Iako su \u010dinjenice o zna\u010dajnom broju\n\u017ertava u ratovima devedesetih godina poznate, ni posle 27 godina od po\u010detka\nrata, nijedna dr\u017eava s podru\u010dja nekada\u0161nje SFRJ nije sa\u010dinila poimeni\u010dni popis svojih\nljudskih gubitaka. Ha\u0161ki tribunal je utvrdio identitet i okolnosti smrti\nnajmanje 15.000, a nacionalni sudovi najmanje 5000 \u017ertava ratnih zlo\u010dina. Dr\u017eavne\ninstitucije zemalja u regionu raspola\u017eu evidencijama poginulih pripadnika\noru\u017eanih snaga. Udru\u017eenja \u017ertava tako\u0111e raspola\u017eu zna\u010dajnim podacima o \u017ertvama.\nOrganizacije koje se bave ljudskim pravima, okupljene u Koaliciji za REKOM,\nprikupile su relevantnu dokumentaciju i na osnovu empirijskog istra\u017eivanja\nutvrdile identitet i okolnosti smrti oko 20.000 ratnih \u017ertava. Ako je ve\u0107\ntoliko ura\u0111eno, i ako civilno dru\u0161tvo ve\u0107 10 godina zagovara osnivanje\nRegionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i popis\nljudskih gubitaka u vezi sa ratovima u periodu 1991\u20132001. godine (REKOM), za\u0161to\nRepublika Srpska daje prednost me\u0111unarodnim komisijama?<\/p>\n\n\n\n
Najpre, o ideji o \u201eme\u0111unarodnim\nkomisijama\u201d u Republici Srpskoj. Predlaga\u010dima je promaklo iskustvo sa Ha\u0161kim\ntribunalom \u2013 da su UN potro\u0161ile milione dolara za prevod izjava i dokumenata,\nkao i za prevodioce, jer tu\u017eioci, sudije i ostalo osoblje nisu govorili BHS\njezikom. Samo zbog toga \u0161to se svaki papir prevodio na engleski (a veliki broj i\nna francuski), su\u0111enja su trajala najmanje pet godina du\u017ee, zbog \u010dega brojne\n\u017ertve nisu do\u017eivele da vide pravdu.<\/p>\n\n\n\n
Va\u017enije od tro\u0161kova je pozabaviti\nse idejom (ili odlukom) Republike Srpske o formiranju dve \u201eme\u0111unarodne komisije\u201d.\nJedan od razloga je navodno umanjivanje srpskih \u017ertava. Tako se navodi da je\nstvarni broj srpskih \u017ertava u Sarajevu zna\u010dajno ve\u0107i nego popis koji su objavili\nIstra\u017eiva\u010dko-dokumentacioni centar (IDC) i magazin \u201eDani\u201d[1]<\/a>, kao i da je ostala\nnepoznata istina o ukupnim \u017ertvama u Srebrenici u periodu 1992\u20131995. godine, a\nposebno o srpskim \u017ertvama. Negativne reakcije su preplavile regiju. Najja\u010da je sumnja\nda zapravo Republika Srpska namerava da preko me\u0111unarodne komisije \u201emenja\u201c\npravne odluke Ha\u0161kog tribunala u vezi sa Srebrenicom, da \u201edoka\u017ee\u201d da genocid\nnije izvr\u0161en. U toku su osude, zahtevi za sankcije i primenu \u201eBonskih\novla\u0161\u0107enja\u201d.<\/p>\n\n\n\n Moje je mi\u0161ljenje je da je previ\u0161e\njavne pa\u017enje dato inicijativi koja, i da rezultira osnivanjem Me\u0111unarodne\nkomisije o Srebrenici, ne mo\u017ee proizvesti pravne posledice. Bezbroj komisija za\nistinu je osnovano u svetu i nijedna nije preuzimala sudske nadle\u017enosti. Naravno,\nako bilo ko do\u0111e do novih \u010dinjenica, du\u017ean je da ih podnese nadle\u017enim institucijama,\nali ta nova \u010dinjenica, koju bi, hipoteti\u010dki, otkrila \u201eme\u0111unarodna komisija\u201d, ne\ndaje joj nadle\u017enost da menja pravne odluke. Nijedna komisija ne mo\u017ee menjati\npodatak koje je Ve\u0107e donelo u predmetu Karad\u017ei\u0107[2]<\/a>, na osnovu forenzi\u010dkih i\ndemografskih dokaza, kao i DNK analize koji su bili dostupni u januaru 2012.