![\"\"](\"http:\/\/static.politika.co.rs\/uploads\/rubrike\/336127\/i\/1\/tofor-kuljic.png\")
<\/div>\nSlu\u017ebena kultura se\u0107anja u Srbiji je nesre\u0111ena i u previranju. Hrvatsku \u201eOluju\u201d je ispratilo sna\u017eno srpsko kontrase\u0107anje na progon, crkva se se\u0107a Prebilovaca, premijer, pak, tra\u017ei zajedni\u010dki dan se\u0107anja. Ima li sistema u ovom haosu ili je re\u010d o lutanju slu\u017ebene upotrebe pro\u0161losti? Da li je predlog o zajedni\u010dkom danu se\u0107anja smi\u0161ljeni udar na suverenitet novih dr\u017eava u regionu ili je neutilitarno prosve\u0107eno se\u0107anje? Da li je to antidatum, svojevrstan antipraznik u moru nacionalizovane kulture se\u0107anja? Pomalja li se to nova kriti\u010dka kultura se\u0107anja u regionu, velika propaganda sumnje?<\/p>\n
Pre odgovora, pomenu\u0107u vlastita lutanja. Kada sam pre desetak godina u knjizi \u201eKultura se\u0107anja\u201d i u medijima predlo\u017eio da se osnuje Muzej stida zapadnog Balkana, u kom bi svaka nacija iz regiona imala svoju odaju, poziv je bio u zoni \u010diste nacionalne izdaje. Ne\u0161to kasnije sam u \u201ePolitici\u201d predlagao da bi umesto spomenika neznanom nacionalnom junaku trebalo razmisliti o dizanju spomenika neznanom dezerteru iz gra\u0111anskog rata \u2013 Jugo \u0160vejku, koji bi simbolizovao negativno se\u0107anje na gra\u0111anski me\u0111unacionalni sukob i na sve ubijene na ovim prostorima devedesetih godina pro\u0161log veka. Pro\u0161le godine sam se u knjizi \u201eTanatopolitika\u201d zalo\u017eio za multietni\u010dki antispomenik u regionu. Na odziv nisam ra\u010dunao. Nije ga ni bilo, bile su to moje svesne utopije. Ako. I danas dr\u017eim da bi mo\u017eda neka od pomenutih zdanja trebalo di\u0107i na Savi, negde izme\u0111u Slavonskog i Bosanskog Broda, gde se krajem \u010detrdesetih godina pro\u0161log veka razmi\u0161ljalo o izgradnji grada Broda, nove prestonice socijalisti\u010dke Jugoslavije. Mo\u017eda bi u re\u010deni \u201eMuzej stida na vodi\u201d, kao i u \u201eBeograd na vodi\u201d, vi\u0161e ulo\u017eili stranci iz EU nego doma\u0107i akteri.<\/p>\n
Da li se ipak ne\u0161to menja? Predlog o zajedni\u010dkom danu se\u0107anja, kojim na novi na\u010din treba uskladiti pojedina\u010dna pam\u0107enja, sti\u017ee s vrha. Odmah su ga podr\u017eali Dodik i Vujanovi\u0107. Odbili su ga Milanovi\u0107, Ta\u010di i Izetbegovi\u0107. Kako god pro\u0161ao ovih dana na konferenciji u Be\u010du, predlog pripada alternativnom prosve\u0107enom se\u0107anju. Samo je samorefleksivno se\u0107anje prosve\u0107eno. U ono drugo, neprosve\u0107eno, se\u0107anje spadaju svi nacionalisti\u010dki glamuri koji se valjaju od Knina do Skoplja i defini\u0161u slavnom pro\u0161lo\u0161\u0107u. Regionalna kultura se\u0107anja boluje od manjka javnog stida i vi\u0161ka javne slave. Ako je predlog premijera iskren oko njega se ne treba mnogo dogovarati. Treba naprosto datum uvesti u srpski kalendar praznika