![\"Dino](\"http:\/\/gdb.rferl.org\/6492DDF0-7F5A-45C9-955D-578D11125077_w268_r1_cx1_cy7_cw99.jpg\")
![\"Nata\u0161a](\"http:\/\/gdb.rferl.org\/79661E5A-C7BF-4BF3-B88C-63192D764334_w268_r1.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n
Autor Omer Karabeg<\/p>\n
<\/p>\n
U<\/span> najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosu prema \u017ertvama ratova na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije. Sagovornici su bili Nata\u0161a Kandi\u0107<\/strong>, koordinatorka Koalicije za REKOM, i pozori\u0161ni reditelj Dino Mustafi\u0107<\/strong>, javni zagovara\u010d Inicijative za REKOM. REKOM je me\u0111udr\u017eavna komisija za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima po\u010dinjenim devedesetih godina na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije, za \u010dije se osnivanje zala\u017ee 1.500 nevladinih organizacija i preko 580.000 pojedinaca iz regiona.<\/p>\n Bilo je re\u010di o navija\u010dkim i pristrasnim interpetacijama onoga \u0161to se zbivalo u ratovima devedesetih, o tome za\u0161to je Vu\u010di\u0107eva<\/strong> inicijativa da se uvede zajedni\u010dki dan se\u0107anja na sve \u017ertve nai\u0161la na pozitivan odjek samo u Srbiji i Republici Srpskoj, da li je mogu\u0107e pomirenje pre nego \u0161to se priznaju \u010dinjenice o ratnim zlo\u010dinima, mogu li politi\u010dari, koji nose hipoteku devedesetih, danas miriti narode, za\u0161to je va\u017eno da me\u0111udr\u017eavna regionalna komisija popi\u0161e sve \u017ertve, kao i o tome da li \u0107emo do\u010dekati dan da u Beogradu bude podignut spomenik \u017ertvama srebreni\u010dkog genocida, u Zagrebu \u017ertvama Oluje, a u Sarajevu Srbima ubijenim na Kazanima.<\/p>\n Omer Karabeg: Imam utisak kao da je region ponovo u devedesetim godinama. Svako \u017eali samo svoje \u017ertve i govori o tu\u0111im zlo\u010dinima, a svoje ne priznaje. Deceniju i po nakon zavr\u0161etka ratova na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije umesto istine o zlo\u010dinima dominiraju pristrasne i navija\u010dke interpretacije zbivanja u devedesetim godinama.<\/strong><\/p>\n Nata\u0161a Kandi\u0107<\/strong>: Odavno nismo imali ovako lo\u0161e stanje u me\u0111unacionalnim odnosima kao \u0161to ga imamo ove 2015 godine. Vlada konfuzija koja stra\u0161no pogoduje pojavi ekstremizma.<\/p>\n Dino Mustafi\u0107<\/strong>: Politi\u010dki \u017eivot se sveo na podle, zajedljive opaske na ra\u010dun drugih – i \u0161to je najgore – one dolaze od visokih du\u017enosnika, od ministara i premijera koji takvom retorikom pretvaraju komemoracije i dane sje\u0107anja u nacionalisti\u010dka hodo\u010da\u0161\u0107a. Kada ne\u0161to ostavite nerije\u0161eno, kada to sakrivate pod tepih, kada odbacujete \u010dinjenice i ne \u017eelite da priznate forenzi\u010dnu istinu, kada zlo\u010dine relativizirate, onda je potpuno normalno o\u010dekivati da \u0107e se ekstremizam probuditi. Posebno je zastra\u0161uju\u0107e \u0161to je on izra\u017een me\u0111u mladim ljudima od kojih su mnogi ro\u0111eni nakon zavr\u0161etka ratova na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n Omer Karabeg: Danas su \u017ertve potpuno u drugom planu. Nema saose\u0107anja sa \u017ertvama, umesto toga svedoci smo prepucavanja politi\u010dara oko toga ko je krivac, a ko \u017ertva. Naravno, krivac je uvek onaj drugi, a na\u0161a nacija je \u017ertva. To najbolje pokazuju doga\u0111aji oko dvadesete godi\u0161njice Oluje. Hrvatska je 5. avgusta vojnom paradom obele\u017eila tu godi\u0161njicu, a Srbija je odgovorila progla\u0161enjem tog dana za dan se\u0107anja na stradanje i progon Srba. Onda je Hrvatska uputila protest Srbiji zato \u0161to je \u0160e\u0161elj zapalio hrvatsku zastavu, a Srbija Hrvatskoj zbog povika \u201cZa dom spremni\u201c i \u201cUbij Srbina\u201c na koncertu u Kninu, na kome je pevao Tompson. Nigde tu nema istinskog pijetata prema \u017ertvama. Samo politika i nacionalno nadigravanje.<\/strong><\/p>\n Nata\u0161a Kandi\u0107<\/strong>: Obele\u017eavanje dvadesetogodi\u0161njice Oluje vrlo jasno je pokazalo kakvi su odnosi izme\u0111u Srbije i Hrvatske i \u0161ta jedni misle o drugima. Sve \u0161to je bilo organizovano – bilo je usmereno protiv onog drugog. Umesto da se misli na \u017ertve, ove godine se slavila pobeda i to na druga\u010dijem nivou nego prethodnih godina. Nije se slavilo samo u Kninu, nego i u Zagrebu. To je bila demonstracija vojne snage Hrvatske, \u017eelelo se da se poka\u017ee kako je Hrvatska mo\u0107na vojna sila koja je uspela da reintegri\u0161e okupirane teritorije.