{"id":146382,"date":"2018-12-03T00:00:00","date_gmt":"2018-12-02T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/newRecom\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/"},"modified":"2020-02-25T20:07:37","modified_gmt":"2020-02-25T19:07:37","slug":"secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/","title":{"rendered":"Se\u0107anje, javni narativi i prepreke na putu ka pravdi na Zapadnom Balkanu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jelena Suboti\u0107<\/strong>[1]<\/a><\/p>\n

<\/p>\n

Autorka je profesorka na Odeljenju za politi\u010dke nauke na Dr\u017eavnom univerzitetu D\u017eord\u017eija. \u010clanak je prvobitno objavljen u \u010dasopisu Studies in Social Justice<\/em>, tom 7, broj 2, 2013.<\/p>\n

Uvod<\/h2>\n

Prvog dana na du\u017enosti u 6. mesecu 2012. godine, novoizabrani predsednik Srbije, Tomislav Nikoli\u0107, izjavio je da u Srebrenici nije bilo genocida i da je u svakom slu\u010daju genocid \u201ete\u0161ko dokazati na sudu\u201d (B92, 2012). Predsedavaju\u0107i Predsedni\u0161tva BiH, Bakir Izetbegovi\u0107, odmah je odgovorio da je Nikoli\u0107eva izjava bila \u201eneistinita i uvredljiva za Bo\u0161njake, posebno za pre\u017eivele genocida u Srebrenici \u2026 Srpski lideri i srpski narod moraju da se suo\u010de sa istinom o zlo\u010dinima po\u010dinjenim u Bosni i Hercegovini zarad unapre\u0111enja dr\u017eavnih odnosa i budu\u0107nosti regiona koja bi bila bolja od njegove pro\u0161losti\u201d (B92, 2012).<\/p>\n

To, me\u0111utim, nije bio Nikoli\u0107ev prvi upad u debate o istorijskoj pravdi. Neposredno pre drugog kruga predsedni\u010dkih izbora, on je izjavio da je \u201evelika Srbija [njegov] neostvareni san\u201d i da je \u201eVukovar srpski grad u koji Hrvati ne bi trebalo da se vrate\u201d (Paveli\u0107, 2012a).<\/p>\n

Iako je ubrzo potom povukao izjavu i porekao ovu tvrdnju u intervjuu za jedan nema\u010dki list, njegova prvobitna izjava izazvala je burnu reakciju u Hrvatskoj i bila je predmet \u017eu\u010dne debate na hrvatskoj televiziji u narednim danima. Hrvatski predsednik, Ivo Josipovi\u0107, odgovorio je \u010dvrsto: \u201eHrvatska je znala kako da brani svoj suverenitet [u pro\u0161losti] \u2026 pa \u0107e znati kako da ga brani i danas.\u201d (Paveli\u0107, 2012a).<\/p>\n

Dvadeset godina nakon po\u010detka jugoslovenskih ratova, zemlje regiona su i dalje zaglavljene u javnim narativima pro\u0161losti koji su me\u0111usobno isklju\u010divi, kontradiktorni i nepomirljivi. \u017delim da uka\u017eem na postojanje direktne veze izme\u0111u na\u010dina na koji se razli\u010dite dr\u017eave se\u0107aju svoje pro\u0161losti i napora da se do\u0111e do pravde za nedela iz pro\u0161losti na Zapadnom Balkanu. Umesto da budu produktivni instrumenti tranzicione pravde, nastojanja u pogledu zvani\u010dnog se\u0107anja u regionu u oblastima obrazovanja, istorije i nacionalne memorijalizacije uglavnom se koriste kako bi se razradile me\u0111usobno nekompatibilne verzije pro\u0161losti i kako bi se doprinelo obnovljenom ciklusu nepoverenja, neistine i nepravde.<\/p>\n

\u017delim da uka\u017eem na neophodnost da se projekti se\u0107anja iznova osmisle tako da uklju\u010de mnogo \u0161iri regionalni fokus, koji bi prisilio dr\u017eave u regionu na direktno suo\u010davanje sa svojom pro\u0161lo\u0161\u0107u, umesto da se stalno bave vlastitom viktimizacijom u izolaciji.<\/p>\n

Prema tome, ne bi trebalo da se regionalne istra\u017ene komisije, sveobuhvatna reforma obrazovanja i multidr\u017eavni projekti se\u0107anja smatraju sekundarnim inicijativama, ve\u0107 presudnim koracima na putu ka ostvarivanju regionalne pravde zasnovane na poverenju, po\u0161tovanju i dostojanstvu. Me\u0111utim, neophodno je da se najpre dogode duboke politi\u010dke promene.<\/p>\n

Ovaj \u010dlanak je strukturiran na slede\u0107i na\u010din: na po\u010detku iznosim kratak argument o odnosu izme\u0111u pravde i se\u0107anja na pro\u0161lost. Potom istra\u017eujem na\u010dine na koje projekti obrazovanja i memorijalizacije doprinose zalaganjima na putu ka pravdi. Zatim ilustrujem stanje u smislu aktuelnih javnih debata o pro\u0161losti u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni, sa fokusom na obrazovnim politikama i politikama memorijalizacije. Zavr\u0161avam predlaganjem mehanizama javnog se\u0107anja koji bi u ve\u0107oj meri doprineli dugoro\u010dnom pomirenju i regionalnoj pravdi, u ovom kontekstu shva\u0107enim kao osnovna na\u010dela tranzicione pravde: suo\u010davanjem sa gre\u0161kama iz pro\u0161losti, potvrdom pretrpljene patnje \u017ertava i popravljanjem dru\u0161tava koja ne funkcioni\u0161u.<\/p>\n

Pravda i se\u0107anje na pro\u0161lost<\/u><\/h2>\n

Tranziciona pravda, koja predstavlja skup mehanizama usmerenih na re\u0161avanje nasle\u0111a nasilja, kao polje istra\u017eivanja zna\u010dajno se pro\u0161irila i produbila tokom proteklih dvadeset godina. Rana nastojanja u sistematskom bavljenju zlo\u010dinima iz pro\u0161losti uglavnom su se fokusirala na su\u0111enja po\u010diniocima i komisije za istinu, a dominirali su pravni modeli i re\u0161enja (Teitel, 2003). Tranziciona pravda kao oblast pro\u0161irena je tako da uklju\u010duje mnogo \u0161iri opseg mehanizama, ideja i politika (Bell, 2009). Me\u0111utim, glavna pretpostavka tranzicione pravde je da se otkrivanjem istine o nedelima iz pro\u0161losti, identifikovanjem po\u010dinilaca i njihovim ka\u017enjavanjem na odgovaraju\u0107i na\u010din posti\u017ee pravi\u010dnost okon\u010davanjem neka\u017enjivosti (Mendeloff, 2004).<\/p>\n

Tvrdnja da otkrivanje istine i se\u0107anje na pro\u0161lost donose pravdu jeste ambiciozna i mo\u017ee se podeliti na nekoliko analiti\u010dkih koraka. Prvo, stvaranje pouzdane evidencije pro\u0161lih doga\u0111aja obezbe\u0111uje platformu za \u017ertve da ispri\u010daju svoje pri\u010de i vra\u0107a dostojanstvo \u017ertvama, a tako\u0111e integri\u0161e po\u010dinioca u dru\u0161tvo, \u0161to je cilj restorativne pravde. Drugo, obelodanjivanje istine i javno se\u0107anje mogu dovesti do predlaganja pravnih ili politi\u010dkih sredstava kako bi se izbeglo budu\u0107e nasilje, ali i do utvr\u0111ivanja individualne odgovornosti i ka\u017enjavanja po\u010dinilaca (oblik retributivne pravde). Ri\u010dard Goldston (Richard Goldstone), prvi tu\u017eilac Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ), \u010dak je tvrdio da su \u201ejavnost i zvani\u010dno izlaganje istine sami po sebi oblik pravde\u201d (Goldstone, 1995, str. 491). Najzad, javno se\u0107anje mo\u017ee ispraviti nepravdu nanetu \u017ertvama putem restitucije, reparacije ili izvinjenja, \u0161to je oblik reparativne pravde (Minov, 1998). Na individualnom nivou, smatra se da se\u0107anje \u017ertvama kao pojedincima donosi pravdu priznavanjem postojanja njihove patnje, slu\u0161anjem njihovih pri\u010da i doprinosom u le\u010denju traume koja je rezultat nasilja. Se\u0107anje mo\u017ee tako\u0111e dovesti do zadovoljenja pravde tako \u0161to \u0107e spre\u010diti ubistvo iz osvete, a umesto toga kaznu za zlo\u010din smestiti u okvir individualne krivi\u010dne odgovornosti, i tako \u0107e se izbe\u0107i kolektivna krivica. Kada se pravda zadovolji kroz krivi\u010dno gonjenje pojedina\u010dnih po\u010dinilaca, ciklus nasilja mo\u017ee da se prekine tako \u0161to \u0107e okon\u010dati neka\u017enjivost.<\/p>\n

Na nivou javnosti, dr\u017eave mogu da institucionalizuju odre\u0111enu praksu se\u0107anja kroz obrazovanje, na primer kroz ud\u017ebenike istorije, ali i preko javnih komemorativnih praksi, kao \u0161to su spomenici, muzeji, nazivi ulica, memorijalne lokacije i nacionalni praznici. Javno se\u0107anje koje proizvodi novi, pouzdani istorijski zapis o nasilju iz pro\u0161losti mo\u017ee da doprinese stvaranju nove, zajedni\u010dke istorije grupa u sukobu, koja zatim otvara mogu\u0107nost za grupno pomirenje i miroljubivu koegzistenciju u budu\u0107nosti. Javno obrazovanje je presudno za ovo nastojanje. Stvaranje kredibilnog prikaza nasilja iz pro\u0161losti mo\u017ee pru\u017eiti mogu\u0107nost traumatizovanom dru\u0161tvu da izvu\u010de pouke iz svoje kriminalne pro\u0161losti i spre\u010di sli\u010dne zlo\u010dine u budu\u0107nosti (Hainer, 1994).<\/p>\n

