{"id":138112,"date":"2016-03-22T12:17:00","date_gmt":"2016-03-22T11:17:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.recom.link\/138085-2-2\/"},"modified":"2016-08-24T10:53:54","modified_gmt":"2016-08-24T09:53:54","slug":"138085-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/138085-2\/","title":{"rendered":"Debata u Podgorici: Kako politi\u010dari vide proces pomirenja u regionu? [video, izve\u0161taj i transkript]"},"content":{"rendered":"
\n
Centar za gra\u0111ansko obrazovanje (CGO) <\/strong>i Koalicija za REKOM<\/strong>, organizovali su 17. marta 2015.<\/strong> u PR Centru, drugu po redu debatu o pomirenju, na temu \u201cKako politi\u010dari vide proces pomirenja u regionu?\u201d<\/strong><\/em><\/div>\n

Daliborka Uljarevi\u0107<\/strong>, izvr\u0161na direktorka CGO-a, na otvaranju debate je istakla: \u201cVeoma je va\u017eno insistirati na ve\u0107oj odgovornosti politi\u010dara kada je suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u u pitanju. Upravo politi\u010dka kalkulacija ljudskim tragedijama dodatno je viktimizirala mnoge \u017ertve, ali i stvorila nove. Nije dovoljno deklarativno, i u \u201cprigodnim\u201d prilikama, progovoriti po neku politi\u010dku krilaticu. I na pro\u0161loj debati smo ukazali da u mnogim zemljama regiona politi\u010dke strukture, oblikovane u ratnim godinama a \u017eivu\u0107e i danas, ostaju klju\u010dni ko\u010dni\u010dari uspostavljanja odgovornosti za zlo\u010dine i procesuiranja zlo\u010dinaca\u201d. Ona je dodala da \u201cpoliti\u010dari moraju iza\u0107i iz okvira dnevno-politi\u010dke taktike i dijalektike, oni moraju biti sposobni da kreiraju dru\u0161tveni kontekst koji \u0107e tra\u017eiti pravdu za \u017ertve, istinu o zlo\u010dinima, kao i pravi\u010dnu kaznu za po\u010dinioce i nalogodavce. To je preduslov da dru\u0161tva na Balkanu sebe grade u skladu sa gra\u0111anskim vrijednostima, pravima i slobodama svakog pojedinca\u201d.<\/p>\n

\"IMG_3655\"<\/a><\/p>\n

Posebno je problematizirala pitanje zaborava: \u201eMo\u017eda bi politi\u010darima zaborav bio najprihvatljiviji. Ali, ko i povr\u0161no zna istoriju ovih prostora, a u njoj se vjekovima forsiraju i na pijadestal stavljaju sukobi, a ne pozitivni primjeri su\u017eivota, zna da je poku\u0161aj zaborava prvi korak ka nekoj sljede\u0107oj tragediji. Naime, politika flertuje sa ksenofobijom, doprinose\u0107i odr\u017eavanju zamagljenog pogleda\u201d. Ona je ukazala i na ograni\u010denja pravosu\u0111a \u201cIstina o zlo\u010dinima mo\u017ee se pojaviti samo pred istinski nezavisnim pravosudnim organima. A imaju li na\u0161a postkonfliktna dru\u0161tva nezavisna pravosu\u0111a sposobna da u punom kapacitetu optu\u017euju i sude za ratne zlo\u010dine? Da li i u kojoj mjeri politi\u010dka elita dozvoljava takav rad pravosu\u0111a, i da li samo pravosu\u0111e ima profesionalizma i integriteta da svoj posao radi uz dosljednu primjenu zakona, nezavisno od toga da li \u0107e to biti po volji politi\u010dkim centrima mo\u0107i?\u201c.<\/em> Uljarevi\u0107 je naglasila da \u201cpoliti\u010dari ne vide svoj interes u adekvatnom bavljenju pitanjima suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u jer to nije procijenjeno kao tema na kojoj se sti\u010du popularni poeni u javnosti\u201d, ukazuju\u0107i na zna\u010daj aktivnosti civilnog dru\u0161tva, a posebno Inicijative za REKOM.<\/p>\n

