{"id":146883,"date":"2019-06-18T00:00:00","date_gmt":"2019-06-17T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/newRecom\/kolektivno-secanje-na-90-te-i-politika-zaborava\/"},"modified":"2020-04-04T21:52:19","modified_gmt":"2020-04-04T20:52:19","slug":"kolektivno-secanje-na-90-te-i-politika-zaborava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/kolektivno-secanje-na-90-te-i-politika-zaborava\/","title":{"rendered":"Kolektivno se\u0107anje na \u201990-te i politika zaborava"},"content":{"rendered":"\n
Ako je pam\u0107enje osnov zajednice za\u0161to ne pamtimo sudske \u010dinjenice koje mogu da obezna\u017ee falsifikate i la\u017ei? Kako se suprotstaviti represivnom i sau\u010desni\u010dkom zaboravljanju?<\/p>\n\n\n\n
Ovo su pitanja na koja su odgovor poku\u0161ali da daju u\u010desnici \u201eDebate o politikama i praksama se\u0107anja\u201c odr\u017eane u Beogradu 17. juna u organizaciji Inicijative za REKOM (inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima 1991-2001. godine).<\/p>\n\n\n\n
\u2019Se\u0107anje kao hod po o\u0161trici brija\u010da\u2019<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Na prostoru Zapadnog Balkana koji je devedestih godina pro\u0161log veka bio popri\u0161te rata dvadeset i vi\u0161e godina kasnije ne postoji jedinstveno se\u0107anje na ono \u0161to se dogodilo i kako se dogodilo, a kolektivno se\u0107anje uslovljeno je brojnim faktorima: psiholo\u0161kim, socijalnim i politi\u010dkim \u2013 u tome se sla\u017eu u\u010desnici debate.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePrisutno je poricanje i \u0161utnja\u201c, navodi vanredna profesorka na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Sarajevu Belma Buljuba\u0161i\u0107, koja je radila studiju slu\u010daja Fo\u010da, opisuju\u0107i nalaze svog istra\u017eivanja o se\u0107anju na zlo\u010dine po\u010dinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n\n\n\n
Slobodanka Deki\u0107, doktorantkinja na studijama sociologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je radila studiju slu\u010daja Velika Kladu\u0161a navodi da je upravo taj slu\u010daj primer kako se ne mo\u017ee govoriti o politici se\u0107anja, ve\u0107 o politici zaborava, jer se o ratu ni danas zvani\u010dno u Velikoj Kladu\u0161i ne razgovara, dok se ljudi izme\u0111u sebe se\u0107aju \u201eko je bio na kojoj strani\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Sociolog Neboj\u0161a Petrovi\u0107, ina\u010de redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu obja\u0161njava da sukobi bude jake emocije, a da se kolektivna se\u0107anja koncentri\u0161u oko intenzivnih emocija, bilo da su ona pozitivna ili negativna.<\/p>\n\n\n\n
\u201eProu\u010davanje emocija pokazuje da deljenje pri\u010da koje nose negativne emocije ne poma\u017eu oporavku od traumati\u010dnog doga\u0111aja. Selektivno se\u0107anje na istorijske doga\u0111aje je naro\u010dito prisutno u ovim zajednicama poput na\u0161ih, koje su pro\u0161le kroz ratne traume, \u0161to politi\u010dari i mediji koriste za svoje ciljeve. \u0160to je najgore, takva se\u0107anja su u korelaciji sa spremno\u0161\u0107u za u\u010destvovanje u novim sukobima\u201c, navodi Petrovi\u0107 i dodaje da to \u010dega se se\u0107amo jeste deo onoga \u0161to jesmo \u2013 deo na\u0161eg identiteta, sistema vrednosti, pogleda na svet.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSe\u0107anje je hod po o\u0161trici brija\u010da, a socijalni identitet koji uklju\u010duje i se\u0107anja na devedesete i na ratove nije ne\u0161to \u0161to je uro\u0111eno, nego je nastalo pod uticajem socijalnih okolnosti, nametanjem raznih verzija istorijskog pam\u0107enja i na osnovu mo\u0107i aktera\u201c, navodi Petrovi\u0107 i zaklju\u010duje da kolektivna se\u0107anja mogu da se menjaju, kao i da u tome govorenje istine mo\u017ee pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
\u2019Na\u0161i i njihovi i oni tre\u0107i\u2019<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u201eStalno postoji ta podela \u2019na\u0161i\u2019 i \u2019njihovi\u2019 i \u2019oni tre\u0107i\u2019 i to je jedan od razloga koji je uznemiravao veliki broj nevladinih organizacija na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, otuda Koalicija za REKOM, otuda to zalaganje da poku\u0161amo da pridobijemo vlasti u zemljama biv\u0161e Jugoslavije da zajedni\u010dki naprave poimeni\u010dni popis svih \u017ertava, da to budu \u2019na\u0161e \u017ertve\u2019, ka\u017ee Nata\u0161a Kandi\u0107 iz Koalicije za REKOM.<\/p>\n\n\n\n