Nema\u010dki talasi reforme posleratnog obrazovanja i njegov uticaj na razumevanje nasle\u0111a nasilja i promene politi\u010dke kulture moderne Nema\u010dke su vrlo dobro dokumentovani, posebno za razliku od nedovoljnih nastojanja reforme obrazovanja u Japanu (Buruma, 1994; Hein & Selden, 2000). Nedavno je komisija za istinu u \u010cileu uspostavila prili\u010dno eksplicitnu vezu izme\u0111u obrazovanja i promovisanja ljudskih prava, preporu\u010div\u0161i da se ljudska prava integri\u0161u u sve predmete koji se predaju tako da u\u010denici mogu da koriste ovo znanje dok u\u010de kako da razumeju savremene politi\u010dke probleme i da se njima bave (Institut za mir Sjedinjenih Dr\u017eava, 1993). Izve\u0161taj komisije za istinu u Gvatemali podstakao je diskusiju o nasilnoj pro\u0161losti i motivisao nastavnike u \u0161kolama da uklju\u010de izve\u0161taj u zvani\u010dne nastavne planove (Oglesbi, 2007). U Argentini je svakog 24. marta (godi\u0161njica dr\u017eavnog udara 1976) u svim \u0161kolama obavezan poseban \u010das o zna\u010denju ljudskih prava i diktature. Organizuju se i brojni \u0161kolski izleti u biv\u0161e koncentracione logore kao \u0161to su Escuela de Mecanica de la Armada<\/em> (ESMA<\/em>) u Buenos Airesu ili La Perla<\/em> u Kordobi. Postkonfliktno obrazovanje stoga ima potencijal da \u201edemistifikuje pro\u0161lost\u201d i usadi javnu kulturu ljudskih prava (Sarkin, 1999) ili, \u010dak i \u0161iroko shva\u0107enu, kulturu mira (Oglesbi, 2007). Javno obrazovanje o nasilnoj pro\u0161losti je posebno va\u017eno za \u201edr\u017eave po\u010dinioce\u201d, tamo gde dru\u0161tvo jo\u0161 nije podleglo dubokom poricanju kriminalne pro\u0161losti (Dimitrijevi\u0107, 2008).<\/p>\n

Promena ukorenjenih narativa je te\u017eak zadatak. Neprecizna javna se\u0107anja na pro\u0161lost sukoba postaju dominantna zato \u0161to su asimilovana u javni diskurs i postaje veoma te\u0161ko promeniti ih, reprodukuju sama sebe tokom vremena i otimaju se kontroli (McGrattan, 2010). Ova javna uverenja se tada integri\u0161u u dru\u0161tvene institucije koje deluju kao \u201ekolektivni memorijalni arhiv\u201d (Aguilar, 2002) za razli\u010dite politi\u010dke aktere, koji se na njega oslanjaju. Javno obrazovanje nakon sukoba je stoga va\u017eno kako bi \u201esmanjilo broj la\u017ei koje neosporene mogu da kru\u017ee u javnom diskursu\u201d (Ignatieff, 1998, str. 173). Nadalje, same \u0161kole su \u010desto prostori u kojima se reprodukuju duboke sistemske nepravde, kroz uklju\u010divanje ili isklju\u010divanje razli\u010ditih grupa, klasa i tipova u\u010denika i kroz predavanje pri\u010da o isklju\u010denju, odvajanju i izolaciji (Cole, 2007). Stoga su \u0161kole jedinstvene lokacije \u0161ireg dru\u0161tvenog popravka (Veinstein, Freedman, Hughson, 2007).<\/p>\n

Posebno je obrazovanje u oblasti istorije klju\u010dno za uspeh \u0161ireg projekta tranzicione pravde u postkonfliktnim dru\u0161tvima. Na\u010din na koji gra\u0111ani razumeju istoriju je presudan za sposobnost dru\u0161tva da se bavi te\u0161kom pro\u0161lo\u0161\u0107u i izgradi pravedniju budu\u0107nost (Cole, 2007). Obrazovanje u oblasti istorije je sastavni deo \u0161irih stremljenja u tranzicionoj pravdi, jer mo\u017ee da produbi i personalizuje zvani\u010dno priznanje po\u010dinjene \u0161tete i predlo\u017ei na\u010dine za pokretanje popravke dru\u0161tva.<\/p>\n

Podu\u010davanje o pro\u0161losti, me\u0111utim, prepuno je analiti\u010dkih, eti\u010dkih i interpretativnih zamki. Obrazovanje u oblasti istorije, posebno na sekundarnom nivou, tradicionalno je bilo najkonzervativnije podru\u010dje obrazovanja, mnogo slobodnijeg fokusa na daleku nego na nedavnu pro\u0161lost, pa je samim tim i podru\u010dje obrazovanja pod najja\u010dom kontrolom dr\u017eave (Cole, 2007) . Nadalje, istorija \u0107e uvek biti dovo\u0111ena u pitanje, a ideja o multiperspektivizmu je trend koji je sve prisutniji u istorijskoj pedagogiji. Iako to zna\u010di da je vi\u0161estruka interpretacija pro\u0161lih doga\u0111aja dobrodo\u0161la, to tako\u0111e zna\u010di da se nova reinterpretacija pro\u0161losti mo\u017ee koristiti za obnovljeni sukob u budu\u0107nosti (Cole, 2007).<\/p>\n

Slede\u0107i odeljak ocenjuje nekoliko nedavnih nastojanja u kontekstu dr\u017eavnog se\u0107anja na pro\u0161lost na Zapadnom Balkanu kao preduslova za postizanje postkonfliktne pravde u regionu. Analiza se\u0107anja, \u0161iroko shva\u0107ena, posebno je potrebna u prou\u010davanju Balkana, s obzirom na to da se najve\u0107i deo literature o tranzicionoj pravdi u regionu fokusira skoro isklju\u010divo na zalaganja za zadovoljenje retributivne pravde, odnosno su\u0111enja po\u010diniocima ratnih zlo\u010dina pred doma\u0107im sudovima i MKSJ (Nettelfield, 2010a; Orentlicher, 2008, 2010; Suboti\u0107, 2009). Naglasak na retributivnoj pravdi u prou\u010davanju Zapadnog Balkana pratio je isti naglasak u kreiranju me\u0111unarodne politike, s obzirom na to da je ve\u0107ina me\u0111unarodnih zalaganja i podsticaja u\u010dinjena u pravcu unapre\u0111enja istrage i krivi\u010dnog gonjenja pojedinih po\u010dinilaca. Ovaj fokus na retribuciju tada je prakti\u010dno izjedna\u010dio ve\u0107e polje tranzicione pravde sa samo jednom njenom mogu\u0107om dimenzijom \u2013 kaznom, i nije istakao mnoge druge raspolo\u017eive mehanizme koji su osmi\u0161ljeni za rad na dru\u0161tvenoj reparaciji ili restauraciji. Zbog toga se ovaj esej namerno fokusira na druge dve mere tranzicione pravde: obrazovanje u oblasti istorije i nacionalnu memorijalizaciju.<\/p>\n

Moje istra\u017eivanje pokazuje da se zvani\u010dni projekti se\u0107anja u javnom obrazovanju i komemorativnoj praksi u regionu koriste za uspostavljanje me\u0111usobno nekompatibilnih verzija pro\u0161losti i doprinose obnovljenom ciklusu nepoverenja, neistine i nepravde umesto da se koriste kao instrumenti tranzicione pravde.<\/p>\n

Se\u0107anje na pro\u0161lost na Zapadnom Balkanu<\/u><\/h2>\n

Postoji nekoliko boljih na\u010dina rekonstrukcije dr\u017eavnog se\u0107anja na vlastitu pro\u0161lost od analiziranja ud\u017ebenika istorije. Kao \u0161to je Mendelof tvrdio, ud\u017ebenici istorije uklju\u010duju najmanji zajedni\u010dki imenitelj istorije kao \u201edestilovanu verziju popularne istorije i istorijskog pam\u0107enja koja se dopada naj\u0161iroj mogu\u0107oj publici\u201d (Mendeloff, 2008, str. 37). Istorijski ud\u017ebenici su va\u017eni barometri dominantnog dr\u017eavnog se\u0107anja jer su eksplicitno razvijeni da usade odre\u0111ene poglede na pro\u0161lost budu\u0107im generacijama. Ali se\u0107anja na pro\u0161lost i razumevanje i tuma\u010denje istorije uvek se iznova ispisuju u svrhu politi\u010dkog trenutka (Stojanovi\u0107, 2011). Problem sa obrazovanjem u oblasti istorije na Zapadnom Balkanu je to \u0161to su istorije ovog regiona vi\u0161estruke, kontradiktorne i me\u0111usobno isklju\u010dive. Daleko od toga da predstavljaju alat za socijalnu koheziju i isceljenje, i dalje su instrumenti udaljavanja od politi\u010dkog drugog, otu\u0111enja i dalje nepravde.<\/p>\n

Srbija<\/em><\/h3>\n

Nakon smene predsednika Slobodana Milo\u0161evi\u0107a 2000. godine, u Srbiji su objavljeni novi, revidirani ud\u017ebenici istorije.[2]<\/a> Iako su jezi\u010dke formulacije unapre\u0111ene, umerenije u odnosu na neke primere otvorenijeg govora mr\u017enje iz ranijih ud\u017ebenika, fundamentalni stav o pro\u0161losti Srbije, posebno kada je re\u010d o raspadu biv\u0161e Jugoslavije, ostao je uglavnom netaknut. Srpska dr\u017eava nastavlja da sebe predstavlja kao \u017ertvu, a Jugoslaviju kao zemlju koju su uni\u0161tili separatisti u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni, koji su radili protiv interesa srpskog naroda (Stojanovi\u0107, 2011). Stoga se regionalne teritorijalne pretenzije Srbije tuma\u010de ne samo kao odbrambene, ve\u0107 i kao preventivne \u2013 da zaustave neizbe\u017ene zlo\u010dine nad srpskim narodom. Ova politi\u010dka briga je ono \u0161to je rukovodilo novog srpskog predsednika Nikoli\u0107a da upozori na \u201epredstoje\u0107i genocid nad Srbima na Kosovu\u201d (The Guardian, 29. jul 2012).<\/p>\n

Ovakvo nastojanje dr\u017eave da zata\u0161ka srpsku kriminalnu pro\u0161lost je u velikoj meri bilo uspe\u0161no. Istra\u017eivanja dosledno pokazuju da javnost uglavnom odbija da veruje da su Srbi po\u010dinili ratne zlo\u010dine, a Srbi okrivljuju druge nacije i etni\u010dke grupe za izazivanje ratova (Ramet, 2007). U nedavnom velikom istra\u017eivanju op\u0161teg poznavanja srpske istorije, samo 34% ispitanika ispravno je identifikovalo \u017ertve Srebrenice kao Bo\u0161njake, a samo 10% je izjavilo da su Hrvati, a ne Srbi, ubijeni u masovnom zlo\u010dinu na Ov\u010dari, pored Vukovara, u Hrvatskoj 1991. godine (Manojlovi\u0107 Pintar, 2010, str. 97). Te\u0161ko je utvrditi da li je ovo jednostavno nepoznavanje pro\u0161lih doga\u0111aja ili dublja strategija \u201ezavere stida\u201d (\u0106urgus Kazimir, 2005), gde su traumatski doga\u0111aji za koje smo odgovorni postali duboko potisnuta porodi\u010dna tajna o kojoj se nikad ne govori naglas.<\/p>\n

