{"id":139252,"date":"2016-05-27T11:19:51","date_gmt":"2016-05-27T10:19:51","guid":{"rendered":"http:\/\/www.recom.link\/?p=139252"},"modified":"2016-05-27T11:23:43","modified_gmt":"2016-05-27T10:23:43","slug":"poricanje-je-odlika-zivota","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/","title":{"rendered":"Poricanje je odlika \u017eivota"},"content":{"rendered":"

\"Ger<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Intervju: Ger Duijzings<\/h3>\n

 <\/p>\n

Ger Duijzings je holandski antropolog i autor legendarne knjige Religija i politika identiteta na Kosovu <\/a>(London: Hurst i Nju Jork: \u0160tampa Univerziteta Kolumbija, 2000) koja je zapravo objavljena verzija njegove doktorske disertacije, zavr\u0161ene i odbranjene u jeku rata na Kosovu (1999). Duijzings je kasnije za oblast svog istra\u017eivanja izabrao Bosnu i jedan je od autora Izve\u0161taja o Srebrenici<\/a> koji je 2002. godine za holandsku vladu objavio Holandski institut za ratnu dokumentaciju (NIOD) kako bi rasvetlio sve okolnosti pada Srebrenice u julu 1995. godine. Napisao je i uredio nekoliko knjiga i brojne radove o biv\u0161oj Jugoslaviji u kojima je, pored ostalog, analizirao postkonfliktna dru\u0161tva stvorena njenim raspadom. Njegov esej Komemoracija Srebrenice<\/a>, u kom se bavi temom memorijalizacije, polazna je ta\u010dka ovog intervjua.<\/p>\n

 <\/p>\n

Pi\u0161e: Jelena Gruji\u0107 Zindovi\u0107<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Pro\u0161la godina, 2015, bila je godina brojnih godi\u0161njica. \u0160ta nam govori na\u010din na koji se obele\u017eavaju va\u017eni datumi u vezi sa ratovima iz devedesetih?<\/strong><\/p>\n

Nisam pratio te godi\u0161njice preterano pa\u017eljivo. Nisam \u010dak ni prisustvovao komemoraciji koja je organizovana u Poto\u010darima. Me\u0111utim, ovde, u Nema\u010dkoj, odr\u017eao sam pro\u0161log leta nekoliko govora povodom 20. godi\u0161njice srebreni\u010dkog masakra (u Minhenu, Regenzburgu i Rozenhajmu) i u njima sam izneo svoje poglede zasnovane na istra\u017eivanjima koja sam sprovodio pre dosta godina (od 1997. do 2002). U me\u0111uvremenu sam doneo svesnu odluku da se donekle distanciram od doga\u0111aja u biv\u0161oj Jugoslaviji kako bih malo razbistrio um, ali namera mi je bila da se na tu temu u nekom trenutku vratim, kada budem osetio da sam opet u stanju da se njom bavim.<\/p>\n

U tim godi\u0161njicama vidim jedan op\u0161ti problem, jer smatram da veoma lako mogu da se iskoriste kao platforme za razne vrste (neprimerenih) politi\u010dkih izjava. Da budem iskren, izbegavam da se pojavljujem na takvim doga\u0111ajima.<\/p>\n

Dok sam kao antropolog radio sa ljudima koji su pro\u0161li kroz sva ta ratna iskustva i osetili njihove krajnje drasti\u010dne posledice na sopstvenoj ko\u017ei, prema njima sam uvek ose\u0107ao empatiju zbog polo\u017eaja u kom se nalaze. Oni na takvim godi\u0161njicama \u010desto zapravo ni nemaju glas, ili, kada ga imaju, on je saniran i redigovan da bi bio prihvatljiv u datom politi\u010dkom kontekstu. Kao svoj primarni zadatak vidim opisivanje toga kako se neka zajednica ili dru\u0161tvo u kom je pre rata vladala relativno \u2013 ne bih ba\u0161 rekao utopijska \u2013 ali svakako harmoni\u010dna koegzistencija, veoma brzo raspadaju, odnosno kako lokalne zajednice, poput Srebrenice i Bratunca, bivaju uvu\u010dene u rat izazvan doga\u0111ajima i politi\u010dkim procesima koji se odvijaju na nekom drugom mestu. Prvenstveno sam zainteresovan za konfluenciju lokalnih i spoljnih faktora i doga\u0111aja koji su na kraju doveli do masakra u Srebrenici. To je uvek bio moj glavni cilj \u2013 da otkrijem \u0161ta je to \u0161to uvla\u010di ljude u takav ciklus, \u0161ta je to \u0161to menja njihovo pona\u0161anje i kako napeta predratna situacija na kraju evoluira u rat i dovodi do najstra\u0161nijih zlo\u010dina, poput onih koji su po\u010dinjeni u biv\u0161oj Jugoslaviji. Moj cilj je da tu sekvencu (lokalnih) doga\u0111aja opi\u0161em veoma detaljno.<\/p>\n

