{"id":136971,"date":"2015-12-31T12:36:04","date_gmt":"2015-12-31T11:36:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.recom.link\/?p=136971"},"modified":"2016-01-13T11:26:06","modified_gmt":"2016-01-13T10:26:06","slug":"politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/","title":{"rendered":"Politi\u010dko pozori\u0161te u regionu – mali prilog istoriji"},"content":{"rendered":"

Komunikacija je po\u010dela, <\/em><\/h1>\n

za\u017eelimo joj sve najbolje<\/em><\/h1>\n

 <\/p>\n

\"asamblea-infinita_low\"<\/a>
Ilustracija: Asamblea infinita<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

Pi\u0161e: Sonja \u0106iri\u0107<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Iako je to nemogu\u0107e egzaktno dokazati, sa velikom sigurno\u0161\u0107u se smatra da je kulturna razmena onaj dobri duh koji ima mo\u0107 da poru\u0161i granice i pove\u017ee razdvojeno, zato \u0161to pru\u017ea mogu\u0107nost ljudima da se upoznaju i zbli\u017ee. Naro\u010dito ako su (ili su bili) sukobljeni. Ovaj stav se pokazao ta\u010dnim na primeru pozori\u0161ta i njegovog uticaja na promenu odnosa izme\u0111u biv\u0161ih republika SFRJ koje su bile zava\u0111ene devedesetih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n

Prva predstava iz Beograda koja je igrana na teritoriji neke od biv\u0161ih republika je Oleana<\/em> pozori\u0161ta Atelje 212. Bilo je to 5. maja 1995. godine, u Mariboru, u Sloveniji; ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini jo\u0161 uvek su bili u jeku. Oleanu<\/em> Dejvida Memeta<\/strong> prevela je i re\u017eirala Vida Ognjenovi\u0107<\/strong>, a igrali su Svetozar Cvetkovi\u0107<\/strong> i Nata\u0161a \u010culjkovi\u0107<\/strong>. Me\u0111utim, mediji uop\u0161te nisu zabele\u017eili gostovanje ove predstave u Mariboru, u Slovenskem narodnem gledali\u0161\u010du <\/em>(SNG).<\/p>\n

\u201eNije slu\u010dajno \u0161to o tome nema podataka, zato \u0161to smo mi tu predstavu odigrali inkognito\u201c ka\u017ee Svetozar Cvetkovi\u0107 za RECOM.link<\/a>. \u201eBilo je to vreme sankcija u Srbiji i mi smo hteli da poka\u017eemo da ovde nije sve onako kako se tamo misli. Krenuli smo vozom preko Ma\u0111arske za Be\u010d, pa odatle autom u Maribor. Me\u0111utim, na ma\u0111arsko-srpskoj granici u na\u0161 kupe u\u0161li su srpski carinici i zamolili nas da iza\u0111emo iz voza, zato \u0161to je iz Maribora javljeno da je gostovanje otkazano. Naime, desilo se da je, ba\u0161 dok smo mi putovali, granatiran Zagreb iz Karlovca u kome je bila vojska Ratka Mladi\u0107a. Pogo\u0111eno je Hrvatsko narodno kazali\u0161te (HNK), pokusna dvorana za balet; ranjeno je dvoje ljudi. Bio je to skandal, smatralo se da je srpska vojska, uslovno re\u010deno, granatirala HNK, pa je Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije reagovalo zabranom igranja na svojoj teritoriji predstave koja dolazi iz zemlje sa agresorskom vojskom. Mi smo bili u stalnom kontaktu sa Toma\u017eem Pandurom<\/strong>, direktorom SNG. Prvo smo smislili da nastavimo do Be\u010da, a da on autobusima tamo dovede publiku \u2012 Oleana<\/em> je kamerna predstava \u2012 i da je mi odigramo za tih stotinak ljudi koji su kupili karte. Zatim smo do\u0161li na drugu ideju: da Mariborsko pozori\u0161te objavi otkazivanje predstave, da zbog toga zgrada te ve\u010deri bude neosvetljena, a da mi ipak doputujemo tamo, pustimo publiku u neosvetljeno pozori\u0161te i inkognito odigramo predstavu. Tako je i bilo. Zato ta predstava zvani\u010dno nije odigrana, iako jeste. Zato o tome nema podataka u medijima.\u201c<\/p>\n

