Pi\u0161e Nora Ahmetaj
\nNOVINARI NE TREBA DA BE\u017dE OD SLO\u017dENOG PITANJA TRANZICIONE PRAVDE<\/p>\n
<\/p>\n
Na leto 2013, Centar za istra\u017eivanje, dokumentaciju i publikaciju (CRDP) organizovao je radionicu pod nazivom \u201cMediji i tranziciona pravda\u201d, u kojoj je u\u010destvovalo vi\u0161e od 15 novinara sa Kosova i gde se diskutovalo o razlozima zbog kojih se mediji ne bave tranzicionom pravdom i suo\u010davanjem s pro\u0161lo\u0161\u0107u.<\/p>\n
Suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u je proces koji se vodi posle sukoba i koji ima za cilj da ponovo izgradi dru\u0161tva rastrzana ratom i obezbedi dugotrajni mir tako \u0161to \u0107e se \u017ertve rehabilitovati, tako \u0161to \u0107e se voditi borba protiv neka\u017enjivosti i ponovo uspostaviti vladavina prava. Tranziciona pravda se odnosi na niz pravosudnih i nepravosudnih mera koje dr\u017eave sprovode da bi se iskupile zbog masovnih kr\u0161enja ljudskih prava. Oba koncepta su sli\u010dna; razlog zbog kog preferiramo da koristimo termin suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u je taj da znamo kada ono po\u010dinje \u2014 odmah nakon zavr\u0161etka sukoba \u2014 ali ne znamo gde se zavr\u0161ava. To je dugotrajan proces.<\/p>\n
Uloga medija u oblikovanju javnog mnjenja i percepcija o pravdi, pravima i demokratiji, daje im zna\u010dajni uticaj na procese koji se bave tranzicionom pravdom. Me\u0111utim, novinari \u010desto nisu pro\u0161li obuke na temu senzitivnosti koju je potrebno primeniti da bi se posredovalo u procesu dijaloga u dru\u0161tvu na ove teme, ili pak nisu svesni potencijala za aktivno promovisanje mehanizama tranzicione pravde.<\/p>\n
\u010cini se da je na konferenciji postojala percepcija da su suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u i tranziciona pravda vrlo specijalizovane teme o kojima samo posebno obu\u010deni novinari mogu da izve\u0161tavaju; tako je, ima pomalo istine u toj tvrdnji. Pored stru\u010dne pripreme, novinar bi trebalo da bude ve\u0161ti istra\u017eiva\u010d koji sa velikom posve\u0107eno\u0161\u0107u obra\u0111uje teme povezane sa suo\u010davanjem s pro\u0161lo\u0161\u0107u. Novinari bi trebalo da preispitaju i prevazilaze svoje uredni\u010dke politike.<\/p>\n
Me\u0111utim, finansijski interes vlasnika medija je taj koji odvra\u0107a novinare od toga da se bave osetljivim slu\u010dajevima ili pak slu\u010dajevima koji bi mogli da budu na \u0161tetu visokih zvani\u010dnika. Bavljenje takvim slu\u010dajevima bi moglo da na\u0161kodi finansijskoj stabilnosti datog medija tako \u0161to \u0107e uticati na odnose sa klju\u010dnim igra\u010dima u svetu biznisa i politike, ili tako \u0161to \u0107e o\u0161tetiti \u0161anse tog medija da proda prostor za reklamu javnim institucijama.<\/p>\n
Nakon oru\u017eanog sukoba na Kosovu 1999, i kao rezultat poku\u0161aja donatora da pru\u017ee podr\u0161ku istra\u017eiva\u010dkom novinarstvu, razvijena je percepcija da bi ova vrsta novinarstva trebalo da se usredsredi na pitanje korupcije ili vladavine prava umesto krivi\u010dne pravde. Dru\u0161tvena pitanja su, igrom slu\u010daja, nezanimljiva za istra\u017eivanje na ovaj na\u010din. To se samo ote\u017eava sveop\u0161tim nedostatkom li\u010dnog interesovanja novinara da se bave osetljivim i te\u0161kim slu\u010dajevima na koje se nailazi u procesima povezanim sa tranzicionom pravdom, posebno zato \u0161to ti slu\u010dajevi imaju neumoljivu te\u017einu.<\/p>\n
Kao dodatna ta\u010dka, za istra\u017eivanje pitanja tranzicione pravde i suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u treba vremena i napornog rada. U kontekstu medijskih portala, to zna\u010di da bi novinari morali da se usredsrede na jednu stvar na du\u017ei vremenski period. Takva praksa je finansijski tegobna, posebno za medije koji se, iz finansijskih razloga, oslanjaju na jednog novinara koji treba da pokrije nekoliko oblasti. U praksi, da bi se radilo sa porodicama \u017ertava, mora se ulo\u017eiti u izgradnju poverenja sa njima \u2014 \u0161to je praksa koja nekima predstavlja pravi luksuz. Na tom tragu, novinari se \u010desto suo\u010davaju sa pote\u0161ko\u0107ama u pristupanju samim \u017ertvama, ili \u010dlanovima njihovih porodica, kao i u izgradnji poverenja sa njima.<\/p>\n