Ne bavim se nu\u017eno bilo kakvim daljim istra\u017eivanjem posleratnih tema, poput toga kako takve zajednice danas poku\u0161avaju da se pomire. To sam poku\u0161ao u jednom \u010dlanku o situaciji u Srebrenici u posleratnom periodu koji ste preveli sa engleskog i objavili na REKOM-ovom sajtu<\/a>.<\/p>\n

Meni se \u010dini da je takve zajednice te\u0161ko ponovo povezati. Mislim da je iluzorno verovati da nakon rata razli\u010dite verzije istorijskog iskustva mogu biti harmoni\u010dno uskla\u0111ene me\u0111u sobom . Zato sam u tom \u010dlanku i sugerisao da \u0107e razli\u010dite zajednice verovatno neizbe\u017eno prihvatiti razli\u010dite pri\u010de, odnosno razli\u010dite narative o svemu \u0161to se dogodilo.<\/p>\n

Pomenuli ste svoju nameru da se, posle vi\u0161egodi\u0161njeg distanciranja, vratite istra\u017eivanju predratne pro\u0161losti i vremena pre po\u010detka svega onoga o \u010demu pri\u010date. Da li imate bilo kakva o\u010dekivanja u vezi sa onim \u0161to \u0107ete tamo prona\u0107i?<\/strong><\/p>\n

Mislim da je ekonomska kriza u kombinaciji sa politi\u010dkom transformacijom klju\u010dno pitanje za razumevanje razloga za izbijanje rata. Sve to je, naravno, bilo prekriveno raznim vrstama istorijskih iskustava, mitskih narativa i referenci na Drugi svetski rat. Ja ne ka\u017eem da oni nisu va\u017eni, jer smatram da su doga\u0111aji iz Drugog svetskog rata zaista bili veoma traumati\u010dni i da se se\u0107anja na konflikte iz pro\u0161losti ne mogu zanemariti. Pre 10 ili 15 godina sam mislio da odgovor verovatno vi\u0161e le\u017ei u istorijskim iskustvima, ali vremenom sam se udaljio od ove vrste argumenta.<\/p>\n

Sva ta istorijska iskustva nazvao sam \u201emitskim\u201c zato \u0161to su poprimila mitske razmere, a ljudi su se na njih pozivali tokom \u010ditavog rata. To se, na primer, moglo videti i nakon zauzimanja Srebrenice kada je Mladi\u0107 izjavio da je to \u010din osvete za ono \u0161to su Turci (ili dahije) uradili \u201enama\u201c pre 200 godina. Mislim da su ove reference na sukobe iz pro\u0161losti relevantne u ideolo\u0161kom smislu i zato nikada ne mo\u017eete u potpunosti da ih odbacite.<\/p>\n

U kom pravcu ste krenuli u potrazi za odgovorima kada ka\u017eete da ste se od toga distancirali?<\/strong><\/p>\n

U ovom trenutku pi\u0161em novu verziju svoje lokalne istorije isto\u010dne Bosne koja je prethodno objavljena kao aneks NIOD-ovog izve\u0161taja. U ovoj knjizi hronolo\u0161kim redosledom opisujem razne va\u017ene istorijske epizode u lokalnoj istoriji Srebrenice i Bratunca, ali to radim kao antropolog, fokusiraju\u0107i se na konkretne periode na koje su se ljudi pozivali u svojim tuma\u010denjima ili poku\u0161ajima da opravdaju neke konkretne stvari koje su radili, poput Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata i Prvog srpskog ustanka.<\/p>\n