Obnova regionalnih veza <\/strong><\/p>\n

Skoro tri godine nakon Oleane<\/em>, 7. i 8. maja 1998. godine, u Ljubljani je odigrana predstava Jugoslovenskog dramskog pozori\u0161ta Bure baruta<\/em> Dejana Dukovskog<\/strong> u re\u017eiji Slobodana Unkovskog<\/strong>. Beogradski dnevni list Na\u0161a Borba, u tekstu Glumci aplaudirali publici,<\/em> nagla\u0161ava da je \u201eansambl JDP-a prva jugoslovenska ‘ekspedicija’ koja za dolazak u Sloveniju nije morala da se trucka zaobilaznim putem preko Ma\u0111arske, ve\u0107 se dovezla preko Hrvatske.\u201c Navodi i da je \u201enekoliko zagreba\u010dkih glumaca do\u0161lo da vidi beogradske kolege; bio je Mustafa Nadarevi\u0107<\/strong>, dok su iz Ljubljane do\u0161li Radko Poli\u010d<\/strong> i Davor ‘Autsajder’ Janji\u0107<\/strong>\u201c, da su ulaznice za oba izvo\u0111enja bile rasprodate, i da su \u201eovda\u0161nji poznavaoci pozori\u0161nih zbivanja iznena\u0111eni gluma\u010dkim ume\u0107em mlade generacije koju nisu imali prilike da vide na delu.\u201c Predstava je izvedena u Cankarjevom domu, u \u201evode\u0107oj instituciji slovena\u010dke kulture, koja ne tako davnu pro\u0161lost srpsko-slovena\u010dkih odnosa optere\u0107uje momentima politi\u010dke naravi, pa je u tom smislu ova predstava imala vi\u0161e nego simboli\u010dki karakter.\u201c Ljubljanski dnevni list Delo ocenio je gostovanje JDP-a kao \u201ezaista pravo osve\u017eenje za slovena\u010dki pozori\u0161ni prostor\u201c, obja\u0161njavaju\u0107i i za\u0161to: \u201eNajpre zato \u0161to smo se, posle nekoliko godina (ta\u010dnije devet \u2012 poslednja predstava koja je gostovala u Ljubljani pre Bureta baruta<\/em> je predstava Dozivanje ptica<\/em> 1989. godine \u2013 prim.aut.) ponovo sreli sa tim zna\u010dajnim pozori\u0161tem, a sada se pokazalo da nam njegov duh, koji je svojevremeno oplemenjivao slovena\u010dku scenu, itekako nedostaje.\u201c<\/p>\n

Bili su to po\u010deci obnove kulturne saradnje sukobljenih zemalja u regionu. Tih \u201eranih\u201c godina, sam prelazak granica \u2013 bez obzira na sadr\u017eaj predstava \u2013 imao je te\u017einu politi\u010dkog stava.<\/p>\n

Iz Sarajeva put Beograda krenuo je, decembra 1997. godine, sarajevski Kamerni teatar 55; u beogradskom Ateljeu 212 gostovao je sa Strindbergovom<\/strong> Gospo\u0111icom Julijom<\/em> u re\u017eiji Faruka Lon\u010darevi\u0107a<\/strong>. Susret su organizovale \u0161vajcarske ambasade u Beogradu i Sarajevu uz, kako je objavila Na\u0161a borba, \u201enesebi\u010dnu pomo\u0107 Ministarstva za kulturu Republike Srbije\u201c. U istom tekstu se navodi da je \u201ekvalitet predstave iz razumljivih razloga bio u drugom planu\u201c, a da je simboli\u010dki zna\u010daj dolaska ove predstave daleko ve\u0107i od efekta postignutog na sceni. Dragan Marinkovi\u0107<\/strong>, jedan od glumaca iz sarajevske predstave izjavio je tada da gostovanje nema nikakve veze s politikom, niti gosti \u017eele da ga ima. \u201eBilo je mi\u0161ljenja da u Beograd ne treba i\u0107i dok oni ne do\u0111u prvi u Sarajevo. Nemam ni\u0161ta protiv takvog stava, ali se pitam ko je od tih ljudi prekinuo igranje predstava kada je po\u010deo rat u Sloveniji, pa potom u Hrvatskoj. U Sarajevu nijedno pozori\u0161te nije bilo zatvoreno i, koliko se se\u0107am, nigde nisam pro\u010ditao da se neko solidarisao s kolegama iz Slovenije i Hrvatske. Za sve je to bilo jako daleko.\u201c<\/p>\n

Atelje 212 je uzvratio ovu posetu naredne godine u januaru, predstavom Art<\/em>, i tako postalo prvo pozori\u0161te iz Beograda koje je gostovalo u poratnoj BiH. Art<\/em> je po tekstu Jasmine Reze<\/strong> re\u017eirala Alisa Stojanovi\u0107<\/strong>, a igrali su Svetozar Cvetkovi\u0107<\/strong>, Branislav Zeremski<\/strong> i Tihomir Stani\u0107<\/strong>. Tada su odigrali po dve predstave u Sarajevu i u Mostaru.<\/p>\n

Dino Mustafi\u0107<\/strong>, reditelj iz BiH, na debati u organizaciji Koalicije za REKOM odr\u017eanoj u Beogradu 13. decembra 2012. godine sa centralnim pitanjem kako dalje do pomirenja u regionu, ovako se se\u0107ao gostovanja Ateljea 212: \u201e Mo\u017eete misliti ironije. Prvo gostovanje, tekst Jasmine Reze Art<\/em>, dolazi uz posredstvo \u0161vajcarske ambasade. Na Vje\u010dnoj vatri, pored Titove, bila su dva tenka, transportera, da obezbje\u0111uju umjetnike Ateljea 212 koji to izvode u Sarajevu. Na izvjedbi je bilo vrlo malo kolega iz pozori\u0161ta iz Sarajeva, jer smo mi na neki na\u010din izignorisali to. Ja sam bio veliki protivnik tog dolaska i to nikada nisam vidio zapravo kao gostovanje Ateljea 212, jer se dogodilo pod tim nekim politi\u010dkim diktatom od strane me\u0111unarodne zajednice.\u201c<\/p>\n

