{"id":142353,"date":"2017-03-08T16:38:11","date_gmt":"2017-03-08T15:38:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.recom.link\/?p=142353"},"modified":"2017-03-09T14:11:08","modified_gmt":"2017-03-09T13:11:08","slug":"potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/","title":{"rendered":"Potraga za pravdom u podeljenom regionu: tekstualna analiza regionalnih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva na Balkanu"},"content":{"rendered":"

Denisa Kostovicova*<\/em><\/p>\n

REZIME<\/strong><\/p>\n

Savremeni sukobi su retko ograni\u010deni na teritoriju jedne nacionalne dr\u017eave i upravo je prekograni\u010dna priroda nasilja navela stru\u010dnjake da podr\u017ee primenu regionalnog pristupa tranzicionoj pravdi (u daljem tekstu TP). Ovaj \u010dlanak te\u017ei pro\u0161irivanju na\u0161ih shvatanja regionalne dimenzije postkonfliktne pravde bave\u0107i se zagonetnim pitanjem \u2013 da li se diskurs u debatama na regionalnom nivou razlikuje od nacionalnih ili lokalnih debata. Oslanja se na primenu komunikacione deliberativne perspektive, fokusiraju\u0107i se pri tome na obrasce govora u procesu deliberacija i razmatranja civilnog dru\u0161tva o postkonfliktnoj pravdi. Sadr\u017eani empirijski dokazi su zasnovani na jedinstvenom regionalnom procesu TP koji na Balkanu predvodi civilno dru\u0161tvo i koji te\u017ei uspostavljanju regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica poznatije kao REKOM. Kritikuju\u0107i dr\u017eavno-centri\u010dne pristupe studijama TP, istra\u017eivanje u ovoj studiji se oslanja na me\u0161ovite metode i primenjuje tehnike za analizu teksta koje omogu\u0107avaju obradu velikih koli\u010dina podataka na regionalnom nivou. Kvantitativna analiza teksta je sprovedena primenom re\u010dni\u010dkog metoda na vi\u0161e od pola miliona re\u010di sadr\u017eanih u REKOM-ovoj bazi tekstualnih podataka. Nalazi do kojih smo do\u0161li sugeri\u0161u da je diskurs restorativne pravde u ve\u0107oj meri prisutan u debatama na regionalnom nivou nego u neregionalnim debatama. Kvantitativna analiza diskurzivnih okvira pravde dalje istra\u017euje ove nalaze i pokazuje da podr\u0161ka u\u010desnika tih debata i deliberativnih procesa regionalnom pristupu TP po\u010diva na \u010ditavom skupu istorijskih, aktuelnih i budu\u0107ih obzira, utemeljenih na ose\u0107aju zajedni\u010dke regionalne svesti.<\/p>\n

KLJU\u010cNE RE\u010cI: regionalni pristup, postkonfliktna pravda, civilno dru\u0161tvo, tekstualna analiza, Balkan<\/em><\/p>\n

UVOD<\/strong><\/p>\n

Savremeni sukobi su retko ograni\u010deni na teritoriju jedne nacionalne dr\u017eave. \u017drtve i po\u010dinioci \u010desto dolaze sa razli\u010ditih strana granice, \u0161to je bio slu\u010daj i sa sukobima na Balkanu, Bliskom istoku i regionu Velikih afri\u010dkih jezera. Ovaj fenomen sadr\u017ei implikacije i za postkonfliktnu tranzicionu pravdu (TP). Chandra Lekha Sriram i Amy Ross su, u potrazi za postkonfliktnom pravdom (i sudskim i vansudskim instrumentima), uspele da identifikuju \u201ed\u017eep neka\u017enjivosti\u201c u toj oblasti.<\/a>Dr\u017eavno-centri\u010dni sistemi TP u kontekstima prekograni\u010dnog nasilja u periodu posle Hladnog rata jednostavno nisu u stanju da pru\u017ee pravdu u zadovoljavaju\u0107oj meri. Stru\u010dnjaci na takve implikacije prekograni\u010dne prirode nasilja odgovaraju apelom na primenu regionalnog pristupa TP.<\/a> Takvi apeli ukazuju na potrebu za odavno zakasnelim dijalogom izme\u0111u stru\u010dnjaka u oblasti TP i drugih nau\u010dnika koji se bave studijama o sukobu. Ovde treba napomenuti i da su studije regionalnih dimenzija sukoba ve\u0107 za\u0161le u svoju tre\u0107u deceniju.<\/p>\n

U sr\u017ei koncepta regionalnog sukoba je svest da me\u0111u sukobima u susednim zemljama postoje \u201ebrojne i kompleksne\u201c veze. Regionalne dimenzije sukoba su postale prominentne i sa usponom globalizacije. Globalna me\u0111upovezanost je izbrisala jasne razlike izme\u0111u onoga \u0161to je unutar nacionalnih dr\u017eava i svega \u0161to se nalazi izvan njih, sa zna\u010dajnim implikacijama u vezi sa savremenim konfliktima. Nadine Ansorg to ovako rezimira: \u201eRatovi se pro\u0161iruju na \u010ditavo obilje transnacionalnih aktera nasilja i bezbednosti \u0161to za korelaciju ima veoma kompleksne odnose, a \u010desto uklju\u010duje i takmi\u010denje oko politi\u010dke kontrole i monopola sile u regionu.\u201c<\/p>\n

Regionalne dimenzije sukoba imaju posledice i po mirovne napore. Prekograni\u010dna priroda ratnih zlo\u010dina i povreda ljudskih prava predstavlja ogroman izazov za postkonfliktnu pravdu. Velika prepreka ostvarenju pravne za\u0161tite je kada su \u017ertve i po\u010dinioci u nadle\u017enosti razli\u010ditih pravosudnih sistema, dok fizi\u010dko razdvajanje etni\u010dkih grupa u etni\u010dko homogenizovane dr\u017eave ili ekvivalentne etni\u010dke entitete zapravo samo doprinosi ja\u010danju etnocentri\u010dnih tuma\u010denja istine i pravde. Iz toga sledi da je prepreke u potrazi za istinom i pravdom u vidu dr\u017eavnih granica ili linija razdvajanja lak\u0161e prevazi\u0107i usvajanjem regionalnog pristupa TP. Ali \u0161ta bi ta\u010dno takav regionalni pristup podrazumevao? Izuzev izri\u010ditog fokusa na potrebu za prevazila\u017eenjem isklju\u010divog fokusa na nacionalnu dr\u017eavu, apeli stru\u010dnjaka za usvajanje regionalnog pristupa TP su do sada uglavnom bili nejasni.<\/p>\n

Regionalni pristup bi mogao da se shvati i kroz odnos prema regionalnim institucijama i u odnosu na civilno dru\u0161tvo. Na sli\u010dan na\u010din bi i nau\u010dno istra\u017eivanje moglo da se fokusira na regionalne norme, identitete ili diskurse. Da sumiram, teoretisanje o regionalnoj perspektivi TP le\u017ei u njenom samom za\u010de\u0107u.<\/p>\n

Ovaj \u010dlanak te\u017ei da doprinese \u2013 teorijski, empirijski i metodolo\u0161ki \u2013 odgovoru na glavno pitanje ovog specijalnog izdanja: da li je regionalan pristup uop\u0161te bitan za TP, i, ukoliko jeste, na koji na\u010din? Ja se ovde fokusiram na diskurs aktera regionalnog civilnog dru\u0161tva, konkretno, poku\u0161avam da utvrdim da li se regionalne rasprave o TP razlikuju od debata koje se vode isklju\u010divo na nacionalnom nivou. Kako bih procenila prednosti regionalnog pristupa sprovela sam multimetodolo\u0161ku studiju sadr\u017eaja javnih razmatranja i deliberativnih sednica civilnog dru\u0161tva ovog regiona, a zatim primenila tekstualnu analizu na veliku koli\u010dinu tekstualnih podataka o TP. Ova studija doprinosi nau\u010dnom radu u oblasti TP, izme\u0111u ostalog, i time \u0161to pokazuje da regionalni pristup TP zaista uti\u010de na to kako akteri i u\u010desnici razmatraju TP i raspravljaju o njoj; u regionalnim debatama diskurs restorativne pravde je prisutan u ve\u0107oj meri, dok je podr\u0161ka u\u010desnika regionalnom pristupu dodatno utemeljena i u njihovom ose\u0107aju zajedni\u010dke regionalne svesti.<\/p>\n

\u010clanak se oslanja na empirijske dokaze iz ugla jedinstvene, regionalne inicijative civilnog dru\u0161tva na Balkanu koja zagovara uspostavljanje regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica \u2013 Koalicije za uspostavljanje Regionalne komisiju za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim grubim povredama ljudskih prava po\u010dinjenim u biv\u0161oj Jugoslaviji u periodu od januara 1991. do kraja 2001. godine, poznatije po svojoj skra\u0107enici REKOM. Na taj na\u010din ova studija kritikuje predominantne dr\u017eavno-centri\u010dne pristupe studijama postkonfliktne pravde i nadovezuje se na njih, a istovremeno pru\u017ea \u0161iri doprinos celokupnoj oblasti TP i to na tri na\u010dina. Prvo, pru\u017ea uvid u delovanje lokalnih dru\u0161tava kao kontrast uskom fokusu na globalne zakonodavne aktere i institucije; drugo, svojom perspektivom \u201eodozdo\u201c i fokusom na civilno dru\u0161tvo, dopunjuje analize koje se fokusiraju prevashodno na institucije dr\u017eave; i, na kraju, prevazilazi ograni\u010denje metodolo\u0161kog nacionalizma u kom nacionalna dr\u017eava slu\u017ei kao \u201eglavni koordinatni sistem kroz koji dru\u0161tvene nauke posmatraju svet\u201c. Metodolo\u0161ki nacionalizam nije primeren istra\u017eivanju regionalne dimenzije TP, zato ova studija prepoznaje potrebu za \u201eosloba\u0111anjem od nasle\u0111enih navika da pitanja i odgovore formuli\u0161emo isklju\u010divo u okvirima teritorijalno-nacionalno-dr\u017eavno-dru\u0161tvenih entitet<\/a> i pru\u017ea model za analizu podataka iz oblasti TP na regionalnom nivou.<\/p>\n