U toj novoj knjizi koju planiram da napi\u0161em verovatno \u0107u smanjiti broj istorijskih referenci i analiza istorijskih nasle\u0111a i dati ve\u0107u va\u017enost \u00a0postsocijalisti\u010dkim ekonomskim i politi\u010dkim transformacijama, na primer procesu privatizacije. Po meni i dalje nije odgovoreno na pitanja za\u0161to se ovaj masakr desio i kako je uop\u0161te mogao da se desi, kao ni na pitanja o lokalnim uslovima i okolnostima koje su ga omogu\u0107ile.<\/p>\n

Da li biste mogli da podelite sa nama neka od svojih iskustava iz vremena kada ste radili na NIOD-ovom izve\u0161taju?<\/strong><\/p>\n

Tokom svih ovih godina, \u010dak i nakon \u0161to smo zavr\u0161ili izve\u0161taj 2002. godine<\/a>, MKTJ se skoro uop\u0161te nije bavio slu\u010dajevima iz Srebrenice, izuzev predmeta Krsti\u0107. Sav taj materijal sa su\u0111enja pred Tribunalom koji imamo danas (izjave svedoka, po\u010dinilaca i \u017ertava) sada je u\u0161ao u javnu sferu, pa imamo veoma detaljne informacije o stvarima koje su se tamo odigrale, odnosno veoma precizne podatke, na primer, o mestima egzekucije i pojedincima i jedinicama ume\u0161anim u po\u010dinjena ubistva. U tom smislu, danas znamo mnogo vi\u0161e. Ali, to ne prodire u svesti ljudi, osim kada je re\u010d o \u017ertvama. Mada, mislim da ta su\u0111enja nisu bila preterano zadovoljavaju\u0107a iskustva \u010dak ni za \u017ertve, s obzirom na to da su na njima bile ispitivane o veoma specifi\u010dnim detaljima i konkretnim epizodama. One skoro nikada ne mogu da ispri\u010daju celu pri\u010du, bar ne onako kako bi same \u017eelele, a u tim sudskim procesima su kori\u0161\u0107ene samo da bi obezbedile dokaze potrebne za izricanje presude.<\/p>\n

Zato mislim da \u0107ete, kada pro\u010ditate transkripte tih su\u0111enja, shvatiti da svi ti \u010dinjeni\u010dni podaci koji se tek utvr\u0111uju jo\u0161 uvek nisu doveli do boljeg razumevanja motivacija, odnosno toga ko je donosio odluke i za\u0161to. Za\u0161to su svi oni u\u010destvovali u tom masakru, u toj egzekuciji? Mi zapravo nemamo jasnu predstavu o tome \u0161ta se dogodilo na srpskoj strani.<\/p>\n

Da li mislite da je mogu\u0107e razumeti za\u0161to se sve to dogodilo?<\/strong><\/p>\n

Mislim da je i mogu\u0107e i po\u017eeljno do\u0107i do odre\u0111enog razumevanja takvih istorijskih doga\u0111aja. Valjda je morao da postoji neko ko je doneo odluku da svi oni budu pobijeni, i to verovatno kao najlak\u0161e i najjednostavnije re\u0161enje za percipirani \u201eproblem\u201c. Ako prihvatite tezu o banalnosti zla koju je formulisala Hannah Arendt, vide\u0107ete da ljudi \u010dine najve\u0107a zla kada ona za njih predstavljaju najlak\u0161i i najekspeditivniji na\u010din da ne\u0161to postignu. To nema nikakve veze sa istorijskim iskustvima iz Drugog svetskog rata ili ne\u010deg drugog, ali je tesno povezano sa kompletnim gubitkom moralnog integriteta. To je ono na \u0161ta bih \u017eeleo da skrenem pa\u017enju u knjizi koju planiram da napi\u0161em u naredne dve ili tri godine. Problem je to \u0161to i dalje ima veoma malo materijala o svemu \u0161to su po\u010dinioci govorili, o tome za\u0161to su donosili takve odluke itd. Imamo samo par\u010di\u0107e iz Tribunalovih transkripata. Bi\u0107e to te\u017eak posao, ali to je ono \u0161to \u017eelim da uradim.<\/p>\n