Atelje 212 je prvo pozori\u0161te iz Srbije koje je \u201eprobilo dosada\u0161nji led od skoro jedne decenije\u201c i gostovalo u Hrvatskoj, zabele\u017eila je beogradska Politika 18. oktobra 2000. godine. Na put je oti\u0161lo 75 \u010dlanova Ateljea 212. Gostovali su u Rijeci, u Hrvatskom narodnom kazali\u0161tu Ivana pl. Zajca, kao u\u010desnici Festivala Milenij Evrope, sa predstavama Porodi\u010dne pri\u010de<\/em> Biljane Srbljanovi\u0107<\/strong> u re\u017eiji Jago\u0161a Markovi\u0107a<\/strong> i sa predstavom Na \u010dijoj strani<\/em> Ronalda Harvuda<\/strong> u re\u017eiji Lenke Udovi\u010dki<\/strong>. Obe predstave su bile rasprodate.<\/p>\n

Izve\u0161tavaju\u0107i o gostovanju u Hrvatskoj, beogradska \u0161tampa je u naslovima isticala da \u201ekulturna razmena nikada nije smela ni da se prekine\u201c. Rije\u010dki Novi list posvetio je celu stranu gostima iz Beograda. Kriti\u010dar ovog glasila je napisao da se predstava Porodi\u010dne pri\u010de<\/em> \u201ene ti\u010de samo Srbije, nego i nas samih\u201c.<\/p>\n

\u201eSve \u0161to smo videli na pozornici zapravo je neka vrsta slike u ogledalu, jer je sve o \u010demu se govori u predstavi neverovatno blisko i nama u Hrvatskoj. Jedino je, mo\u017eda, problem u tome \u0161to na hrvatskim pozornicama nismo imali tako \u010desto prilike \u010duti gorku pri\u010du i poraznu istinu o sebi\u201c, ka\u017ee se u pozori\u0161noj kritici.<\/p>\n

Tamo\u0161nju \u0161tampu je najvi\u0161e zanimao Ljuba Tadi\u0107<\/strong>, koji je u predstavi Na \u010dijoj strani<\/em> glumio istaknutog nema\u010dkog dirigenta Vilhelma Furtvanglera<\/strong>. Odgovaraju\u0107i na neka politi\u010dka pitanja u intervjuu za Novi list, doajen glumi\u0161ta biv\u0161ih jugoslovenskih prostora (kako je tom prilikom predstavljen Tadi\u0107), napomenuo je da se ne bavi politikom ve\u0107 glumom, ali je potom dodao: \u201eBavio sam se umetno\u0161\u0107u, misle\u0107i da je umetnost odvojena od politike, ali znao sam da politika manipuli\u0161e umetno\u0161\u0107u, to je neizbe\u017eno. Ja, ovako, ponekad malo sla\u017eem kad ka\u017eem da se ne bavim politikom \u2013 javna sam li\u010dnost i reagujem na neke pojave, a to je opet politika. Navijam za jedne, a protiv drugih sam. Ako nekome bude trebalo, taj \u0107e izmanipulisati i ovu posetu.\u201c<\/p>\n

Me\u0111u gledaocima predstave Na \u010dijoj strani<\/em> bio je i Rade \u0160erbed\u017eija<\/strong>, suprug Lenke Udovi\u010dki, rediteljke ove predstave. Dopisniku beogradskog dnevnog lista Blic op\u0161irno je otkrio svoje utiske o predstavi i rekao da se \u201eu Rijeci dogodila jedna posebna sve\u010danost u teatru. To nije bila samo potvrda jedne sjajne predstave, fantasti\u010dne glume koju su pokazali Ljuba Tadi\u0107, Pera Bo\u017eovi\u0107<\/strong>, Petar Kralj<\/strong> i ostali glumci, nego i dodatni aplauz tim umetnicima kao podr\u0161ka nekom novom \u017eivotu koji bi se trebao odvijati na ovim prostorima. To je bila poruka rije\u010dke publike i ja sam zbog toga, naravno, bio veoma sretan.\u201c<\/p>\n

Bolni susreti<\/strong><\/p>\n

No, uprkos svim navedenim gostovanjima, i jo\u0161 ponekih kojih je bilo u istom periodu u svim pravcima, utisak posebne te\u017eine ostavlja \u201erazmena\u201c gostovanja dva narodna pozori\u0161ta, sarajevskog i beogradskog. Do toga je do\u0161lo 2001. godine.<\/p>\n

