Deklaracija o osnivanju Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim te\u0161kim kr\u0161enjima ljudskih prava na podru\u010dju SFRJ (REKOM) mogla bi da bude potpisana u julu na samitu u Londonu, u okviru Berlinskog procesa ili ne\u0161to kasnije, izjavila je koordinatorka projekta Nata\u0161a Kandi\u0107 na skupu “Mapa puta za REKOM i ja\u010danje regionalne mre\u017ee za pomirenje”.<\/p>\n
Ako se bude realizovala mapa puta REKOM mo\u017ee biti osnovan ve\u0107 u junu 2020. godine, otpo\u010deti rad u aprilu 2022, a svoju misiju okon\u010dati do kraja 2025. godine, koja je istaknuta i u novoj Strategiji EU za Zapadni Balkan.<\/p>\n
Nata\u0161a Kandi\u0107 je poru\u010dila da \u0107e se insistirati da se politi\u010dari iz regiona \u010dvrsto obave\u017eu za podr\u0161ku ovom projektu:<\/p>\n
“Svi smo usredsre\u0111eni na to da na samitu (zemalja Zapadnog Balkana) u Londonu do\u0111e do potpisivanja Deklaracije o osnivanju REKOM-a, kako bismo do\u0161li do toga da 2025. godine ta regionalna komisija preda javnosti, porodicama \u017ertava i budu\u0107im generacijama rezultate \u2013 regionalni popis \u017ertava, sa imenima 130.000 ljudi i utvr\u0111enim \u010dinjenicama o njihovoj smrti. Tada mo\u017ee da otpo\u010dne proces zvani\u010dnog priznanja svih \u017ertava rata”, rekla je Kandi\u0107.<\/p>\n
Opisala je kako trenutno stoje \u010dinjenice sa politi\u010dkom voljom postjugoslovenskih lidera.<\/p>\n
“\u010cetiri predsednika dali su politi\u010dku re\u010d da su spremni da otpo\u010dnu proceduru osnivanja REKOM-a: predsednik Srbije, predsednik Makedonije, predsednik Crne Gore i predsednik Kosova. Me\u0111u njima je i bo\u0161nja\u010dki \u010dlan Predsedni\u0161tva Bosne i Hercegovine, s tim da srpski i hrvatski \u010dlan Predsedni\u0161tva BIH imaju rezerve, \u010dime spre\u010davaju da se u inicijativu uklju\u010di Bosna i Hercegovina. S tim u vezi, ono \u0161to \u0107e biti jedan od zadataka na\u0161ih javnih zagovara\u010da jeste vra\u0107anje Hrvatske i uklju\u010divanje BiH u ovaj proces”, rekla je Nata\u0161a Kandi\u0107 i ocenila da je REKOM odgovor i na ja\u010danje ekstremizma i fa\u0161izma u regionu.<\/p>\n
U Akcionom planu EU za sprovo\u0111enje nove strategije za Zapadni Balkan osnivanje REKOM-a izri\u010dito se navodi kao mera (6.1) potrebna za napredak u ovoj oblasti, podsetila je Ana Marjanovi\u0107 Rudan iz Koalicije REKOM.<\/p>\n
“Ono \u0161to nas stvarno ohrabruje jeste mera Akcionog plana (6.1) nove strategije Evropske unije za Zapadni Balkan, koja tek treba da pro\u0111e Savet EU, ali to ne ne\u0161to \u0161to \u0107e se po svoj prilici desiti, koja izri\u010dito predvi\u0111a formiranje REKOM-a kao meru za pomirenje i za dobro susedske odnose, tako da mi o\u010dekujemo da \u0107e Evropska unija i zemlje-\u010dlanice ovog puta biti mnogo aktivnije nego do sada i slati veoma jasne poruke na\u0161im liderima da je neophodno da \u0161to pre u\u0111u u osnivanje i po\u010detak rada REKOM-a”, poru\u010dila je Ana Marjanovi\u0107 Rudan.<\/p>\n
Predstavnica hrvatske nevladine organizacije “Dokumenta” Vesna Ter\u0161eli\u010d navela je da je cilj formiranja REKOM-a da omogu\u0107i pre\u017eivelima da pri\u010daju o strahotama rata kroz koje su pro\u0161li.<\/p>\n
Uprkos napretku u utvr\u0111ivanju \u010dinjenica zahvaljuju\u0107i radu Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog tribunala za biv\u0161u Jugoslaviju, kao i naporima civilnog dru\u0161tva, neophodno je ovaj va\u017ean posao nastaviti kroz rad me\u0111uvladine regionalne komisije, \u010dime \u0107e utvr\u0111ene \u010dinjenice dobiti “dr\u017eavni pe\u010dat”.<\/p>\n
Na skupu je re\u010deno da je u okviru projekata REKOM izdvojio 100.000 evra za podr\u0161ku malim organizacijama civilnog dru\u0161tva, kojima \u0107e dodeljivati grantove od 4.000 evra koje aktivnostima treba da oja\u010daju napore u re\u0161avanju sudbine i problema \u017ertava.<\/p>\n
Koalicija za REKOM formirana je 2008. godine u Pri\u0161tini i okuplja vi\u0161e od 2.200 organizacija i pojedinaca.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n