Mo\u017eda je rat u samom korenu ne\u0161to neshvatljivo?<\/strong><\/p>\n

Sla\u017eem se sa tim. Znate, ja nemam pretenziju da \u0107u biti u stanju sve to da objasnim, ali, kao akademik, ipak mislim da \u0107u ne\u0161to mo\u0107i da rasvetlim. Na primer, razlozi za izbijanje rata moraju se tra\u017eiti u toj politi\u010dkoj, ekonomskoj transformaciji. Posmatran na taj na\u010din, rat poseduje moment sile sam po sebi. Stvari izmaknu kontroli i onda dobijete ciklus nasilja i neke vidove masovne psihoze ili kako ve\u0107 to \u017eelite da nazovete. Poku\u0161avam da prona\u0111em inspiraciju u psihoanalizi, u radu psihoterapeuta poput Melanie Klein. Ona je \u010duvena po tome \u0161to je razvila neke specifi\u010dne koncepte koji mogu biti iskori\u0161\u0107eni i u ovom kontekstu, poput \u201eprojektivne identifikacije\u201c i \u201ezavisti\u201c. Me\u0111utim, problem sa psihoanaliti\u010darima je to \u0161to oni obi\u010dno govore o pojedincima u mirovnim okolnostima, a ne o ratu. Ipak, oni opisuju procese projekcije, identifikacije i zavisti koje smatram bitnim za razumevanje onoga \u0161to se doga\u0111a u nasilnim kontekstima. Mislim da su to plauzibilni elementi za obja\u0161njenje takvih konteksta, ali se oni u literaturi o biv\u0161oj Jugoslaviji ne sre\u0107u \u010desto. Ja poku\u0161avam da sklopim slagalicu, pre svega na lokalnom nivou, koriste\u0107i se raznim idejama i disciplinama.<\/p>\n

Htela bih sada ponovo da se vratim na temu memorijalizacije. Vi ste kriti\u010dni prema na\u010dinu na koji se te komemoracije organizuju, ali \u0161ta je Va\u0161a sugestija? Kako zlo\u010dini onda treba da budu obele\u017eavani, po\u0161to se \u010dini da za tim postoji jasna potreba?<\/strong><\/p>\n

Iz o\u010diglednih razloga ja zaista jesam skepti\u010dan prema tim godi\u0161njicama i komemoracijama i nisam prvi koji je to rekao. To, me\u0111utim, ne zna\u010di da \u017eelim da potcenim izuzetno va\u017enu ulogu koju one mogu da imaju za \u017ertve. Ali duboko sam ube\u0111en da je komemoracija ne\u0161to \u0161to treba da se odigra u glavama ljudi. Mo\u017eda je najbolji vid komemoracije zapravo ti\u0161ina, jer pru\u017ea odre\u0111eni spokoj. Takvu atmosferu je mo\u017eda i mogu\u0107e izgraditi. U tom pogledu sam inspirisan radom Joane Rajkovske (Joanna Rajkowska), savremene poljske umetnice koja svoja umetni\u010dka dela izla\u017ee na javnim mestima koja nisu u o\u010diglednoj vezi ili direktnoj korelaciji sa istorijskim doga\u0111ajima koji su se tu odigrali. Ona svoje objekte \u010desto postavlja na mesta i lokacije koje nose te\u0161ko breme traumati\u010dne poljske istorije. Ovde bih mogao da pomenem palmino drvo koje je postavila na jednoj od najprometnijih<\/a> raskrsnica u Var\u0161avi, na granici nekada\u0161njeg jevrejskog geta. Taj objekat na prvi pogled deluje kao da uop\u0161te ne pripada tamo. Var\u0161ava je grad koji je trpeo velika razaranja i njegovi stanovnici su pro\u0161li kroz puno traumati\u010dnih iskustava. Ona nije postavila tu palmu da bi pokrenula bilo kakvu raspravu ili debatu\u2026 Samo je napravila referentnu ta\u010dku oko koje ljudi mogu da se okupljaju, gde mogu sami za sebe da razmi\u0161ljaju o tome \u0161ta taj objekat predstavlja. Na neki na\u010din je oko tog objekta stvorila sferu iz koje izvire kontemplacija.<\/p>\n

Zna\u010di da bi umetnost mogla da ponudi neke odgovore na pitanja memorijalizacije?<\/strong><\/p>\n