Narodno pozori\u0161te iz Beograda je tom posetom Sarajevu prvi put krenulo put regiona. Igralo je tri kratka baleta na sceni sarajevskog Narodnog pozori\u0161ta 19. maja: \u010cudesni mandarin<\/em>, na muziku Bele Bartoka<\/strong> u koreografiji i re\u017eiji Dimitrija Parli\u0107a,<\/strong> koje je obnovila Du\u0161ka Sifnios<\/strong>, Ljubav \u010darobnica<\/em> De Falje<\/strong> u koreografiji Lidije Pilipenko,<\/strong> koja je autor koreografije i baleta Kavez<\/em> Gustava Malera<\/strong>. Dve nedelje pre toga, u Beogradu je gostovao balet sarajevskog Narodnog pozori\u0161ta sa Pul\u010dinelom<\/em> na muziku Stravinskog<\/strong> i Jabukom <\/em>na muziku Britna<\/strong>, Verdija<\/strong> i Rahmanjinova u<\/strong> koreografiji Edine Papo<\/strong>.<\/p>\n

\u201eGostovanje u Beogradu ima istorijski zna\u010daj i za va\u0161e i za na\u0161e pozori\u0161te\u201c rekla je tada Edina Papo za Glas javnosti. U reporta\u017ei posve\u0107enoj ovom gostovanju, u nedeljniku NIN, govori se i o predstavi Karolina Nojber<\/em> Neboj\u0161e Rom\u010devi\u0107a<\/strong> koja je igrana u Sarajevskom Kamernom teatru 55: \u201eSve je sve\u010dano, pozori\u0161te prepuno. Uspeh je neverovatan. Sarajlije su o\u010darane, bride dlanovi od aplauza koji traju unedogled. Uzvici odu\u0161evljenja i poruka: do\u0111ite nam opet. Bilo je prelepo biti te ve\u010deri Beogra\u0111anin u Sarajevu\u201c napisao je autor reporta\u017ee, Slobodan Jokovi\u0107<\/strong>. Od 2001. godine pa do danas, gostovanja su redovna.<\/p>\n

Sude\u0107i po izjavama koje su je pratile, regionalna saradnja mnogo je zna\u010dila i u\u010desnicima i publici, iako sa sobom nije nosila otvaranje bolnih pitanja suo\u010denja i odgovornosti. Bili su to najpre lekoviti gestovi dobre volje, koji nisu dirali u rane, ostavljaju\u0107i ih da koliko-toliko zacele.<\/p>\n

Predstave koje govore o netom zavr\u0161enom ratu i o suo\u010davanju sa njegovim posledicama bile su retke. Drama Pad <\/em>Biljane Srbljanovi\u0107 koja je, po oceni Ivana Medenice,<\/strong> \u201esu\u0161tinski i simboli\u010dki vrhunac politi\u010dkog anga\u017emana u srpskom pozori\u0161tu devedesetih\u201c premijerno je pokazana u beogradskom Bitef teatru 2000. godine, samo nekoliko dana pre stvarnog politi\u010dkog pada Slobodana Milo\u0161evi\u0107a<\/strong>. Milena Markovi\u0107<\/strong> u drami \u0160ine<\/em> kratkim, ubojitim replikama artikulisala je razli\u010dita du\u0161evna stanja generacije \u010diju je mladost zatekao rat i u\u017easi devedesetih. Predstavu je 2002. godine re\u017eirao makedonski reditelj Slobodan Unkovski u Jugoslovenskom dramskom pozori\u0161tu. Uho, grlo, no\u017e<\/em>, monodrama koju je, po istoimenom romanu hrvatske spisateljice Vedrane Rudan,<\/strong> napisala i glumila Jelisaveta Sabli\u0107<\/strong>, a u Ateljeu 212 re\u017eirala Tanja Mandi\u0107 Rigonat<\/strong>, britkim jezikom pri\u010da o mnogo \u010demu \u0161to se ne dopada svakom. Igrana je od 2003. do 2007. godine, gostovala u mnogim gradovima Hrvatske i Slovenije. Roman Vedrane Rudan je zatim dramatizovan i u Hrvatskoj, prvo u Teatru 101, a zatim ju je, u teatru Rugantino, igrala Gorgana Gad\u017ei\u0107<\/strong>. U op\u0161irnom tekstu povodom njenog gostovanja u Subotici, Hrvatska rije\u010d je pisala i slede\u0107e: \u201eOdigrana predstava pobu\u0111uje na razmi\u0161ljanje, na poku\u0161aj prihva\u0107anja druga\u010dijeg i razli\u010ditog, te nas izvodi na put sadr\u017eajnije komunikacije s nama samima, a time i s onima oko nas. Komunikacija je po\u010dela i traje, za\u017eelimo joj sve najbolje.\u201c<\/p>\n

Na sastanku Saveta ministara kulture jugoisto\u010dne Evrope 14. marta 2008. godine u Zagrebu usvojena je Deklaracija <\/em>o kulturnoj saradnji u regionu<\/em>, kojom se potvr\u0111uje ja\u010danje interkulturnog dijaloga i saradnje u oblasti kulture u regionu, u cilju doprinosa miru i prosperitetu jugoisto\u010dne Evrope. Time je ozvani\u010dena saradnja koja se ve\u0107 uveliko odvijala u praksi. Recimo, rezultat saradnje Beogradskog dramskog pozori\u0161ta i sarajevskog festivala MESS je Konkurs za savremeni doma\u0107i dramski tekst na bosanskom i srpskom jeziku. Prvi pobednik konkursa je tekst \u0106eif<\/em> Mirze Fehimovi\u0107a<\/strong>. Prema sklopljenom ugovoru o saradnji, nagra\u0111eni tekst je realizovan u Beogradskom dramskom pozori\u0161tu, a premijerno je prikazan na MESS-u. \u0106eif<\/em> je re\u017eirao Egon Savin<\/strong> 2007. godine. Predstava je jedna od najnagra\u0111enijih predstava srpskog glumi\u0161ta, i jo\u0161 uvek je na repertoaru. Nakon premijere na MESS-u, direktor ovog festivala Dino Mustafi\u0107 izjavio je da je \u0106eif<\/em> otvorio \u201enovu dimenziju na\u0161ih odnosa\u201c zato \u0161to o bosanskoj zbilji govore srpski glumci.<\/p>\n