\u010clanak je struktuiran na slede\u0107i na\u010din: prvo ispitujem debatu o ulozi civilnog dru\u0161tva u odnosu na postkonfliktnu TP, a zatim iznosim argumente u prilog istra\u017eivanju onih procesa koji se odvijaju unutar civilnog dru\u0161tva iz komunikacione, deliberativne perspektive, a fokusirani su na same obrasce diskursa; zatim predstavljam studiju hronologije ovog regionalnog procesa TP na Balkanu, a nakon toga podatke i metode koji su kori\u0161\u0107eni u ovoj studiji i, na kraju, analizu nalaza celokupne studije. U zaklju\u010dku se osvr\u0107em na teorijske i metodolo\u0161ke implikacije ove studije TP iz regionalne perspektive i poku\u0161avam da mapiram pravce za budu\u0107a istra\u017eivanja.<\/p>\n

CIVILNO DRU\u0160TVO, RAZMATRANJA I TRANZICIONA PRAVDA<\/strong><\/p>\n

Prihvatanje Habermasove teorije komunikativne akcije pomoglo je stru\u010dnjacima u oblasti TP da prepoznaju dijalo\u0161ku interakciju kao sredstvo za obnovu podeljenih dru\u0161tava putem nekonfrontacionog suo\u010davanja sa sopstvenom nasilnom pro\u0161lo\u0161\u0107u. Za razliku od strate\u0161kog delovanja (u okviru kog su u\u010desnici zainteresovani isklju\u010divo za ostvarenje sopstvenih interesa), u sr\u017ei komunikacione akcije po\u010diva ideja o komunikativnim akterima koji razmenjuju znanja kako bi do\u0161li do me\u0111usobnog razumevanja<\/a>. Vo\u0111en Habermasovom teorijom, dalji nau\u010dni rad u ovoj oblasti je prete\u017eno bio usmeren na dva me\u0111usobno povezana pitanja: gde<\/em> i kako <\/em>komunikacija mo\u017ee da promovi\u0161e, odnosno doprinese postkonfliktnoj pravdi? Pitanje gde<\/em> bilo je pokrenuto Habermasovom idejom o javnoj sferi, definisanoj kao \u201esfera u kojoj se privatna lica sre\u0107u kao javnost<\/a> koja je dodatno potvrdila zna\u010daj civilnog dru\u0161tva za procese TP. Drugo pitanje (kako) <\/em>je navelo stru\u010dnjake da usmere rad na specifi\u010dne preduslove za deliberativnu komunikativnu razmenu i na to kako bi deliberativni procesi mogli da doprinesu ciljevima TP kao \u0161to su mir i pomirenje.<\/p>\n

Mnogi stru\u010dnjaci izdvajaju diskurzivnu koncepciju civilnog dru\u0161tva, otelovljenu idejama javne sfere i deliberacije, kao najizgledniju za oblast TP.<\/a> Jedan od glavnih izazova sa kojima je struka TP suo\u010dena, ne samo u teoriji ve\u0107 i u praksi, ogleda se u percepciji u\u010desnika u postkonfliktnim okru\u017eenjima (kako po\u010dinilaca, tako i \u017ertava) da TP zapravo nije legitimna. Me\u0111utim, uspeh instrumenata TP \u201ezavisi od njihove sposobnosti da izgrade i odr\u017ee legitimitet kod obi\u010dnih gra\u0111ana\u201c.<\/a> Civilno dru\u0161tvo se stoga do\u017eivljava kao klju\u010dno za promociju i legitimizaciju postkonfliktne pravde, odnosno kao posrednik izme\u0111u udaljenih me\u0111unarodnih krivi\u010dnih tribunala i doma\u0107ih javnosti, ali i univerzalnih normi ljudskih prava i specifi\u010dnih lokalnih konteksta. Civilno dru\u0161tvo na lokalnom nivou osporava nacionalisti\u010dke narative koji promovi\u0161u etnocentiri\u010dne interpretacije sukoba i ote\u017eavaju postkonfliktno pomirenje<\/a>, te na taj na\u010din mo\u017ee da doprinese izgradnji \u201eatmosfere odgovornosti\u201c<\/a> demokratizacijom debata o kriminalnoj pro\u0161losti u periodu tranzicije iz sukoba u mir.<\/a><\/p>\n

S druge strane, kriti\u010dke perspektive osporavaju ulogu civilnog dru\u0161tva u promociji TP. NVO-izacija civilnog dru\u0161tva kao posledica saradnje eksternih donatora isklju\u010divo sa \u201ejednim manjim par\u010detom kola\u010da civilnog dru\u0161tva\u201c<\/a> (koje u praksi poprima vi\u0161e formi \u2013 razne grupe, udru\u017eenja, mre\u017ee itd.<\/a>) podriva sposobnost civilnog dru\u0161tva da promovi\u0161e odgovornost i polaganje ra\u010duna javnosti. Do\u017eivljavane kao pla\u0107enici me\u0111unarodnih donatora i udaljene od organizacija obi\u010dnih ljudi, nevladine organizacije se podrugljivo etiketiraju kao \u201emirovni profiteri\u201c.<\/a> Tako\u0111e, bar iz ugla kriti\u010dara, ovakve nevladine organizacije i njihovo prihvatanje univerzalnog jezika i normi ljudskih prava samo su udaljili lokalno stanovni\u0161tvo od inicijativa u oblasti TP.<\/a> Kao posledica toga, nevladine organizacije se do\u017eivljavaju i kao direktno odgovorne za delegitimizaciju TP.<\/p>\n

Ove dve perspektive posmatranja civilnog dru\u0161tva koje ili podr\u017eavaju ili kritikuju njegov aktivizam izu\u010davaju se u okviru difuzione paradigme koja se odnosi na \u0161irenje TP kao univerzalnog standarda i prakse.<\/a> Ovde je u fokusu sposobnost civilnog dru\u0161tva da promovi\u0161e univerzalne norme pravde i ljudskih prava sa ciljem transformacije postkonfliktnih dr\u017eava i dru\u0161tava. Me\u0111utim, ova paradigma, usmerena spolja, istovremeno zanemaruje sve procese koji se odvijaju unutar<\/em> civilnog dru\u0161tva. Teorija demokratske deliberacije poma\u017ee nam da ispunimo nau\u010dnu prazninu i zavirimo unutar inicijativa civilnog dru\u0161tva kako bismo shvatili i njegovu ulogu u procesu legitimizacije TP.<\/p>\n

Od posebne koristi je konceptualizacija \u201ecivilne javne sfere\u201c kao \u201eprostora\u201c u kom pojedinci bez zvani\u010dnih zvanja mogu da komuniciraju i poku\u0161aju jedni druge da ubede, argumentima ili kritikom, u stvari od op\u0161teg interesa. <\/a>Kada je re\u010d o pitanjima koja se ti\u010du zajedni\u010dke kriminalne pro\u0161losti, veliki zna\u010daj ogleda se u \u010dinjenici da je civilno dru\u0161tvo, kao prostor za razmatranje i deliberaciju, najve\u0107im delom odvojeno od dr\u017eave. Postkonfliktne dr\u017eave (ili bar neki od njihovih elemenata, tj. organa) po pravilu su ume\u0161ane u nasilje iz svoje pro\u0161losti, po\u0161to se uspostavljanje mira retko poklapa sa potpunom promenom re\u017eima. \u0160tavi\u0161e, postkonfliktne dr\u017eave su \u010desto definisane konsocionalnim sporazumima koji zapravo institucionalizuju etni\u010dku logiku.<\/a> Shvatanje civilnog dru\u0161tva kao prostora omogu\u0107ava pojedincima iz razli\u010ditih etni\u010dkih grupa koji \u010desto \u017eive u segregiranim zajednicama, ako ni\u0161ta drugo, bar da se sre\u0107u. Ono tako\u0111e omogu\u0107ava i \u201ekomunikacionu slobodu\u201c<\/a> koja osloba\u0111a u\u010desnike debate pritiska da se pridr\u017eavaju etnocentri\u010dnih pogleda i stavova. Civilno dru\u0161tvo, shva\u0107eno kao prostor, na taj na\u010din otvara put transformativnoj logici komunikacije i na mikroindividualnom i na makrosocijalnom nivou.<\/p>\n

Iz habermasovske perspektive pitanje gde <\/em>se komunikacija odvija povezano je sa pitanjem da li su, i na koji na\u010din, ispunjeni proceduralni uslovi za razmatranje i deliberaciju tokom same komunikacije. Jedan od odgovora na ovo pitanje dali su teoreti\u010dari demokratske deliberacije koji tradicionalno izu\u010davaju institucionalnu politi\u010dku sferu u izgra\u0111enim demokratijama, a od nedavno se bave i studijama o podeljenim dru\u0161tvima. Njih je mu\u010dilo pitanje da li deliberacija (definisana kao razumna razmena argumenata koji uzimaju u obzir i stavove drugih) mo\u017ee da se odvija uprkos nasle\u0111u sukoba<\/a> i da li se u\u010desnici u etni\u010dki me\u0161ovitim deliberativnim okru\u017eenjima (odnosno debatama) uvek i nu\u017eno svrstavaju na stranu pripadnika svoje etni\u010dke grupe. Testiraju\u0107i ovu pretpostavku na osnovu empirijskih dokaza, struka je utvrdila da deliberativni procesi (tj. debate) koji prevazilaze etni\u010dke podele jesu mogu\u0107i, iako su veoma izazovni.<\/a><\/p>\n