Ne ka\u017eem da je umetnost odgovor, ve\u0107 samo da bi mogla da predstavlja jedan od najboljih na\u010dina za povezivanje ljudi i koegzistenciju njihovih razli\u010ditih verzija o tome \u0161to se dogodilo u isto\u010dnoj Bosni. Knjiga koju sam napisao i objavio 2002. godine bila je neuspe\u0161an poku\u0161aj da se njihove razli\u010dite perspektive spoje i stvori narativ koji bi bio pravedan prema svim tim razli\u010ditim istorijskim iskustvima i verzijama istorije.<\/p>\n

Moja naknadna iskustva su pokazala da to nije ne\u0161to \u0161to je lako prihvatljivo, jer mislim da su zajednice same po sebi radikalno podeljene. Postao sam veoma skepti\u010dan prema poku\u0161ajima da se stvori sholasti\u010dki narativ koji bi bio pravedan prema svim razli\u010ditim stranama u ovoj pri\u010di. Mada, i dalje mislim da je to ono \u0161to bi trebalo da uradimo.<\/p>\n

Zato mislim da bi umetnost mogla da bude jedan alternativni put, a mo\u017eda i mnogo sna\u017eniji na\u010din da se do\u0111e do takve kontemplacije. Ve\u0107 sam rekao da je rad Joane Rajkovske \u00a0za mene inspirativan primer. Dopada mi se ideja da sa njom razvijem i sprovedem jednu javnu umetni\u010dku intervenciju u Srebrenici kao alternativu svojoj knjizi.<\/p>\n

U celom regionu nije podignut nijedan spomenik koji komemori\u0161e \u017ertve ili doga\u0111aje iz devedesetih, a da je posve\u0107en svim stranama, niti je bilo komemoracija koje odaju po\u0161tu \u017ertvama iz razli\u010ditih etni\u010dkih grupa. \u010cak i nakon smrti \u017ertve ostaju podeljene, jer su i se\u0107anja na njih u na\u0161im dru\u0161tvima podeljena. Kako vidite pomirenje me\u0111u zajednicama u takvoj atmosferi?<\/strong><\/p>\n

Pre svega, dogovor o traumati\u010dnim istorijskim iskustvima i doga\u0111ajima verovatno nije mogu\u0107. Me\u0111utim, uprkos svim razlikama, mislim da je ipak mogu\u0107e do\u0107i do odre\u0111enog vida pomirenja putem, recimo, iskazivanja po\u0161tovanja prema razli\u010ditim pogledima koje ljudi mogu imati. Kako se to posti\u017ee? Na to pitanje je te\u0161ko odgovoriti, ali bih iskoristio rad Joane Rajkovske \u00a0kao primer ne\u010dega \u0161to je mogu\u0107e i kada postoje\u0107e razlike nisu izbrisane, ali se ljudi povezuju fizi\u010dkim okupljanjem oko nekog zajedni\u010dkog umetni\u010dkog objekta i po\u010dinju da razmi\u0161ljaju oko te zajedni\u010dke referentne ta\u010dke. Oni, recimo, oko takvog objekta mogu samo da sede, \u010dime ga zapravo koriste na razli\u010dite na\u010dine i unose u njega sopstvena shvatanja, zna\u010denja i tuma\u010denja. To, opet, ne zna\u010di da svako treba da razmi\u0161lja na isti na\u010din.<\/p>\n

Mnogo vi\u0161e podr\u017eavam one forme komemoracije u kojima postoji i otvoren prostor za kontemplaciju, nad kojim politi\u010dki i verski lideri nemaju monopol. Mo\u017eda je to deo onoga \u0161to REKOM<\/a> poku\u0161ava \u2013 stvaranje zajedni\u010dke platforme koja bi okupljala obi\u010dne gra\u0111ane, a to bi predstavljalo postignu\u0107e samo po sebi. Dakle, stvaranje situacije u kojoj ljudi mogu da budu zajedno u fizi\u010dkom smislu. Oni ne moraju nu\u017eno da govore ili razgovaraju kroz svoja traumati\u010dna iskustva da bi se pomirili i prona\u0161li odre\u0111eni stepen mira jedni sa drugima.<\/p>\n