Poslednjih desetak godina regionalni pozori\u0161ni projekti nisu retki i vrlo su po\u017eeljni, \u0161to zbog potrebe za razmenom znanja i ume\u0107a, \u0161to zbog ujedinjavanja sredstava. Na primer, jedna od najgledanijih i najuspe\u0161nijih predstava Jugoslovenskog dramskog pozori\u0161ta je bila (do smrti \u0110uze Stojiljkovi\u0107a<\/strong>) Elijahova stolica<\/em> koju je re\u017eirao Boris Lije\u0161evi\u0107<\/strong> po tekstu hrvatskog pisca Igora \u0160tiksa <\/strong>(intervju sa ovim piscem objavljujemo uz ovaj tekst<\/a>, prim.aut.), realizovana 2010. godine kao koprodukcija beogradskog JDP-a i sarajevskog fetivala MESS. Beogradsko dramsko pozori\u0161te i Satiri\u010dko kazali\u0161te Kerempuh potpisali su protokol koji podrazumeva razmenu predstava, ali i zajedni\u010dke projekte. Na pro\u0161logodi\u0161njem Festivalu Grad teatar Budva u Crnoj Gori sve \u010detiri pozori\u0161ne produkcije realizovane su zahvaljuju\u0107i saradnji i po nekoliko teatara iz regionalnih centara. Niz predstava nastalih regionalnom saradnjom je duga\u010dak i danas vi\u0161e nije izuzetak.<\/p>\n

Ostaje, me\u0111utim, pitanje za\u0161to su poratne dru\u0161tvene probleme i kriti\u010dku svest prema njima pozori\u0161ta artikulisala tek na kraju prve decenije ovog veka, te za\u0161to pozori\u0161ne scene regiona tek treba da daju svoj doprinos ovoj temi. Na tragu tog va\u017enog zadatka, Borut \u0160eparovi\u0107<\/strong> i Oliver Frlji\u0107<\/a><\/strong> u Hrvatskoj problematizuju neke od najosetljivijih tema svoje sredine. Na primer, Borut \u0160eparovi\u0107 u predstavi Generacija 91-95<\/em> pri\u010da o uticaju ratnog nasle\u0111a i konzervativnog vaspitanja na mlade, a u predstavi Mauzer<\/em> o zlo\u010dinima nad Srbima u \u201eOluji\u201c i o slu\u010daju generala Ante Gotovine<\/strong>, dok Oliver Frlji\u0107 u Bu\u0111enju prole\u0107a<\/em> govori o \u0161tetnom delovanju Katoli\u010dke crkve, tako\u0111e na mladu generaciju.<\/p>\n

Takvo sna\u017eno politi\u010dko pozori\u0161te najvi\u0161e nedostaje regionu. U tom smislu, srpska pozori\u0161na scena je mo\u017eda i najmanje postigla. Trebalo je da hrvatski reditelj Oliver Frlji\u0107 postavi predstavu Kukavi\u010dluk <\/em>na daskama Narodnog pozori\u0161ta u Subotici 2011. godine da bi se publika u Srbiji suo\u010dila sa Srebrenicom. U predstavi, glumci izgovaraju imena preko petsto \u017ertava tog zlo\u010dina Srba nad Bo\u0161njacima.<\/p>\n