Ovakav zaklju\u010dak ni na koji na\u010din nije intuitivan. Deliberacija zahteva visoke proceduralne standarde u pogledu komunikacione interakcije, poput reciprociteta, razumnosti, po\u0161tovanja i jednakosti, ali i logike koja procenjuje i artikuli\u0161e iznete argumente uzimaju\u0107i u obzir i stavove drugih.Ti uslovi su posebno visoki u podeljenim postkonfliktnim dru\u0161tvima.<\/a> Sukobi, dakle, imaju tendenciju da ja\u010daju i utvr\u0111uju etnocentri\u010dne perspektive. Istovremeno, empirijska istra\u017eivanja deliberativnih procesa koji prevazilaze etni\u010dke podele i granice podstakla su teoreti\u010dare da po\u010dnu da izu\u010davaju i izglede za \u201edeliberativno pomirenje\u201c.<\/a><\/p>\n

Stru\u010dnjaci u oblasti deliberativne demokratije i izgradnje mira se uglavnom sla\u017eu da deliberacija mo\u017ee da doprinese obnovi postkonfliktnih dru\u0161tava u inkluzivnom i gra\u0111anskom duhu naspram ekskluzivnih etni\u010dkih linija podela. <\/a>Me\u0111utim, ideja o deliberaciji kao vidu \u201ekomunikacione pravde\u201c sa sobom donosi i ozbiljno upozorenje. Zato ve\u0107ina stru\u010dnjaka koja se bavi podeljenim dru\u0161tvima u svojim studijama o deliberaciji polazi od eksplicitne premise da treba izbegavati sve kontroverzne teme koje izazivaju podele. Znamo da podeljena dru\u0161tva i u\u010desnici u njihovim deliberativnim procesima mogu da raspravljaju o, recimo, obrazovanju, ali istovremeno ne znaju kako da se direktno suo\u010de sa nasle\u0111em ratnih zlo\u010dina.<\/p>\n

Zato u ovom \u010dlanku poku\u0161avam da popunim tu teorijsku prazninu i doprinesem empirijskom istra\u017eivanju deliberativnih procesa koji se direktno bave nasle\u0111em masovnih zlo\u010dina. U tome pratim Donald-a Ellis-a i njegov izri\u010dit fokus na komunikaciju (implicitno sadr\u017eanu u svakom vidu deliberacije). Komunikaciono\u2013deliberativni pristup te\u017ei da \u201eemituje nove ideje i informacije, ali i da kultivi\u0161e i unapredi komunikacione sposobnosti i doprinese anga\u017eovanijoj saradnji u\u010desnika u re\u0161avanju sukoba\u201c. Sa tim u vezi, Claire Garbett posebno ukazuje na zna\u010daj konzistentnosti svih procesa TP i njenog krajnjeg ishoda. Ova studija ispituje proces legitimizacije TP kao instrumenta za kontrolu sukoba istra\u017eivanjem uskla\u0111enosti diskursa TP i njenog kona\u010dnog ishoda.<\/a> Empirijsko istra\u017eivanje sprovedeno za potrebe ovog \u010dlanka bavi se i \u201eobrascima govora\u201c aktera civilnog dru\u0161tva u deliberativnim procesima i debatama o TP<\/a>, dok se regionalna dimenzija tih obrazaca istra\u017euje na primeru REKOM-a \u2013 regionalne inicijative za tranzicionu pravdu koju predvodi civilno dru\u0161tvo na Balkanu, a o kojoj \u0107e biti vi\u0161e re\u010di u slede\u0107oj sekciji.<\/p>\n

POZADINA INICIJATIVE ZA REKOM<\/strong><\/p>\n

Aspiracija da se uspostavi regionalni mehanizam TP kojim bi se odgovorilo na kriminalno nasle\u0111e balkanskih ratova iz devedesetih (koji predstavljaju ud\u017ebeni\u010dki primer regionalnog sukoba) defini\u0161e samu su\u0161tinu procesa REKOM. \u010citav proces je zapo\u010det 2006. godine kada su tri prominentne nevladine organizacije iz regiona \u2013 Documenta iz Hrvatske, Centar za istra\u017eivanje i dokumentaciju iz Bosne i Hercegovine i Fond za humanitarno pravo iz Srbije \u2013 pokrenule debatu (u koju su bile uklju\u010dene sve etni\u010dke zajednice sa Balkana) o najprimerenijem odgovoru na nasle\u0111e masovnih zlo\u010dina u regionu. Rasprave su izrodile ideju o regionalnoj komisiji za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica, a \u010ditav proces regionalne potrage za pravdom je formalizovan osnivanjem Koalicije za REKOM 2008. godine.<\/a> Koalicija ima vi\u0161e od 2.000 \u010dlanova \u2013 udru\u017eenja \u017ertava, organizacija za ljudska prava i pojedinaca iz \u010ditavog regiona.<\/p>\n

Percipirani neuspesi Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog tribunala za biv\u0161u Jugoslaviju (MKTJ), primarnog instrumenta TP u tom periodu, galvanizovali su podr\u0161ku ideji o regionalnom pristupu TP koji bi bio usmeren prevashodno na \u017ertve. Aktivisti iz regiona su na taj na\u010din odgovorili na nesposobnost ovog suda da ostvari pomirenje u regionu i osigura priznanje svih \u017ertava. Iako MKTJ jeste donekle spre\u010dio neka\u017enjivost, postupci pred Tribunalom i izre\u010dene presude bili su politizovani od strane lokalnih elita i javnosti, nespremnih da se odreknu etnocentri\u010dnog pogleda na stradanje \u017ertava.<\/a> \u0160tavi\u0161e, kao retributivni instrument TP, Tribunal zapravo nije ni osmi\u0161ljen da slu\u017ei specifi\u010dnoj potrebi \u017ertava za priznanjem njihovog stradanja.<\/p>\n

Inicijativa za REKOM je odr\u017eala konsultacije sa \u010ditavim spektrom aktera, uklju\u010duju\u0107i organizacije civilnog dru\u0161tva, udru\u017eenja \u017ertava i veterana, advokate, umetnike, novinare, akademike i mlade iz svih krajeva biv\u0161e Jugoslavije. S obzirom na to da je obuhvatao \u010ditav region ovaj proces je bio jedinstven po svojoj inkluzivnosti. Potreba da se odgovori na sve po\u010dinjene zlo\u010dine u regionu nalazila se u naj\u0161irem fokusu konsultativnog procesa. Kada se ideja o regionalnom restorativnom pristupu artikulisala i za\u017eivela, fokus konsultacija je preusmeren na izradu nacrta i predloga statuta budu\u0107e regionalne komisije. U periodu od 2006. do 2011. godine Inicijativa za REKOM je odr\u017eala ukupno 134 (jednodnevnih i dvodnevnih) sastanaka sa u\u010desnicima na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou. Pored toga, Koalicija je organizovala i deset ve\u0107ih regionalnih skupova (foruma o TP). Statut budu\u0107e regionalne komisije je usvojen 2011 godine.<\/a> Podsti\u010du\u0107i po\u0161tovanje svih govornika (nezavisno od njihove nacionalnosti) i otvoreno pozivaju\u0107i na izra\u017eavanje neslaganja, ovaj konsultativni proces je izrodio model \u201emirovnog dijalo\u0161kog mehanizma\u201c u okviru kog se \u010ditava oblast TP shvata kao \u201eintersubjektni modalitet deliberacije\u201c.<\/a> Koalicija za REKOM je i dalje veoma aktivna, ali je suo\u010dena sa velikim te\u0161ko\u0107ama u obezbe\u0111ivanju konzistentne podr\u0161ke dr\u017eave ovom projektu.<\/p>\n

Ovaj jedinstveni regionalni proces predvo\u0111en civilnim dru\u0161tvom privukao je interesovanje brojnih nau\u010dnika i istra\u017eiva\u010da. Me\u0111utim, bez obzira na to da li je re\u010d o Bosni i Hercegovini, Kosovu, Hrvatskoj ili Srbiji, studije su se bavile REKOM-om iz perspektive u kojoj nacionalna dr\u017eava zauzima centralno mesto, uprkos \u010dinjenici da je re\u010d o regionalnom procesu. Formulisane dufuzionom paradigmom, ta istra\u017eivanja u prvi plan isti\u010du (ne)sposobnost Koalicije za REKOM da uti\u010de na dr\u017eavnu politiku i fokusirana su prevashodno na vlast i ideologiju u opisu REKOM-ove unutra\u0161nje dinamike.<\/a> Diskurs u REKOM-ovim debatama ne dobija adekvatnu pa\u017enju, jer se sadr\u017eaj debata analizira na osnovu sporadi\u010dnih uvida u transkripte sednica, bez ikakve sistematske (kvalitativne ili kvantitativne) analize REKOM-ovih podataka koje je mogu\u0107e reprodukovati.<\/a> One tako pru\u017eaju samo \u0161turi uvid u lokalnu politiku koja okru\u017euje REKOM i politiku odnosa mo\u0107i unutar samog tog procesa, ali uop\u0161te ne ispituju i ne obja\u0161njavaju efekte regionalne dimenzije, \u0161to je veoma paradoksalno. Ova studija zapo\u010dinje posao ispunjavanja te teorijske i empirijske praznine u analizi Inicijative za REKOM, u \u010demu se oslanja na metode koje prevazilaze okvire dr\u017eavno centri\u010dnog pogleda na Koalicijin konsultativni i deliberativni proces i istovremeno su u stanju da iza\u0111u na kraj sa ogromnim koli\u010dinama podataka kroz istra\u017eiva\u010dki postupak koji je mogu\u0107e reprodukovati.<\/p>\n