Mislim da je pronala\u017eenje te vrste mira i razvoj prijateljskih odnosa tako\u0111e pitanje li\u010dnog izbora. Uprkos svemu \u0161to se dogodilo, vi ipak mo\u017eete da odlu\u010dite da ne dozvolite istoriji da vam bude prepreka ili da ne ponesete teret svojih traumati\u010dnih iskustava sa sobom u budu\u0107nost. Time pravite jedan pozitivan izbor i opredeljujete se za mirne odnose sa onima koju su tokom rata mo\u017eda bili na neprijateljskoj strani.<\/p>\n

Da li je pomirenje mogu\u0107e bez nekog osnovnog zajedni\u010dkog jezika?<\/strong><\/p>\n

Mislim da je nekakav zajedni\u010dki jezik potreban, ali ne mislim da je mogu\u0107e potpuno harmonizovati individualna iskustva i u celosti izgraditi zajedni\u010dke pri\u010de. Jedan od uzroka takvog pluralizma su i veoma li\u010dna iskustva nasilja ili viktimizacije kroz koje mnogi pojedinci prolaze, a takva iskustva zauvek ostaju veoma li\u010dna i subjektivna. Iskustvo nasilja je jedno od najsubjektivnijih, ono je otelovljeno i ne mo\u017ee biti negirano. Iskusiti nasilje na sopstvenoj ko\u017ei kroz torturu ili na bili koji drugi na\u010din je ekstremno uznemiruju\u0107e iskustvo koje ima tendenciju da okupira \u010ditav va\u0161 unutra\u0161nji svet. To takva iskustva \u010dini veoma li\u010dnim i subjektivnim i to se ne mo\u017ee negirati. Vodio sam puno intervjua i uvek se sti\u010de upravo taj utisak \u2013 da ljudi imaju veoma razli\u010dite pri\u010de i veoma razli\u010dite stvari da ka\u017eu o svemu \u0161to im se dogodilo, ali sve te individualne pri\u010de \u0107e se izgubiti ukoliko stvorite samo jednu, saniranu i harmonizovanu, jer su na tom nivou svi li\u010dni detalji potisnuti. Time se sva li\u010dna i subjektivna iskustva marginalizuju.<\/p>\n

Sa umetnikom Rastkom Novakovi\u0107em napravili ste eksperimentalni film <\/strong>Lebensraum | \u017divotni Prostor<\/em><\/strong><\/a> (2009). U pitanju je, kako ste ga sami opisali, kriti\u010dki dokumentarni film o tome kako predstavljamo rat. Da li je takva vrsta anga\u017eovanja mo\u017eda na\u010din da se odupremo poricanju pro\u0161losti koje u velikoj meri karakteri\u0161e sva postkonfliktna dru\u0161tva? Mo\u017eda biste prvo mogli da se osvrnete na to za\u0161to je poricanje u ovom regionu jo\u0161 uvek tako sna\u017ena i zastupljena pojava, \u010dak i posle toliko godina od okon\u010danja rata?<\/strong><\/p>\n

Nemogu\u0107e mi je da odgovorim na to pitanje. Ne znam, vi \u017eivite tu, verovatno ste u stanju da odgovorite na to pitanje mnogo bolje od mene. Ali, da, mislim da to jeste jedan od najupe\u010datljivijih aspekata \u010ditavog problema. Ja se uvek protivim bilo kakvom vidu poricanja. Ono ponekad mo\u017ee i da me razbesni, ali je zapravo odlika \u017eivota. \u010cini se da ve\u0107ina ljudi pori\u010de ono \u0161to se dogodilo ili bar sopstvenu ume\u0161anost ili odobravanje nekih stvari koje su ura\u0111ene u njihovo ime\u2026 Ne mogu da vam ka\u017eem za\u0161to to rade i koji su njihovi razlozi. Moj utisak je da mnogi biraju liniju manjeg otpora, odnosno ono \u0161to deluje kao lak i pogodan na\u010din da se izbore sa svojom pro\u0161lo\u0161\u0107u. Mo\u017eda je u pitanju neki vid bekstva od stvarnosti?<\/p>\n

Da li ste o\u010dekivali da \u0107e do\u0107i do takvog poricanja u vreme kada ste se bavili Srebrenicom?<\/strong><\/p>\n