Dodatna prepreka se ogleda u oklevanju novinara da istra\u017euju usled straha da \u0107e naru\u0161iti uravnote\u017eenu pokrivenost ratnih zlo\u010dina, predstaviti narativ na relaciji \u017ertva protiv po\u010dinioca u polarizovanom okru\u017eenju posleratnog Kosova. Ako bi tako ne\u0161to uradili, onda bi bili ozna\u010deni kao izdajnici i to bi predstavljalo opasnost po njihovu bezbednost. Postoji nedostatak za\u0161tite za novinare koji se bave osetljivim slu\u010dajevima. Drugo pitanje koje se treba otvoriti je spremnost lokalnih medija i novinara da se suo\u010de sa pove\u0107anim brojem slu\u010dajeva na lokalnim sudovima i da iste obrade.<\/p>\n
Specijalni tu\u017eilac Besim Keljmendi, na istoj radionici koju je organizovao CRDP 2013, naveo je probleme u tome \u0161to mediji ne uspevaju uvek da pristupe pravosu\u0111u kada \u017eele da se bave slu\u010dajevima ratnih zlo\u010dina. Novinarima je dat kratak pregled na temu pravosudnih organa na Kosovu koji se bave ratnim zlo\u010dinima, a uz pregled je dato i obja\u0161njenje glavnih prepreka na koje nailazi krivi\u010dno pravosu\u0111e u datim slu\u010dajevima. Pod preprekama se navode pote\u0161ko\u0107e u skupljanju dokaza, pote\u0161ko\u0107e u saradnji sa Republikom Srbijom zbog politi\u010dkog statusa, za\u0161titi svedoka i sveop\u0161tem pritisku na pravosu\u0111e.<\/p>\n
Tu\u017eilac Keljmendi je naglasio va\u017enost medija kada je re\u010d o uticaju istih na javno mnjenje i preispitivanje la\u017enih mitova, kao i njihov uticaj na rad pravosu\u0111a. Opisivanje slu\u010dajeva ratnih zlo\u010dina u medijima mo\u017ee da dovede do toga da neki tu\u017eioci budu etiketirani kao \u201cpatriote\u201d ili \u201cizdajnici\u201d. Ovakva pojava se poja\u010dava usled postoje\u0107e prakse u kojoj advokati odlaze u medije da bi dali publicitet svojim slu\u010dajevima, dok tu\u017eiocima to nije dozvoljeno zbog politika koje defini\u0161u njihove odnose s javno\u0161\u0107u. Javnost, na taj na\u010din, \u010duje samo jednu stranu pri\u010de.<\/p>\n
Kao dodatak tome, tu\u017eioci se suo\u010davaju sa mogu\u0107no\u0161\u0107u politi\u010dkog me\u0161anja i uplitanja, \u010dime se odaje utisak da bi nepokoravanje odre\u0111enim zahtevima moglo da ih ko\u0161ta radnog mesta.<\/p>\n
Kako zaklju\u010duje izve\u0161taj CRDP-a iz 2013, pod nazivom \u201cBorba na sve strane\u201d (Struggle on All Fronts): Sa svojom mo\u0107i da oblikuju javni diskurs i na\u010din na koji posmatramo pro\u0161lost, novinari u studijima \u0161irom Kosova bi trebalo da ohrabre ve\u0107u pokrivenost i vi\u0161e rasprava na teme koje su povezane sa na\u0161om kolektivnom pro\u0161lo\u0161\u0107u \u2014 ne samo sa ratnim zlo\u010dinima koji spadaju u okvir tranzicione pravde, ve\u0107 i pripovedanje o pravim \u017eivotima onih koji su pro\u0161li kroz rat.<\/p>\n
Kako novi specijalni sud u Hagu treba da po\u010dne da radi na slu\u010dajevima poput onih povezanih sa zlo\u010dinima koji su se desili za vreme rata na Kosovu i neposredno posle svr\u0161etka istog, kosovski novinari bi kona\u010dno trebalo da se uozbilje. To zna\u010di da se ne bi trebalo samo usredsrediti na saop\u0161tenja za medije; umesto toga, za razliku od presuda i optu\u017enica iz Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju, novinari bi trebalo da unaprede svoje profesionalne i interpretacijske ve\u0161tine u analiziranju presuda i me\u0111unarodnih normi, kao i njihovih implikacija.<\/p>\n
<\/p>\n