{"id":135579,"date":"2015-11-02T12:03:34","date_gmt":"2015-11-02T11:03:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.recom.link\/on-the-paths-of-the-memory-and-commemoration-of-polish-jews-2\/"},"modified":"2015-11-02T12:11:00","modified_gmt":"2015-11-02T11:11:00","slug":"on-the-paths-of-the-memory-and-commemoration-of-polish-jews","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.recom.link\/bhsc\/on-the-paths-of-the-memory-and-commemoration-of-polish-jews\/","title":{"rendered":"Putem se\u0107anja o poljskim Jevrejima"},"content":{"rendered":"

\"index\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Pi\u0161e Jelena Krsti\u0107<\/p>\n

 <\/p>\n

Legenda ka\u017ee da su ranosrednjovekovni progoni u zapadnim delovima Evrope nagnali Jevreje do poljskih \u0161uma. One su im poru\u010dile da ba\u0161 tu zastanu, odmore se i ostanu. Jevreji su to i u\u010dinili, i narednih nekoliko vekova smatrali Poljsku jednom od svojih domovina.<\/em><\/p>\n

U Var\u0161avi danas postoji muzej koji prikazuje istoriju i \u017eivot Jevreja u Poljskoj od njihovog naseljavanja u XII veku do danas. Poput drugih muzeja koji posetiocima nude zvuke, mirise, slike i natpise iz pro\u0161lih vremena, i ovaj grandiozno uvla\u010di posetioce u svoje hodnike koji \u010duvaju obimnu zbirku svrstanu u osam galerija.<\/p>\n

Muzej Polin<\/em><\/a> sam posetila da bih pro\u0161la stazama onih poljskih Jevreja koji su iz ove dr\u017eave i\u0161\u010dezli tokom Drugog svetskog rata. Postavka u muzeju je hronolo\u0161ka, pa je segment o Holokaustu na kraju izlo\u017ebe i potrebno je pro\u0107i kroz \u010ditavih osam vekova istorije da bi se za\u010duo zvuk nema\u010dkih bombardera i kome\u0161anja na ulicama Var\u0161ave.<\/p>\n

Izlo\u017eba najpre osvetljava sporadi\u010dne dolaske jevrejskih trgovaca u gradove centralne i isto\u010dne Evrope, potom izgradnju njihovih prvih naseobina u gradskim \u010detvrtima, na\u010din ure\u0111enja lokalne jevrejske zajednice i svakodnevnog porodi\u010dnog \u017eivota. Eksponati i artefakti oslikavaju kompleksne odnose jevrejske zajednice sa sve\u0161tenstvom i vlastelom nasuprot uglavnom konstantnoj za\u0161titi poljskih vladara, a zbirka se doti\u010de i povremenih trvenja sa drugim narodima i povremenih progona Jevreja, koji se u Poljskoj nisu ustalili sve do XVIII veka. Jedinstveni prikaz veli\u010danstveno oslikane drvene sinagoge iz Gwozdziec-a u Ukrajini oboga\u0107uje posetioca uvidom u rasko\u0161nu jevrejsku umetnost 18. veka.<\/p>\n

Izuzetno \u017eivotan prikaz jevrejskih naselja, obi\u010daja, privatnog i javnog \u017eivota prekida svedeni prikaz Holokausta.<\/p>\n

Suprotno pojedinim prikazima istorije jevrejskog naroda[1]<\/a> koje dokumentuju istoriju i posledice duboke mr\u017enje i organizovanog nasilja nad Jevrejima u Evropi, muzej Polin<\/em> pred posetioca postavlja Holokaust kao neo\u010dekivanu i spolja nametnutu pojavu, li\u0161enu dodirnih ta\u010daka sa stanovnicima Var\u0161ave. Zbirka predstavlja ve\u0107inu istorijskih \u010dinjenica: prva javna \u0161ikaniranja Jevreja, formiranje var\u0161avskog geta, osnivanje jevrejskih saveta u getu i gri\u017eu savesti pojedinih njihovih vo\u0111a, sakrivanje, preru\u0161avanje, glad, bolesti, sakupljanja i odvo\u0111enje u logore, likvidaciju geta. Izostavlja, me\u0111utim, da osvetli odnos Poljaka prema stradanju njihovih doju\u010dera\u0161njih prijatelja i kom\u0161ija. Tek \u0107e prikaz posleratnog perioda stidljivo ukazati na mogu\u0107u odgovornost Poljaka za Holokaust nad tamo\u0161njim Jevrejima kroz citat jednog od vode\u0107ih poljskih istori\u010dara Jana Blonskog.<\/p>\n

Blonski je krajem osamdesetih godina isprovocirao debatu o odgovornosti Poljaka za Holokaust nad Jevrejima u Poljskoj tokom Drugog svetskog rata. U \u010dlanku pod nazivom Siroti Poljaci gledaju Geto<\/a><\/em>, on skicira ratni i posleratni diskurs poljskog dru\u0161tva prema stradanju var\u0161avskih Jevreja. Poma\u017eu\u0107i se pesmama svog zemljaka i nobelovca \u010ceslava Milo\u0161a, on najpre ne dopu\u0161ta zaborav o tome da se Var\u0161avski geto nalazio unutar grada, da su pored njegovih zidina svakodnevno \u0161etali prolaznici, a na vrte\u0161kama u obli\u017enjim parkovima igrala se poljska deca. Geto je bio vidljiv, a Holokaust zamisliv. Zato su Poljaci morali, smatra Blonski, da pru\u017ee otpor nacisti\u010dkim te\u017enjama da istrebe poljske Jevreje; na\u017ealost, oni su umesto toga izabrali da \u0107utanjem dozvole Holokaust. Argumentuju\u0107i da je i ne\u010dinjenje akt delanja i da se odgovornost za pro\u0161lost mo\u017ee deliti uprkos tome \u0161to se u njoj nije u\u010destvovalo, Blonski poziva svoje sunarodnike da ponude svoju krivicu, tako \u0161to \u0107e sebi, Jevrejima i svetu bezuslovno ponuditi: \u201eDa, krivi smo\u201c. Jedino taj put nudi iskupljenje i pro\u010di\u0161\u0107enje poljskog dru\u0161tva od tereta krivice za nasilno i\u0161\u010dezavanje doju\u010dera\u0161njih sugra\u0111ana. O\u010dekivano, njegovi stavovi i argumenti nai\u0161li su na sna\u017ean otpor i, kao i u svim drugim posleratnim dru\u0161tvima, njegov glas je do danas ostao usamljen i od ve\u0107ine ignorisan.<\/p>\n

