Samit zemalja Zapadnog Balkana odr\u017ean je u Londonu 9. i 10. jula. Denisa Kostovicova navodi da je postojala nada da bi na Samitu moglo da zvani\u010dno bude pokrenuto osnivanje regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica \u2013 REKOM, koja bi napravila registar \u017ertava kr\u0161enja ljudskih prava i tako doprinela procesu pomirenja u regionu. Ipak, iako su na agendi samita bile teme vezane za ratno nasle\u0111e, razvejane su sve nade za REKOM, barem u ovoj fazi, a na povr\u0161inu je isplivao nedostatak konkretnog programa EU sa ciljem re\u0161avanja problema vezanih za zlo\u010dine po\u010dinjene u pro\u0161losti i za dalji napredak u procesu pomirenja.<\/p>\n
Uprkos Bregzitu i paradoksalnoj \u010dinjenici da zemlja koja izlazi iz EU pokazuje\u00a0aspiracije da rukovodi agendom anga\u017eovanja EU na Zapadnom Balkanu kroz nema\u010dku inicijativu nazvanu Berlinski proces, u samit Zapadnog Balkana u Londonu polagale su se velike nade.<\/p>\n
To je posebno bio slu\u010daj sa civilnim dru\u0161tvom \u2013 nevladinim organizacijama i asocijacijama koje predstavljaju sve etni\u010dke grupe ume\u0161ane u ratove u vezi sa raspadom Jugoslavije, okupljene oko incijative za osnivanje regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica na dr\u017eavnom nivou \u2013 REKOM. Civilno dru\u0161tvo se nadalo da \u0107e\u00a0potpisivanje deklaracije (najpre od strane Srbije, Kosova, Crne Gore i Makedonije, a potom i Bosne i Hercegovine, kao i Hrvatske) biti formalni po\u010detak procesa osnivanja te komisije. To se, me\u0111utim, nije dogodilo.<\/p>\n
Aktivisti civilnog dru\u0161tva ostavljeni su da se bore sa pitanjem kako da nastave dalje. Njihovo razo\u010daranje ukazuje na nedoumice kako doma\u0107ina samita, tako i EU po pitanju politike koja se ti\u010de\u00a0nasle\u0111a ratnih zlo\u010dina po\u010dinjenih na Zapadnom Balkanu.\u00a0Nedoumice su posebno velike s obzirom na to da je\u00a0pro\u0161le godine zatvoren Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ), koji je bio\u00a0osovina politike EU u vezi sa zlo\u010dinima iz pro\u0161losti u regionu i sa pomirenjem, \u0161to pokazuje\u00a0prazninu na ovom planu njihove politike.<\/p>\n
Za\u0161to REKOM?<\/p>\n
Neposredno pre po\u010detka samita u Londonu, argumenti u prilog inicijative za REKOM bili su ubedljivi.\u00a0Aktivisti civilnog dru\u0161tva zalagali su se za REKOM kao za regionalnu komisiju koja bi napravila registar ubijenih i pre\u017eivelih \u017ertava te\u0161kih kr\u0161enja ljudskih prava i okolnosti njihovog stradanja. Iako \u0107e \u010dinjenice o ratnim zlo\u010dinima uvek biti izlo\u017eene razli\u010ditim interpretacijama u podeljenim postkonfliktnim sredinama, utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima \u0107e pre svega spre\u010diti politi\u010dku manipulaciju u vezi sa brojem \u017ertava i doprine\u0107e naporima sa ciljem pomirenja.<\/p>\n
Isceljuju\u0107i pristup potrazi za pravdom kroz svedo\u010denja \u017ertava, umesto kroz su\u0111enja za ratne zlo\u010dine, bio bi tako\u0111e koristan za pove\u0107anje empatije prema \u017ertvama koje pripadaju drugoj etni\u010dkoj grupi. Sve etni\u010dke grupe na Balkanu ulogu \u017ertve razumeju isklju\u010divo iz sopstvene etni\u010dke perspektive. Pomirenje zahteva priznavanje bola i patnje drugih.<\/p>\n
Zagovora\u010di REKOM-a su, suo\u010davaju\u010di se sa kritikama da bi regionalni pristup tranzicionoj pravdi mogao da ugrozi ili \u010dak marginalizuje inicijative na naconalnom nivou, jasno odgovorili da regionalne i nacionalne inicijative nisu nekompatibilne. Na kraju krajeva, mnoge organizacije civilnog dru\u0161tva ve\u0107 su po\u010dele da prave registar \u017ertava, pokazuju\u0107i tako va\u017enost utvr\u0111ivanja bilansa tih krvavih ratnih godina. Registrovanje \u017ertava imenom i prezimenom zajedno sa okolnostima njihovog stradanja ne samo da im pru\u017ea priznanje, nego na\u010din na koji su ubijeni daje nova znanja o prirodi i vo\u0111enju ratova.<\/p>\n
Ipak, tim projektima civilnog dru\u0161tva nedostaje legitimitet koji bi dobili ukoliko bi bili vo\u0111eni na zvani\u010dnom i regionalnom nivou, u skladu sa me\u0111udr\u017eavnim dogovorom i uz posve\u0107enost dr\u017eava ovom procesu; otuda nade u samit u Londonu i u po\u010detak procesa utvr\u0111ivanja \u010dinjenica na Balkanu, koji bi predvodile dr\u017eave regiona.<\/p>\n