Od po\u010detka istra\u017eivanja u isto\u010dnoj Bosni bilo mi je jasno da je srebreni\u010dki masakr tamo tabu tema. Mi smo znali \u0161ta se tamo dogodilo, iako ne sve detalje, ali niko od lokalnih Srba nije hteo sa mnom pri\u010dati o tome. Ja sam te intervjue radio od 1997. do 2001. godine i, uprkos toj \u0107utnji, neki od lokalnih Srba koji su tada \u017eiveli u Srebrenici ili Bratuncu zapravo su se pokazali kao veoma dobri sagovornici. Razgovori sa njima su mi bili va\u017ean izvor informacija. Na primer, od biv\u0161ih komunisti\u010dkih funkcionera koji su bili na vlasti do izbora 1990. godine \u010duo sam neke veoma interesantne i bogate pri\u010de. Ti ljudi su gledali kako se sav njihov \u017eivotni rad uni\u0161tava. Oni su od 1970. godine naovamo uspeli ne\u0161to da naprave u Srebrenici, ali onda su do\u0161li nacionalisti i sve to uni\u0161tili. \u010cesto su imali veoma sofistikovane poglede na sve \u0161to se dogodilo. Nisu poricali ono \u0161to se desilo jula 1995. godine, mada nisu mogli ni\u0161ta o tome da ka\u017eu, izme\u0111u ostalog i zato \u0161to nisu u\u010destvovali u tim doga\u0111ajima. Za mnoge druge ljude sa kojima sam razgovarao, koji su tamo bili tokom rata, to uop\u0161te i nije bila tema, ali iz nekih drugih razloga. Jednostavno, bilo je nemogu\u0107e razgovarati o doga\u0111ajima iz jula 1995. godine. Ono o \u010demu je moglo da pri\u010da, o \u010demu sam mogao sa njima da razgovaram, jeste na\u010din na koji su oni bili viktimizirani. Siguran sam da ste upoznati sa istorijskim narativima, pri\u010dama i svim onim stvarima koje se mogu \u010duti od bosanskih Srba. Slu\u0161ao bih pri\u010de o tome kako su njihovi ro\u0111aci bili ubijeni ili \u0161ta ve\u0107, ali nisam mogao da pri\u010dam sa njima ni o \u010demu u vezi sa doga\u0111ajima iz jula 1995. godine, nezavisno od toga da li su li\u010dno u\u010destvovali u njima ili nisu. Mislim da su nastavili da ih tretiraju kao veoma neprijatnu istinu o kojoj ne mo\u017ee da se pri\u010da otvoreno.<\/p>\n

Bilo bi interesantno videti kako bi va\u0161i sagovornici danas odgovorili na ova pitanja. Imam utisak da poricanje danas vi\u0161e nije u vezi sa tim da li se masakr zaista dogodio ve\u0107 \u201esamo\u201c oko toga da li je re\u010d o genocidu. Poricanje je postalo sofistikovanije.<\/strong><\/p>\n

Da, upravo tako. I Erik Gordy je to opisao u svojoj knjizi<\/a>. Ali, naravno, sve to zavisi i od toga da li \u017eivite u Beogradu ili u Bratuncu. \u017deleo bih da znam i u kojoj meri je mogu\u0107e otvoreno govoriti, na primer, o masakru u Bratuncu, jer pretpostavljam da je to jo\u0161 uvek manje-vi\u0161e tabu tema.<\/p>\n

Iz nedavno objavljene knjige Mathiasa Finka o <\/a>genocidu u Srebrenici (2015) sti\u010de se jasna predstava o tome da je u pitanju bila veoma tajna operacija, pritom mislim na taj masakr, \u010dak u ve\u0107oj meri nego operacija preme\u0161tanja tela u sekundarne masovne grobnice. Svim u\u010desnicima je bilo jasno da takva operacija nije smela da se desi. Bilo im je jasno da rade ne\u0161to \u0161to je u potpunoj suprotnosti sa pravilima ratovanja, ali su to ipak uradili, zar ne? Zato je ta operacija bila tajna. Komandanti su se trudili da ne ostave bilo kakve pisane dokaze ili naredbe, jer su znali da bi ih to inkriminisalo.<\/p>\n

To je za njih sada jedna veoma ru\u017ena i sramotna stvar, ta svest da su u\u010destvovali u masovnom ubistvu. Ne znam\u2026 poricanje je mo\u017eda najlak\u0161i izlaz iz svega toga\u2026 tipa \u2019Nisam ja to uradio, nisam bio ume\u0161an, to je naredio neko drugi\u2019 ili \u2019Ubili bi me da nisam\u2019\u2026 Zar ne? Po\u010dinioci se koriste svakakvim racionalizacijama da bi izbegli ose\u0107aj odgovornosti.<\/p>\n