Prof. dr \u017darko Puhovski<\/strong>, javni zagovara\u010d Inicijative za REKOM, ukazao je na razli\u010dite pristupe \u201cporatnog normaliziranja \u017eivota sa polaganjem ra\u010duna o onome \u0161to je u ratu bilo\u201d navode\u0107i da je Italija jedina dr\u017eava u Evropi u kojoj nijedan gra\u0111anin nije nikada ka\u017enjen zbog ratnih zlo\u010dina. \u201e\u010cak je u \u0160vajcarskoj i \u0160vedskoj bilo ljudi koji su ka\u017enjeni zbog ratnih zlo\u010dina, a u Italiji ne. Italija je ka\u017enjavala samo njema\u010dke vojnike. To je bio konsenzus na kome je poslijeratno italijansko dru\u0161tvo relativno dobro uspjevalo\u201c, rekao je Puhovski.<\/p>\n

Nasuprot tome, kako je dodao, zapadna Njema\u010dka je provela najradikalnije suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, \u201ezahvaljuju\u0107i \u0161esdesetosma\u0161koj generaciji i tome \u0161to je stvorena atmosfera u kojoj je to postala neka vrsta pristojnosti\u201c. <\/em><\/p>\n

\u201eIzme\u0111u toga funkcioni\u0161e nastojanje da se ustanovi Evrospka unija (EU). U osnovi EU po\u010diva na poku\u0161aju da se zaboravi pro\u0161lost, i od EU ne treba o\u010dekivati ozbiljnu pomo\u0107 u tome. To nije dio njenog dnevnog reda\u201c, naveo je Puhovski.<\/p>\n

On je podsjetio da su ratni zlo\u010dini ostavili takve rane koje se ne mogu lako zalije\u010diti. \u201cU regionu imamo paradoksalnu situaciju da se od dvije vode\u0107e dr\u017eave u jednoj na \u010delu nalaze oni koji bi se sebe dana\u0161njih prije dvadeset godina odrekli, a u drugoj imamo na vlasti one koji nijesu bili uklju\u010deni u de\u0161avanja devedesetih, ali poku\u0161avaju da obnove takvu atmosferu\u201c, pojasnio je Puhovski. On ocijenjuje da politi\u010dari posmatraju proces pomirenja, ali da u njemu ne sudjeluju. Naglasio je da je u osnovi ratnih zlo\u010dina i svih procesa na ovim prostorima \u201eetnoetika \u2013 stajali\u0161te koje posmatra da pripadanjem jednoj sredini jam\u010dimo odre\u0111ene osobine\u201c.<\/p>\n

Puhovski je ukazao i na termin \u201cmoralni idiotizam\u201d koji se odnosi na stanje svijesti u kojem pojedinci ne \u010duju moralne poruke, odnosno kritike. \u201eProces pomirenja podsje\u0107a na otvaranje Pandorine kutije jer do skoro ljudi nijesu ni imali u svijesti da se zapravo rat odigrao na ovim prostorima\u201c, dodao je on. Govore\u0107i o putevima ostvarenja pomirenja u regonu on je ocijenio \u201cTo se mo\u017ee na dva na\u010dina rije\u0161iti, jedan je onaj na kojem se insistira ve\u0107 dugo, to je pritisak iz vana, iz civilnog dru\u0161tva ali to ima svoje granice. A drugi je ono \u0161to bi trebalo tek po\u010dinjati, onaj iznutra, iz politi\u010dke klase. Zato se toliko o\u010dekuje od ljudi koji imaju politi\u010dke funkcije, da iznutra ne\u0161to u\u010dine po tom pitanju.\u201d<\/p>\n

On je, tako\u0111e, upozorio da pored pravosudnih ishoda za radne zlo\u010dine treba voditi ra\u010duna i o onima koji uti\u010du na promjenu svijesti. \u00abZa mene je danas klju\u010dna rije\u010d \u00absramo\u0107enje\u00bb. Mene kao gra\u0111anina zanima da se sramote oni koji su bili u komandnom lancu, kao i da se sramote politike koje su to omogu\u0107avale\u00bb.<\/p>\n