Iako su na nivou retributivne pravde, izru\u010denje preostalih begunaca optu\u017eenih za ratne zlo\u010dine Hagu i teku\u0107a su\u0111enja pred Ve\u0107em za ratne zlo\u010dine Srbije veoma zna\u010dajni i pokazuju ve\u0107u posve\u0107enost vladavini prava, u pogledu reparativne pravde i dr\u017eavnih izvinjenja Srbija je povukla nekoliko kontradiktornih poteza. Na primer, srpski parlament je u martu 2010. godine usvojio u doma\u0107oj javnosti veoma kontroverznu Deklaraciju o Srebrenici, kojom se priznaje masakr u Srebrenici bez pominjanja termina genocid<\/em>. Ova retori\u010dka strategija predstavlja primer \u201einterpretativnog poricanja\u201d, kojim zlo\u010dini iz pro\u0161losti nisu pore\u010deni kao otvorene la\u017ei, ve\u0107 se tuma\u010de na na\u010din koji daje pro\u0161lim doga\u0111ajima veoma razli\u010dito zna\u010denje (Cohen, 2001). Jo\u0161 jedan primer interpretativnog poricanja genocida u Srebrenici je promena u fokusu poricanja u srpskom intelektualnom diskursu. Iako su doga\u0111aji u Srebrenici bili potpuno poricani, sada se nevoljno prihvataju kao validni, ali broj \u017ertava je sada dramati\u010dno smanjen u ve\u0107ini medijskih izve\u0161taja (Helsin\u0161ki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2011). Zbog toga je Deklaracija o Srebrenici bila propu\u0161tena prilika da srpska vlada d\u00e2 jasno priznanje i dekonstrui\u0161e se\u0107anje javnosti na pro\u0161lost Srbije. Umesto toga, poslu\u017eila je da se dodatno uvre\u017ei dominantno se\u0107anje na pro\u0161lost u Srbiji i zaustavi mogu\u0107nost povezivanja i dijaloga sa \u017ertvama ratnih operacija Srbije.<\/p>\n

Ono \u0161to \u010dega se Srbija najvi\u0161e se\u0107a iz ratova devedesetih godina je, naravno, vlastita viktimizacija, NATO intervencija 1999. godine. Rat sa NATO-om samo je dodatno oja\u010dao ose\u0107anje Srbije da je \u017ertva i da trpi veliku nepravdu koju joj nanose velike sile. Zapravo, niz srpskih vlada posle 1999. godine, \u010dak i nakon smene Milo\u0161evi\u0107a 2000. godine, svesno je odlu\u010dio da promovi\u0161e ose\u0107aj Srba kao mu\u010denika tokom vazdu\u0161nog napada NATO-a \u201ekao da je to bio centralni motiv ratova devedesetih godina\u201d (David, 2012).<\/p>\n

Dokazi ove pri\u010de se jasno vide \u010dak i povr\u0161nim pogledom na zvani\u010dni srpski kalendar praznika, \u201eDr\u017eavni program obele\u017eavanja jubileja istorijskih doga\u0111aja oslobodila\u010dkih ratova Srbije\u201d, koji je usvojen nakon mnogo rasprave i odlaganja u martu 2009. godine. Prema ovom zvani\u010dnom dokumentu Vlade Srbije, ratovi jugoslovenske sukcesije devedesetih godina se nikada nisu dogodili ili nisu uklju\u010divali Srbiju kao glavnog u\u010desnika. Me\u0111utim, razni istorijski doga\u0111aji koji predstavljaju srpsku viktimizaciju ili pretrpljenu nepravdu prisutni su u sedam datuma kojima se obele\u017eavaju godi\u0161njice (David, 2012).[3]<\/a> Sli\u010dno tome, srpska dr\u017eava je zapo\u010dela sveobuhvatan projekat preimenovanja gradskih ulica, zamenjuju\u0107i sva imena povezana sa komunisti\u010dkim ili antifa\u0161isti\u010dkim herojima, brojnim od 1945. godine, i uvode\u0107i heroje ili herojske doga\u0111aje \u0161ire povezane sa srpskom tradicijom, antikomunizmom, nacionalizmom, a posebno Pravoslavnom crkvom (Govedarica, 2012).[4]<\/a><\/p>\n

Stoga, dr\u017eava \u017eeli da gra\u0111ani zapamte slu\u010dajeve gubitka, nepravde i boli nanetih juna\u010dkim Srbima u pro\u0161losti. Ono \u0161to \u017eeli jeste da ovi gra\u0111ani zaborave se\u0107anja na srpsku dr\u017eavu i njene gra\u0111ane koji nanose bol ili jad drugima, ili \u010dak da ne priznaju postojanje patnje izvan svojih granica.<\/p>\n

\u010cak i ono \u0161to se smatra istorijskom doga\u0111ajem par excellence<\/em>, kao \u0161to je holokaust, prvo se memorijalizuje kao zlo\u010din protiv Srba, a tek potom kao zlo\u010din protiv Jevreja i drugih (Biford, 2007). Shodno tome, razumevanje pro\u0161losti Srbije nastavlja da oblikuje njenu budu\u0107nost. Se\u0107anje Srbije nije inkluzivno za se\u0107anje na druge. Ono je isklju\u010divo, izolovano i daleko od spremnog za pomirljivu narativnu rekonstrukciju neophodnu za nastavak zalaganja na putu ka zadovoljenju pravde.<\/p>\n

Hrvatska<\/em><\/h3>\n

Centralno na\u010delo hrvatskog se\u0107anja na pro\u0161lost, proiza\u0161lo iz istorijskog obrazovanja, jeste da \u201eHrvati nikad nisu vodili agresorske ve\u0107 samo odbrambene ratove\u201d (Agi\u010di\u0107 & Najbar-Agi\u010di\u0107, 2007, str. 204). Ovo stanovi\u0161te se ogleda i u istorijskom tuma\u010denju hrvatskog Domovinskog rata devedesetih godina, koji se izu\u010dava isklju\u010divo kao posledica srpske agresije i terorizma, bez \u0161ireg konteksta jugoslovenske sukcesije.<\/p>\n

Ve\u0107ina ud\u017ebenika posve\u0107uje zna\u010dajan prostor raspravi o srpskim zlo\u010dinima po\u010dinjenim nad hrvatskim civilima, a samo jedan ud\u017ebenik pominje, usput, da su hiljade Srba bile prisiljene da napuste Hrvatsku 1995. godine tokom kampanje etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja koju je pratila operacija \u201eOluja\u201d (Agi\u010di\u0107 & Najbar-Agi\u010di\u0107, 2007).<\/p>\n

Iako je tr\u017ei\u0161te ud\u017ebenika liberalizovano 2000. godine i od tada se otvara za konkurenciju (proces koji i dalje nije zapo\u010det u Srbiji), mnoge knjige u opticaju i dalje koriste ekstremni nacionalisti\u010dki jezik i koncepte, koji nisu u ve\u0107oj meri reformisani od ranih devedesetih. \u010cesto se glorifikuje fa\u0161isti\u010dka Nezavisna Dr\u017eava Hrvatska i zlo\u010dini usta\u0161kog[5]<\/a> re\u017eima marginalizuju ili izostavljaju (Pavasovi\u0107 Tro\u0161t, 2012). Zapravo, ve\u0107ina ud\u017ebenika koja je u upotrebi u Hrvatskoj \u201estvara kod u\u010denika utisak da je Hrvatska uvek bila naseljena isklju\u010divo Hrvatima, dok se druge etni\u010dke grupe pojavljuju kao zlonamerne prido\u0161lice i izaziva\u010di sukoba i problema\u201d (Agi\u010di\u0107 & Najbar-Agi\u010di\u0107, 2007, str. 212).<\/p>\n

Godine 2005. u Hrvatskoj je izbila kontroverza u vezi sa novim Dodatkom ud\u017ebeniku savremene istorije, ud\u017ebenikom koji je pisala mla\u0111a generacija hrvatskih istori\u010dara, i koja je uklju\u010dila kriti\u010dku analizu hrvatskih te\u017enji devedesetih godina, kao i izjavu da su hrvatske snage po\u010dinile ratne zlo\u010dine nad srpskim civilima. Hrvatsko Ministarstvo obrazovanja odbilo je da odobri ovaj dodatak, a brojni istaknuti hrvatski istori\u010dari napisali su otvorena pisma kojima su optu\u017eivali autore za nedostatak patriotizma. Autori su kritikovani zato \u0161to nisu koristili termin oslobo\u0111enje<\/em> kada govore o operaciji \u201eOluja\u201d, zbog prekomernog nagla\u0161avanja patnje Srba, kao i za opis operacije \u201eOluja\u201d u \u201enegativnom svetlu\u201d (Agi\u010di\u0107, 2011, str. 361- 362).<\/p>\n

Kriti\u010dari su tako\u0111e ponudili ovu smelu izjavu: \u201eUd\u017ebenici istorije moraju uzeti u obzir ne samo nau\u010dne i pedago\u0161ke standarde, ve\u0107 i nacionalne i dr\u017eavne kriterijume\u201d (Agi\u010di\u0107, 2011, str. 362). Te\u0161ko je prona\u0107i direktnije dokaze o ulozi obrazovanja u oblasti istorije u projektima izgradnje nacija od ovakvog stava hrvatske intelektualne elite.<\/p>\n

U vi\u0161e navrata hrvatski parlament je zakonski ure\u0111ivao se\u0107anje na rat u Hrvatskoj i nudio zakone kojima bi se ure\u0111ivalo obele\u017eavanje, shvatanje i tuma\u010denje ovog doga\u0111aja. Razni poslanici su iznosili predloge kako na odgovaraju\u0107i na\u010din memorijalizovati rat. Parlament je 2000. godine usvojio Deklaraciju o Domovinskom ratu, koja obavezuje \u201esve slu\u017ebenike i zvani\u010dne organe Republike Hrvatske da za\u0161tite temeljne vrednosti i dostojanstvo Domovinskog rata\u201d (Parlament RH, 2000), \u0161to u praksi ima za cilj da odvrati od bilo kakve rasprave o hrvatskim ratnim zlo\u010dinima. Deklaracija eksplicitno navodi da je Hrvatska \u201evodila pravedan i legitiman, odbrambeni i oslobodila\u010dki, a ne agresorski rat protiv bilo koga; umesto toga ona je branila svoju teritoriju od velikosrpske agresije unutar me\u0111unarodno priznatih granica\u201d (Parlament RH, 2000). Hrvatski parlament je 2006. godine usvojio Deklaraciju o operaciji \u201eOluja\u201d, kojom se obavezuju \u201eParlament RH, hrvatska nau\u010dna zajednica, hrvatske nau\u010dne i obrazovne institucije, kao i mediji da se vremenom operacija \u201eOluja\u201d preobrazi u bitku koja \u0107e postati deo hrvatske \u2019korisne pro\u0161losti\u2019 za budu\u0107e generacije\u201d (Parlament RH, 2006).<\/p>\n