PODACI<\/strong><\/p>\n

REKOM je uspeo da prikupi ogromnu koli\u010dinu podataka na regionalnom nivou koji nam omogu\u0107avaju da identifikujemo i analiziramo regionalne naspram neregionalnih (nacionalnih i lokalnih) diskurzivnih obrazaca.<\/p>\n

\"t\"<\/a><\/p>\n

Iako su svima dostupni na REKOM-ovom sajtu transkripti odr\u017eanih konsultacija nikada nisu bili rigorozno izu\u010davani. Takav previd je, dodu\u0161e, delimi\u010dno posledica i ogromne koli\u010dine podataka u REKOM-ovoj bazi, jer je korpus od nekih \u010detiri miliona re\u010di prosto preveliki za ru\u010dnu analizu.<\/a> Ovaj problem bi mogao da se prevazi\u0111e softverom za kvantitativnu analizu teksta koji pristupa sadr\u017eaju kao skupu podataka i koristi se upravo za analizu velikih koli\u010dina teksta.<\/p>\n

\u00a0Prisustvo razli\u010ditih jezika u transkriptima REKOM-ovih sednica je tako\u0111e jedna od prepreka kori\u0161\u0107enju ove tehnike, iako prevodi na sve regionalne jezike jesu dostupni (npr. sa B\/H\/C\/S na albanski ili makedonski i obrnuto). Me\u0111utim, ni transkripti na istom jeziku (bosanskom, hrvatskom, crnogorskom i srpskom) ne re\u0161avaju problem usled razlika u dijalektima. Naime, nasilni raspad biv\u0161e Jugoslavije je doveo do \u201ekulturne i lingvisti\u010dke separacije\u201c<\/a>, pa su sitne varijacije srpskohrvatskog jezika kojim se pre rata govorilo u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini postale znatno ve\u0107e.<\/p>\n

Zato je predobrada REKOM-ovih tekstualnih podataka za potrebe ove studije sprovedena u tri faze. Prvo je odabrano 20 transkripata sa svih konsultativnih sednica o nacrtu statuta budu\u0107e regionalne komisije. Autor je zatim preveo \u010ditav korpus teksta od ukupno 581.292 re\u010di (Tabela 1) na srpski jezik uz odre\u0111enu istra\u017eiva\u010dku pomo\u0107, pri \u010demu se lingvisti\u010dka i leksi\u010dka uniformnost REKOM-ovih podataka pokazala pogodnom za primenu kompjuterskih metoda za kvantitativnu analizu teksta. Na kraju su uneti metapodaci koji odra\u017eavaju jezi\u010dke varijacije u zavisnosti od nivoa na kom je konsultativna sednica organizovana (regionalni naspram neregionalnog).<\/p>\n

METODE<\/strong><\/p>\n

Fokusiraju\u0107i se na regionalnu dimenziju TP ovaj \u010dlanak istra\u017euje da li je uskla\u0111enost komunikacionih procesa i njihovih ishoda svojstvena konsultacijama na regionalnom ili lokalnom nivou. Ova multimetodolo\u0161ka studija kombinuje kvantitativnu i kvalitativnu tekstualnu analizu REKOM-ovih podataka: re\u010dni\u010dki metod (tj. kvantitativnu tekstualnu analizu \u2013 \u0161to je, bar koliko je autoru poznato, prvi put da je takva metoda iskori\u0161\u0107ena u oblasti TP) i metodu za formulisanje kvalitativnog diskurzivnog okvira (koji se tako\u0111e delimi\u010dno oslanja na kompjutersku obradu podataka). Primenjen je interpretativni sekvencijalni dizajn u okviru kog se kvantitativni nalazi koriste za selekciju pravca kvalitativne studije dok nam kvalitativni podaci \u201epoma\u017eu da protuma\u010dimo one kvantitativne rezultate koji zahtevaju dodatno istra\u017eivanje\u201c.<\/a><\/p>\n

Re\u010dni\u010dki metod<\/strong><\/p>\n

Tekstualna analiza uklju\u010duje \u201eprimenu odre\u0111enih tehnika iz dru\u0161tvenih nauka za istra\u017eivanje procesa komunikacije\u201c.<\/a> Izbor primerenog modela za kvantitativnu tekstualnu analizu primarno zavisi od pitanja kojim se istra\u017eivanje bavi i obima teme koja nas interesuje. <\/a>Politi\u010dke i dru\u0161tvene nauke ve\u0107 dugo koriste raznovrsne metode za analizu velikih koli\u010dina teksta, uklju\u010duju\u0107i skup\u0161tinske debate, sastanke parlamentarnih odbora, strana\u010dke manifeste, politi\u010dke govore i novinske izve\u0161taje. Digitalna revolucija i \u0161irenje dru\u0161tvenih mre\u017ea sa sobom su doneli i ogromnu koli\u010dinu novih podataka, dostupnijih nego ikada do sada. Analiti\u010dke tehnike za kvantitativnu analizu teksta se ve\u0107 koriste da bi unapredile na\u0161e razumevanje sukoba,<\/a> ali tek treba da budu iskori\u0161\u0107ene i stru\u010dno doprinesu u disciplini TP.<\/p>\n

Prema Roel-u Popping-u \u201ere\u010dnik je konkretna reprezentacija istra\u017eiva\u010deve teorije o lingvisti\u010dkim podacima\u201c.<\/a> Kao jedan od metoda za kvantitativnu tekstualnu analizu, re\u010dni\u010dki metod se koristi za klasifikovanje tekstova u zadate kategorije. Justin Grimmer i Bradon Stewart dalje poja\u0161njavaju da to mo\u017ee da zna\u010di \u201eutvr\u0111ivanje kategorije kojoj svaki od dokumenta pripada, op\u0161tu distribuciju dokumenata po kategorijama ili i jedno i drugo\u201c.<\/a> Istra\u017eiva\u010di mogu da koriste postoje\u0107e re\u010dnike<\/a> ili, alternativno, da sa\u010dine poseban re\u010dnik prilago\u0111en specifi\u010dnom problemu kojim se bave.<\/a> Za potrebe ove<\/em> studije napravila sam re\u010dnik koji omogu\u0107ava kvantifikovanje restorativne dimenzije REKOM-ovog konsultativnog procesa kako bih procenila da li je i u kojoj meri restorativni diskurs ovog procesa TP uskla\u0111en sa njegovim restorativnim ciljem.<\/p>\n

Re\u010dni\u010dki metodi koriste relativnu u\u010destalost klju\u010dnih re\u010di da bi utvrdili koliko puta se svaka od kategorija pojavljuje u relevantnom dokumentu ili skupu dokumenata. Ovaj metod pristupa tekstualnim podacima kao vre\u0107i re\u010di i na taj na\u010din omogu\u0107ava transformaciju teksta u kvantitativne podatke, tretiraju\u0107i re\u010di kao semanti\u010dki nezavisne i potpuno ignori\u0161u\u0107i njihov redosled.<\/a> Snaga metoda koji se baziraju na u\u010destalosti re\u010di oslanja se na \u201eneprocenjivu ulogu koju dobra statisti\u010dka obrada mo\u017ee da odigra u prepoznavanju obrazaca u datom skupu podataka\u201c.<\/a><\/p>\n

Sam sadr\u017eaj re\u010dnika se nalazi u sr\u017ei takvog istra\u017eiva\u010dkog dizajna.<\/a> Kompilacija re\u010dnika je veoma izazovan korak u istra\u017eiva\u010dkom procesu, za razliku od njegove automatizovane primene koja se odvija direktno i pravolinijski. Re\u010dnici, kao analiti\u010dke konstrukcije, \u201emoraju da isti\u010du, ali i prave razlike izme\u0111u posmatranih pojava\u201c.<\/a> Drugim re\u010dima, oni moraju da registruju sve varijacije fenomena koji nas interesuje. To se posti\u017ee identifikovanjem re\u010di na osnovu kojih razdvajamo kategorije.<\/p>\n

Re\u010dni\u010dki bazirano kvantifikovanje restorativne dimenzije REKOM-ovog konsultativnog procesa u ovoj studiji je usredsre\u0111eno na relativno uzak koncept kategorije restorativne pravde.<\/a> U pitanju je nehijerarhijski re\u010dnik sa jednom kategorijom. Takva konceptualna kategorija se defini\u0161e kao \u201ekompilacija re\u010di i fraza koje predstavljaju teorijski koncept koji je relevantan za istra\u017eiva\u010devu teoriju\u201c.<\/a> Strategija pripremanja re\u010dnika unapred je primerena teorijski baziranim re\u010dnicima. Teorija se ovde koristi za utvr\u0111ivanje preliminarnog skupa unetih re\u010di koje \u010dine osnovu za dalju pretragu.<\/a> Takav re\u010dnik defini\u0161e sam korisnik, pri \u010demu se rigorozni teorijski pristup primarno odnosi na kritiku da re\u010dnici u sebi nu\u017eno sadr\u017ee i subjektivnu komponentu.<\/a> Inicijalno identifikovanje re\u010di za unos za potrebe ove studije se rukovodilo teorijskim uvidima iz stru\u010dne literature o restorativnoj pravdi. Ta preliminarna lista je zatim filtrirana uz uzimanje u obzir lokalnih zna\u010denja i shvatanja univerzalnih koncepata koji se vezuju za restorativnu pravdu (pogledati Aneks, Tabelu A1).<\/p>\n

