(Intervju Nata\u0161e Kandi\u0107 za Koha ditore)<\/p>\n
Kako ocenjujete inicijativu predsednika Kosova Ha\u0161ima Ta\u010dija o osnivanju Komisije za istinu i pomirenje?<\/strong><\/p>\n Nata\u0161a Kandi\u0107<\/strong>: Bio je na \u010delu Vlade Kosova koja je 4. juna 2012. godine donela odluku o formiranju Me\u0111uministarske radne grupe za suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u i pomirenje, koja je, izme\u0111u ostalog, imala zadatak da promovi\u0161e pomirenje izme\u0111u zajednica na Kosovu. Po\u010detkom februara ove godine, UNDP i Ambasada \u0160vajcarske su organizovali skup na kojem su govorili \u010dlanovi pomenute Me\u0111uministarske\u00a0 grupe, ali niko od njih nije mogao ni\u0161ta konkretno da navede \u0161ta je to vladino telo uradilo tokom \u010detiri i po godine.<\/p>\n Od dolaska na poziciju predsednika Kosova, Ha\u0161im Ta\u010di je polo\u017eio cve\u0107e na spomenik dva srpska de\u010daka koji su 2003. godine ubijeni u Gora\u017edevcu, u op\u0161tini Pe\u0107 i \u017eeteocima u Starom Gracko, i sastao se, prvi put sa predstavnicima udru\u017eenja porodica srpskih \u017ertava, koje \u017eive na Kosovu, \u0161to je pozitivno ocenjeno u civilnom dru\u0161tvu u Srbiji i regionu. Iznenada, najavio je formiranje Nacionalne komisije za istinu i pomirenje. On kao da nije upoznat da je biv\u0161i predsednik SR Jugoslavije Vojislav Ko\u0161tunica formirao Nacionalnu komisiju i da je ona posle godinu dana prestala sa radom, bez ijednog izve\u0161taja. Trebalo je da se upozna sa razlozima neuspeha te komisije \u2013 jedan je svakako bio u tome \u0161to je odluka doneta \u201eodozgo\u201c, bez konsultacija sa civilnim dru\u0161tvom. Ideja o Nacionalnoj komisiji u BiH tako\u0111e nije ostvarena, iako je ideja potekla iz civilnog dru\u0161tva \u2013 jedan od razloga je bio u tome \u0161to se postavilo pitanje u\u010de\u0161\u0107a vojnih formacija Srbije i Hrvatske u ratu i izvr\u0161enju ratnih zlo\u010dina, tako da se s pravom postavilo pitanje efekata te komisije bez u\u010de\u0161\u0107a Srbije i Hrvatske.<\/p>\n Kosovskom predsedniku njegovi savetnici trebalo je da predo\u010de da albanske \u017ertve koje su u\u010destvovale u trogodi\u0161njem konsultativnom procesu o suo\u010davanju s pro\u0161lo\u0161\u0107u, u organizaciji Koalicije za REKOM, kao i \u017ertve drugih nacionalnosti, smatraju da regionalno telo ima vi\u0161e mo\u0107i da omogu\u0107i da odgovorne dr\u017eave priznaju \u017ertve nego \u0161to tu mo\u0107 ima neko lokalno, nacionalno telo. Albanskim \u017ertvama je va\u017eno da ih Srbija kao dr\u017eava prizna, da se dr\u017eava izvini za zlo\u010dine, da javnost u Srbiji poka\u017ee saose\u0107anje\u2026 Na Kosovu se 18 godina govori o albanskim \u017ertvama i srpskim zlo\u010dinima, a tek incidentno da ima i srpskih \u017ertava. Da li je cilj Komisije da Srbe na Kosovu suo\u010di sa zlo\u010dinima nad Albancima?\u00a0 Srbi koji su ostali na Kosovu, ju\u017eno od Mitrovice, najmanje imaju veze sa zlo\u010dinima koje su srpske snage po\u010dinile. Javnost u Srbiji, koju sada \u010dine i izbegli Srbi sa Kosova je ta koju treba suo\u010diti sa zlo\u010dinima nad Albancima. Ne treba zaboraviti, da su srpske porodice koje imaju stradale ili nestale \u010dlanove porodica uglavnom u Srbiji ili Crnoj Gori. Te porodice ne\u0107e dolaziti na Kosovo da svedo\u010de pred Nacionalnom komisijom, kao \u0161to ni Nacionalna komisija Kosova ne mo\u017ee da pozove albanske \u017ertve da svedo\u010de u Srbiji. Pokazuje se da u slu\u010daju \u017ertava u vezi sa ratom na Kosovu neko nacionalno telo mo\u017ee da bude korisno ako dobije jasan manji zadatak, ali da priznanje \u017ertava zahteva regionalni prostor.