezbede pomo\u0107.<\/p>\n Kada je kona\u010dno stigla pomo\u0107 Visokog komesarijata UN i telegram zamenika saveznog sekretara za ljudska prava Konstantina Obradovi\u0107a u kojem pozdravlja spremnost Visokog komesarijata za izbeglice da pomogne raseljenim licima iz Sjeverina, milicija Priboja vratila je pet \u0161lepera jer su bili upu\u0107eni na \u201eMerhamet\u201c za koji op\u0161tinske vlasti ka\u017eu da ne postoji i da nikada nisu \u010duli za takvu organizaciju u Priboju. Ina\u010de, \u201eMerhamet\u201c je zvani\u010dno registrovana organizacija sa re\u0161enjem da se bavi humanitarnim poslovima na teritoriji Srbije.<\/p>\n Na osnovu podataka sakupljenih na terenu Fond za humanitarno pravo ukazuje na \u010dinjenicu da je vi\u0161e od 1.500 gra\u0111ana Srbije u pograni\u010dnom podru\u010dju prema Bosni primorano da napusti svoje ku\u0107e i sela samo zato \u0161to su Muslimani.<\/p>\n Zabrinjava saznanje o slu\u010dajevima da srpske vojne i paravojne formacije iz Bosne prelaze na teritoriju Srbije i da u prisustvu Vojske Jugoslavije maltretiraju, plja\u010dkaju i uni\u0161tavaju imovinu gra\u0111ana muslimanske nacionalnosti.<\/p>\n Posebno brine pona\u0161anje onih rezervista Vojske Jugoslavije koji se umesto \u010duvanjem granice i sela bave plja\u010dkom i demonstracijom sile prema ljudima koji o\u010dekuju za\u0161titu.<\/p>\n Na primeru op\u0161tine Priboj Fond za humanitarno pravo ukazuje na opasnost od \u0161irenja nasilja i bezakonja \u0161irom Srbije. Pibojsku matricu najlak\u0161e je primeniti u Beogradu koji je postao uto\u010di\u0161te kriminalaca, ratnih razbojnika i nacionalnih heroja spremnih da upotrebe silu.<\/p>\n