Kona\u010dna verzija spiska i specifi\u010dna forma termina za pretragu sa te liste zahteva ekstenzivnu empirijsku proveru na terenu, kako bi se osiguralo da su \u201ere\u010di validno vezane za koncepte kojima korespondiraju\u201c.<\/a> Va\u017ean korak u kompilovanju takvih re\u010dnika ogleda se u jasnom razdvajanju zna\u010denja re\u010di, \u0161to se posti\u017ee utvr\u0111ivanjem na\u010dina na koji se klju\u010dne re\u010di koriste u konkretnom kontekstu, paralelno sa primenom \u010ditavog niza tehnika za precizno utvr\u0111ivanje teorijski relevantnog zna\u010denja posmatranog termina za pretragu. Ovaj posao zahteva konsultacije sa stru\u010dnim osobljem, jer ga nije mogu\u0107e u potpunosti automatizovati, zbog \u010dega se koristi \u201ehibridna tehnika\u201c.<\/a><\/p>\n

Da bi se sve nejasno\u0107e i dvosmislenosti u re\u010dniku svele na najmanju mogu\u0107u meru bilo je potrebno temeljno ispitati kontekst celokupnog konsultativnog procesa, ali i svih termina za pretragu koji su iskori\u0161\u0107eni za merenje njegove restorativne dimenzije, uvr\u0161tenih u formi specijalnih karaktera (*, #, itd.). Sve to sam zatim dodatno proverila da bih bila sigurna da strategija ne\u0107e imati ne\u017eeljene posledice poput uvo\u0111enja novih nejasno\u0107a i vi\u0161esmislenosti. Ovakav format je izabran da bi se prevazi\u0161ao problem velikog broja deklinacija i konjugacija u srpskom jeziku. Re\u010dnik je na kraju primenjen na \u010ditav korpus podataka iz REKOM-ove baze, uz uzimanje u obzir pojedina\u010dnih re\u010di kao kvantitativnih jedinica mere i konkretnih dokumenata (npr. transkript odre\u0111ene konsultativne sednice) kao analiti\u010dkih jedinica. Analiza je sprovedena softverskim paketom za kvantitativnu tekstualnu analizu quanteda – R project<\/em>.<\/p>\n

Analiza diskurzivnih okvira<\/strong><\/em><\/p>\n

Kvalitativna analiza diskurzivnih okvira poku\u0161ava da odgovori na pitanje kako u\u010desnici regionalnog procesa u oblasti pravde konstrui\u0161u i shvataju regionalni pristup TP. Ona dodatno poja\u0161njava rezultate dobijene kvantitativnom tekstualnom analizom na osnovu koje identifikujemo restorativnu dimenziju diskursa TP u debatama na regionalnom nivou. Ta vrsta analize okvira se ina\u010de koristi i u istra\u017eivanju politi\u010dke komunikacije i dru\u0161tvenih pokreta. Prema Denis-u Chong-u i James-u Druckman-u, glavna premisa teorije okvira je to da \u201eneko pitanje mo\u017ee biti posmatrano iz vi\u0161e razli\u010ditih perspektiva i procenjivano na razli\u010ditim osnovama\u201c.<\/a> Studija zna\u010denja i smisla re\u010di se tako nalazi u samoj sr\u017ei analize okvira.<\/a> Inverzijom logike istra\u017eivanja dru\u0161tvenih pokreta fokusiranih na konstrukciju i do\u017eivljaj percipirane \u0161tete<\/a>, analiza okvira se u ovom \u010dlanku koristi za ispitivanje subjektivnih konstrukcija o pravnoj za\u0161titi i na\u010dinima za ispravljanje pretrpljenih nepravdi iz pro\u0161losti.<\/p>\n

Takva konstrukcija istovremeno rasvetljava i neke \u0161ire procese u oblasti pravde, s obzirom na to da analiza okvira pru\u017ea uvid i u procese legitimizacije razli\u010ditih politi\u010dkih pozicija i stavova. <\/a>Takva analiza je u svojoj prirodi interpretativna, jer nam omogu\u0107ava da identifikujemo kognitivne obrasce i vi\u0161estruka zna\u010denja jezi\u010dkih konstrukcija. Na taj na\u010din analiza okvira \u201eidentifikuje probleme i osporava postoje\u0107e autoritarne poglede i okvire\u201c.<\/a> Na\u0161a strategija za identifikovanje okvira je bila dvostruka. Inicijalna formulacija okvira je ura\u0111ena deduktivno. Prethodno izvedene kategorije, vezane za konkretan tekst, teorijski su definisane<\/a>, prevashodno argumentima u prilog tezi da je regionalni pristup TP neophodan zbog izmenjene prirode savremenih sukoba. Taj postupak je sproveden paralelno sa induktivnom identifikacijom okvira<\/a> koja uklju\u010duje iterativni proces formulacije, klasifikacije i revizije prepoznatih kategorija u tekstu.<\/a> Identifikacija okvira je sprovedena na osnovu klju\u010dnih re\u010di u kontekstu (eng. KWIC), \u0161to nam je zapravo i omogu\u0107ilo da obradimo ogromnu koli\u010dinu teksta u REKOM-ovom korpusu podataka.<\/a> Ovom kompjuterskom tehnikom smo utvrdili \u201esve instance u kojima se odre\u0111ena re\u010d pojavljuje i kontekste u kojima je kori\u0161\u0107ena (npr. re\u010denica)\u201c.<\/a> Automatizovane pretrage su izvr\u0161ene na osnovu izbora relevantnih re\u010di i fraza (poput termina \u201eregionalni pristup\u201c ili samo \u201eregionalno\u201c) kako bi se identifikovao leksi\u010dki kontekst u kom se one pojavljuju<\/a> Na kraju su specifi\u010dni okviri koji se ti\u010du regionalnog pristupa TP povezani sa relevantnim argumentima i prate\u0107im konceptima.<\/a> Diskurs i komunikacija imaju centralnu ulogu u oblikovanju stvarnosti i omogu\u0107avaju istra\u017eiva\u010du da istovremeno ispituje \u201ei aspekte posmatranog procesa konstrukcije i njegov kona\u010dni proizvod ili ishod\u201c.<\/a> U skladu sa tim, cilj diskurzivne analize okvira jeste identifikacija \u201ekonceptualnih temelja i skele\u201cregionalnog pristupa TP.<\/p>\n

ANALIZA I NALAZI<\/strong><\/p>\n

Restorativna dimenzija diskursa i regionalni napori u oblasti pravde<\/strong><\/p>\n

Primenom re\u010dni\u010dkog metoda na REKOM-ove podatke ova studija poku\u0161ava da odgovori na pitanje da li je konzistentnost ishoda procesa TP (u konkretnom slu\u010daju stvaranje novog restorativnog instrumenta TP) i njegovog restorativnog diskursa osobina regionalnih ili lokalnih deliberativnih procesa. Teorijsko interesovanje za restorativnu dimenziju diskursa o pravdi u ovim debatama (nasuprot, recimo, terminima retributivne pravde) proisti\u010de i iz \u010dinjenice da su se REKOM-ove konsultacije o nacrtu statuta bavile nadle\u017enostima ove budu\u0107e regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica nakon<\/em> \u0161to je ovaj instrument restorativne pravde bio podr\u017ean od strane u\u010desnika. Bio je to odgovor na nedostatak legitimiteta retributivne TP, izra\u017een u procesima koji su vo\u0111eni pred Tribunalom. Uskla\u0111ivanje procesa i ishoda pru\u017ea odre\u0111eni uvid u interni diskurzivni legitimitet deliberativnih procesa o TP.<\/p>\n

Zbog toga sam napravila re\u010dnik za pore\u0111enje i merenje restorativne dimenzije diskursa u regionalnim nasuprot lokalnih debata. Njegova primena je pokazala da konsultacije na regionalnom nivou sadr\u017ee za nijansu vi\u0161e restorativnog diskursa o pravdi<\/a>. To je utvr\u0111eno na osnovu srazmere (kao funkcije u\u010destalosti) re\u010di iz restorativnog re\u010dnika<\/a> primenom tf-idf metode (u\u010destalost termina \u2013 inverzna u\u010destalost dokumenta) (Tabela 2 ispod).<\/a><\/p>\n

\"tabela2\"<\/a><\/p>\n

Ovaj nalaz je zna\u010dajan za deliberativno-demokratsku perspektivu TP i pokazuje da se debate o TP na regionalnom nivou (naspram lokalnog) zaista vi\u0161e bave restorativnom pravdom, odnosno da su u tom smislu uskla\u0111enije sa ciljem uspostavljanja novog restorativnog instrumenta tranzicione pravde. Regionalne debate tako\u0111e karakteri\u0161e i ve\u0107i stepen etni\u010dke raznovrsnosti u\u010desnika \u0161to, opet, ukazuje da multietni\u010dnost ja\u010da i dodatno usmerava fokus debate na prevazila\u017eenje sukoba. Ukupno posmatrano, nalazi do kojih sam do\u0161la pokazuju da nivo na kom se odre\u0111eni proces u oblasti pravde odigrava bitno uti\u010de na tok same komunikacije. U skladu sa argumentima u prilog multimetodolo\u0161kom istra\u017eivanju, slede\u0107a sekcija koristi diskurzivne okvire za ispitivanje rezultata dobijenih kvantitativnom analizom koji pokazuju da se regionalne debate zaista razlikuju od lokalnih.<\/p>\n

Za\u0161to nam je potreban regionalni pristup?<\/strong><\/p>\n

Analiza diskurzivnih okvira<\/strong><\/p>\n

Kvalitativna analiza diskurzivnih okvira ispituje kako je podr\u0161ka regionalnom pristupu TP konstruisana. Ovde su u njenom primarnom fokusu participacija i ulog u\u010desnika tokom konsultativne faze izrade nacrta statuta, tj. nakon \u0161to je Koalicija za REKOM ve\u0107 usvojila regionalni pristup. Tu je mogu\u0107e identifikovati sedam okvira od kojih se samo jedan tesno poklapa sa nau\u010dnim argumentima koji potenciraju regionalni pristup TP pozivaju\u0107i se na izmenjenu prirodu savremenih sukoba u periodu po okon\u010danju Hladnog rata. Diskurzivni okviri i neki ilustrativni citati govornika na REKOM-ovim konsultativnim sednicama su izneti u nastavku ovog teksta.<\/p>\n