Muzej Polin<\/em>, dakle, Blonskog spominje u poslednjem segmentu svoje zbirke i tako nagove\u0161tava tinjaju\u0107i potencijal jednog dela poljskog dru\u0161tva da istoriju svog odnosa prema Jevrejima posmatra otvorenih o\u010diju. Suprotno o\u010dekivanju, muzej sam napustila bez onog mu\u010dnog ose\u0107aja indirektnog sau\u010desni\u0161tva u u\u017easima kojima je jedan deo na\u0161eg \u010dove\u010danstva bio izlo\u017een. Umesto toga, ponudio mi je samo uobi\u010dajene pojednostavljene floskule da je za zlodela kriv neko drugi, neko izvan dru\u0161tva i sredine u kojoj je zlo bilo mogu\u0107e.<\/p>\n

U potrazi za tom spoznajom na\u0161e univerzalne odgovornosti za Holokaust, a odmi\u010du\u0107i od muzeja, obi\u0161la sam gradske knji\u017eare. Na engleskom sam prona\u0161la samo knjige o var\u0161avskom ustanku. Zatim sam oti\u0161la na obode gradskog parka koji je nekada bio deo var\u0161avskog geta. Se\u0107anje na geto nudi spomenik i u zemlji uklesan trag nekada\u0161njeg nepremostivog zida. I tek tu sam zaista spoznala da je taj grad svedok poslednjeg velikog pogroma Jevreja u Evropi. Ohrabrena time, u\u0161la sam u park prate\u0107i ivice zida, u potrazi za jo\u0161 nekim obele\u017ejem se\u0107anja. Zidine su ubrzo nestale, a park nastavio da bude ure\u0111eno \u0161etali\u0161te koje mami turiste i stanovnike okolnih zgrada. Vratila sam se na zidine geta, \u010duvaju\u0107i u sebi tu jedva prona\u0111enu spoznaju i odlu\u010dila da tu i zavr\u0161im svoju posetu var\u0161avskom se\u0107anju na istrebljenje poljskih Jevreja.<\/p>\n

Mogu\u0107em utisku da Poljska ne pamti svoje Jevreje protivre\u010di velelepni Polin<\/em>. Naprotiv, on danas poru\u010duje Jevrejima da im poljsko dru\u0161tvo ponovo mo\u017ee ponuditi dom i uto\u010di\u0161te. Nevolja je u tome \u0161to, poput mnogih drugih, i poljsko dru\u0161tvo neguje se\u0107anje na jevrejsko stradanje u meri u kojoj ono ne uznemirava i ne remeti se\u0107anje na sopstveno stradanje; ni ono, na kraju, ne prepoznaje niti prihvata odgovornost za po\u010dinjena zlodela. \u010cinjenica da je otvoren skoro 70 godina nakon Drugog svetskog rata i da Holokaust svrstava u jednu od hronolo\u0161kih istorijskih etapa, a ne (izdvaja?) kao anticivilizacijsku, istorijski distinktivnu pojavu i sasvim logi\u010dno nasle\u0111e nasilnog odnosa prema Jevrejima u Evropi, pokazuje da ovo se\u0107anje jo\u0161 uvek nije i odbrana od budu\u0107ih zlodela.<\/p>\n

U ovom pogledu, poljsko dru\u0161tvo deli sudbinu mnogih drugih posleratnih dru\u0161tava koja se mu\u010de da izgrade i sa\u010duvaju se\u0107anje li\u0161eno ograni\u010denja, dvosmislenosti, protivre\u010dnosti, pristrasnosti i poricanja. Kakvo je se\u0107anje na zbrisane beogradske Jevreje? Ono je povremeno, segmentirano, nevoljno da sedam decenija nakon njihovog stradanja adekvatno obele\u017ei strati\u0161ta. Nedostaju nam i obele\u017eena se\u0107anja na stradanja tokom postjugoslovenskih oru\u017eanih sukoba, po\u0161tovanje i uva\u017eavanje svih njihovih \u017ertava \u2012 uklju\u010duju\u0107i i druge<\/em>, te osuda svih po\u010dinilaca \u2012 uklju\u010duju\u0107i i na\u0161e<\/em>. Iznad svega, svima nam nedostaje prihvatanje odgovornosti za dela koja smo po\u010dinili ili ih dozvolili. Primer iz Poljske mo\u017ee pomo\u0107i da uvidimo va\u017enost ove nu\u017eno li\u010dne, ali u isto vreme i prevashodno javne samorefleksije koja predstavlja klju\u010dnu ta\u010dku istinskog prevazila\u017eenja nasle\u0111a pro\u0161losti.<\/p>\n

 <\/p>\n

Autorka je outreach menad\u017eerka Fonda za humanitarno pravo<\/em><\/p>\n

[1]<\/a> Poput knjige \u201eKratka istorija Jevrejskog naroda\u201d Simona Dubnova.<\/p>\n

 <\/p>\n\r\n\t