Se\u0107anje dr\u017eave u Hrvatskoj evidentno je i u mnogim drugim slu\u017ebenim praksama memorijalizacije. Na primer, Vlada Republike Hrvatske nastavlja da finansira komemoracije hrvatskim fa\u0161isti\u010dkim usta\u0161kim trupama koje su 1945. godine komunisti pogubili u Blajburgu (Kolsto, 2010). Hrvatska dr\u017eava tako\u0111e implicitno smanjuje broj \u017ertava genocida ubijenih tokom fa\u0161isti\u010dkog perioda Hrvatske iz Drugog svetskog rata, naro\u010dito u pogledu na\u010dina na koji je savremeni izlo\u017ebeni prostor postavljen i tuma\u010den na Spomen obele\u017eju \u201eJasenovac\u201d (Pava\u0161ovi\u0107 Tro\u0161t, 2012. Pavlakovi\u0107, 2008).[6]<\/a> Ironi\u010dno je to \u0161to je, me\u0111utim, biv\u0161i hrvatski premijer Ivo Sanader iskoristio povod obele\u017eavanja holokausta u Jasenovcu 2005. godine da izjedna\u010di patnje Hrvatske tokom Domovinskog rata devedesetih i holokausta: \u201eNe smemo zaboraviti agresiju koju je Hrvatska pre\u017eivela jer smo i mi bili \u017ertve u\u017easnog ludila nacizma i fa\u0161izma, a mi, hrvatski gra\u0111ani, Hrvati, najbolje znamo patnju koju donosi agresija\u201d (Banjeglav, 2012, str. 115). Izgleda da je premijer izgubio iz vida \u010dinjenicu da spomen obele\u017eje predstavlja komemoraciju \u017ertvama autohtonog hrvatskog fa\u0161isti\u010dkog pokreta, a ne obele\u017eje hrvatske viktimizacije.<\/p>\n

Izbor hrvatskih nacionalnih praznika tako\u0111e pokazuje zvani\u010dnu dr\u017eavnu strategiju u pogledu onoga \u0161to treba pamtiti i kako treba pamtiti. Postoje tri nova nacionalna praznika u kojima se obele\u017eavaju klju\u010dni momenti u takozvanom Domovinskom ratu u Hrvatskoj: Dan pobede i domovinske zahvalnosti (5. avgust, datum zavr\u0161etka operacije \u201eOluja\u201d), Dan nezavisnosti (8. oktobar, dan kada je Parlament RH proglasio nezavisnost Hrvatske od biv\u0161e Jugoslavije) i pad Vukovara (18. novembar). Posebno je zna\u010dajna u ovom kontekstu proslava 5. avgusta, jer je od 2004. Vlada RH uvela praksu da celo hrvatsko politi\u010dko rukovodstvo (predsednik, premijer i predsednik parlamenta) prisustvuje komemoraciji u Kninu. Mesto Knin je dodatno simboli\u010dno kao istorijsko sedi\u0161te biv\u0161eg hrvatskog kraljevstva, a tokom rata u devedesetim godinama bilo je centar srpske pobune (Pavlakovi\u0107, 2010).<\/p>\n

Tokom jedne od ovih komemoracija, 2006. godine, premijer Sanader je utvrdio da \u2013 \u201eOluja\u201d nije zlo\u010din; \u201eOluja\u201d je pobedila zlo\u010din (Jutarnji list, 6. avgusta 2006. godine). U 2010. godini jedna omladinska organizacija podigla je malu spomen polo\u010du \/ spomenik srpskim \u017ertvama operacije \u201eOluja\u201d pored Knina. Plo\u010da je postavljena pored puta koji vodi severno od grada, kako bi simbolizovala put kojim su hiljade srpskih izbeglica napustile svoje domove tokom i nakon ove vojne operacije. Me\u0111utim, u roku od 24 sata, spomen plo\u010du su uklonile gradske vlasti Knina, koje tvrde da spomen plo\u010da nije imala potrebne dozvole, iako je izgra\u0111ena uz podr\u0161ku Vlade RH, \u0161to je kasnije pore\u010deno (Banjeglav, 2012). Stoga javno se\u0107anje na grad Knin predstavlja primer me\u0111usobno isklju\u010dive mo\u0107i pam\u0107enja: za Hrvatsku, to je mesto trijumfa i nezavisne dr\u017eavnosti; za Srbiju, to je mesto neuspe\u0161nog hrvatskog projekta, kao i uspomena na srpski egzodus i gubitak.<\/p>\n

\u0160ire posmatrano, na\u010din na koji se pamti nedavna, pa \u010dak i dalja pro\u0161lost, \u010dini dr\u017eavne narative u Hrvatskoj i Srbiji nekompatibilnim. Hrvatska pamti operaciju \u201eOluja\u201d kao vrhunac svoje borbe za nezavisnost, doga\u0111aj koji je omogu\u0107io ra\u0111anje savremene hrvatske dr\u017eave. Srbija pamti operaciju \u201eOluja\u201d kao mesto srpskog poraza i mesto etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja srpskih civila. Za hrvatski narativ je ova kriminalizacija operacije \u201eOluja\u201d nezamisliva, jer to kriminalizuje samu hrvatsku dr\u017eavu. Dva narativa govore naporedo; u njima nema diskurzivnog prostora za uklju\u010divanje alternativne, pomirljive, pri\u010de. To su pri\u010de isklju\u010denosti i razdvajanja; to nisu pri\u010de koje stvaraju ose\u0107aj za zajednicu. \u010cinjenica da je MKSJ u novembru 2012. godine oslobodio dvojicu hrvatskih generala odgovornosti za ratne zlo\u010dine koji su usledili nakon operacije \u201eOluja\u201d (Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud za biv\u0161u Jugoslaviju, 2012) dodatno je potakla ove narative: u Hrvatskoj \u2013 o \u010distoti i uzvi\u0161enosti operacije \u201eOluja\u201d; u Srbiji \u2013 o jo\u0161 jednoj istorijskoj nepravdi nanetoj srpskom narodu.<\/p>\n

Bosna<\/em><\/h3>\n

U Bosni je, jo\u0161 vi\u0161e nego u Srbiji ili Hrvatskoj, istorija razvila etni\u010dku pripadnost. Posle Dejtonskog sporazuma i administrativne podele Bosne, obrazovna politika je decentralizovana i predata u ruke lokalnim vlastima (Jones, 2012). Kao i sve ostalo u posleratnoj Bosni, obrazovanje predstavlja etni\u010dku politiku ve\u0107inskog stanovni\u0161tva u odre\u0111enom regionu. Poku\u0161aji centralizacije obrazovnih platformi ili objedinjavanja napora u ovoj sferi nisu uspeli, \u0161to je posledica dejtonske politi\u010dke stvarnosti koja je fiksirala etni\u010dku politiku i dala dvama glavnim bosanskohercegova\u010dkim politi\u010dkim subjektima statusne simbole dr\u017eavnosti (McMahon & Vestern, 2009; Perri, 2013).<\/p>\n

To za praksu obrazovanja u oblasti istorije zna\u010di ne samo da su istorijski narativi u Bosni nekompatibilni sa onima u Srbiji i Hrvatskoj, ve\u0107 su tri verzije bosanske pro\u0161losti (srpska, hrvatska i bo\u0161nja\u010dka) u samoj Bosni nekompatibilne. Bosanski \u0111aci jo\u0161 uvek koriste tri veoma razli\u010dita ud\u017ebenika iz istorije: Historiju<\/em> \u0161tampanu u Sarajevu za bo\u0161nja\u010dke \u0111ake, Povijest<\/em> uvezenu iz Hrvatske za hrvatske \u0111ake, i Istoriju<\/em> objavljenu u Beogradu za srpske \u0111ake, uz Dodatak<\/em>, napisan konkretno za tr\u017ei\u0161te obrazovanja bosanskih Srba (Torsti, 2013). Apsurdnost ove etnizacije obrazovanja rezultira \u010dinjenicom da samo ud\u017ebenik na bo\u0161nja\u010dkom jeziku, Historija<\/em>, na sistematski na\u010din odra\u017eava istoriju Bosne, dok se hrvatska i srpska verzija odnose na Hrvatsku i Srbiju, kao etni\u010dke domovine i uglavnom su postavljene na hrvatskim i srpskim istorijskim narativima, razli\u010ditim od narativa nove bosanske dr\u017eave, i u velikoj meri suprotstavljene tom narativu.<\/p>\n

Na primer, Historija<\/em> govori o ratu iz devedesetih kroz pri\u010de o bo\u0161nja\u010dkoj patnji, nepravednoj su\u0161tini ratnih doga\u0111aja i odgovornosti spoljnih sila za sukob. Obja\u0161njava uzrok rata kao agresiju na nezavisnu bosansku dr\u017eavu. Srpski ud\u017ebenik, me\u0111utim, tuma\u010di rat kao rezultat slovena\u010dkog, hrvatskog i bosanskog separatizma koji je raskomadao biv\u0161u Jugoslaviju, dok se u hrvatskom ud\u017ebeniku uop\u0161te ne navodi uzrok rata (Torsti, 2003).<\/p>\n

Tokom proteklih 15 godina, bilo je vi\u0161e nastojanja, koje su uglavnom predvodili me\u0111unarodni akteri, da se reformi\u0161u bosanskohercegova\u010dki obrazovni programi, posebno u istoriji i dru\u0161tvenim naukama. Kao deo uslova za prijem bosanskih Srba u Savet Evrope 1999. godine, Bosna je bila obavezna da elimini\u0161e potencijalno uvredljiv materijal iz svojih ud\u017ebenika.<\/p>\n

Me\u0111utim, po\u0161to je bilo suvi\u0161e kasno da se objave novi ud\u017ebenici, nadle\u017eni u obrazovanju su, umesto toga, pristali da izbri\u0161u delove teksta u postoje\u0107im ud\u017ebenicima i dodaju bele\u0161ke u delovima koji se smatraju kontroverznim. Ovo prili\u010dno apsurdno re\u0161enje dovelo je do jednako apsurdnih ishoda, kao \u0161to su napori u\u010denika da pro\u010ditaju tekst koji je izba\u010den, time daju\u0107i jo\u0161 ve\u0107i zna\u010daj ovim \u201ezabranjenim tekstovima\u201d (Torsti, 2013).<\/p>\n

Skoro dve decenije od kraja rata, ovi problemati\u010dni ud\u017ebenici su jo\u0161 uvek u opticaju u Bosni. Pregled Instituta za otvoreno dru\u0161tvo iz 2007. godine je utvrdio da bosanski ud\u017ebenici iz istorije \u201evr\u0161e podelu i \u0161ire mr\u017enju prema drugim nacionalnim grupama oslanjaju\u0107i se na idealizovane autostereotipe sopstvenih grupa i negativne heterostereotipe drugih nacionalnih grupa\u201d, s hrvatskim i srpskim ud\u017ebenicima kao najve\u0107im prestupnicima (citirano u Torsti, 2013).<\/p>\n