Okvir karaktera sukoba<\/em><\/strong><\/p>\n

Ovaj okvir se tesno poklapa sa nau\u010dnim argumentom da prekograni\u010dna priroda nekih zlo\u010dina zahteva regionalnu reakciju i odgovor. Mo\u017eda ga je najbolje sa\u017eeto sumirao jedan od u\u010desnika u REKOM-ovim konsultacijama, rekav\u0161i da veruje u potrebu za regionalnim pristupom TP \u201ejer smo jedni druge regionalno ubijali\u201c.<\/a> Ovaj stav se mogao \u010duti tokom \u010ditavog konsultativnog procesa, po\u0161to su se govornici stalno osvrtali na \u201emultinacionalne, regionalne ratove\u201c koji su vo\u0111eni na teritoriji biv\u0161e Jugoslavije.<\/a> Za njih, \u201eregionalni karakter\u201c sadr\u017ei implikaciju da su \u201epo\u010dinioci iz jedne dr\u017eave, dokazi u drugoj, a sve ostalo negde drugde\u201c. <\/a>Ova regionalna dimenzija, dakle, nu\u017eno zahteva i regionalni pristup TP, jer je samo regionalna komisija u stanju da \u201eobuhvati sve zemlje biv\u0161e Jugoslavije i dopre do svih svedoka, a posebno \u017ertava, koji \u017eive u razli\u010ditim dr\u017eavama. Upravo u tome po\u010diva njena snaga.\u201c<\/a><\/p>\n

Okvir empatije<\/strong><\/p>\n

Empatijski okvir, koji je istovremeno i najprisutniji okvir, odra\u017eava konsenzus svih u\u010desnika REKOM-ovog konsultativnog procesa da je \u017ertvama neophodno priznanje patnje i bola koje su pretrpele i to ne samo od strane pripadnika drugih etni\u010dkih grupa ve\u0107 i u sopstvenim zajednicama. Otpornost isklju\u010divih pogleda na stradanje \u017ertava u regionu delimi\u010dno proisti\u010de iz fizi\u010dke razdvojenosti \u017ertava i po\u010dinilaca dr\u017eavnim granicama, ali i iz konsocionalisti\u010dkih institucionalnih sporazuma koji odr\u017eavaju etni\u010dku segregaciju, poput onih koji su sklapani u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Jedan od govornika je to opisao na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n

\u201e\u017drtve su priznate na nacionalnom nivou, ali to nije dovoljno da zadovolji njihova potrebu da i druga strana \u010duje za njihovo stradanje. Vera \u017ertava u humanost je ozbiljno uzdrmana \u010dinjenicom da ta druga strana \u2013 strana koja je odgovorna za njihovo stradanje \u2013 nije spremna da saslu\u0161a \u0161ta im se sve dogodilo. \u017drtvama je zato potrebno regionalno priznanje i njihov glas mora da se \u010duje na regionalnom nivou.\u201c<\/a><\/p>\n

Pored toga, okvir empatije se odnosi i na internu dinamiku balkanskih dr\u017eava. U tom smislu on se vi\u0161e ti\u010de lokalne politike nego etni\u010dke pripadnosti i nacionalnosti. \u017drtve se ose\u0107aju marginalizovanim i izmanipulisanim i od strane \u201esvojih\u201c politi\u010dkih elita koje njihovo stradanje priznaju samo kada im je to politi\u010dki korisno, ali nisu spremne da naprave slede\u0107i korak usvajanjem politi\u010dkih mera za unapre\u0111enje prava \u017ertava. Empatijski okvir tako obuhvata i obnovu dostojanstva svih \u017ertava uklju\u010divanjem razli\u010ditih perspektiva u debatu, a to je zagarantovano samo u regionalnom procesu, koji priznaje stradanja svih, \u010dak i onih koji pripadaju drugim etni\u010dkim grupama. Jedan od govornika je to objasnio ovako: \u201eOva komisija mora da bude regionalna zato \u0161to \u017ertve nemaju nacionalnost.\u201c<\/p>\n

Okvir kredibilnosti<\/em><\/strong><\/p>\n

\u00a0Okvir kredibiliteta odra\u017eava stav u\u010desnika da je legitimitet najva\u017eniji aspekt svake intervencije u oblasti pravde. Potraga za TP mo\u017eda deluje kao prihvatanje neke globalne norme, ali takvi napori ponekad nemaju mnogo (ili \u010dak uop\u0161te) veze sa pravdom i pravi\u010dno\u0161\u0107u ve\u0107 u potpunosti zavise od politi\u010dkog oportunizma. Zato ve\u0107ina u\u010desnika REKOM-ovog konsultativnog procesa u kom nepristrasnost zauzima najzna\u010dajnije mesto do\u017eivljava nacionalne komisije kao diskreditovane.<\/p>\n

\u201eMonoetni\u010dka komisija koja bi se bavila multietni\u010dkom stvarno\u0161\u0107u verovatno ne bi bila kredibilna, jer bi uvek moglo da joj se prigovori kako je pristrasna. Argument u prilog Inicijativi za REKOM je i \u010dinjenica da nacionalne komisije jednostavno nisu u stanju da odgovore na uzroke i posledice koji se pripisuju drugim dr\u017eavama. Meni li\u010dno se \u010dini da bi bilo mnogo rizi\u010dnije uspostaviti vi\u0161e nacionalnih komisija nego jednu regionalnu.\u201c<\/a><\/p>\n

Me\u0111utim, regionalni pristup TP se ne do\u017eivljava nu\u017eno i kao odbacivanje svih postkonfliktnih inicijativa u oblasti pravde na nacionalnom nivou. U\u010desnici konsultativnog procesa su bili jednoglasni u stavu da zvani\u010dne inicijative i instrumenti koji doprinose uspostavljanju postkonfliktne pravde zaslu\u017euju veliko po\u0161tovanje (uprkos tome \u0161to tretiraju ostale nacionalne i regionalne inicijative kao komplementarne), ali da regionalni nivo ipak sadr\u017ei vi\u0161u, \u0161iru i sveobuhvatniju dimenziju.<\/a><\/p>\n

Okvir nu\u017enosti<\/em><\/strong><\/p>\n

Okvir nu\u017enosti se odnosi na prakti\u010dne prepreke u vezi sa uspostavljanjem pravde na nacionalnom nivou. Ove prepreke imaju etni\u010dku, ali i proceduralnu dimenziju. Prva se ti\u010de te\u0161ko\u0107a sa kojima su suo\u010dene \u017ertve koje tra\u017ee pravdu u dr\u017eavama u kojima su (bile i ostale) manjinska grupa, iako je ta manjina tokom rata mo\u017eda imala podr\u0161ku susedne dr\u017eave, kao \u0161to je bio slu\u010daj sa Srbima iz Hrvatske. Ovo su re\u010di jedne majke koja tra\u017ei pravdu za svog ubijenog sina:<\/p>\n

\u00a0\u201eU dr\u017eavi u kojoj \u017eivim ne mogu da dobijem ni moralnu ni nov\u010danu satisfakciju. To zna\u010di da\u2026 Ma, samo mogu da se nadam da \u0107e se jednom uspostaviti komisija koja \u0107e stvarno biti pravi\u010dna i nadam se da \u0107e ve\u0107ina vas ovde, ili bar va\u0161e porodice, do\u017eiveti da jednog dana svedo\u010de pred tom komisijom.\u201c<\/p>\n

<\/a>Ovaj okvir tako\u0111e sadr\u017ei proceduralnu dimenziju u kojoj se regionalna saradnja do\u017eivljava kao nu\u017enost usled velikih razlika u mogu\u0107nostima pojedina\u010dnih balkanskih dr\u017eava da \u017ertvama pru\u017ee pravdu. To podrazumeva velike nesrazmere i razlike u njihovim pravosudnim kapacitetima, zakonima i definicijama (npr. definicije \u017ertava i po\u010dinilaca), ali i razli\u010ditim zakonskim pravima \u017ertava. Zato se regionalni pristup koji bi definisao i uveo iste standarde u svaku nacionalnu kancelariju ove budu\u0107e regionalne komisije do\u017eivljava kao neophodno i prakti\u010dno re\u0161enje. Takva standardizacija, koja podrazumeva uniformni model za prikupljanje i obradu podataka o po\u010dinjenim povredama ljudskih prava, smatra se klju\u010dnom za utvr\u0111ivanje kredibilnih \u010dinjenica i predstavlja va\u017ean preduslov za svaki vid daljeg napretka.<\/a><\/p>\n

Kognitivni okvir<\/em><\/strong><\/p>\n

Kognitivni okvir demonstrira da zagovaranje regionalnog pristupa rezonira sa shvatanjima i pogledima u\u010desnika na regionalizam kao iskustvo \u017eivota u zajedni\u010dkoj dr\u017eavi, tj. biv\u0161oj Jugoslaviji. Jedan od u\u010desnika je takvo shvatanje artikulisao na slede\u0107i na\u010din: \u201eMi smo region koji jo\u0161 uvek \u017eivi u glavama ljudi koji se se\u0107aju da su nekada \u017eiveli u istoj dr\u017eavi.\u201c<\/a> Istovremeno, takvo shvatanje regionalizma se percipira i kao \u201eveliki potencijal za regionalno delovanje\u201c.<\/a> Vezivanje regiona za \u017eivot u zajedni\u010dkoj predratnoj dr\u017eavi odgovara shvatanju regionalizma kao posleratne koegzistencije na istoj teritoriji. Drugi govornik je to opisao na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n