bez uslovljavanja. Ako ga drugi prihvate dobro, ako ne, opet dobro. U Hrvatskoj \u0107e predlog biti verovatno odbijen kao srpsko miksanje kostiju. \u010cita\u0107e ga kao udar na Domovinski rat, koji je Magna karta<\/i> hrvatske nezavisnosti, nenatkriljivi veleidentitet i zid od mogu\u0107e nove Jugoslavije.Negovani ratni trijumf je uvek lo\u0161 saveznik kod suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u.U Srbiji nema ovog neproduktivnog pritiska oslobodilaca, pa je samim tim i vi\u0161e uslova za plodnu samosumnju.<\/p>\n
Ali mrtvi su svuda nezamenljivi simboli\u010dki kapital. Za svaku politiku je mogu\u0107nost pripisivanja novog smisla mrtvima va\u017enija od izvornog smisla njihovog umiranja. Grob je nem, mrtva usta ne govore, pa otuda i mrtva tela imaju veliku prednost kao simboli. Ne pri\u010daju mnogo o sebi, re\u010di im se mogu pripisati, a jo\u0161 vi\u0161e smisao. Kako je rekao ameri\u010dki pesnik Edvin Robinson: \u201eKada umrem ima\u0107u mnogo vi\u0161e da ka\u017eem.\u201d I grobovima se vremenom pomera zna\u010denje. Mrtvi se po\u0161tuju, ali i eksploati\u0161u. Njihovi identiteti postaju ubila\u010dki kada se uokvire neprosve\u0107enim se\u0107anjem koje podsti\u010de odmazdu.<\/p>\n
Jo\u0161 vi\u0161e od toga, tanatopoliti\u010dki gledano, preko mrtvih tela kao te\u0161kih simbola vladaju\u0107i name\u0107u vrednosti i smisao podvla\u0161\u0107enima. Vu\u010di\u0107 tra\u017ei pro\u0161lost koja odgovara njegovoj viziji budu\u0107nosti. Dr\u017ei da zakav\u017eene pro\u0161losti ne mogu sapostojati sa istovetnom vizijom evropske kapitalisti\u010dke budu\u0107nosti. Srbija istrajava na kursu EU. Razumno ovde jeste upozorenje da se poverenje u regionu mo\u017ee povratiti samo sinhronom kritikom vlastitog \u0161ovinizma. O\u017eivljeni sukobi oko pro\u0161losti jo\u0161 teku po sli\u010dnim obrascima mr\u017enje, a usled zaslepljenosti njom, protivnici ne uvi\u0111aju vlastitu bliskost. Dobro se sla\u017eu u tome da treba mrzeti ne samo druge, nego i one u vlastitim redovima koji nedovoljno mrze.<\/p>\n
Premijerov predlog je ipak samo novi dizajn se\u0107anja, koji ne slabi jo\u0161 uvek eksplozivnu sliku pro\u0161losti. Mo\u017eda bi usvajanje predloga moglo donekle decentrirati emocije oko ubijenih sunarodnika u regionu. Svuda nacionalni zidovi boli uspe\u0161no skrivaju tiho neoliberalno socijalno ubijanje gra\u0111ana. Neoliberalnim evrofilima ne smeta to \u0161to etnocentri\u010dno se\u0107anje pomera u senku socijalno umiranje. Naprotiv. Naprednja\u010dka vlast planira pomeranje Dimitrija Tucovi\u0107a sa Slavije, a u centru Beograda di\u017ee spomenik ruskom caru. Strukture se\u0107anja ostaju netaknute. Lak\u0161e je uvesti antipraznik, nego pacifikovati \u201epatriotske\u201d akademike, ud\u017ebenike i navija\u010de? Iako nije prevratni\u010dko se\u0107anje, premijerov predlog jeste iskorak.<\/p>\n
Sociolog, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu<\/i><\/p>\n