Problem bosanskog obrazovanja, me\u0111utim, nije samo sadr\u017eaj ud\u017ebenika, ve\u0107 su tu i strukturna pitanja segregacije obrazovanja. Ono sledi ve\u0107e obrasce etni\u010dke segregacije u posleratnoj Bosni i manifestuje se u razli\u010ditim modelima fizi\u010dke segregacije: demografska segregacija, koja je rezultat ratnog etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja i raseljavanja stanovni\u0161tva, \u201erazdvojen, ali jednak\u201d model \u201edve \u0161kole pod jednim krovom\u201d, politika \u0161kolovanja koja oja\u010dava etni\u010dku segregaciju slanjem dece u udaljene \u0161kole kako bi se etni\u010dke grupe obrazovale \u201esa svojom vrstom\u201d ili me\u0161ovite \u0161kole, gde u\u010denici manjina prou\u010davaju \u201eosetljive\u201d nacionalne teme (istoriju, geografiju, jezik, veru) odvojeno od svih ostalih (Perri, 2013). Integralno mesto u ovoj etnizaciji istorije pripada opsednutosti jezi\u010dkim razlikama. Bosanski Srbi do\u0161li su u situaciju da koriste \u0107irili\u010dno pismo isklju\u010divo da razlikuju svoj pisani jezik od svojih bo\u0161nja\u010dkih i hrvatskih kolega. Me\u0111utim, bo\u0161nja\u010dki i hrvatski lingvisti daju sve od sebe da konstrui\u0161u sve vi\u0161e odvojene jezi\u010dke varijante: bo\u0161nja\u010dka verzija uklju\u010duje sve vi\u0161e turcizama; hrvatska verzija vra\u0107a stare hrvatske elemente. Sve to u nastojanju da se jezik (istorijski glavni ujedinitelj regiona) sve vi\u0161e u\u010dini markerom suprotnosti i etni\u010dke razlike. Ove strategije obrazovanja su stvorile novi oblik \u0161kolske geografije, koja je izgra\u0111ena na etni\u010dkoj simetriji i podeli pa i je dalje reprodukuje (Hromad\u017ei\u0107, 2008).<\/p>\n

Stoga je na\u010din na koji se o Bosni pri\u010da u obrazovanju u oblasti istorije, pri\u010da koja slu\u017ei za dalje etni\u010dke podele i politizaciju pro\u0161losti u zemlji. Bosanska politi\u010dka situacija uticala je na obrazovanje o istoriji, ali istorijsko obrazovanje je tako\u0111e poslu\u017eilo za odr\u017eavanje politi\u010dkog statusa quo<\/em>: insistiranju na etni\u010dkim razlikama, nedovoljnom radu na pomirenju, viktimizaciji svoje grupe i izostanku priznanja patnje drugih.<\/p>\n

Pored etnizacije obrazovanja, na\u010din na koji Bosna memorijalizuje svoju pro\u0161lost tako\u0111e je duboko etni\u010dki usmeren, \u0161to slu\u017ei konkretnoj politi\u010dkoj svrsi za svaku od tri glavne grupe. Za bosanske Srbe, pro\u0161losti se se\u0107a u muzejima, na memorijalnim lokacijama i u aktuelnim knjigama, na na\u010din koji opravdava tvrdnje o posebnom politi\u010dkom entitetu u Republici Srpskoj. Za Hrvate, napori memorijalizacije koriste se za nagla\u0161avanje hrvatizacije bosanskog prostora, veze sa Hrvatskom kao glavnom domovinom i jedinstvenog katoli\u010dkog karaktera bosanske hrvatske etni\u010dke grupe (Torsti, 2004). Za Bo\u0161njake, pro\u0161lost se koristi za opravdanje politi\u010dkih projekata jedinstvene, ve\u0107inski bo\u0161nja\u010dke Bosne, dr\u017eave izgra\u0111ene na se\u0107anju na veliku nepravdu, viktimizaciju, patnju i genocid (Plant, 2012).<\/p>\n

Upravo to je narativ Bosne kao dr\u017eave \u017ertve genocida, koji bo\u0161nja\u010dke politi\u010dke elite nastoje da odr\u017ee. Snaga narativa o\u010digledna je, na primer, u drugom projektu koji je imao za cilj memorijalizaciju pro\u0161losti Bosne: sveobuhvatnoj bazi podataka o bosanskim ratnim gubicima, poznatoj kao Bosanska knjiga mrtvih.<\/p>\n

Ovaj veliki projekat izrade baze podataka, koji je godinama sprovodila bosanska nevladina organizacija Centar za istra\u017eivanje i dokumentaciju, trebalo je da d\u00e2 narativ o svakoj bosanskoj \u017ertvi, uklju\u010duju\u0107i poznate biografske informacije, porodi\u010dne veze, kao i okolnosti smrti. Kada je projekat zavr\u0161en 2007. godine, pru\u017eio je dokaze o skoro 100.000 smrtnih slu\u010dajeva, \u010diji je svakako neverovatno veliki broj ipak znatno ni\u017ei od broja od 200.000\u2013250.000 smrtnih slu\u010dajeva koji je naj\u010de\u0161\u0107e pominjan u medijima tokom poslednjih deset godina.[7]<\/a><\/p>\n

Umesto da pru\u017ee ose\u0107aj olak\u0161anja, \u010dak i utehu, da je u ratu poginulo mnogo manje ljudi, nalazi projekta rasplamsali su neprijateljstva u Bosni, uklju\u010duju\u0107i pretnje smr\u0107u direktoru projekta (Nettelfield, 2010b). Glavni problem sa projektom bio je taj \u0161to je revidirani broj \u017ertava bio u neskladu sa dominantnim narativima o polo\u017eaju \u017ertve i karakterom bosanskog sukoba, narativom koji je od velikog zna\u010daja za bo\u0161nja\u010dku elitu.<\/p>\n

Zanimljiva je \u010dinjenica, me\u0111utim, da su me\u0111unarodni sudovi ve\u0107 re\u0161avali pitanje genocida koji je po\u010dinjen u Bosni i Hercegovini \u2013 prvo u slu\u010daju MKSJ protiv Krsti\u0107a, a zatim i u slu\u010daju Bosna protiv Srbije po tu\u017ebi za genocid pred MSP. Oba ova slu\u010daja pru\u017eila su ubedljive dokaze da su bosanski Srbi, uz podr\u0161ku Srbije, nameravali da uni\u0161te, barem delimi\u010dno, jednu etni\u010dku grupu isklju\u010divo zbog toga \u0161to je bila to \u0161to jeste, a to je definicija genocida. Zapravo, Bosanska knjiga mrtvih dala je jo\u0161 ja\u010de dokaze za bo\u0161nja\u010dke tvrdnje da je rat prete\u017eno bio usmeren protiv Bo\u0161njaka, po\u0161to je na kraju etni\u010dka struktura civilnih \u017ertava \u2013 83% Bo\u0161njaka, 10% Srba i 5% Hrvata \u2013 jasno pokazala ko je \u010dinio ve\u0107inu \u017ertava.[8]<\/a>8<\/sup> U svetlu ove etni\u010dke strukture, ukupan broj \u017ertava rata mnogo je manjeg zna\u010daja, \u0161to \u010dini ove napade na projekat mnogo bizarnijim.<\/p>\n

Ovo pona\u0161anje bi imalo politi\u010dkog smisla jedino da je bo\u0161nja\u010dka politi\u010dka elita insistirala na preuveli\u010davanju broja preminulih radi zalaganja za jedinstvenu Bosnu i delegitimizovanja Republike Srpske kao genocidne tvorevine (Nettelfield, 2010b). Ponovo se se\u0107anje na pro\u0161lost koristi za politi\u010dke potrebe sada\u0161njice.<\/p>\n

Teku\u0107a nastojanja \u2013 REKOM i reforma ud\u017ebenika<\/u><\/h2>\n

Iako je zvani\u010dni javni prostor za projekte pomirenja i pravde ograni\u010den, grupe gra\u0111anskog dru\u0161tva \u0161irom regiona su i dalje aktivne i iznele su niz predloga za re\u0161avanje pitanja nasle\u0111a nasilja. Me\u0111u brojnim projektima koji su pokrenuti od kraja sukoba, dva zavre\u0111uju posebnu pa\u017enju: Inicijativa za REKOM i regionalni projekat ud\u017ebenika iz istorije.<\/p>\n

Inicijativa za REKOM (Regionalna komisija za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim te\u0161kim povredama ljudskih prava po\u010dinjenim na teritoriji biv\u0161e SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine) pokrenuta je 2004. godine.[9]<\/a> Danas okuplja mre\u017eu od vi\u0161e od 1800 nevladinih organizacija (NVO), udru\u017eenja i pojedinaca koji zastupaju i promovi\u0161u zalaganje za uspostavljanje trajne regionalne komisije. REKOM nije prvi poku\u0161aj stvaranja komisije za istinu\/istra\u017eivanje koja bi istra\u017eivala nasilje devedesetih.<\/p>\n

Srbija je zapravo imala kratkotrajnu komisiju za utvr\u0111ivanje istine po\u010detkom dvehiljaditih godina, ali je ovu instituciju brzo kooptirala vlada i ona je rasformirana bez objavljivanja izve\u0161taja ili prikupljanja iskaza svedoka. Nekoliko nevladinih organizacija u Bosni poku\u0161alo je da tamo stvori komisiju za istinu, ali ta inicijativa nije imala \u0161iroku podr\u0161ku (Suboti\u0107, 2009).<\/p>\n

Ono \u0161to \u010dini REKOM druga\u010dijim je regionalni, a ne dr\u017eavni aspekt projekta, kao i njegovo izvori\u0161te u sektoru civilnog dru\u0161tva u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni. Projekat REKOM tako\u0111e se razlikuje od postoje\u0107ih mehanizama tranzicione pravde u regionu, kako u me\u0111unarodnim tako i u doma\u0107im su\u0111enjima, u naglasku na podsticanju javne rasprave i izlaganju svedo\u010denja o pro\u0161losti, a ne naglasku na krivi\u010dnom gonjenju pojedinaca (Jeffrei & Jakala, 2012).<\/p>\n

Od 2004. godine, REKOM je odr\u017eao na desetine konferencija, vi\u0161e radionica i slu\u0161anja diljem regiona i prikupio pola miliona potpisa kojima se tra\u017ei da dr\u017eave u regionu zvani\u010dno priznaju Komisiju, a njene preporuke sprovedu u dr\u017eavnu praksu. U tome je paradoks REKOM-a. Premda se zasniva na snazi aktivizma civilnog dru\u0161tva i stru\u010dnosti u vi\u0161eslojnom bavljenju nepravdom nasilne pro\u0161losti, REKOM mora da se osloni i na dr\u017eavne institucije kako bi svoje preporuke ozvani\u010dio i tako ih u\u010dinio zaista smislenim i \u0161iroko transformativnim.<\/p>\n

REKOM ve\u0107 nailazi na prepreke unutar organizacione strukture \u0161ireg pokreta za ljudska prava za koje nema resurse, i verovatno ne bi trebalo da nadome\u0161ta istra\u017ene aktivnosti dr\u017eavnog tu\u017eila\u0161tva (Kurze & Vukusic, 2013). Istovremeno, ono \u0161to je regionu potrebno jeste promena praksi javnog se\u0107anja, obrazovnih politika i primena mehanizama tranzicione pravde, kao promena koju treba da iniciraju dr\u017eavna tela kako bi se i sprovela (Irvine & McMahon, 2013). Bez zvani\u010dnog usvajanja preporuka REKOM-a od strane regionalnih vlada, vredna nastojanja REKOM-a ostaju u izolovanoj sferi civilnog dru\u0161tva i grupa za ljudska prava. Osta\u0107e na nivou aspiracija, i ne\u0107e postati operativna.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna regionalna inicijativa koju treba ukratko pomenuti jeste \u201eProjekat zajedni\u010dke istorije\u201d, koji je inicirao gr\u010dki Centar za demokratiju i pomirenje u Jugoisto\u010dnoj Evropi (CDRSEE<\/em>) 2005. godine. Ova \u0161ira regionalna inicijativa imala je za cilj da ponudi \u010detiri alternativna dodatka ud\u017ebenicima iz istorije namenjena nastavnicima \u0161irom Balkana, sa fokusom na razli\u010dite ta\u010dke gledi\u0161ta na istorijsko iskustvo zemalja u regionu, uklju\u010duju\u0107i i suprotstavljena se\u0107anja na rat i nasilje.<\/p>\n

