![\"monitor-online\"](\"http:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2017\/02\/monitor-online.jpg\")
<\/p>\nIntervju za <\/p>\n
MONITOR: <\/strong>Nedavno je<\/em> Fond za humanitarno<\/em> pravo izvijestio Komitet<\/em> UN za ljudska prava o stanju u Srbiji. \u0160ta sadr\u017ei taj izvje\u0161taj?<\/em><\/p>\n KANDI\u0106: <\/strong>U izve\u0161taju Fond za humanitarno pravo skre\u0107e pa\u017enju na nepo\u0161tovanje prava na \u017eivot, posebno na pasivnost i opstrukcije dr\u017eavnih organa u pogledu rasvetljavanja sudbine nestalih, i na diskriminaciju porodica \u017ertava za \u010diju smrt su odgovorne srpske vojno\/policijske snage. Na\u017ealost, umesto da izve\u0161taj, koji je Vlada Srbije uputila Komitetu za ljudska prava, postane javni dokument, otvoren za diskusiju, u politi\u010dkoj klimi kakva je u Srbiji, pitanje po\u0161tovanja prava utvr\u0111enih Me\u0111unarodnim gra\u0111anskim paktom je potpuno neva\u017eno.<\/p>\n MONITOR: <\/strong>Koliko su javnosti pristupa\u010dni dokumenti relevantni za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratovima iz devedesetih?<\/em><\/p>\n KANDI\u0106: <\/strong>Iz ugla tranzicione pravde, a u kontekstu potrebe za prevazila\u017eenjem nasle\u0111a pro\u0161losti, pravo na istinu je u praksi postalo neostvarivo. Dr\u017eavni organi su potpuno blokirali javni pristup podacima, informacijama i dokumentima koji se odnose na anga\u017eovanje srpskih vojno\/policijskih snaga u ratovima devedesetih i postupke za uklanjanje tragova i prikrivanja ratnih zlo\u010dina. Slu\u017ebeni dnevnici, sastav formacija, izve\u0161taji, naredbe, dopisi vojnih i policijskih formacija se progla\u0161avaju slu\u017ebenom tajnom. Blokada pristupa dokumentima je poprimila dramati\u010dne razmere. Od Ministartsva odbrane i policije nije mogu\u0107e dobiti nijedan podatak. To ukazuje da je uskra\u0107ivanje podataka i dokumenata dobilo i novu dimenziju \u2013 vi\u0161e nisu bitne konkretne srpske \u017ertve, treba spre\u010diti proveru identiteta \u017ertava, a uporno govoriti o srpskim \u017ertvama u hiljadama. Da nije Ha\u0161kog tribunala i Fonda za humanitarno pravo imali bismo slu\u017ebeni narativ o ratovima devedesetih sa stavom da su ratovi vo\u0111eni protiv Srba, da su proterani iz Hrvatske i sa Kosova, i desetine hiljade ubijenih, ali bez podataka o identitetu i dokazima na kojima se temelje ti podaci.<\/p>\n MONITOR: <\/strong>Koliko je aktuelna vlast u Srbiji spremna za suo\u010davanje sa nedavnom pro\u0161lo\u0161\u0107u?<\/em><\/p>\n KANDI\u0106: <\/strong>Proces suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u je zaustavljen u Srbiji, ali i u drugim zemljama nekada\u0161nje SFRJ. Kada su biv\u0161i radikali, potom SNS, preuzeli vlast od demokrata, \u010dinilo se da imaju vi\u0161e snage da promene odnos prema Kosovu, odnosno da priznaju de iure i de facto stanje da Kosovo vi\u0161e nije deo Srbije, ma \u0161ta stajalo u preambuli Ustava Srbije. Predsednik Vlade Aleksandar Vu\u010di\u0107 je postao omiljeni balkanski politi\u010dar u EU, najve\u0107im delom zbog otvaranja komunikacije s politi\u010darima Kosova i sa onima koji su u srpskoj javnosti bili percipirani kao ,,zlo\u010dinci\u201d. Po\u010detak Vu\u010di\u0107evog vo\u0111enja Vlade bio je optimisti\u010dan u pore\u0111enju sa strahom koji je Boris Tadi\u0107 imao u vezi sa bilo kojom inicijativom koja je povezivala Srbiju i Kosovo. Biv\u0161i predsednik Sbije nije podr\u017eao osnivanje Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i \u017ertvama upravo zato \u0161to je smatrao da Kosovo ne mo\u017ee biti \u010dlan tela \u010diji je \u010dlan i Srbija. Za razliku od njega, Vu\u010di\u0107 je podr\u017eao regionalni pristup, smatrao je da je popis \u017ertava regionalni prioritet. Vlada Srbije je u julu 2015. godine javno podr\u017eala osnivanje REKOM-a. A onda po\u010dinju da se de\u0161avaju ozbiljne politi\u010dke promene koje zaustavljaju ja\u010danje vladavine prava, za\u0161titu \u017ertava, ka\u017enjavanje po\u010dinilaca, otkrivanje \u010dinjenica o tome \u0161ta se dogodilo, priznavanje \u017ertava… Zapo\u010dinje vreme politi\u010dkog ekstremizma, populizma, a sa druge strane su evropske institucije \u010diji predstavnici nemaju re\u0161enje nego podr\u017eavaju ,,regionalnu saradnju, stabilnost i pomirenje\u201d , a da niko nije definisao sadr\u017eaj i dela kojima se te vrednosti ili ciljevi posti\u017eu i mere.