Za\u0161to ne<\/em> REKOM?<\/p>\n Ako su argumenti za osnivanja REKOM-a u tolikoj meri ubedljivi, za\u0161to na samitu u Londonu nije do\u0161lo do zvani\u010dnog pokretanja procesa utvr\u0111ivanja \u010dinjenica na regionalnom nivou? Nemo\u0107 aktivista REKOM-a da dobiju podr\u0161ku vlada u regionu za utvr\u0111ivanja \u010dinjenica \u2013 a taj fokus na \u010dinjenice se mo\u017ee shvatiti i kao apoliti\u010dan \u010din – je, ipak, politi\u010dko pitanje.\u00a0Svaki korak u pravcu pomirenja, \u010dak i skroman, najve\u0107a je pretnja elitama na Balkanu. Pomirenje ugro\u017eava kredibilitet nacionalisit\u010dke retorike koja se pokazala kao korisna u skretanju pa\u017enje sa lo\u0161eg rukovo\u0111enja dr\u017eavama, uklju\u010duju\u0107i i korupciju. Osim toga, ovakva situacija mo\u017ee se tuma\u010diti kao nespremnost\u00a0zemalja \u010dlanica EU da opomenu zemlje Balkana zbog njihovog oklevanja, u najboljem slu\u010daju, i opstrukcije u najgorem slu\u010daju, po pitanju suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u.\u00a0Iznad svega, ishod samita u Londonu skre\u0107e pa\u017enju na va\u017enost uloge EU i njene podr\u0161ke da se prevazi\u0111e nasle\u0111e zlo\u010dina na Balkanu. Politika EU po pitanju ratnih zlo\u010dina, po kojoj je napredak u procesu evropskih integracija bio uslovljen saradnjom\u00a0sa Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim sudom za biv\u0161u Jugoslaviju, bila je podvrgnuta o\u0161trim kritikama. Njeni efekti su tema rasprava i procena koje su i sada toku. Ali, bez ikakve sumnje, njome je potaknuta diskusija o pravdi\u00a0i odgovornosti.<\/p>\n O\u010digledno je koliko je bez takve politike lako gurnuti pod tepih pitanja koja se ti\u010du pravde i odgovornosti. O\u010digledne su i brojne manjkavosti\u00a0su\u0111enja za ratne zlo\u010dine pred doma\u0107im sudovima.\u00a0Simptomati\u010dno je tolerisanje agresivne nacionalisti\u010dke retorike, uz poni\u017eavanje i vre\u0111anje \u017ertava ratnih zlo\u010dina u javnom diskursu.\u00a0Situacija nastala posle kraja rada MKSJ pokazuje da je neophodno da se na neki na\u010din deluje i spolja i da se uti\u010de na osna\u017eivanje lokalnih pobornika istine, odgovornosti i pravde.<\/p>\n Iskorak u prazno<\/p>\n Usredsre\u0111ivanjem na pitanja nasle\u0111a, Samit o Zapadnom Balkanu iskora\u010dio je u prazno nakon zatvaranja tribunala u Hagu. Potpisane izjave o pitanjima nasle\u0111a doprinose stavljanju u fokus pitanja vezanih za ratne zlo\u010dine i kr\u0161enja ljudskih prava i za cilj imaju obezbe\u0111ivanje posve\u0107enosti balkanskih dr\u017eava radu u re\u0161avanju tih pitanja.<\/p>\n Na samitu je istaknuto va\u017eno pitanje nestalih osoba u ratovima; nije dozvoljeno da odgovornost za seksualno nasilje tokom rata i borba protiv stigme koja okru\u017euje \u017ertve seksualnog nasilja nestane sa agende, i priznat je zna\u010daj regionalnog pristupa i saradnje u re\u0161avanju otvorenih pitanja ratnog nasle\u0111a.<\/p>\n U trenutku otvorenosti, na marginama samita, jedan balkanski zvani\u010dnik otkrio mi je svoju iskrenu dilemu oko toga koji je pravi na\u010din za pomirenje: ostaviti pro\u0161lost iza sebe i nastaviti dalje ili uroniti duboko u bol i rane radi pomirenja. Politika EU, koja izvan puke retorike nije nedvosmisleno posve\u0107ena problemu, i kojoj nedostaje program akcije i ocene napretka u re\u0161avanju zlo\u010dina iz pro\u0161losti i unapre\u0111enju pomirenja, tako\u0111e deluje neodlu\u010dno.<\/p>\n Takva politika je i signal lokalnim elitama da potpisi ne zna\u010de mnogo, jer ni pojedina\u010dne dr\u017eave \u010dlanice EU ni EU kao celina, a kamoli lokalne organizacije civilnog dru\u0161tva, ne\u0107e ili ne mogu da ih pozovu na odgovornost. Ne brine ih ni \u010dinjenica da dubok ose\u0107aj nepravde mo\u017ee da tinja i boli, sa implikacijama koje mogu da dosegnu izvan granica Balkana.<\/p>\n Napomena: Ovaj \u010dlanak predstavlja stavove autora, a ne stavove EUROPP-a i Londonske \u0161kole ekonomije.<\/p>\n
\nPodr\u0161ka Crne Gore\u00a0REKOM-u uo\u010di samita u Londonu pokazuje\u00a0da to ne mora biti tako. Zapravo, suo\u010davanje sa ratnom pro\u0161lo\u0161\u0107u je sastavni deo napretka u oblasti demokratizacije i za dobro vo\u0111enje dr\u017eava. Ali o\u010dekivanje da aktivisti REKOM-a mogu da postignu dogovor i obezbede podr\u0161ku vlada, i da \u0107e on potom zvani\u010dno biti potvr\u0111en na nekom samitu vezanom za EU ili od strane same EU jeste precenjivanje uticaja civilnog dru\u0161tva na vo\u0111enje politike na Balkanu, i potcenjivanje otpora vlada na Balkanu da preuzimu odgovornost za ratne zlo\u010dine (uklju\u010duju\u0107i i odbijanje Hrvatske, \u010dlanice EU).<\/p>\n