Rifat Rastoder,<\/strong> predsjednik Odbora za politi\u010dki sistem, pravosu\u0111e i upravu Skup\u0161tine Crne Gore i potpredsjednik SDP-a, navode\u0107i je da je uloga Crne Gore u ovim de\u0161avanjima bila specifi\u010dna, jer je imala vi\u0161e uloga po\u010dev od toga da je \u00abbila jedna od prvih meta i \u017ertava\u00bb, ali i na to da \u00abu Crnoj Gori nije bilo me\u0111unacionalnih sukoba, izuzimaju\u0107i jedan period politi\u010dkog i civilizacijskog posrtanja kada je deportovan jedan broj izbjeglica iz BiH\u00bb, kao i da je \u00abprva optu\u017enica za ratni zlo\u010din protiv civilnog stanovni\u0161tva podignuta u Crnoj Gori\u00bb. On je naglasio da su se crnogorski politi\u010dari me\u0111u prvima u regionu poklonili \u017ertvama genocida u Srebrenici.<\/p>\n

\u201eS druge strane \u2013 i u Crnoj Gori je, kao i u ime Crne Gore na drugim podru\u010djima biv\u0161e nam zajedni\u010dke domovine, po\u010dinjen i jedan broj zlo\u010dina, koji ne samo da nisu do kraja apsolvirani, nego za to, jednostavno, uprkos svom insistiranju, nije bilo dovoljno ni politi\u010dke ni institucionalne volje\u201c, naglasio je Rastoder uz osvrt na 9 slu\u010dajeva ratnih zlo\u010dima koji su formalno pravno tretirani i opominju\u0107i na brojne koji nijesu adekvatno obra\u0111eni ni na tom formalnom nivou. \u201eZlo su, koliko ja znam, zapo\u010dele i \u010dinile onda\u0161nje politi\u010dke oligarhije i njihove, po prirodi stvari, instrumentalizovane vojske i paravojske \u2013 oru\u017eane i propagandne. I opet \u2013 iste te politi\u010dke oligarhije su se prve me\u0111usobno i pomirile. Ni tada ni sada gra\u0111ane i narode, niko i ni\u0161ta nije pitao\u201c, podvukao je Rastoder. On je, tako\u0111e, podsjetio da godinama zagovara formiranje Dokumentaciono \u2013istra\u017eiva\u010dkog centra za prikupljanje relevantne dokumentacije o ovim de\u0161avanjima, kao i istra\u017eivanje uzroka i na\u010dina masovnih stradanja ljudi tom prilikom, bez obzira na etni\u010dku, vjersku, politi\u010dku ili bilo koju drugu individualnu ili politi\u010dku pripadnost, \u0161to je, prema njemu, preduslov o\u010duvanja kolektivnog pam\u0107enja i \u201ene samo va\u017ena pretpostavka bilo kakvog pomirenja, ve\u0107 i jo\u0161 va\u017eniji element preventivnih mjera koje \u0107e sprije\u010diti da se sli\u010dna stradanja ponove\u201c. On je optu\u017eio Vladu da opstruira formiranje ovog Centra uz maksimu \u00abda pro\u0161lost treba zaboraviti\u00bb.<\/p>\n

Marija Maja \u0106atovi\u0107<\/strong>, potpredsjednica Odbora za evropske integracije Skup\u0161tine Crne Gore i \u010dlanica Predsjedni\u0161ta DPS-a, se osvrnula na razli\u010ditost i geostrate\u0161ku specifi\u010dnost Balkana, kao i na to da zemlje zapadnog Balkana u tranzicionom periodu karakteri\u0161e niz reformskih procesa, me\u0111u kojima je, prema njenim rije\u010dima, najzna\u010dajniji proces evropskih integracija. \u201eRegionalna saradnja je jedan od klju\u010dnih elemenata integracijskog procesa, a sama brzina procesa evropskih integracija svakako zavisi i od me\u0111usobne saradnje dr\u017eava na Balkanu i njihove spremnosti da pripadaju ujedinjenoj Evropi. Okupljenost oko jedinstvenog zajedni\u010dkog cilja \u2013 da se postane \u010dlanica EU, u kojoj \u0107e se za istim stolom pregovarati i odlu\u010divati sa svim dr\u017eavama \u010dlanicama, ali i te\u017eiti za \u0161to zna\u010dajnijom pozicijom, jedan je od zajedni\u010dkih imenilaca pomirenja dr\u017eava u regionu\u201c, pojasnila je \u0106atovi\u0107. Ona je poru\u010dila, govore\u0107i o konkretnim slu\u010dajevima procesuiranih ratnih zlo\u010dina u Crnoj Gori: \u00abO radu u ovoj oblasti bi svakako trebalo da govore nadle\u017eni, ali ja kao poslanica zaista o\u010dekujem rezultate Tu\u017eila\u0161tva u cilju osiguravanja pravde i obe\u0161te\u0107enja ratnih zlo\u010dina\u00bb.<\/p>\n