<\/p>\n Vrlo je va\u017eno da istaknem da se sve ratne \u017ertve na Kosovu znaju imenom i prezimenom. \u00a0Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosova identifikovali su sve ratne \u017ertve, nezavisno od nacionalne pripadnosti. Pomenute organizacije su ustanovile i okolnosti stradanja svih 13.500 \u00a0\u017ertava. U toku je pisanje \u010dinjeni\u010dnog narativa o svakoj \u017ertvi pojedina\u010dno. Utoliko ima vi\u0161e prostora za preduzimanje koraka koji doprinose pomirenju. Na primer, Srbi su veoma izolovani na Kosovu. Nema podr\u0161ke onima koji ho\u0107e da se vrate. Svake godine se ponavljaju scene iz Mu\u0161uti\u0161ta i \u0110akovice.\u00a0 Ne verujem da me\u0161tani Mu\u0161uti\u0161ta blokiraju put, ne daju Srbima da vide selo, ne verujem da \u0110akova\u010dka gospoda ga\u0111aju kamenjem Srbe koji do\u0111u povodom nekog verskog praznika. To su doga\u0111aji koji zahtevaju anga\u017eovanje predsednika Kosova, lokalne zajednice, a ne dr\u017eava u regionu.<\/p>\n Ali za priznavanje \u017ertava, za otvaranje arhiva, dokumenata, i tajnih grobnica potreban je regionalni pristup, regionalno telo. Godinama govorimo o REKOM-u, KOMRI i odjednom desetogodi\u0161nji rad regionalnog civilnog dru\u0161tva na dokumentovanju \u017ertava, na izgradnji saose\u0107anja i solidarnosti sa drugima, nije bitan, predsednik Kosova ima novu ideju.\u00a0 Nije Ha\u0161im Ta\u010di prvi predsednik Kosova. Pre njega, predsednica Jahjaga je poku\u0161ala da kosovske \u017ertve pribli\u017ei drugim \u017ertvama u regionu. Kao i drugi predsednici u regionu, 2014. godine, imenovala je svog li\u010dnog izaslanika za REKOM koji je bio\u00a0 ravnopravni \u010dlan Ekspertske grupe koja je radila godinu dana na analizi predloga Statuta REKOM i proizvela dobar dokument o mandatu Regionalne komisije. Predsednik Ta\u010di suvi\u0161e \u017euri, misli da sve polazi od njega, da niko pre njega nije imao nijednu ideju.. Nije tako, treba da pozove predstavnike Koalicije za REKOM, Selima Selimija, biv\u0161eg savetnika predsednice Jahjage i da razgovara o dobrim iskustvima nacionalnih inicijativa, i prednostima regionalnog pristupa. Na sastanku sa njim, 17. decembra 2016. godine, pitala sam ga o ideji Nacionalne komisije, jer se tad ve\u0107 pri\u010dalo o tome da predsednik Kosova osniva Nacionalnu komisiju, ali nisam razumela njegovu argumentaciju i viziju. On \u017euri, kao da \u0107e da zakasni na voz.<\/p>\n Vidite li \u017eelju i volju za pomirenjem? Kako pomirenje mo\u017ee da bude odr\u017eivo, uprkos dnevnoj politici?<\/strong><\/p>\n \u00a0Kandi\u0107:<\/strong> Bilo je nezamislivo da albanski politi\u010dar polo\u017ei cve\u0107e stradaloj srpskoj deci. To je konkretno dobro delo. Na drugoj strani, mislim na politi\u010dare u Srbiji, nema nijednog koji je oti\u0161ao u Batajnicu ili Petrovo selo i polo\u017eio cve\u0107e na mestu gde su le\u017eala zakopane albanske \u017ertve, me\u0111u njima i deca.<\/p>\n Te\u0161ko je pitanje da li postoji volja za pomirenjem. Svi politi\u010dari u regionu rukovode se partijskim interesima, a ne interesima dr\u017eave i budu\u0107ih generacija. Albanske \u017ertve su priznate na me\u0111unarodnom nivou, to daje prostora kosovskim politi\u010darima da pokazuju jaku empatiju prema srpskim i romskim \u017ertvama, jer je tih \u017ertava pet puta manje. Ne mogu da objasnim \u0161ta se dogodilo u albanskoj zajednici, mislim na politi\u010dku zajednicu i na civilno dru\u0161tvo, da je tokom ovih godina bilo malo pa\u017enje posve\u0107eno neo\u010dekivanim zlo\u010dinima posle juna 1999. godine \u2013 uglavnom su se zlo\u010dini pre\u0107utkivali ili svodili na jedan, dva incidenta.<\/p>\n Pomirenje mora da je utkano i u dnevnu politiku. Ja ne mogu da objasnim \u0161ta se doga\u0111a sa demarkacionom linijom izme\u0111u Kosova i Crne Gore. Ta zemlja je tokom rata prihvatila oko 100.000 Albanaca koje su proterale srpske snage, a kosovska opozicija se neprijateljski pona\u0161a prema susedu koji je pru\u017eio ruku ljudima u nevolji. Volela bih da vidim da parlament Kosova posveti jednu sednicu dobrim delima suseda Crne Gore.<\/p>\n Jo\u0161 uvek ima osoba koje se vode kao nestale. Mo\u017ee li pomirenje biti postignuto bez istine o tim nestalim osobama?