\u201eBez obzira na sve verske, nacionalne, kulturne i druge razlike, mi i dalje moramo da \u017eivimo zajedno, da sara\u0111ujemo\u2026 i to na teritoriji biv\u0161e Socijalisti\u010dke Federativne Republike Jugoslavije.\u201c<\/p>\n

Retroaktivno vezivanje regionalizma za realnost propale SFRJ koju pre rata ni njeno stanovni\u0161tvo ni stranci nisu posmatrali kao poseban region interesantno je za jedno drugo pitanje \u2013 kako regioni nastaju kao kognitivne konstrukcije. Ovaj okvir je interesantan i za potrebe ovog \u010dlanka, s obzirom na to da demonstrira da potraga za TP po\u010diva, ali istovremeno i doprinosi \u2013 upravo stvaranju regionalne svesti.<\/p>\n

Okvir prevencije sukoba <\/em><\/strong><\/p>\n

Okvir spre\u010davanja sukoba je tesno povezan sa kognitivnim okvirom koji i polazi od toga da je sudbina ljudi da \u017eive zajedno. Prema jednom od govornika:<\/p>\n

\u00a0\u201e\u2026Procesi suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u su me\u0111u sobom tesno povezani i uvek bi morali da uklju\u010duju perspektivu o tome \u0161ta se dogodilo na\u0161em prvom kom\u0161iji\u2026 ali i svim drugim na\u0161im kom\u0161ijama u susednim dr\u017eavama.\u201c<\/a><\/p>\n

U\u010desnici REKOM-ovog konsultativnog procesa vezuju regionalni pristup za prevenciju sukoba, jer u izbegavanju suo\u010davanja sa kriminalnom pro\u0161lo\u0161\u0107u prepoznaju opasnost za mir i bezbednost. Takva svest je, kako je to objasnio jedan od govornika, zapravo istorijska lekcija:<\/p>\n

\u201e\u2026 U ovom regionu se jedna trauma gomila na drugu, a onda se sve te nagomilane traume lepo po\u010diste pod tepih, pa svaki novi rat bude krvaviji od prethodnog.\u201c<\/a><\/p>\n

Regionalni pristup tako otvara mogu\u0107nost za prekidanje istorijskog ciklusa nasilja.<\/p>\n

\u201eBudu\u0107nost regiona u kom svi zajedno \u017eivimo zavisi od na\u0161e spremnosti, ali i od na\u0161e humanosti i volje da prihvatimo odgovornost i utvrdimo istinu. Oni koji su se borili u ratu najbolje znaju da su taj period proveli u nekoliko razli\u010ditih dr\u017eava nastalih raspadom biv\u0161e Jugoslavije.\u201c<\/p>\n

Regionalni pristup je izdvojen zbog toga \u0161to \u201eregionalna komisija, utvr\u0111uju\u0107i \u010dinjenice regionalno i putem zvani\u010dnih mehanizama, istovremeno mo\u017ee da poslu\u017ei i kao prepreka poricanju zlo\u010dina, \u0161to je za \u017ertve veoma va\u017eno. U\u010desnici su svesni da bi utvr\u0111ivanje takvih \u010dinjenica nakon okon\u010danja sukoba u ovom regionu bilo istorijski presedan. Mnogi od njih veruju i da bi utvr\u0111ivanje ovih \u010dinjenica doprinelo \u201espre\u010davanju budu\u0107ih sukoba, odnosno kona\u010dnoj stabilizaciji \u010ditavog regiona i njegovoj potpunoj demokratizaciji i regionalizaciji\u201c. Takva budu\u0107nost je zasnovana na obnovi o\u0161te\u0107enih odnosa, jer su, kako je to opisao jedan od u\u010desnika, \u201ena\u0161i odnosi na regionalnom nivou, ne samo me\u0111u dr\u017eavama, ve\u0107 i me\u0111u samim ljudima, u ratu bili uni\u0161teni\u201c.<\/a> Takvo shvatanje regionalnog pristupa, koje je u svojoj prirodi transformativno i okrenuto ka budu\u0107nosti, bi\u0107e dodatno ispitano u nastavku teksta.<\/p>\n

Okvir evrointegracija i evropeizacije<\/em><\/strong><\/p>\n

Ovaj okvir pokazuje da je za u\u010desnike REKOM-ovog konsultativnog procesa potraga za TP \u0161iri proces od same dru\u0161tvene transformacije fokusirane na nasle\u0111e masovnih zlo\u010dina. U tom pogledu, napori na uspostavljanju TP, kako je to artikulisala Ruti Teitel, zapravo \u201ekonstitui\u0161u tranziciju\u201c. Za one koji se bave pravdom na Balkanu to generalno podrazumeva usvajanje liberalnih vrednosti kao kriterijuma za povratak \u010ditavog regiona u evropsku familiju nacija, a pre svega u Evropsku uniju (EU).<\/p>\n

Prema re\u010dima jednog od govornika, uspostavljanje evropskog identiteta istovremeno predstavlja i odbacivanje etni\u010dke logike:<\/p>\n

\u201eEvropske elite na nas gledaju kao na periferiju demokratije i liberalne svesti. Zato na\u0161\u00a0\u00a0 prvi korak treba da stremi ka tome da svi po\u010dnemo da razmi\u0161ljamo na evropski na\u010din, kako bi cela Evropa mogla da vidi da smo i mi u stanju da re\u0161avamo probleme zajedno, da do\u0111emo do zajedni\u010dkih zaklju\u010daka i re\u0161enja, osudimo sve ratne zlo\u010dine i odreknemo se njihovih\u00a0 po\u010dinilaca. To zna\u010di da su svi ratni zlo\u010dinci jednaki, ba\u0161 kao i sve \u017ertve, bez obzira na to da li je re\u010d o \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Albancima, Srbima, Hrvatima ili pripadnicima nekih drugih nacija i etni\u010dkih grupa.\u201c<\/a><\/p>\n

\u00a0Kvalitativna analiza diskurzivnog okvira regionalnog pristupa ukazuje na to da prihvatanje ove konkretne strategije u oblasti pravde ide puno dalje od okvira prirode (karaktera) konflikta koji prevashodno odr\u017eava prekograni\u010dni karakter savremenih sukoba. Ova analiza pokazuje da je regionalni pristup TP obrazlo\u017een \u010ditavim nizom argumenata koji pru\u017eaju \u0161iroku osnovu, odnosno \u201eskelu i temelje\u201c na kojima po\u010diva ideja o regionalnoj komisiji. Objedinjuju\u0107a pretpostavka u svemu tome je ideja o regionalnoj svesti koja u\u010desnicima omogu\u0107ava da prepoznaju svoju zajedni\u010dku istoriju (tj. istoriju sukoba), zajedni\u010dke regionalne izazove u sada\u0161njosti (me\u0111u kojima je najzna\u010dajniji marginalizacija \u017ertava svih nacionalnosti), ali i zajedni\u010dku budu\u0107nost i sudbinu. Paradoksalno je da je ovde potpuno irelevantna \u010dinjenica da biv\u0161a Jugoslavija nije bila percipirana kao region pre izbijanja sukoba iz devedesetih.. Rezultati diskurzivne analize okvira pru\u017eaju novu perspektivu za tuma\u010denje nalaza kvantitativne tekstualne analize. Ona ukazuje da su REKOM-ove regionalne konsultacije u kojima su u\u010destvovale sve etni\u010dke zajednice na Balkanu zapravo o\u017eivele ose\u0107aj regionalizma kod njihovih u\u010desnika. Sti\u010de se utisak i da je taj ose\u0107aj zajedni\u0161tva \u2013 zajedni\u010dkog regionalnog identiteta, zajedni\u010dkog stradanja i zajedni\u010dke borbe za ispravljanje pretrpljenih nepravdi \u2013 dodatno fokusirao komunikacionu deliberaciju na restorativni posao koji nam tek predstoji.<\/p>\n

ZAKLJU\u010cAK<\/strong><\/p>\n

U ovom tekstu sam ispitivala regionalni pristup TP rukovode\u0107i se preovla\u0111uju\u0107im stavom struke da regionalna priroda savremenih sukoba zahteva regionalni pristup postkonfliktnoj pravdi. \u010clanak istra\u017euje regionalnu dimenziju TP iz diskurzivne perspektive i razmatra kako su regionalne debate, nasuprot nacionalnih ili lokalnih, uticale na napore u oblasti TP. Ti efekti su izmereni na osnovu analize komunikacionih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva koji te\u017ee uspostavljanju pravde. Nalazi studije ukazuju da je u debatama na regionalnom nivou restorativna dimenzija diskursa izra\u017eenija i da se one zbog toga u ve\u0107oj meri nego lokalne i nacionalne debate poklapaju sa ciljevima procesa restorativne pravde. Analiza zna\u010denja regionalnog pristupa TP koju su konstruisali sami u\u010desnici konsultativnog procesa dodatno rasvetljava ove rezultate i pokazuje da je prihvatanje regionalnih procesa TP od strane u\u010desnika uslovljeno veoma \u0161irokim skupom obzira, definisanih svim istorijskim, aktuelnim i budu\u0107im faktorima utemeljenim na ose\u0107anju regionalne svesti. Regionalne debate se zato mogu posmatrati kao otelotvorenje te svesti koje usmerava razmi\u0161ljanja u\u010desnika na cilj \u010ditavog procesa.<\/p>\n