<\/p>\n MONITOR: <\/strong>Odnosi izme\u0111u Srbije i Kosova ponovo su pogor\u0161ani. \u0160ta mislite da li \u0107e biti radikalizovani?<\/em><\/p>\n KANDI\u0106: <\/strong>Poslednjih meseci iz Srbije se izlivala mr\u017enja, primitivizam, spremnost da se ratuje, la\u017e, i sve se tuma\u010dilo kao u interesu srpskog naroda. Da li je bilo pristojno poslati onakav voz na Kosovo? Ne, da nije pristojno, to je blago re\u010deno – to je ekstremisti\u010dka provokacija, i vi\u0161e od toga, to je bio poziv za oru\u017eano okupljanje u Ra\u0161koj, odakle je 1999. godine, iz kasarne sada\u0161njeg na\u010delnika Vojske Srbije, najmanje 4.000 vojnika oti\u0161lo na Kosovo, u op\u0161tine Glogovac i Srbicu. U tu istu Ra\u0161ku su tokom NATO bombardovanja prebacivana tela kosovskih Albanaca, ubijenih od ruku pripadnika brigade \u010diji je komandant bio Ljubi\u0161a Dikovi\u0107, general koga je odlikovao predsednik Srbije. Voz sa porukom ,,Kosovo je serbsko\u201d \u2013 da li je to delo kreacija samo nekog direktora Marka \u0110uri\u0107a, koji je pokazao da ne ume nijednu politi\u010dku korektnu re\u010denicu da smisli i izgovori ili je sa akcijom bio saglasan i predsednik Srbije, ministri, Vlada… Da li je zahtev za izru\u010denje Ramusha Haradinaja bio pametan potez posle odluke SAD i EU da oforme Specijalni sud za ratne zlo\u010dine koje je po\u010dinila OVK? Naravno da nije. Tim zahtevom poslata je poruka, pre svega, srpskoj javnosti, da su \u017eivoti srpskih \u017ertava posebno vredni tako da nije dovoljan samo taj Specijalni sud, te \u0107e Srbija nastaviti da procesuira Albance bez obzira na druge sudove. \u0160to se ti\u010de me\u0111unarodne javnosti i odluke francuskog suda nemam dilemu.<\/p>\n MONITOR: <\/strong>Kako to da niko u Srbiji nije odgovarao za skrivanja tijela kosovskih Albanaca u masovne grobnice?<\/em><\/p>\n KANDI\u0106: <\/strong>Na Kosovu su srpske vojno\/policijske snage tokom 72 dana bombardovanja ubile vi\u0161e od 7.000 albanskih civila. Nema su\u0111enja koja bi pratila ovako veliki broj civilnih \u017ertava. Da poja\u010dam svoj stav. Sve vlade i svi dosada\u0161nji predsednici Srbije imaju isto mi\u0161ljenje \u2013 srpskim generalima se sudilo u Hagu, sada treba da se sudi Albancima. Taj stav je pra\u0107en tuma\u010denjem – prema broju stanovnika na Kosovu, broj srpskih \u017ertava je ve\u0107i nego broj albanskih. Po tome, 2.200 Srba, 530 Roma, Crnogoraca i Bo\u0161njaka, koliko je izgubilo \u017eivot, je u odnosu na 200.000, koliko ih je bilo pre po\u010detka rata, vi\u0161e nego 10.700 albanskih \u017ertava u odnosu na 1.800.000 albanskih stanovnika pre rata. Skrivanje tela se i ne vidi kao delo u vezi sa ratnim zlo\u010dinima. Otuda srpski politi\u010dari predavanje tela, ekshumiranih iz masovnih grobnica u Srbiji, vide kao akt saose\u0107anja i humanitarne podr\u0161ke. Kada Fond za humanitarno pravo objavi da su dr\u017eavne institucije, uklju\u010duju\u0107i na\u010delnika General\u0161taba Vojske Srbije, 15 godina skrivale tela u masovnoj grobnici u Ra\u0161koj, odgovor dr\u017eave je da je vra\u0107anje tela dokaz kako je Srbija plemenita.<\/p>\n MONITOR: <\/strong>\u0160ta mislite o ideji da Srbija i Kosovo razmijene teritorije, \u0161to predla\u017ee biv\u0161i britanski ambasador u Jugoslaviji Ajvori Roberts?