\ngodine, da je najmanje 5115 mu\u0161karaca ubijeno, a ne stradalo u borbama. Imamo\ndobar primer i sa istorijskim dokumentima, kao \u0161to je Izve\u0161taj Vlade Republike Srpske\niz 2004. godine \u201eo doga\u0111ajima u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995.\ngodine\u201d. Taj izve\u0161taj, me\u0111unarodno prihva\u0107en kao jedan od najva\u017enijih\ndokumenata u vezi sa Srebrenicom, nije izgubio svoju vrednost, niti je uklonjen\niz sudskih spisa kada ga je aktuelna Vlada RS stavila van snage[3]<\/a>.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de prigovora o neta\u010dnom\n(umanjenom) broju srpskih \u017ertava u Sarajevu i Srebrenici, \u017eivim osobama na\nspiskovima \u017ertava genocida u Srebrenici i duplim \u017ertvama, u pitanju su razlike\ni gre\u0161ke koje se re\u0161avaju primenom jedinstvene metodologije. Ako se svi postoje\u0107i\npodaci i sudske \u010dinjenice o prijavljenim \u017ertvama unesu u jedinstvenu bazu\npodataka, sa precizno definisanim obele\u017ejima za pretra\u017eivanje i proveru, lako\n\u0107e se potvrditi stvarne \u017ertve, utvrditi duple i prijavljene samo na osnovu javljanja\nu jednom izvoru. Tako i razlike u podacima Instituta za istra\u017eivanje srpskih stradanja\nu XX veku, prema kojima je u Sarajevu ubijeno\/nestalo 8225 Srba, i IDC-a, s\ndruge strane, koji navodi imena 3974 stradalih Srba (2900 vojnika i 1074\ncivila) na teritoriji 10 op\u0161tina grada Sarajeva[4]<\/a> mogu brzo da se provere u\nkorist stvarnih \u017ertava, ali samo ako se na tome radi lokalno i regionalno a ne\nosnivanjem me\u0111unarodnih komisija koje ne mogu vi\u0161e od nas uraditi za nas i\npomirenje me\u0111u nama.<\/p>\n\n\n\n Opravdano je pitati: da li je odgovorno\npla\u0107ati prevodioce i strance da se bave poslom \u010diji rezultati ne\u0107e dobiti\nme\u0111unarodno priznanje, u situaciji kada, izme\u0111u ostalih, i mla\u0111i \u010dlanovi\nporodica \u017ertava\u00a0 napu\u0161taju Republiku Srpsku,\nu potrazi za poslom i sigurnijom budu\u0107no\u0161\u0107u?<\/p>\n\n\n\n Dobra vest je da je Evropska\nkomisija odlu\u010dila da sna\u017eno podr\u017ei pomirenje na podru\u010dju nekada\u0161nje Jugoslavije,\nvo\u0111eno \u201ena\u0161im kapacitetima\u201c i da je razumela da imenovanje ratnih \u017ertava treba\nda postane standard \u00a0uspostavljanja\npravde u post-konfliktnim dru\u0161tvima. \u00a0To\nje upozorenje da je poslednji trenutak da dr\u017eave u regionu zajedno sa\u010dine\npoimeni\u010dni popis \u017ertava ratova na prostoru nekada\u0161nje SFRJ[5]<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Nata\u0161a\nKandi\u0107, 15. 2. 2019. [1]<\/a> 3. 4. 2008.<\/p>\n\n\n\n [2]<\/a> Prvostepena presuda, 24. 3. 2016.<\/p>\n\n\n\n [3]<\/a> 18. 8. 2018.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n