<\/strong><\/p>\n Kandi\u0107:<\/strong>\u00a0Pitanje nestalih i otkrivanje masovnih grobnica treba da je na agendi dijaloga u Briselu. To pitanje se ne mo\u017ee prepustiti aktuelnim vladama. Problem je u tome da Vlada Srbije nije spremna da omogu\u0107i pristup dokumentima i arhivskoj gra\u0111i vojnih i policijskih formacija koje sigurno sadr\u017ee i podatke o akcijama u kojima je ubijen ve\u0107i broj civila, i \u0161ta se sa njima dogodilo, kuda su odneta i sakrivena njihova tela. S druge strane, Vlada Kosova mora da ubedi biv\u0161e komandante OVK da predaju informacije o sudbini nestalih Srba i Roma. Kosovski politi\u010dari se ne mogu pravdati da nisu imali nadle\u017enost za vo\u0111enje istraga, te da su UNMIK i KFOR adrese na koje treba uputiti zahtev za dostavljanje informacija o nestalim.<\/p>\n Mislite li da sudbina nestalih ostaje talac politike? Da li je pomirenje mogu\u0107e bez pravde?<\/strong><\/p>\n Kandi\u0107:<\/strong> Pomirenje je trajan proces. Nemci i dalje ula\u017eu u pomirenje, otuda tako velika kultura se\u0107anja na nedela i ispoljavanje \u017ealosti za izgubljenim \u017eivotima. Svake godine mo\u017eemo da vidimo novu formu saose\u0107anja. Lokalne inicijative su veoma bogate i u njima u\u010destvuju intelektualci, \u0161kole, gra\u0111ani. To je kultura, koju, mi sa Balkana, treba da u\u010dimo.<\/p>\n Su\u0111enja za ratne zlo\u010dine jesu va\u017ena, pre svega zbog \u010dinjenica koje sud prikupi i utvrdi, zbog snage koje imaju sudske \u010dinjenice. Problem je u tome \u0161to su su\u0111enja okrenuta prema po\u010diniocima, a \u017ertve su u funkciji dokaza. Osim toga, kapaciteti sudova su mali, su\u0111enja traju dugo, tako da \u0107e hiljade i hiljade po\u010dinilaca ostati neka\u017enjeni. Kombinacija su\u0111enja i regionalne komisije za pomirenje je najbolja opcija suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u. Balkan je u toj situaciji, ima su\u0111enja, ali ima i potrebu za zajedni\u010dkim (regionalnim) telom koji \u0107e se baviti priznavanjem \u017ertava.<\/p>\n Vi ste pokrenuli regionalnu inicijativu ka pomirenju. \u0160ta je do sada ta inicijativa postigla?<\/strong><\/p>\n Kandi\u0107: <\/strong>REKOM je \u017eiva inicijativa koja ima najve\u0107e izglede da postane me\u0111udr\u017eavni projekat. Koalicija za REKOM je tokom svog devetogodi\u0161njeg postojanja uspela da dokumentuje oko 23.000 ratnih \u017ertava i okolnosti smrti za te \u017ertve, i oko 600 logora u BiH.\u00a0 Ako tome dodamo da je Ha\u0161ki tribunal ustanovio identitet oko 12.000 \u017ertava ratnih zlo\u010dina, imamo zavidne rezultate za postavljanje okvira za pomirenje u regionu. Ideja o REKOM-u (KOMRA) je vredna jer ta komisija ne bi po\u010dela od nule nego od \u010dvrstih podataka o 35.000 ratnih \u017ertava \u0161to u odnosu na 130.000 ratnih \u017ertava, u periodu od januara 1991. do kraja decembra 2001. nije nimalo bezna\u010dajno. \u0160tavi\u0161e, garancija da pomirenje treba da ide\u00a0 u tom pravcu \u2013 prvo, da se znaju imena i okolnosti pogibije svih \u017ertava.<\/p>\n Objavili ste brojne izve\u0161taje o po\u010dinjenim ratnim zlo\u010dinima na Kosovu. Kako se vlast odnosi prema tim izve\u0161tajima?<\/strong><\/p>\n \u00a0Kandi\u0107:<\/strong> Fond za humanitarno pravo je objavio brojne izve\u0161taje i dosijee o po\u010dinjenim ratnim zlo\u010dinima na Kosovu. Podneo je tako\u0111e brojne krivi\u010dne prijave protiv oficira Vojske Srbije. Kada je osnovano Tu\u017eila\u0161tvo za ratne zlo\u010dine 2003. godine, \u010dinilo se da \u0107e Tu\u017eila\u0161tvo raditi svoj posao i optu\u017eivati pre svega komandante, naredbodavce, srednje rangirane. Po\u010detak je bio dobar, ali danas ta institucija ve\u0107 godinu i po dana nema glavnog tu\u017eioca za ratne zlo\u010dine. Postoje\u0107a su\u0111enja se odvijaju sporo, \u017ertve vi\u0161e nemaju poverenja u institucije Srbije, kao u vreme kada se sudilo policajcima za ubistvo porodice Bersiha. Predsednik Srbije je odlikovao na\u010delnika General\u0161taba u \u010dijoj je zoni odgovornosti, tokom rata na Kosovu, ubijeno vi\u0161e od 1.000 albanskih civila.<\/p>\n