Da li Regionalna komisija za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o po\u010dinjenim zlo\u010dinima, koja bi istovremeno dala glas i \u017ertvama, mo\u017ee da predstavlja izlaz iz takve posleratne situacije u na\u0161em regionu?<\/strong><\/p>\n

Mislim da je REKOM veoma dobrodo\u0161la inicijativa. Neki njeni elementi se mogu kritikovati, ali ona je bez sumnje jedan od temelja budu\u0107nosti koja \u0107e, bar se nadam, biti malo pozitivnija. Li\u010dno ne ose\u0107am jaku potrebu da se uklju\u010dim u takve inicijative, jer sam odlu\u010dio da ne tro\u0161im svoju energiju na pitanje posleratnog pomirenja. Umesto toga, kao antropolog, poku\u0161avam da se ograni\u010dim na razumevanje toga kako lokalne zajednice bivaju uvu\u010dene u nasilje, kako pojedinci klize u rat, kako se \u010ditav taj proces odigrava. Znate, moje vreme je ograni\u010deno.<\/p>\n

Pored toga, mislim i da umetni\u010dke inicijative zaslu\u017euju podr\u0161ku. Za platformu kao \u0161to je REKOM bilo bi dobro da razmotri i neke umetni\u010dke strategije i pravce, da se ne oslanja isklju\u010divo na procedure koje omogu\u0107avaju traumati\u010dnim iskustvima da budu preto\u010dena u narative. Iskazivanje tih iskustava umetni\u010dkim formama mo\u017eda zaista mo\u017ee da doprinese pomirenju i pomogne ljudima da se pomire sa onim \u0161to se dogodilo u njihovoj pro\u0161losti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Interview Ger Duijzings","protected":false},"author":8,"featured_media":139253,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[591],"tags":[],"class_list":["post-139252","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-specijalno-za-rekom"],"acf":[],"yoast_head":"\nPoricanje je odlika \u017eivota - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Poricanje je odlika \u017eivota - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Interview Ger Duijzings\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2016-05-27T10:19:51+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2016-05-27T10:23:43+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/Ger-Duijzings.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1024\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"625\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Recom Editor\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Recom Editor\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"19 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/\",\"name\":\"Poricanje je odlika \u017eivota - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/Ger-Duijzings.jpg\",\"datePublished\":\"2016-05-27T10:19:51+00:00\",\"dateModified\":\"2016-05-27T10:23:43+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bhsc\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/Ger-Duijzings.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/Ger-Duijzings.jpg\",\"width\":1024,\"height\":625},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Poricanje je odlika \u017eivota\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\",\"name\":\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"bhsc\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3\",\"name\":\"Recom Editor\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Recom Editor\"},\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/jelanag\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Poricanje je odlika \u017eivota - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Poricanje je odlika \u017eivota - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","og_description":"Interview Ger Duijzings","og_url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/","og_site_name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/","article_published_time":"2016-05-27T10:19:51+00:00","article_modified_time":"2016-05-27T10:23:43+00:00","og_image":[{"width":1024,"height":625,"url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/Ger-Duijzings.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Recom Editor","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@REKOM_KOMRA","twitter_site":"@REKOM_KOMRA","twitter_misc":{"Written by":"Recom Editor","Est. reading time":"19 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/","url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/","name":"Poricanje je odlika \u017eivota - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/Ger-Duijzings.jpg","datePublished":"2016-05-27T10:19:51+00:00","dateModified":"2016-05-27T10:23:43+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bhsc","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#primaryimage","url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/Ger-Duijzings.jpg","contentUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/Ger-Duijzings.jpg","width":1024,"height":625},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/poricanje-je-odlika-zivota\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.recom.link\/en\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Poricanje je odlika \u017eivota"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website","url":"https:\/\/www.recom.link\/en\/","name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"bhsc"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3","name":"Recom Editor","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g","caption":"Recom Editor"},"url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/jelanag\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/139252"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=139252"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/139252\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":139265,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/139252\/revisions\/139265"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media\/139253"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=139252"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=139252"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=139252"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}