Momo Koprivica,<\/strong> potpredsjednik Demokratske Crne Gore, smatra da je pomirenje vi\u0161e \u201emoralna i ljudska nego politi\u010dka obaveza. Ali, nemamo pravo kao politi\u010dari na ravnodu\u0161nost kad su u pitanju ljudske patnje i neotkriveni i neobilje\u017eeni gorobovi. Nemamo pravo na malodu\u0161nost kad je u pitanju potreba ru\u0161enja zlokobnih ljudskih tvr\u0111ava i potreba izgradnje povjerenja i imperativa pomirenja\u201c, dodao je Koprivica. On je pojasnio da \u00abPomirenje ne smije zapo\u010deti sa tra\u017eenjem krivaca izvan nas samih. Pomirenje mora po\u010divati na te\u017enji ka pravdi, a ne na tra\u017eenju opravdanja. Pomirenje mo\u017ee po\u010deti sa rije\u010dima, ali na njima ne mo\u017ee i ne smije ostati. Ono tra\u017ei djela, i to djela od svih i u kontinuitetu, po\u010dev od rasvijetljavanja svih nepodob\u0161tina, preko procesuiranja svih zlo\u010dinaca po jednakim ar\u0161inima, do ostvarenja konkretnih privrednih i politi\u010dkih oblika saradnje me\u0111u narodima i ljudima u regionu\u00bb.<\/p>\n

Koprivica je, na kraju, naglasio da \u201enema suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u dok se politi\u010dki sudionici rata ne suo\u010de sa pravdom. Etno-politi\u010dko preduzetni\u0161tvo je osnovna prepreka pomirenju u regionu. One politi\u010dke elite koje izvla\u010de profit iz podizanja tenzija sputavaju dr\u017eavne i druge mehanizme da utvr\u0111uju i prenose istinu.\u201c<\/p>\n

Rade Bojovi\u0107,<\/strong> potpredsjednik Gra\u0111anskog pokreta URA, je naglasio da \u201ePost-jugoslovenske dr\u017eave \u2013 upropa\u0161tene, dehumanizovane i nefunkcionalne politi\u010dke zajednice \u2013 treba da te\u017ee normalizaciji i pobolj\u0161anju me\u0111usobnih odnosa, dok post-jugoslovenska dru\u0161tva moraju biti izlo\u017eena kakvom takvom suo\u010davanju s pro\u0161lo\u0161\u0107u, uz stalni pritisak Evropske unije (EU).\u201c Bojovi\u0107 dodaje da \u201enema pomirenja ukoliko su politi\u010dke, istorijske i obrazovne interpretacije post-jugoslovenskih doga\u0111aja suprotstavljene, konfrontirane ili dijametralno razli\u010dite. Omladina ro\u0111ena poslije devedesetih u velikoj mjeri danas tragi\u010dno li\u010di na mitinga\u0161e i \u0161ovinisti\u010dke terenske radnike koji su bili uli\u010dna uvertira u nastupaju\u0107u tragediju\u201d. Posebno je ukazao da \u00abnema pomirenja bez pravde \u2013 sudskog procesuiranja zlo\u010dina, satisfakcije za \u017ertve i jo\u0161 uvijek otvorenog pitanja i uzaludnog pitanja lustracije\u00bb. On se kroz presjek klju\u010dnih, a u zna\u010dajnoj mjeri zaboravljenih ili potisnutih \u010dinjenica, osvrnuo na to kako danas izgleda region i \u0161to su posljedice raspada Jugoslavije i postjugoslovenskih ratova, opominju\u0107i da \u00abpostoje\u0107e politi\u010dko stanje u svim ex-jugoslovenskim republikama marginalizuje proces suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u\u00bb.<\/p>\n

