Koalicija za REKOM je 27. januara 2018. godine, u Sarajevu, odr\u017eala VIII skup\u0161tinu, a potom, 28. i 29. januara 2018. godine, jedanaesti po redu, Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama.<\/p>\n
Delegati Skup\u0161tine su pozdravili spremnost ve\u0107ine lidera postjugoslovenskih zemalja da na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu, u julu 2018. godine, potpi\u0161u Sporazum o osnivanju REKOM-a i time aktiviraju \u010dlan 49. Nacrta Statuta REKOM-a o preduzimanju priprema za osnivanje Komisije (REKOM).<\/p>\n
Delegati su pozvali predsednicu Republike Hrvatske da nastavi s podr\u0161kom Inicijativi za REKOM, koju je pru\u017eao biv\u0161i predsednik Hrvatske Ivo Josipovi\u0107, uz \u010diju stru\u010dnu podr\u0161ku je sa\u010dinjen Nacrt Statuta REKOM-a (oktobar 2014). Delegati podse\u0107aju predsednicu Hrvatske da je u izradi Nacrta Statuta REKOM-a u\u010destvovala profesorka Pravnog fakulteta Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu dr Zlata \u0110ur\u0111evi\u0107, u svojstvu izaslanice predsednika Hrvatske u Regionalnoj radnoj grupi za izradu Statuta REKOM-a. Taj Statut je, bez ijedne primedbe, 14. 11. 2014. godine, usvojila Koalicija za REKOM, o\u010dekuju\u0107i brzo pokretanje procedure za osnivanje REKOM-a.<\/p>\n
Koalicija moli predsednicu Hrvatske da ima u vidu \u010dinjenice koje su utvrdili Ha\u0161ki tribunal i sudovi u Hrvatskoj i regionu, kao i rezultate istra\u017eivanja Documente i Fonda za humanitarno pravo \u2013 podaci pokazuju da su identitet i okolnosti smrti najmanje 10.000 \u017ertava u ratu na teritoriji Hrvatske ve\u0107 utvr\u0111eni. Nema nijednog razloga da \u017ertve rata u Hrvatskoj ne dobiju regionalno priznanje i ne budu \u201ezajedni\u010dke \u017ertve\u02ee.<\/p>\n
Koalicija za REKOM poziva predsednicu Republike Hrvatske i predsednika Slovenije, kao predsednike dr\u017eava \u010dlanica EU, da se pridru\u017ee predsednicima Srbije, Kosova, Crne Gore i Makedonije i bo\u0161nja\u010dkom \u010dlanu Predsedni\u0161tva BiH i imenuju li\u010dne izaslanike za pisanje Sporazuma o osnivanju REKOM-a, koji bi premijeri postjugoslovenskih zemalja potpisali na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu 2018. godine i time stvorili uslove da\u00a0 Statut REKOM-a, u razumnom roku, stupi na snagu.<\/p>\n
Forum za tranzicionu pravdu okupio je 250 u\u010desnika \u2013 istra\u017eiva\u010de tranzicione pravde i politike i njene primene u praksi, aktiviste nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, \u010dlanove lokalnih i evropskih akademskih zajednica, tu\u017eioce i sudije, \u017ertve i predstavnike EU.<\/p>\n
Panel o uticaju civilnih inicijativa na ja\u010danje tranzicione pravde je pokazao da je malo projekata nevladinih organizacija koji su u primeni dobili politi\u010dku podr\u0161ku i da primer Inicijative za REKOM pokazuje da je bilo potrebno 10 godina da se dobije (nestabilna) politi\u010dka podr\u0161ka, koja je te\u0161ko odr\u017eana, i to najvi\u0161e zahvaljuju\u0107i tome \u0161to Koalicija za REKOM, osim politi\u010dkog i javnog zagovaranja, sprovodi empirijsko istra\u017eivanje \u2013 popis ratnih \u017ertava iz perioda 1991\u20132001. godine, kao aktivnost podr\u0161ke mandatu REKOM-a. Prikaz aktivnosti \u201e\u017dena u crnom\u02ee je jasno pokazao da uporno obele\u017eavanje zlo\u010dina i u\u010de\u0161\u0107e u komemoracijama \u0161irom regiona duboko uznemiravaju javnost i ja\u010daju saose\u0107anje prema \u201edrugim\u02ee \u017ertvama, ali da politi\u010dke elite u Srbiji ne podr\u017eavaju humanizaciju \u201edrugih\u02ee.<\/p>\n