Okrilje jugoslovenskog nasle\u0111a <\/strong><\/p>\n

Na po\u010detku druge decenije decenije ovog veka teatrima postaje zanimljiva i rado istra\u017eivana tema \u2012 jugoslovensko nasle\u0111e. Autori predstava bavili su se pitanjima da li je jugoslovensko nasle\u0111e samo predmet se\u0107anja ili je validan deo identiteta, da li je odnos prema njemu samo (jugo) nostalgija ili o njemu postoji kriti\u010dki stav… Pod okriljem ove teme nekoliko predstava otvara i pitanja koja se ti\u010du bolne pro\u0161losti i onog \u0161to se pre\u0107utkuje. O\u010digledan primer ove teme su predstave Ro\u0111eni u YU<\/em> Jugoslovenskog dramskog pozori\u0161ta (grupa autora na \u010delu sa Bo\u017eom Koprivicom<\/strong>, re\u017eija Dino Mustafi\u0107) i Hipermnezija,<\/em> predstava nastala u koprodukciji Heartefact fonda i Bitef teatra (dramaturg Filip Vujo\u0161evi\u0107<\/strong>, re\u017eija Selma Spahi\u0107<\/strong>). Obe su zasnovane na iskustvu glumaca i imaju dokumentarni karakter. Ivan Medenica<\/strong>, u \u010dasopisu Teatron, posve\u0107enom ovoj temi, navodi da ve\u0107 sam \u201enaslov Ro\u0111eni u YU<\/em> ne sugeri\u0161e samo dokumentarnu osnovu predstave, ve\u0107 istovremeno i odnos koji se prema toj gra\u0111i razvija. Ne samo da su se\u0107anja glumaca osnovni materijal, ve\u0107 predstava ne pokazuje ni ambiciju da u njegovoj obradi ide dalje od tog intimnog, individualnog do\u017eivljaja jugoslovenstva jedne grupe slu\u010dajno povezanih aktera, te da zauzme neki kriti\u010dki stav.\u201c Gluma\u010dka ekipa predstave Hipermnezija<\/em> je nacionalno me\u0161ovita \u0161to tako\u0111e sugeri\u0161e njen politi\u010dki karakter. U jednoj sceni, na primer, tokom paralelne ispovesti Srpkinje i Albanca o prvim danima bombardovanja Srbije 1999. godine nastaje sukob izme\u0111u dve istine o istom doga\u0111aju. Isti efekat je iskori\u0161\u0107en i u sceni u kojoj troje glumaca razli\u010ditih sredina, iz Sarajeva, Pri\u0161tine i Beograda, paralelno prenose se\u0107anja vezana za 28. jun 1989. godine, kad je Slobodan Milo\u0161evi\u0107 govorio na mitingu na Gazimestanu, \u0161to je svojevrsna najava po\u010detka raspada Jugoslavije. Oni govore na svojim maternjim jezicima, bez prevoda. To je, mogu\u0107e, bio prvi put da se na nekoj beogradskoj sceni \u010duje albanski govor. Predstava Hipermnezija<\/em> sna\u017eno je progovorila i o verovatno najve\u0107oj tabu temi Srbije, o nasilju Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima nad Albancima na Kosovu.<\/p>\n

A onda je, maja 2012. godine, \u201eAtelje 212\u201c izvelo predstavu Zoran \u0110in\u0111i\u0107<\/em>, projekat Olivera Frlji\u0107a, s namerom da, prema re\u010dima Branislava Trifunovi\u0107a<\/strong>, jednog od njenih aktera, \u201enekog natera da ne zaboravi i da po\u010dne da razmi\u0161lja svojom glavom. Predstava ne veli\u010da pokojnog premijera Srbije niti ga omalova\u017eava, ve\u0107 samo pri\u010da pri\u010du o jednoj dr\u017eavi\u201c. Smatra se da na beogradskoj sceni, od Golubnja\u010de <\/em>naovamo, nije bilo predstave o kojoj se polemisalo kao o predstavi Zoran \u0110in\u0111i\u0107<\/em>. Ne vredi sad nabrajati sve razloge za\u0161to, mnogi od njih su bili iracionalni. Smatrana je politi\u010dkim pamfletom, a ne predstavom, zamerano je \u0161to se u njoj povra\u0107a po srpskoj zastavi, \u0161to se o Pravoslavnoj crkvi govori kao o ratno-hu\u0161ka\u010dkom elementu, \u0161to se narod progla\u0161ava odgovornim za premijerovo ubistvo…<\/p>\n

Moglo bi se re\u0107i da ceo ciklus Olivera Frlji\u0107a ima elemente eksplicitne kritike dr\u017eavne politike. U njegovoj najnovijoj predstavi Kompleks Risti\u0107<\/em>, vi\u0111enoj na poslednjem BITEF-u, glumac urinira po mapi Srbije, istina, s namerom da se referi\u0161e na predstave Ljubi\u0161e Risti\u0107a<\/strong>, mo\u017eda najzna\u010dajnijeg jugoslovenskog reditelja, \u010dije je delo polaz ove Frlji\u0107eve predstave. Kompleks Risti\u0107<\/em> je bila jedna od pet predstava ovogodi\u0161njeg BITEF-a koje su povezane temom politi\u010dkog, odnosno anga\u017eovanog teatra, a \u010diji su estetski pristupi bili razli\u010diti. Izdvaja se Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov pou\u010dni komad, <\/em>projekat Zlatka Pekovi\u0107a<\/strong> (produkcija Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda i The<\/em> Ibsen Scholarships<\/em>, Norve\u0161ka), kao primer ekstremnog politi\u010dkog teatra koji, koriste\u0107i nasle\u0111e dva najve\u0107a predstavnika modernog politi\u010dkog teatra, Ibzena<\/strong> i Brehta<\/strong>, tematizuje aktuelni dru\u0161tveni trenutak u Srbiji. Konkretno, Pakovi\u0107 na scenu izvodi lik Tomislava Nikoli\u0107a<\/strong> kog intervjui\u0161e jedna poznata televizijska novinarka, pokazuje \u017ertve tranzicije, ljude koji su \u010dinili srednju klasu u vreme jugoslovenskog socijalizma. Namera predstave je da, u duhu Brehta, otkrije gledaocu kako da prepozna skrivenu istinu u dru\u0161tvu i da ga navede na neophodnost borbe za li\u010dnu slobodu \u2013 jer smo bez slobode ni\u0161ta. Va\u017ean je i primer jo\u0161 jedne Pakovi\u0107eve predstave, Enciklopedije \u017eivih<\/em>.<\/p>\n