Iako sebe postavlja u \u0161iri kontekst zalaganja za pomirenje, ovaj projekat nije imao za cilj uniformnu i me\u0111usobno dogovorenu istinu, ve\u0107 premisu da istorijsko neslaganje i razila\u017eenje i upravljanje razlikama predstavljaju put ka pomirenju ( Johnson, 2012).<\/p>\n

Iako su dodaci za ud\u017ebenike objavljeni i distribuirani, vrlo mali broj nastavnika u regionu ih je koristio, ako takvih uop\u0161te i ima. Prepreka za primenu novog ud\u017ebenika prvenstveno proisti\u010de iz \u010dinjenice da izdavanje i primena ud\u017ebenika ostaju i dalje vrlo centralizovani uz birokratski zahtevno odobravanje ministarstava obrazovanja (Gasanabo, 2006).<\/p>\n

Ministarstva obrazovanja tako\u0111e, kao dr\u017eavne institucije, ne \u017eele da odobravaju tekstove koji su radikalno razli\u010diti u tonu, jeziku, narativu i poruci od onih koji se godinama koriste. Dr\u017eavna kontrola u industriji ud\u017ebenika ote\u017eava pokretanje i izvo\u0111enje reforme. Prema tome, nastavnici istorije ne vide jasnu korist od usvajanja dodataka ud\u017ebenicima koji nisu odobreni od strane dr\u017eave i koji bi, po svoj prilici, od njih zahtevali ve\u0107e anga\u017eovanje nego \u0161to je puko oslanjanje na zvani\u010dne ud\u017ebeni\u010dke nastavne materijale.<\/p>\n

Zaklju\u010dak<\/u><\/h2>\n

Ovaj \u010dlanak je dao pregled stanja u pogledu savremenih dr\u017eavnih praksi se\u0107anja u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i daje obrazlo\u017eenje za\u0161to ovi konfliktni identiteti i dalje predstavljaju prepreke za izgradnju okvira za odr\u017eivu pravdu na Zapadnom Balkanu. Na\u010dini na koje se dr\u017eave se\u0107aju svoje pro\u0161losti me\u0111usobno se isklju\u010duju. Srpsko se\u0107anje izgra\u0111eno je na ose\u0107anju srpske viktimizacije od strane Hrvata i Bo\u0161njaka, hrvatsko se\u0107anje na osloba\u0111anju od srpske agresije, a bo\u0161nja\u010dko se\u0107anje na pre\u017eivljavanju genocida koji su po\u010dinili Srbi. Ove istorije ne mogu sve biti istinite u svojoj celosti; neki delovi su istiniti, neki su preuveli\u010dani, a neki zanemareni. Region se tako\u0111e suo\u010dava sa jedinstvenim izazovom u \u010dinjenici \u0161to \u017ertve i po\u010dinioci vi\u0161e ne \u017eive jedni s drugima u istoj dr\u017eavi, \u0161to je posledica raspada Jugoslavije, \u010dime se doma\u0107i zahtevi za pravdu mnogo te\u017ee probijaju kroz zvani\u010dne dr\u017eavne kanale. Srodni problem je da se na Zapadnom Balkanu vrednosti nastavljaju definisati na etni\u010dkoj osnovi; etni\u010dki identitet je i dalje na\u010delo koje rukovodi politi\u010dkim \u017eivotom, \u0161to i se vidi u naporima u okviru projektata u oblastima obrazovanja, se\u0107anja i memorijalizacije. Pro\u0161lost na Zapadnom Balkanu ima sopstvenu etni\u010dku pripadnost.<\/p>\n

Ovaj pesimizam, me\u0111utim, ne zna\u010di da ni\u0161ta ne treba u\u010diniti. Naprotiv, mnogo toga treba uraditi. Postoji vi\u0161e raspolo\u017eivih mehanizama za suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u koje tek treba sistematski primeniti u regionu. Pored retributivne pravde i pojedina\u010dnih su\u0111enja za ratne zlo\u010dine, modeli reparativne pravde (kao \u0161to su izvinjenje dr\u017eave ili restitucija \u017ertvama) \u010dak se nisu ni razmatrali ozbiljno. Bosanska tu\u017eba za genocid podneta MSP-u odbijena je i te prilike za reparacije \u017ertvama i zvani\u010dno izvinjenje dr\u017eave Srbije su protra\u0107ene. Me\u0111utim, po\u017eeljan mehanizam bi bio da se dr\u017eava ume\u0161ana u masovne zlo\u010dine zvani\u010dno izvini ili da obezbedi reparacije na sopstvenu inicijativu, bez alata me\u0111unarodnog prava. To bi se odnosilo na Srbiju i njene zlo\u010dine protiv Hrvatske i Bosne, kao i na Hrvatsku i njene zlo\u010dine protiv Bosne. Ova ideja mo\u017eda i nije toliko nerealna. Spremnost za preuzimanje odgovornosti dr\u017eave za nasilje u pro\u0161losti mo\u017ee doneti politi\u010dku korist novim vladama jer one time mogu da signaliziraju kako u zemlji, tako i u inostranstvu, jasan raskid sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Srbija i Hrvatska bi trebalo da ponude i isplatu reparacija \u017ertvama pojedina\u010dno ili putem velikodu\u0161nih poklona zajednicama (putevi, \u0161kole, parkovi, spomen obele\u017eja). Iako izgledi za ovu vrstu duboke politi\u010dke promene nisu trenutno povoljni, bilo je nekih va\u017enih poteza u tom pravcu, uglavnom hrvatskog predsednika Josipovi\u0107a. Hrvatski predsednik je, barem za standarde regiona, neuobi\u010dajeno otvoren i pomirljiv u svojim pozivima nehrvatskim izbeglicama da se vrate u Hrvatsku, otvoren za podsticanje me\u0111uetni\u010dkog dijaloga i otvoreno se i direktno izvinjava u ime hrvatske dr\u017eave za zlo\u010dine po\u010dinjene nad nehrvatskim civilima tokom rata (Banjeglav, 2013). On je tako\u0111e povezao pomirljivo pona\u0161anje Hrvatske sa svojim evropskim ambicijama, tvrde\u0107i da, ako se Hrvatska pridru\u017ei Evropskoj uniji kao liberalna demokratija, ona bi trebalo i da se pona\u0161a kao takva, posebno u oblasti ljudskih prava (Paveli\u0107, 2012b). Mogu\u0107e je zamisliti razvoj sli\u010dnog sklopa okolnosti u Srbiji i Bosni, ako se politi\u010dki lideri suo\u010de sa zna\u010dajnim i odr\u017eivim me\u0111unarodnim podsticajima za unutra\u0161nje politi\u010dke promene.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, trebalo bi da sve tri dr\u017eave prihvate zvani\u010dnu regionalnu komisiju za istragu o zlo\u010dinima po\u010dinjenim u pro\u0161losti, kao i da se obave\u017eu na objavljivanje rezultata rada ove komisije i primenu preporuka u okviru dr\u017eavne politike.<\/p>\n

Aktuelna inicijativa za REKOM ima taj potencijal, ali ona ne\u0107e posti\u0107i dovoljno bez zvani\u010dnog priznanja od strane regionalnih vlada, \u0161to je klju\u010dna komponenta koja i dalje nedostaje.[10]<\/a><\/p>\n

Kona\u010dno, trebalo bi da sve tri dr\u017eave sprovedu sveobuhvatnu reformu obrazovanja, koja uklju\u010duje reformu ud\u017ebenika i nastavnih planova i programa koja jasno prikazuje dokaze o po\u010dinjenim zlo\u010dinima, prirodi sukoba i politi\u010dkom okru\u017eenju koje je u\u010dinilo zlo\u010dine mogu\u0107im, pa \u010dak i popularnim me\u0111u \u0161irokim segmentima dru\u0161tva. Treba da promovi\u0161u profesionalizaciju medija, specijalizaciju i obrazovanje u oblasti tranzicione pravde \u2013 kako istra\u017eiti ratne zlo\u010dine, kako pisati o njima, kako izlagati dokaze, kako za\u0161tititi \u017ertve. Dr\u017eave u regionu, a ovo je posebno va\u017eno za Srbiju i Hrvatsku, tako\u0111e bi trebalo da kreiraju nacionalne dane se\u0107anja na \u017ertve zlo\u010dina koje su po\u010dinile njihove trupe i formiraju muzeje ili druge vrste spomen obele\u017eja kako bi se se\u0107ali \u017ertava i pre\u017eivelih.<\/p>\n

Stalna nastojanja grupa za ljudska prava su va\u017ena, ali va\u017eno je i odr\u017eavanje zainteresovanosti medija i, pre svega, volje glavnih politi\u010dkih aktera. To nije ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee razviti preko no\u0107i, ve\u0107 se radi o dru\u0161tvenoj transformaciji koja mo\u017ee biti motivisana spoljnim podsticajima (kao \u0161to su, na primer, zahtevi za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji), ili suptilnim mehanizmima me\u0111unarodne socijalizacije i ube\u0111ivanja. Ova vrsta spore transformacije ve\u0107 je u toku u Hrvatskoj i nema razloga da se odbaci mogu\u0107nost da se ne\u0161to sli\u010dno desi u drugim delovima regiona.<\/p>\n

Ova zalaganja u pogledu memorijalizacije su va\u017ena sama po sebi, ali su i neophodna komponenta sveobuhvatnog okvira postkonfliktne pravde. Dr\u017eave Zapadnog Balkana daleko su od stvaranja arhitekture odr\u017eive pravde, ali ponovno razmatranje na\u010dina na koji se se\u0107aju svoje pro\u0161losti predstavlja klju\u010dnu polaznu ta\u010dku. A neki politi\u010dki lideri u regionu to bolje razumeju od drugih. Tokom nedavne proslave Domovinskog rata, 5. avgusta 2012. godine, hrvatski predsednik Ivo Josipovi\u0107 na\u010dinio je zna\u010dajne korake u ovom stremljenju kada je rekao: \u201eHrvatska je pobedila u ratu, to je odli\u010dno postignu\u0107e\u2026 ali se Hrvatska i dalje mora boriti da pobedi u miru. Pobeda u miru zna\u010di i pru\u017eanje ruke na\u0161im gra\u0111anima srpske nacionalnosti, priznavanje i poklon njihovim \u017ertvama\u201d (Agencija Frans pres, 2. avgusta 2012). To je jednostavna poruka, elegantna poruka i trebalo bi da bude po\u010detak.<\/p>\n

Napomene<\/u><\/h2>\n

[1]<\/a> \u017delim da se zahvalim Dajen Ens, Nata\u0161i Govedarici, Dani D\u017eonson, Fernandu Reatiju i dvoma anonimnim recenzentima za vrlo korisne komentare i sugestije.<\/p>\n