Kandi\u0107 obja\u0161njava da je 2014. godine izgledalo da je tako ne\u0161to mogu\u0107e i da bi se moglo ostvariti, kada su predsednici svih dr\u017eava (u\u010desnica ratova), izuzev Slovenije, prihvatili predlog da u\u010destvuju, preko svojih pravnih eksperata, u finalizaciji statuta budu\u0107e zajedni\u010dke regionalne komisije koja bi upravo popisala sve \u017ertve koji su stradale \u201990-tih godina.<\/p>\n\n\n\nSve vi\u0161e sumnjamo u iskrenost onih koji ka\u017eu da je najva\u017enije pobrojati sve \u017ertve ratova devedesetih: Nata\u0161a Kandi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\u201eVe\u0107 2015. godina je donela velike politi\u010dke promene i od tada mi smo zapravo sve dalje i dalje od spremnosti politi\u010dara i sve vi\u0161e smo u sumnji da i oni koji se deklari\u0161u da je to najva\u017enije \u2013 da su u svemu tome iskreni\u201c, isti\u010de Kandi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u2019Dogodilo se i nikada vi\u0161e\u2019<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u201e\u0160to se ti\u010de Kosova, popis \u017ertava je u skoro zavr\u0161noj fazi\u201c, naveo je Bekim Blakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosova, organizacije koja je na svojevrsni na\u010din odala po\u0161tu najranjivijoj populaciji \u017ertava rata, tako \u0161to je priredila izlo\u017ebu \u201eBilo jednom, ne ponovilo se\u201c (Once upon a Time and Never Again) u znak se\u0107anja na 1.133 dece, stradale u ratu na Kosovu. Izlo\u017eba predstavlja zbirku stvari koje su pripadale deci \u017ertvama rata.<\/p>\n\n\n\n
\u201eAko gledamo kolektivnu praksu se\u0107anja na Kosovu, ona nije ravnopravna, jer se bazira najvi\u0161e na akterima koji su mu\u0161karci, dok su \u017eene u podre\u0111enom polo\u017eaju\u201c, navodi Vjolca Krasni\u0107i sa Filozofskog fakulteta u Pri\u0161tini i dodaje da je \u017eenama na Kosovu koje su bile \u017ertve tokom rata devedesetih, a naro\u010dito tokom rata 1998-1999. godine potrebna legitimizacija iskustva koje su do\u017eivele.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u017drtve u stvari saose\u0107aju sa mo\u017eda budu\u0107im i nero\u0111enim generacijama, kako bi se to \u0161to su oni videli, ne bi ponovilo\u201c, nalazi su do kojih je do\u0161la Denisa Kostoviceva, vanredni profesor iz oblasti globalnih politika na Londonskoj \u0161koli ekonomije, autorka istra\u017eivanja baziranog na transkriptima REKOM-a. Ono \u0161to proizilazi iz istra\u017eivanja jeste i to da su \u010dinjenice rezistentne, da su \u010dinjenice ne\u0161to \u0161to se ne mo\u017ee ni zaobi\u0107i ni lako odstraniti, odnosno da \u201e\u010dinjenice govore same za sebe\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Doktorantkinja na Katoli\u010dkom univerzitetu Luven u Belgiji Ana Milo\u0161evi\u0107 podse\u0107a da je \u010ditav narativ o izgradnji Evropske unije (EU) po\u010diva na tome da je Evropska unija rezultat procesa saradnje me\u0111u zemljama, koja prevazilazi ekonomsku sferu. Kao pozitivan primer navela je saradnju Nema\u010dke i Francuske, koje su u Drugom svetskom ratu bile sukobljene strane.<\/p>\n\n\n\n
\u201eZahvaljuju\u0107i tome \u0161to su krenule da rade zajedno one su uspele da prevazi\u0111u to negativno nasle\u0111e Drugog svetskog rata i to je na\u010din na koji bi neke druge zemlje mogle da re\u0161e neke svoje me\u0111usobne probleme\u201c, navela je Milo\u0161evi\u0107 i dodala da je jedan od temelja evropske politike se\u0107anja \u2013 se\u0107anje na Holokaust sa jedne strane, ali i anti-totalitarni narativ, koji je postao zna\u010dajan kada su zemlje iz isto\u010dne Evrope postale \u010dlanice EU.<\/p>\n\n\n\n
Koalicija za REKOM je mre\u017ea organizacija civilnog dru\u0161tva (OCD) iz postjugoslovenskih zemalja koje se zala\u017eu za osnivanje REKOM-a \u2013 Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim te\u0161kim povredama ljudskih prava po\u010dinjenim na teritoriji biv\u0161e SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.<\/p>\n\n\n\n
Osnovana je 28. oktobra 2008. godine u Pri\u0161tini na Kosovu, u okviru \u010cetvrtog foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama, odlukom 100 organizacija i udru\u017eenja koji su u\u010destvovali na forumu \u2013 nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, organizacija mladih, udru\u017eenja porodica nestalih i udru\u017eenja biv\u0161ih logora\u0161a. Danas okuplja vi\u0161e od 2.000 nevladinih organizacija. <\/p>\n\n\n\n
![\"Sve](\"https:\/\/gdb.rferl.org\/9B27397C-9353-4DD3-BBCB-7A6F5EDA7957_w650_r1_s.jpg\")