Bojovi\u0107 je fokus stavio i na to gdje se nalazi Crna Gora zapitav\u0161i: \u201cKo danas \u017eeli da se suo\u010dava sa posljedicama sramnog napada na Dubrovnik? Da li, mo\u017eda, neko u\u010di djecu o \u010dinjenicama iz tog perioda?\u201d, isti\u010du\u0107i i gotovo zaboravljene a \u201ciskonske junake\u201d \u2013 kontraadmirala Vladimira Barovi\u0107a i admirala Krsta \u0110urovi\u0107a, koji su svoje \u010dasno dr\u017eanje u tim vremenima platili \u017eivotom a da danas \u201cnijedna ulica ili trg u Crnoj Gori ne nose njihovo ime, niti ima njihove biste ili spomenika u Crnoj Gori\u201d. Zaklju\u010dio je i da se danas malo ko sje\u0107a i crnogorskog antiratnog pokreta, kao i da \u201csavremena Crna Gora su\u0161tinski ne \u017eeli da se suo\u010di sa svojom nedavnom pro\u0161lo\u0161\u0107u, realnom ulogom u raspadu SFRJ, kao i dobrovoljnom sau\u010desni\u0161tvu u zlo\u010dina\u010dkoj Milo\u0161evi\u0107evoj i velikosrpskoj politici\u2026 Pomirenje ili put ka normalnom dru\u0161tvu je danas \u017ertva strana\u010dkih kalkulacija i me\u0111upartisjkih obra\u010duna. Demago\u0161ki juri\u0161 na fotelje i beskrupulozno \u010duvanje fotelja ne mogu sebi da priu\u0161te bilo kakvo suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, jer tada bi se i fotelje po\u010dele topiti u sudaru sa \u010dinjenicama i uznemiruju\u0107im istinama\u201c, ocijenio je on.<\/p>\n

Tamara Mila\u0161<\/strong>, saradnica na programima u CGO-u i portparolka Koalicije za REKOM u Crnoj Gori je podsjetila na cilj da se \u201eotvori \u0161irok prostor za dijalog o pomirenju i na\u010dinu na koji se pomirenje razumije, ali i da se osvrnemo na Inicijativu za REKOM.\u201c. Ona je naglasila da Crna Gora mora da osna\u017ei svoje napore u borbi protiv neka\u017enjivosti ratnih zlo\u010dina, i da efikasno istra\u017euje, procesuira i ka\u017enjava ratne zlo\u010dine u skladu sa me\u0111unarodnima standardima, kako bi do\u0161lo do su\u0161tinskog pomirenja i uspostavljanja trajnog mira, a CGO kao referentna organizacija Koalicije za REKOM, svojim naporima te\u017ei doprinijeti u\u010dinkovitosti tog procesa.<\/p>\n

\u0160u\u0107ko Bakovi\u0107<\/strong>, Za\u0161titnik ljudskih prava i sloboda u Crnoj Gori, kazao je da se ovaj proces ne mo\u017ee zavr\u0161iti bez u\u010de\u0161\u0107a politi\u010dara. \u201eMeni je drago \u0161to \u010dujemo ovakve tonove od politi\u010dara, ali ja sam duboko uvjeren da politi\u010dari ne mogu rije\u0161iti ove probleme, ve\u0107 je na institicijama sistema da ih razrije\u0161e. Na institucijama je sistema da se zlo\u010dinci privedu pravdi. Bez utvr\u0111ivanja \u010dinjenica, bez suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, bez utvr\u0111ivanja istine, nema govora o pomirenju. A da li ovoga ima dovoljno u Crnoj Gori? Mislim da volje ima, barem deklarativno, i to jeste pozitivno, ali institucije sistema moraju dalje odraditi svoj posao. Mora se utvrditi pravda. Moraju se dubinski razjasniti svi ovi slu\u010dajevi i moraju se u\u010dinioci privesti pravdi\u201c, izri\u010dit je bio Za\u0161titnik. On je ocijenio da \u00abne postoji ozbiljan u\u010dinak u procesuiranju ratnih zlo\u010dina\u00bb, ali da je \u00abnapredak napravljen u procesima kompenzacije \u0161tete \u017ertavama, \u010dime su zlo\u010dini priznati kroz kompenzacije\u00bb.<\/p>\n