[2]<\/a> Deo materijala koji se odnosi na debate o ud\u017ebenicima iz istorije u Srbiji i Hrvatskoj adaptiran je iz Suboti\u0107, 2013.<\/p>\n

[3]<\/a> Tim danima odr\u017eavaju se komemoracije za srpske \u017ertve u bici protiv Turaka 1809; obele\u017eavaju se srpski gubici u Prvom svetskom ratu i Drugom svetskom ratu, uklju\u010duju\u0107i i gr\u010dki front 1918. godine, gubici od nema\u010dke avijacije 1941. godine i u nacisti\u010dkom genocidu; i srpske \u017ertve vazdu\u0161nih napada NATO-a.<\/p>\n

[4]<\/a> Samo Grad Beograd je od po\u010detka devedesetih godina pro\u0161log veka preimenovao 1500 ulica odnosno promenio oko petine imena ulica.<\/p>\n

[5]<\/a> Usta\u0161ki pokret je hrvatska oru\u017eana paravojna organizacija, koja je, inspirisana nema\u010dkim i posebno italijanskim fa\u0161istima, rukovodila Hrvatskom 40-ih godina pro\u0161log veka kao marionetska nacisti\u010dka dr\u017eava. Usta\u0161e su odgovorne za masovne zlo\u010dine protiv stotina hiljada Jevreja, Srba, Roma i drugog \u201enepo\u017eeljnog\u201d [sic] nehrvatskog \u017eivlja tokom Drugog svetskog rata.<\/p>\n

[6]<\/a> Broj \u017ertava u Jasenovcu fantasti\u010dno varira od minimalnog broja koji navode hrvatski nacionalisti (40.000) do veoma preuveli\u010danog broja o kome govore srpskih nacionalisti (700.000). Najsveobuhvatnija nau\u010dna analiza odredila je verovatni broj na negde izme\u0111u 70.000 i 100.000 ubijenih (Graovac i Cvetkovi\u0107, 2005).<\/p>\n

[7]<\/a> Rezultati istra\u017eivanja su od tada objavljeni u Toka\u010da, 2013.<\/p>\n

[8]<\/a> Podaci iz Toka\u010da, 2013.<\/p>\n

[9]<\/a> Detaljne informacije o REKOM-u dostupne su na portalu organizacije: http:\/\/www.zarekom.org.<\/p>\n

[10]<\/a> Me\u0111utim, ohrabruju\u0107i nedavni doga\u0111aj je zvani\u010dno interesovanje za projekat koje su izrazili predsednik Hrvatske Ivo Josipovi\u0107 i predsednik Crne Gore Filip Vujanovi\u0107 (Zadarski list, 15. avgusta 2012).<\/p>\n

Izvori<\/h2>\n

Agi\u010di\u0107, D. (2011). Prikaz postanka suvremene Republike Hrvatske u hrvatskim ud\u017ebenicima [The Representation of the creation of modern republic of Croatia in Croatian textbooks]. In 1991. Cipek (Ed.),\u00a0Kultura sje\u0107anja: 1991. \u2013 Povijesni lomovi i svladavanje pro\u0161losti [Culture of\u00a0<\/em>Memory: 1991 \u2013 Historical Clashes and Overcoming the Past]<\/em>. Zagreb: Disput.<\/p>\n

Agi\u010di\u0107, D., & Najbar-Agi\u010di\u0107, M. (2007). History teaching in 1990s Croatia. In S. P. Ramet & D. Mati\u0107 (Eds.),\u00a0Democratic transition in Croatia: Value transformation, education & media<\/em>. College Station: Texas A&M University Press.<\/p>\n

Aguilar, P. (2002).\u00a0Memory and amnesia: The role of the Spanish Civil War in the transition to\u00a0<\/em>democracy<\/em>. Oxford: Berghahn Books.<\/p>\n

B92. (2012, 1 June). Izetbegovi\u0107: Nikoli\u0107 vre\u0111a Bo\u0161njake [Izetbegovi\u0107: Nikoli\u0107 is Insulting the<\/p>\n

Bosniacs], from http:\/\/www.b92.net\/info\/vesti\/index.php?yyyy=2012&mm=06&dd=01&nav_category=11&nav_id=614859<\/p>\n

Banjeglav, T. (2012). Sje\u0107anje na rat ili rat sje\u0107anja? [Memory of war or war of memories?]. In T.<\/p>\n

Banjeglav, N. Govedarica & D. Kara\u010di\u0107 (Eds.),\u00a0Re:vizija pro\u0161losti: Politike sje\u0107anja u Bosni<\/em><\/p>\n

i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji od 1990. godine [Re:vision of the past: Memory politics in\u00a0<\/em>Bosnia-Herzegovina, Croatia and Serbia since 1990]<\/em>. Sarajevo: ACIPS.<\/p>\n

Banjeglav, T. (2013). Dealing with the past in post-war Croatia: Perceptions, problems, and<\/p>\n

perspectives. In O. Simi\u0107 & Z. Vol\u010di\u0107 (Eds.),\u00a0Transitional Justice and Civil Society in the\u00a0<\/em>Balkans<\/em>. New York: Springer.<\/p>\n

Bell, C. (2009). Transitional justice, interdisciplinarity and the state of the \u201cfield\u201a\u201d or \u201cnon-field\u201d.\u00a0International Journal of Transitional Justice, 3<\/em>(1), 5-27.<\/p>\n

Buruma, I. (1994).\u00a0The wages of guilt: Memories of war in Germany and Japan<\/em>. New York: Farrar, Straus, Giroux.<\/p>\n

Byford, J. (2007). When I say \u201cThe Holocaust,\u201d I mean \u201cJasenovac\u201d.\u00a0East European Jewish\u00a0<\/em>Affairs, 37<\/em>(1), 51-74.<\/p>\n

Cohen, S. (2001).\u00a0States of Denial: Knowing about atrocities and suffering<\/em>. Cambridge, Eng.: Polity.<\/p>\n

Cole, E. A. (2007). Transitional justice and the reform of history education.\u00a0International\u00a0<\/em>Journal of Transitional Justice, 1<\/em>(1), 115-137.<\/p>\n

Croatian Parliament. (2000).\u00a0Deklaracija o domovinskom ratu [Declaration on the homeland\u00a0<\/em>war]<\/em>. Zagreb. Narodne novine 102\/2000.<\/p>\n

Croatian Parliament. (2006).\u00a0Deklaracija o Oluji [Declaration on operation storm]<\/em>. Zagreb. Narodne novine 76-2000.<\/p>\n

\u0106urgus Kazimir, V. (2005). Zavera stida [Conspiracy of Shame]. In S. Biserko (Ed.),\u00a0Srebrenica:<\/em><\/p>\n

Od poricanja do priznanja [Srebrenica: From Denial to Acknowledgment]<\/em>. Belgrade: Helsinki Committee for Human Rights in Serbia.<\/p>\n

David, L. (2012).\u00a0A difficult past in Serbia: The state-sponsored project of remembering and<\/em><\/p>\n

forgetting<\/em>. Paper presented at the Association for the Study of Nationalities World Convention, New York, NY, April 19-21.<\/p>\n

Dimitrijevi\u0107, N. (2008). Serbia after the criminal past: What went wrong and what should be done.\u00a0International Journal of Transitional Justice, 2<\/em>(1), 5-22.<\/p>\n

Gasanabo, J.-D. n. (2006). Fostering peaceful co-existence through analysis and revision of<\/p>\n

history curricula and textbooks in Southeast Europe: Preliminary stocktaking report. Paris: UNESCO.<\/p>\n

Goldstone, R. J. (1995). Justice as a tool for peace-making: Truth commissions and international<\/p>\n

criminal tribunals.\u00a0New York University Journal of International Law and Politics, 28<\/em>, 485-503.<\/p>\n

Govedarica, N. (2012). Zemlja nesigurne pro\u0161losti [The state of insecure past]. In T. Banjeglav,<\/p>\n

    \n
  1. Govedarica & D. Kara\u010di\u0107 (Eds.),\u00a0Re:vizija pro\u0161losti: Politike sje\u0107anja u Bosni i\u00a0<\/em>Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji od 1990. godine [Re:vision of the past: Memory politics in<\/em><\/li>\n<\/ol>\n

    Bosnia-Herzegovina, Croatia and Serbia since 1990]<\/em>. Sarajevo: ACIPS. Graovac, I., & Cvetkovi\u0107, D. (2005).\u00a0Ljudski gubici Hrvatske 1941.-1945. godine: pitanja,<\/em><\/p>\n

    primjeri, rezultati [Human losses in croatia 1941-1945: Questions, examples, findings]<\/em>. Zagreb: Zajednica istra\u017eiva\u010da dijalog.<\/p>\n

    Hayner, P. B. (1994). Fifteen truth commissions \u2013 1974 to 1994: A Comparative Study.\u00a0Human\u00a0<\/em>Rights Quarterly, 16<\/em>, 597-655.<\/p>\n

    Hein, L. E., & Selden, M. (2000).\u00a0Censoring History: Citizenship and Memory in Japan,\u00a0<\/em>Germany, and the United States<\/em>. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe.<\/p>\n

    Helsinki Committee for Human Rights in Serbia. (2011).\u00a0Human Rights Reflect Institutional\u00a0<\/em>Impotence<\/em>. Belgrade: HCHRS.<\/p>\n

    Hromad\u017ei\u0107, A. (2008). Discourses of integration and practices of reunification at the Mostar Gymnasium, Bosnia and Herzegovina.\u00a0Comparative Education Review, 52<\/em>(4), 541-563.<\/p>\n

    Ignatieff, M. (1998).\u00a0The warrior\u2019s honor: Ethnic war and the modern conscience<\/em>. New York: Metropolitan Books.<\/p>\n

    International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia. (2012). Appeals Judgement in Prosecutor vs. Ante Gotovina and Mladen Marka\u010d. The Hague: ICTY.<\/p>\n

    Irvine, J. A., & McMahon, P. C. (2013). From international courts to grassroots organizing: Obstacles to transitional justice in the Balkans. In O. Simi\u0107 & Z. Vol\u010di\u010d (Eds.),\u00a0Transitional\u00a0<\/em>Justice and Civil Society in the Balkans<\/em>. New York: Springer.<\/p>\n

    Jeffrey, A., & Jakala, M. (2012). Beyond trial justice in the former Yugoslavia.\u00a0The Geographical\u00a0<\/em>Journal, 178<\/em>(4), 290-295.<\/p>\n

    Johnson, D. N. (2012).\u00a0Rewriting the Balkans: Memory, historiography, and the making of a\u00a0<\/em>European citizenry.\u00a0<\/em>MA Thesis, University of Massachusetts, Amherst.<\/p>\n

    Jones, B. (2012). Exploring the politics of reconciliation through education reform: The case of<\/p>\n

    Br\u010dko district, Bosnia and Herzegovina.\u00a0International Journal of Transitional Justice, 6<\/em>(1), 126-148.<\/p>\n

    Kolsto, P. (2010). Bleiburg: The Creation of a national martyrology.\u00a0Europe-Asia Studies, 62<\/em>(7), 1153-1174.<\/p>\n