Stav \u201eu\u010destvujmo u odgovornosti za na\u0161e zajedni\u0161tvo\u201c, saop\u0161ten na po\u010detku predstave, konsekventno se razvija i dokazuje do njenog kraja podse\u0107anjem na odnos Srbije prema Kosovu i obrnuto, po\u010dev\u0161i od (nerazja\u0161njenog) slu\u010daja fla\u0161e koja je 1985. godine izva\u0111ena iz anusa \u0110or\u0111a Martinovi\u0107a,<\/strong> a koji je postao \u201eglavni motiv teritorijalne poetike SANU\u201c, do pro\u0161logodi\u0161nje \u201etajne ve\u010dere\u201c u Beogradu, odr\u017eane u Titovoj lova\u010dkoj ku\u0107i na Dedinju, kojoj su prisustvovali Aleksandar Vu\u010di\u0107<\/strong>, Ivica Da\u010di\u0107<\/strong>, Ha\u0161im Ta\u010di<\/strong>, Edita Tahiri <\/strong>i Mom\u010dilo Bajagi\u0107 Bajaga<\/strong>. U predstavi se, na srpskom i albanskom jeziku, doga\u0111aji i lica nazivaju stvarnim imenima, a poru\u010duje se da nacionalna, nacionalisti\u010dka elita sirotinji diluje ha\u0161i\u0161 nacionalizma da bi se ta srpsko-albanska sirotinja me\u0111usobno istrebljivala, a da bi elita obe strane iz tog istrebljivanja oja\u0111enih izvla\u010dila profit i utvr\u0111ivala svoju mo\u0107.<\/p>\n

Enciklopedija \u017eivih<\/em> je umetni\u010dka intervencija u srpskoj i kosovskoj stvarnosti, a realizovali su je Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda i Qendra Multimedia iz Pri\u0161tine. Predstava u novembru ima premijere u Beogradu i u Pri\u0161tini i gostovanje u Novom Sadu. Autori Enciklopedije \u017eivih<\/em> su Zlatko Pakovi\u0107 (tekst i re\u017eija) i Jeton Neziraj<\/strong> (tekst), dramaturzi su Borka Pavi\u0107evi\u0107<\/strong> i \u0160keljzen Mali\u0107i<\/strong>, kompozitor je Bo\u017eidar Obradinovi\u0107<\/strong>, koreograf \u0110er\u0111 Prevazi<\/strong>, scenograf Krste D\u017eidrov<\/strong>, kostimografkinja je Marija Pupu\u010devska<\/strong>, a glume Adrian Morina<\/strong>, \u0160engilj Ismajli<\/strong>, \u0160petim Selmani<\/strong>, Igor Filipovi\u0107<\/strong>, Faris Beri\u0161a<\/strong> i Zlatko Pakovi\u0107.<\/p>\n

Kosovom se bavila i predstava Romeo i Julija<\/em> u re\u017eiji Predraga Mikija Manojlovi\u0107a<\/strong>. Nastala je u koprodukciji beogradske Radionice integracije i pri\u0161tinske Qendra Multimedia, a u njoj igraju glumci iz Beograda i Pri\u0161tine na srpskom i albanskom jeziku bez prevoda. Mediji su preneli Manojlovi\u0107evu izjavu da je predstava \u201ezajedni\u010dki kreativni cilj\u201c, a da je ro\u0111ena kao opomena \u201eda ukoliko ne do\u0111e do su\u017eivota, ovaj deo sveta bi mogao da stavi ta\u010dku i ugasi svetlo\u201c. Do sad je igrana samo proletos, \u010detiri puta u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu i isto toliko puta u Narodnom pozori\u0161tu u Pri\u0161tini. Publika joj je u oba grada aplaudirala, a deo stru\u010dne kritike je hvalio, pre svega, ideju o dvojezi\u010dnosti (svi likovi u vezi sa porodicom Kapuleti<\/strong> govore srpski, a svi sa strane Montekijevih<\/strong> albanski), izuzetnu glumu, kao i scenu u obliku slova X u kojoj se krije neizgovoreni odgovor na pitanje o pomirenju zara\u0107enih strana u drami. Mediji su preneli stav Jetona Neziraja, dramskog pisca i direktora Qendra Multimedia, da \u201eovakvi projekti i saradnje vode ka demokratizaciji na\u0161ih zemalja, vode uspostavljaju mostova komunikacije, pa \u010dak i pomirenju, jer se bave ispitivanjem na\u0161ih zajedni\u010dkih istorija i patnji ljudi u pro\u0161lim ratovima\u201c. Manojlovi\u0107evu predstavu Romeo i Julija<\/em> finansiralo je i Ministarstvo kulture Republike Srbije, a na premijeri u Beogradu bili su i brojni \u010dlanovi Vlade Srbije. Re\u017eiser je, neposredno pred po\u010detak predstave, za dnevne novine Kurir izjavio: \u201ePredstava nije o Srbima i Albancima i odnosu Beograda i Pri\u0161tine. Govorimo o mogu\u0107nosti ljubavi koju svaki \u010dovek ima u sebi\u201c. Publika je nakon predstave, kako je to zabele\u017eio Blic, nau\u010dila da se na albanskom \u201evolim te\u201c ka\u017ee \u201ete dua\u201c.<\/p>\n