Panel o pomirenju iz ugla akademske zajednice je dao sumornu sliku akademika koji, izme\u0111u ostalog, imaju zadatak da u\u010de mlade o pro\u0161losti. Re\u010deno je da se na njih ne mo\u017ee ra\u010dunati, da anga\u017eovani pojedinci ne mogu pokriti \u010dinjenicu da \u201esvi \u010duvaju svoju sinekuru\u02ee, i to je razlog za\u0161to u svakoj zemlji imamo samo jednog ili dva istori\u010dara koji javno govore, dok se svi ostali izgovaraju nau\u010dnom potrebom za \u201eistorijskom distancom\u02ee.<\/p>\n
Panel o nasle\u0111u Ha\u0161kog tribunala je problematizovao doprinos Tribunala obrazovanju o ratnim zlo\u010dinima i komandnoj odgovornosti, procesuiranju ratnih zlo\u010dina pred doma\u0107im sudovima, doprinos demokratskim procesima \u2013 uklanjanju sa politi\u010dke scene nekih od vojnih i politi\u010dkih lidera odgovornih za rat i ratne zlo\u010dine i izgradnji kulture se\u0107anja na ratove i \u017ertve. Panelisti su vrlo ubedljivo ukazali na to da je Tribunal, ka\u017enjavanjem nekih od najvi\u0161ih politi\u010dkih i vojnih lidera, ustanovio praksu da za masovne ratne zlo\u010dine odgovaraju nosioci vlasti po zakonu (de iure<\/em>). Eric Gordy rezimirao je zvani\u010dne ocene lokalnih lidera i zajednica o Tribunalu slede\u0107im re\u010dima: \u201eIstina je zata\u0161kana, institucije rade protiv nas, na\u0161a grupa je najve\u0107a i najva\u017enija grupa \u017ertava, druge grupe su po\u010dinile vi\u0161e zlo\u010dina nego \u0161to se javno govori, a na\u0161a manje\u02ee. Jasna Dragovi\u0107-Soso je ukazala na to da unutar nau\u010dne zajednice postoji skoro konsenzus: \u201e… da, koliki god da su njegovi ostali doprinosi, Tribunal nije imao neki vidljiv uticaj na izgradnju javnog se\u0107anja na ratove i ratne zlo\u010dine\u02ee.<\/p>\n Panel o pomirenju iz ugla pro\u0161irenja EU na Zapadni Balkan je izazvao najve\u0107e reakcije u\u010desnika Foruma. Vi\u0161i ekspert EK David Hudson jednostavnim re\u010dima je objasnio \u0161ta nova strategija EK donosi u pogledu pomirenja: \u201eMi u EU smo uspeli da se dr\u017eimo dogovora \u2013 da se vi\u0161e nikada ne\u0107emo ubijati. Vama EU poma\u017ee da izgradite puteve, da lak\u0161e putujete i povezujete se sa drugima. To je jedan od modela podr\u0161ke pomirenju. EU ne posmatra pomirenje kao pra\u0161tanje u\u010dinjenog nego kao indeks politi\u010dke zrelosti: koliko su vlade u regionu politi\u010dki zrele da osiguraju saradnju, da razvijaju demokratske institucije i da budu demokrati\u010dne. Pomirenje je va\u0161 interni izazov, odgovor na zaostav\u0161tinu. Na vama je da odredite pristup, a EU je tu da pomogne, pod uslovom da je pristup prema susedima pozitivan i da vlade i politi\u010dare, kada ne\u0161to obe\u0107aju, dr\u017ei za re\u010d.\u02ee<\/p>\n Panelisti Nata\u0161a Kandi\u0107, Ana Rudan i Eric Gordy su sna\u017eno istakli potrebu za ja\u010dom podr\u0161kom EU Inicijativi za REKOM u kontekstu spremnosti lidera da doprinesu javnoj konstrukciji se\u0107anja na zajedni\u010dku pro\u0161lost, popisom 130.000 ratnih \u017ertava,1991\u20132001.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n