    Kurze, A., & Vukusic, I. (2013). Afraid to cry wolf: Human rights activists\u2019 struggle of transnational accountability efforts in the Balkans. In O. Simi\u0107 & Z. Vol\u010di\u010d (Eds.),\u00a0Transitional\u00a0<\/em>Justice and Civil Society in the Balkans<\/em>. New York: Springer.<\/p>\n

    Manojlovi\u0107 Pintar, O. (2010). Rat i nemir [Peace and Uncertainty]. In D. Stojanovi\u0107, R. Vu\u010deti\u0107,<\/p>\n

      \n
    1. Petrovi\u0107 Todosijevi\u0107, O. Manojlovi\u0107 Pintar & R. Radi\u0107 (Eds.),\u00a0Novosti iz pro\u0161losti: Znanje,<\/em><\/li>\n<\/ol>\n

      neznanje, upotreba i zloupotreba istorije [News from the Past: Knowledge, Ignorance, Use\u00a0<\/em>and Misuse of HIstory]<\/em>. Belgrade: Belgrade Center for Human Rights.<\/p>\n

      McGrattan, C. (2010).\u00a0Northern Ireland, 1968-2008: The politics of entrenchment<\/em>. Basingstoke: Palgrave Macmillan.<\/p>\n

      McMahon, P. C., & Western, J. (2009, August 17). The death of Dayton.\u00a0Foreign Affairs<\/em>.<\/p>\n

      Mendeloff, D. (2004). Truth-seeking, truth-telling, and postconflict peacebuilding: Curb the enthusiasm?\u00a0International Studies Review, 6<\/em>(3), 355-380.<\/p>\n

      Mendeloff, D. (2008). \u201cPernicious history\u201d as a cause of national misperceptions.\u00a0Cooperation\u00a0<\/em>and Conflict, 43<\/em>(1), 31-56.<\/p>\n

      Minow, M. (1998).\u00a0Between vengeance and forgiveness: Facing history after genocide and mass\u00a0<\/em>violence<\/em>. Boston: Beacon Press.<\/p>\n

      Nettelfield, L. J. (2010a).\u00a0Courting democracy in Bosnia and Herzegovina: The Hague Tribunal\u2019s\u00a0<\/em>impact in a postwar state<\/em>. New York: Cambridge University Press.<\/p>\n

      Nettelfield, L. J. (2010b). Research and repercussions of death tolls. In P. Andreas & K. M.<\/p>\n

      Greenhill (Eds.),\u00a0Sex, drugs, and body counts: The politics of numbers in global crime and\u00a0<\/em>conflict<\/em>. Ithaca: Cornell University Press.<\/p>\n

      Oglesby, E. (2007). Educating citizens in postwar Guatemala: Historical memory, genocide, and the culture of peace.\u00a0Radical History Review, 2007<\/em>(97), 77-98.<\/p>\n

      Orentlicher, D. F. (2008). Shrinking the space for denial: The Impact of the ICTY in Serbia. New York: Open Society Institute.<\/p>\n

      Orentlicher, D. F. (2010). That someone guilty be punished: The Impact of the ICTY in Bosnia. New York: Open Society Justice Initiative and International Center for Transitional Justice.<\/p>\n

      Pavasovi\u0107 Tro\u0161t, T. (2012).\u00a0Dealing with the past: Identity narratives among Serbian and\u00a0<\/em>Croatian Youth.\u00a0<\/em>PhD Dissertation, Harvard University, Cambridge, MA.<\/p>\n

      Paveli\u0107, B. (2012a). Croatia and Nikolic: Shock mixed with irony.\u00a0Balkan Insight<\/em>. 28 May. Retrieved from http:\/\/www.balkaninsight.com\/en\/article\/croatia-shock-and-irony-aboutnikolic<\/p>\n

      Paveli\u0107, B. (2012b). Croatian president wants serb refugees to return.\u00a0Balkan Insight<\/em>. 8 October. Retrieved from http:\/\/www.balkaninsight.com\/en\/article\/josipovic-croatia-wantsserbs-<\/p>\n

      to-return Pavlakovi\u0107, V. (2008). Red stars, black shirts: Symbols, commemorations, and contested histories of World War Two in Croatia. Seattle: The National Council for Eurasian and East European Research.<\/p>\n

      Pavlakovi\u0107, V. (2010). Croatia, the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, and General Gotovina as a Political Symbol.\u00a0Europe-Asia Studies, 62<\/em>(10), 1707-1740.<\/p>\n

      Perry, V. (2013). Classrooms as a battleground for hearts and minds: efforts to reform and transform education in post-war Bosnia and Herzegovina. In O. Listhaug & S. P. Ramet<\/p>\n

      (Eds.),\u00a0Civic and Uncivic Values in Bosnia-Herzegovina: The Record Since Dayton<\/em>. Ravenna: Longo Editore.<\/p>\n

      Plant, E. (2012).\u00a0The politicisation of victimhood<\/em>. Paper presented at the SIT Symposium<\/p>\n

      \u201cConflict, Memory, and Reconciliation: Bridging Past, Present, and Future\u201d, Kigali, Rwanda, January 10-13.<\/p>\n

      Ramet, S. P. (2007). The denial syndrome and its consequences: Serbian Political Culture since 2000.\u00a0Communist and Post-Communist Studies, 40<\/em>(1), 41-58.<\/p>\n

      Sarkin, J. (1999). The necessity and challenges of establishing a truth and reconciliation commission in Rwanda.\u00a0Human Rights Quarterly, 21<\/em>, 767-823.<\/p>\n

      Stojanovi\u0107, D. (2011). An explosive device with a delayed effect: Image of the wars of the nineties in Serbian history textbooks (1993-2005). In T. Cipek (Ed.),\u00a0Kultura sje\u0107anja: 1991.<\/em><\/p>\n

      \u2013 Povijesni lomovi i svladavanje pro\u0161losti [Culture of Memory: 1991 \u2013 Historical Clashes and\u00a0<\/em>Overcoming the Past]<\/em>. Zagreb: Disput.<\/p>\n

      Suboti\u0107, J. (2009).\u00a0Hijacked justice: Dealing with the past in the Balkans<\/em>. Ithaca: Cornell University Press.<\/p>\n

      Suboti\u0107, J. (2013). Stories states tell: Identity, narrative, and human rights in the Balkans.\u00a0Slavic\u00a0<\/em>Review, 72<\/em>(2), 306-326.<\/p>\n

      Teitel, R. (2003). Transitional justice genealogy.\u00a0Harvard Human Rights Journal, 16<\/em>, 69-94.<\/p>\n

      Toka\u010da, M. (2013).\u00a0Bosnian book of the dead<\/em>. Sarajevo: Research Documentation Center.<\/p>\n

      Torsti, P. (2003).\u00a0Divergent stories, convergent attitudes: Study on the presence of history, history<\/em><\/p>\n

      textbooks, and the thinking of youth in post-war Bosnia and Herzegovina.\u00a0<\/em>PhD Dissertation, University of Helsinki, Helsinki.<\/p>\n

      Torsti, P. (2004). History culture and banal nationalism in post-war Bosnia.\u00a0South East European\u00a0<\/em>Politics, 5<\/em>(2-3).<\/p>\n

      Torsti, P. (2013). Rival histories & textbook reform in bosnian textbooks 1992\u20132009. In O.<\/p>\n

      Listhaug & S. P. Ramet (Eds.),\u00a0Civic and Uncivic Values in Bosnia-Herzegovina: The Record\u00a0<\/em>Since Dayton<\/em>. Ravenna: Longo Editore.<\/p>\n

      United States Institute of Peace. (1993). Report of the Chilean National Commission on Truthand Reconciliation. Washington, DC: USIP.<\/p>\n

      Weinstein, H. M., Freedman, S. W., & Hughson, H. (2007). School voices: Challenges facing education wystems after identity-based conflicts.\u00a0Education, Citizenship and Social Justice,\u00a0<\/em>2<\/em>(1), 41-71.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Pi\u0161e: Jelena Suboti\u0107[1]","protected":false},"author":116,"featured_media":146383,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1707],"tags":[1630],"class_list":["post-146382","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pomirenje","tag-memorijalizacija"],"acf":[],"yoast_head":"\nSe\u0107anje, javni narativi i prepreke na putu ka pravdi na Zapadnom Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Se\u0107anje, javni narativi i prepreke na putu ka pravdi na Zapadnom Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Pi\u0161e: Jelena Suboti\u0107[1]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2018-12-02T23:00:00+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2020-02-25T19:07:37+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/karte.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1350\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"900\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"mihajlo\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"mihajlo\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"45 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/\",\"name\":\"Se\u0107anje, javni narativi i prepreke na putu ka pravdi na Zapadnom Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/karte.jpg\",\"datePublished\":\"2018-12-02T23:00:00+00:00\",\"dateModified\":\"2020-02-25T19:07:37+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/c0862c436fe4eedec04aac0a2fb07530\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bhsc\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/karte.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/karte.jpg\",\"width\":1350,\"height\":900},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Se\u0107anje, javni narativi i prepreke na putu ka pravdi na Zapadnom Balkanu\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\",\"name\":\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"bhsc\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/c0862c436fe4eedec04aac0a2fb07530\",\"name\":\"mihajlo\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/fdf797cd3492e4836264e464108a55ee?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/fdf797cd3492e4836264e464108a55ee?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"mihajlo\"},\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/mihajlo\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Se\u0107anje, javni narativi i prepreke na putu ka pravdi na Zapadnom Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Se\u0107anje, javni narativi i prepreke na putu ka pravdi na Zapadnom Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","og_description":"Pi\u0161e: Jelena Suboti\u0107[1]","og_url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/","og_site_name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/","article_published_time":"2018-12-02T23:00:00+00:00","article_modified_time":"2020-02-25T19:07:37+00:00","og_image":[{"width":1350,"height":900,"url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/karte.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"mihajlo","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@REKOM_KOMRA","twitter_site":"@REKOM_KOMRA","twitter_misc":{"Written by":"mihajlo","Est. reading time":"45 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/","url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/","name":"Se\u0107anje, javni narativi i prepreke na putu ka pravdi na Zapadnom Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/karte.jpg","datePublished":"2018-12-02T23:00:00+00:00","dateModified":"2020-02-25T19:07:37+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/c0862c436fe4eedec04aac0a2fb07530"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bhsc","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#primaryimage","url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/karte.jpg","contentUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/karte.jpg","width":1350,"height":900},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/secanje-javni-narativi-i-prepreke-na-putu-ka-pravdi-na-zapadnom-balkanu\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.recom.link\/en\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Se\u0107anje, javni narativi i prepreke na putu ka pravdi na Zapadnom Balkanu"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website","url":"https:\/\/www.recom.link\/en\/","name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"bhsc"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/c0862c436fe4eedec04aac0a2fb07530","name":"mihajlo","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/fdf797cd3492e4836264e464108a55ee?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/fdf797cd3492e4836264e464108a55ee?s=96&d=mm&r=g","caption":"mihajlo"},"url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/mihajlo\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146382"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/users\/116"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=146382"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146382\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":168088,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146382\/revisions\/168088"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media\/146383"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=146382"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=146382"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=146382"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}