Kao glavnu prepreku ozna\u010dio je zaborav i \u010dinjenicu da o sukobima \u0107ute i \u017ertve i zlo\u010dinci. \u00abZaborav je opasan protivnik pravdi, a izgleda da iz istorije nismo dovoljno nau\u010dili\u00bb, kazao je Bakovi\u0107, istu\u010du\u0107i da nema potrebe da se u ovim pitanjima pozivamo na me\u0111unarodno zakonodavstvo, ve\u0107 da je dovoljno da po\u0111emo od Ustava i institucija sistema i primijenimo postoje\u0107i okvir. \u00abMi se sa tim pitanjima moramo suo\u010diti radi nas samih, pa tek onda radi pomirenja u regionu\u00bb, zaklju\u010dio je on.<\/p>\n

Stojanka Radovi\u0107<\/strong>, tu\u017eiteljka iz Specijalnog dr\u017eavnog tu\u017eila\u0161tva, koje je nadle\u017eno i za krivi\u010dno gonjenje ratnih zlo\u010dina, kazala je da ratni zlo\u010dini ne zastarijevaju, navode\u0107i da je u novijoj praksi ta institucija procesuirala \u010detiri slu\u010daja.<\/p>\n

\u201eIshod tih postupaka u javnosti je razli\u010dito komentarisan. Tako da, u cilju obaveze da se istra\u017ee svi ratni zlo\u010dini, odnosno da se preispitaju i stari slu\u010dajevi, da se vidi da li ishod tih slu\u010dajeva odgovara istini ili ne, Vrhovno dr\u017eavno tu\u017eila\u0161tvo je pristupilo iznala\u017eenju metoda da se procesuirani predmeti preispitaju i da se sitra\u017ee svi ratni zlo\u010dini koji su se desili na prostoru biv\u0161e Jugoslovije tokom poslednjeg rata\u201c, rekla je ona, ali i ukazala na zna\u010daj sada\u0161njeg rada tu\u017eila\u0161tva i \u010dinjenicu da se slu\u010daj \u00abMorinj\u00bb ponovo preispituje.<\/p>\n

Inicijativa za REKOM okuplja brojne organizacije civilnog dru\u0161tva i pojedince iz regiona u zagovaranju uspostavljanja Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim te\u0161kim povredama ljudskih prava po\u010dinjenim na teritoriji nekada\u0161nje SFRJ od 1991. do kraja 2001. CGO kao referentna organizacija Koalicije za REKOM, svojim naporima te\u017ei doprinijeti u\u010dinkovitosti tog procesa.<\/p>\n

Doga\u0111aj je okupio oko 50 predstavnika<\/strong> politi\u010dkih partija, nevladinih organizacija, Vlade, pravosu\u0111a, medija i diplomatskog kora.<\/p>\n

Ova debata je dio projekta Ja\u010danje procesa uspostavljanja REKOM-a (II faza) koji finansira Evropska komisija, CCFD (Francuski katoli\u010dki komitet protiv gladi i za razvoj) i fondacija Rockefeller Brothers.<\/p>\n

 <\/p>\n

Svetlana Pe\u0161i\u0107<\/strong><\/a>, saradnica na programima <\/em>Centra za\u00a0gra\u0111ansko\u00a0obrazovanje u Podgorici<\/em> <\/span><\/p>\n<\/div>\n

Galerija fotografija<\/strong> <\/a><\/p>\n

CGO-debata o pomirenju-17.03.2016.-transkript<\/a><\/strong><\/p>\n