<\/em><\/p>\n KANDI\u0106: <\/strong>Za razmenu teritorije potrebni su dobri odnosi me\u0111u susedima. Srbija nije dobar sused. Pokazalo se da je Vlada Kosova spremna za dobre odnose sa Crnom Gorom, za razliku od opozicije.<\/p>\n MONITOR: <\/strong>Uveliko se ratna retorika koristi i kad je rije\u010d o odnosima izme\u0111u Srbije i Hrvatske. Postoji li opasnost od novog rata na ovim prostorima?<\/em><\/p>\n KANDI\u0106: <\/strong>Ne verujem da \u0107e i ovakva EU dozvoliti rat na Balkanu. Ali odnosi izme\u0111u Srbije i Hrvatske nikada nisu bili ovako ru\u017eni i primitivni \u2013 verujem da se pristojni ljudi, u obe zemlje, stide svojih politi\u010dara. Komunikacija izme\u0111u \u0161efova diplomatije, Da\u010di\u0107a i \u0160tira, pokazuje da je re\u010d o nevaspitanim partijskim aktivistima, koji se rukovode interesima svojih partija a ne dr\u017eave. Nasuprot politi\u010darima, odnosi me\u0111u profesionalnim grupama, umetnicima, piscima, trgovcima, aktivistima za za ljudska prava su neoptere\u0107eni.<\/p>\n Dokumentovano 20.000 ratnih \u017ertava<\/strong><\/p>\n MONITOR<\/strong>: Kao osniva\u010dica Fonda za humanitarno pravo zbog dvoipodecenijskog bavljenja ljudskim pravima i ratnim zlo\u010dinima \u010desto ste optu\u017eivani, ali i hvaljeni. Kakav je rezultat tih va\u0161ih aktivnosti?<\/em><\/p>\n KANDI\u0106:<\/strong> Ponosna sam na izgra\u0111enu regionalnu saradnju u oblasti tranzicione pravde. U okviru Koalicije za REKOM, tokom desetogodi\u0161njeg rada uspeli smo (FHP, FHP Kosovo i Documenta) da dokumentujemo oko 20.000 ratnih \u017ertava, da potvrdimo njihov identitet iz vi\u0161e izvora, i da dokumentujemo (Udru\u017eenja TJAR i CDTJ) oko 600 logora i drugih mesta zato\u010denja tokom rata u BiH. Jo\u0161 ra\u010dunamo da \u0107e dr\u017eave u region razumeti da ovaj popis \u017ertava treba da preuzmu od civilnog dru\u0161tva, da mu daju me\u0111udr\u017eavni pe\u010dat, i da zajedni\u010dki doprinesu priznavanju \u017ertava. Nastavi\u0107emo sa dokumentovanjem \u017ertava i logora, ali me te\u0161ko uznemirava mogu\u0107nost da vlade i predsednici u regionu ne prepoznaju zna\u010daj tog posla kao najva\u017enijeg u okviru regionalne saradnje, i da mo\u017ee da se dogodi da ne formiraju REKOM. Bi\u0107e to istorijska sramota, dokaz da posleratne politi\u010dare stvarne \u017ertve nisu zanimale, da su im bile potrebne brojke samo iz partijskih interesa, da se poka\u017eu \u201epatriotama\u201d prilikom izbora i obele\u017eavanja godi\u0161njica zlo\u010dina.<\/p>\n Jadna Srbija<\/strong><\/p>\n MONITOR: <\/strong>Pro\u0161le godine kazali ste da se treba zabrinuti \u0161to u Srbiji nema politi\u010dara koji \u0107e otkriti da je Srbija bombardovana zbog toga \u0161to su susjedi Srbije od 1991. godine ,,bili ugro\u017eeni teritorijalnim pretenzijama Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, njegovih generala, \u010detni\u010dkih partija i organizacija\u201d. Je li se u me\u0111uvremenu pojavio takav politi\u010dar?<\/strong><\/em><\/p>\n KANDI\u0106: <\/strong>U Srbiji je va\u017eno \u0161ta ka\u017eu osu\u0111eni ratni zlo\u010dinci, ratni propagandista Milovan Drecun optu\u017euje Tu\u017eila\u0161tvo za ratne zlo\u010dine da se ne bavi ratnim zlo\u010dinima nad Srbima, predsednik dr\u017eave opominje tu\u017eioca da razmisli \u0161ta to ,,kopa po Srbiji\u201d, javno obe\u0107ava da \u0107e poslati vojsku na Kosovo, na rat i neprijateljstvo sa susedima podsti\u010du najvi\u0161i predstavnici vlasti \u2013 predsednik, premijer, ministar diplomatije\u2026Kakva je to zemlja? Jadna Srbija. \u0106ute intelektualci. Samo \u0161to nije po\u010deo lov na glave aktivista za ljudska prava. Sudija Danica Marinkovi\u0107, koja je po kazivanju policajaca, tokom uvi\u0111aja, 28. februara 1998. u Liko\u0161ane, prstom pokazala da joj ranjena bra\u0107a Ahmetaj nisu potrebni, odlikovana je za posebne zasluge za narod. Nemam nade za bolje. Nema politi\u010dara koji nosi nadu. Jadna Srbija.<\/p>\n