Restorativna dimenzija regionalnih procesa u oblasti pravde je identifikovana posmatranjem civilnog dru\u0161tva kao prostora za debatu, deliberaciju i razmatranje. Takav pristup postavlja obrasce komunikacije u analiti\u010dki fokus. Sa tim u vezi, Martina Fischer nas podse\u0107a da mi zapravo i dalje ne znamo kako dru\u0161tva uspostavljaju diskurse koji u manjoj ili ve\u0107oj meri promovi\u0161u konsenzus i saglasnost oko \u010dinjenica o po\u010dinjenim ratnim zlo\u010dinima. Fokusiranjem na regionalnu dimenziju deliberativnih procesa, ovaj \u010dlanak je otkrio i slepu ta\u010dku u nau\u010dnim disciplinama koje izu\u010davaju takvprocese u podeljenim dru\u0161tvima, a koja je ostala \u010dvrsto usa\u0111ena u nacionalnu paradigmu.\u201c Naime, nalazi ukazuju na to da sve koncepte deliberacije i pomirenja treba preispitati iz regionalne perspektive, uzimaju\u0107i u obzir ideju o regionalnom deliberativnom pomirenju.<\/p>\n

Iako istra\u017euje ogromnu koli\u010dinu tekstualnih podataka o ovom procesu tranzicione pravde (u kom je u\u010destvovalo vi\u0161e od 6.000 ljudi iz razli\u010ditih etni\u010dkih grupa), ovo je zapravo studija o deliberativnoj \u201emini javnosti\u201c. S druge strane, istra\u017eivanje razli\u010ditih dinamika komunikacije u \u0161iroj javnoj sferi, odnosno dinamike makrodeliberacije, nije obuhva\u0107eno ovom studijom Zato bi budu\u0107a empirijska istra\u017eivanja trebalo da istra\u017ee i sprovedu komparativnu analizu mikro i makro nivoa na kojima se deliberativni procesi odvijaju, posebno imaju\u0107i u vidu da REKOM-ov deliberativni legitimitet, izgra\u0111en tokom \u010ditavog procesa konsultacija, mo\u017eda ne obuhvata automatski i one koji u njemu nisu u\u010destvovali. Kako, onda, izgleda interakcija mikro i makro nivoa deliberacije i kakve efekte oni imaju na legitimitet TP?<\/p>\n

Ova studija je pokazala da treba da doteramo na\u0161e alatke za analizu diskursa na mikro nivou da bismo saznali vi\u0161e o TP i deliberativnim procesima generalno. Stru\u010dnjaci su saglasni u potvrdi da je fokusiranje na izbor metoda klju\u010dno za pomeranje granica na\u0161eg znanja u oblasti TP.<\/a> To se odnosi i na analiti\u010dki potencijal novih metoda kao \u0161to je kvantitativna tekstualna analiza (koju struka tek treba da prihvati) i na multimetodolo\u0161ki istra\u017eiva\u010dki rad i ispitivanja koja se sprovode me\u0161ovitim metodama. Ovakva primena relativno jednostavnog metoda za kvantitativnu analizu teksta omogu\u0107ila nam je da identifikujemo restorativnu dimenziju regionalnog diskursa i prevazi\u0111emo ograni\u010denja dr\u017eavno-centri\u010dne epistemologije i metodologije studija o TP. Slede\u0107i korak na putu ka boljem razumevanju regionalnog pristupa bila bi primena nekih sofistikovanijih tehnika za tekstualnu analizu koje bi nam omogu\u0107ile da prodremo dublje u REKOM-ove podatke \u2013 ne samo bukvalno, ve\u0107 i komparativno, uklju\u010duju\u0107i i nivo jezika govornika. Na kraju, istra\u017eivanja TP me\u0161ovitim metodama i neki njeni bazi\u010dni principi \u2013 pre svega temeljnije istra\u017eivanje i potvrda validnosti svakog pojedina\u010dnog podatka \u2013 doveli su do novih saznanja u ovoj oblasti. Kombinovanje metoda za tekstualnu analizu nije produktivno samo sa teorijskog aspekta, te ova studija potvr\u0111uje zapa\u017eanje Victorie Baxter da je multimetodolo\u0161ki model istra\u017eivanja u studijama o TP neophodno primeniti i na sve druge oblasti u kojima se postavljena pitanja \u201enalaze van okvira konvencionalnih istra\u017eiva\u010dkih strategija\u201c<\/a>, zbog \u010dega zahtevaju inovaciju \u2013 i u istra\u017eiva\u010dkom dizajnu i u istra\u017eiva\u010dkoj metodologiji.<\/p>\n

Aneks<\/strong><\/p>\n

\"tabelaa1\"<\/a>\"tabelaa2\"<\/a><\/p>\n

* Vanredni profesor za globalnu politiku, Londonska \u0161kola ekonomije i politi\u010dkih nauka, VB<\/a><\/p>\n

Ovo istra\u017eivanje je podr\u017eano od strane fondacije Leverhulme Trust (stipendija RF \u2013 2015-262). \u010clanak se tako\u0111e oslanja na komentare u\u010desnika Osme godi\u0161nje OxPeace konferencije (odr\u017eane na Fakultetu St John u Oksfordu, 2016) i Radionice za \u201ereosmi\u0161ljavanje konfliktne transformacije\u201c Centra za sukob, vladavinu prava i dru\u0161tvo pri Univerzitetu Bournemouth (2016), kao i panela \u201eNorme i lokalno anga\u017eovanje u oblasti tranzicione pravde na zapadnom Balkanu\u201c organizovanog u okviru godi\u0161nje konferencije Britanske asocijacije za me\u0111unarodne studije u Londonu 2015. godine. Brojne korisne savete u vezi sa pripremom REKOM-ovih podataka za kvantitativnu tekstualnu analizu dali su mi Kenneth Benoit i Helen Addison, na \u010demu sam im veoma zahvalna. \u017delela bih istovremeno da se zahvalim i Tom-u Paskhalis-u na njegovoj pomo\u0107i u kvantitativnoj analizi teksta, kao i Barnaby Perkes i Ivoni La\u0111evac na pomo\u0107i koju su mi pru\u017eile u sprovo\u0111enju samog istra\u017eivanja u ranijim fazama ovog projekta. Tako\u0111e \u017eelim da se zahvalim Pierre-u Hazan-u i drugim anonimnim \u010ditaocima \u2013 kriti\u010darima na njihovim komentarima, kao i Aaron-u Glasserman-u na pomo\u0107i prilikom ure\u0111ivanja teksta.<\/em><\/p>\n

(Objavljeno u Me\u0111unarodnom \u017eurnalu za tranzicionu pravdu, \u0160tampa univerziteta Oksford, 26. 12. 2016. )<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Denisa Kostovicova* REZIME Savremeni sukobi su retko ograni\u010deni na teritoriju jedne nacionalne dr\u017eave i upravo je prekograni\u010dna priroda nasilja navela… ","protected":false},"author":8,"featured_media":142324,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[593],"tags":[],"class_list":["post-142353","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tranziciona-pravda-bhsc"],"acf":[],"yoast_head":"\nPotraga za pravdom u podeljenom regionu: tekstualna analiza regionalnih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva na Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Potraga za pravdom u podeljenom regionu: tekstualna analiza regionalnih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva na Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Denisa Kostovicova* REZIME Savremeni sukobi su retko ograni\u010deni na teritoriju jedne nacionalne dr\u017eave i upravo je prekograni\u010dna priroda nasilja navela...\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2017-03-08T15:38:11+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2017-03-09T13:11:08+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/DenisaKostovicova.png\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"100\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"150\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/png\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Recom Editor\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Recom Editor\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"41 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/\",\"name\":\"Potraga za pravdom u podeljenom regionu: tekstualna analiza regionalnih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva na Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/DenisaKostovicova.png\",\"datePublished\":\"2017-03-08T15:38:11+00:00\",\"dateModified\":\"2017-03-09T13:11:08+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bhsc\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/DenisaKostovicova.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/DenisaKostovicova.png\",\"width\":100,\"height\":150},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Potraga za pravdom u podeljenom regionu: tekstualna analiza regionalnih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva na Balkanu\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\",\"name\":\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"bhsc\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3\",\"name\":\"Recom Editor\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Recom Editor\"},\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/jelanag\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Potraga za pravdom u podeljenom regionu: tekstualna analiza regionalnih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva na Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Potraga za pravdom u podeljenom regionu: tekstualna analiza regionalnih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva na Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","og_description":"Denisa Kostovicova* REZIME Savremeni sukobi su retko ograni\u010deni na teritoriju jedne nacionalne dr\u017eave i upravo je prekograni\u010dna priroda nasilja navela...","og_url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/","og_site_name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/","article_published_time":"2017-03-08T15:38:11+00:00","article_modified_time":"2017-03-09T13:11:08+00:00","og_image":[{"width":100,"height":150,"url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/DenisaKostovicova.png","type":"image\/png"}],"author":"Recom Editor","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@REKOM_KOMRA","twitter_site":"@REKOM_KOMRA","twitter_misc":{"Written by":"Recom Editor","Est. reading time":"41 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/","url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/","name":"Potraga za pravdom u podeljenom regionu: tekstualna analiza regionalnih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva na Balkanu - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/DenisaKostovicova.png","datePublished":"2017-03-08T15:38:11+00:00","dateModified":"2017-03-09T13:11:08+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bhsc","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#primaryimage","url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/DenisaKostovicova.png","contentUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/DenisaKostovicova.png","width":100,"height":150},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/potraga-za-pravdom-u-podeljenom-regionu-tekstualna-analiza-regionalnih-deliberativnih-procesa-civilnog-drustva-na-balkanu\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.recom.link\/en\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Potraga za pravdom u podeljenom regionu: tekstualna analiza regionalnih deliberativnih procesa civilnog dru\u0161tva na Balkanu"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website","url":"https:\/\/www.recom.link\/en\/","name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"bhsc"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3","name":"Recom Editor","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g","caption":"Recom Editor"},"url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/jelanag\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/142353"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=142353"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/142353\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":142371,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/142353\/revisions\/142371"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media\/142324"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=142353"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=142353"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=142353"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}