Ovaj tekst je poku\u0161aj da se, pregledom onog \u0161to radi i \u010dime se bavi pozori\u0161te u poratnom biv\u0161em jugoslovenskom prostoru, poka\u017ee kako se u regionu razmi\u0161ljalo prvo o pomirenju (ili bar o obnovi regionalnih odnosa), a zatim i o poratnim prilikama i skrivenim kosturima u ormanu. O tim temama, na panelu pod nazivom Upotreba \u010dinjenica u umetni\u010dkim delima<\/a>, govorilo se<\/em> i na Desetom forumu za tranzicionu pravdu Koalicije za REKOM. Tome su bile posve\u0107ene i Regionalne konsultacije umetnika o nasle\u0111u pro\u0161losti<\/a> na samom po\u010detku Procesa REKOM, 2006. godine.<\/p>\n

Izvesno je da mnogo predstava koje su sna\u017eno uticale na publiku nije elaborirano u ovom tekstu. Recimo, Frlji\u0107eva Aleksandra Zec<\/em>. Ili predstave koje su ostale nepoznate \u0161iroj javnosti, \u0161to ne menja njihov zna\u010daj i uticaj koji su ostvarile na \u017eivote i umetnika i publike.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u00a9<\/strong><\/span> RECOM.link; preuzimanje je dozvoljeno uz navo\u0111enje izvora i linka na originalni tekst. <\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Sonja \u0106iri\u0107","protected":false},"author":8,"featured_media":136972,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[593,841],"tags":[],"class_list":["post-136971","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tranziciona-pravda-bhsc","category-umetnici-i-rekom"],"acf":[],"yoast_head":"\nPoliti\u010dko pozori\u0161te u regionu - mali prilog istoriji - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Politi\u010dko pozori\u0161te u regionu - mali prilog istoriji - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Sonja \u0106iri\u0107\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2015-12-31T11:36:04+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2016-01-13T10:26:06+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2015\/12\/asamblea-infinita_low.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2446\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"908\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Recom Editor\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@REKOM_KOMRA\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Recom Editor\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"20 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/\",\"name\":\"Politi\u010dko pozori\u0161te u regionu - mali prilog istoriji - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2015\/12\/asamblea-infinita_low.jpg\",\"datePublished\":\"2015-12-31T11:36:04+00:00\",\"dateModified\":\"2016-01-13T10:26:06+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bhsc\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2015\/12\/asamblea-infinita_low.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2015\/12\/asamblea-infinita_low.jpg\",\"width\":2446,\"height\":908},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Politi\u010dko pozori\u0161te u regionu – mali prilog istoriji\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website\",\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/\",\"name\":\"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"bhsc\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3\",\"name\":\"Recom Editor\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhsc\",\"@id\":\"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Recom Editor\"},\"url\":\"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/jelanag\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Politi\u010dko pozori\u0161te u regionu - mali prilog istoriji - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Politi\u010dko pozori\u0161te u regionu - mali prilog istoriji - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","og_description":"Sonja \u0106iri\u0107","og_url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/","og_site_name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/ZaREKOM.PerKOMRA.ForRECOM\/","article_published_time":"2015-12-31T11:36:04+00:00","article_modified_time":"2016-01-13T10:26:06+00:00","og_image":[{"width":2446,"height":908,"url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2015\/12\/asamblea-infinita_low.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Recom Editor","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@REKOM_KOMRA","twitter_site":"@REKOM_KOMRA","twitter_misc":{"Written by":"Recom Editor","Est. reading time":"20 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/","url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/","name":"Politi\u010dko pozori\u0161te u regionu - mali prilog istoriji - REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2015\/12\/asamblea-infinita_low.jpg","datePublished":"2015-12-31T11:36:04+00:00","dateModified":"2016-01-13T10:26:06+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bhsc","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#primaryimage","url":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2015\/12\/asamblea-infinita_low.jpg","contentUrl":"https:\/\/www.recom.link\/wp-content\/uploads\/2015\/12\/asamblea-infinita_low.jpg","width":2446,"height":908},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/politicko-pozoriste-u-regionu-mali-prilog-istoriji\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.recom.link\/en\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Politi\u010dko pozori\u0161te u regionu – mali prilog istoriji"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#website","url":"https:\/\/www.recom.link\/en\/","name":"REKOM ~ KOMRA ~ RECOM","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.recom.link\/en\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"bhsc"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/0b0fce47cdf986c8b4194146b69999a3","name":"Recom Editor","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhsc","@id":"https:\/\/www.recom.link\/en\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b345ee03975bccfc62280b0fd1ffd916?s=96&d=mm&r=g","caption":"Recom Editor"},"url":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/author\/jelanag\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136971"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=136971"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136971\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":137097,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136971\/revisions\/137097"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media\/136972"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=136971"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=136971"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=136971"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}