<\/p>\n S druge strane, Srbija je za obele\u017eavanje dana se\u0107anja na srpske \u017ertve izabrala jedno vrlo neprikladno mesto – Sremsku Ra\u010du. To je mesto na kojem se Srbija pre dvadeset godina veoma ru\u017eno ponela prema izbegliim Srbima iz Hrvatske. Na tom grani\u010dnom prelazu izme\u0111u Bosne i Hercegovine i Srbije srpska policija je delove izbegli\u010dke kolone upu\u0107ivala prema isto\u010dnoj Slavoniji, neke je slala u Vojvodinu, veliki deo na Kosovo. Policija je mobilisala mu\u0161karce i slala ih na teritoriju gde se vodio rat – u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. To se nije smelo raditi. U tom trenutku oni su bili izbeglice i dr\u017eava Srbija je bila obavezna da im pru\u017ei skloni\u0161te i obezbedi hranu. Sremska Ra\u010da je mesto gde se Srbija ru\u017eno ponela prema nesre\u0107im i o\u010dajnim izbeglicama.<\/p>\n Umesto da im se izvinimo zbog takvog pona\u0161anja, sada imamo pri\u010du o tome kako je Srbija primila te ljude i brinula se o njima. To nije ta\u010dno. Srbija ih je te\u0161kom mukom primila i pokazala je da ho\u0107e da ih koristi za svoje ciljeve – za naseljavanje Kosova i za rat u isto\u010dnoj Slavoniji. Cela ta komemoracija delovala je jako tu\u017eno i ru\u017eno, a niko od izbeglica nije skupio hrabrosti da ka\u017ee – dosta la\u017ei, vi ste nas primili kao nekoga ko dolazi u Srbiju da uzme ne\u0161to \u0161to mu ne pripada.<\/p>\n Dino Mustafi\u0107<\/strong>: To sve djeluje vrlo tu\u017eno, nigdje se ne vidi nikakav respekt prema \u017ertvama, niti saosje\u0107anje sa tim ljudima koji su pro\u0161li pravu ratnu golgotu. Kada je re\u010d o \u017ertvama, mislim da tu treba biti jasan. Treba popisati svaku \u017ertvu, bez obzira na kojoj je ona strani bila, i treba utvrditi okolnosti u kojima je svaki pojedinac stradao. Me\u0111utim, to nikako ne zna\u010di izjedna\u010davanje odgovornosti i krivice za ono \u0161to se \u010dinilo u ratovima devedesetih godina. Posljednjih dana bili smo svjedoci inicijative premijera Srbije Vu\u010di\u0107a o zajedni\u010dkom danu sje\u0107anja na sve \u017ertve sukoba na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, koja je nai\u0161la na protivljenje u Hrvatskoj, na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n Re\u010deno je da nema razloga da se tako ne\u0161to prihvati s obzirom da mnoge stvari nisu ra\u0161\u010di\u0161\u0107ene i da nije do\u0161lo do uspostavljanja povjerenja i istinskog pomirenja. Sve to pratim sa velikom indignacijom kao i ono \u0161to se dogodilo tokom obilje\u017eavanja dvadesetogodi\u0161njice genocida u Srebrenici. Bojim se da se sada ti skupovi i komemoracije koriste za prikupljanje politi\u010dkih poena na unutra\u0161njem i spoljnom planu.<\/p>\n Na unutra\u0161njem planu takvi potezi treba da donesu glasove, a \u0161to se ti\u010de Evropske unije – ona ra\u010duna na politi\u010dare koji dolaze iz narodnja\u010dkih stranaka i koji imaju ne\u010distu savjest i prljave ruke. Brisel veruje da oni mogu napraviti pomake u regionu, ali ja sam vrlo skepti\u010dan prema njihovom umivenom, kultivisanom nacionalizmu. Ne vjerujem da ta vrsta salonskog nacionalizma mo\u017ee donijeti bilo kakvu evropsku perspektivu narodima na Balkanu.<\/p>\n Nata\u0161a Kandi\u0107<\/strong>: Mislim da bi bilo bolje da Vu\u010di\u0107 nije ni izlazio s tom inicijativom, jer ona nema realnu snagu. Ona se mo\u017ee shvatiti – i \u010dini mi se po reakcijama u regionu da je tako i shva\u0107ena – kao poku\u0161aj izjedna\u010davanja odgovornosti za ono \u0161to se dogodilo devedesetih godina.O zajedni\u010dkom danu se\u0107anja na \u017ertve mo\u017ee se razgovarati tek nakon \u0161to se popi\u0161u sve \u017ertve i ustanove okolnosti u kojima je svaki pojedinac stradao. Treba videti koliko je bilo civila, koliko vojnika, da li su i neki vojnici bili \u017ertve ratnih zlo\u010dina. Tek onda \u0107e se stvoriti klima da se ustanove razli\u010diti oblici komemoracija i obele\u017eavanja.<\/p>\n U ovom trenutku je najva\u017enije da znamo identitet \u017ertava, da znamo \u0161ta se dogodilo, jer smo godinama – kad je re\u010d, na primer, o Srebenici – suo\u010deni sa propagandom koja govori o tri hiljade i nekoliko stotina navodnih srpskih \u017ertava u Srebrenici i okolnim op\u0161tinama, a banjalu\u010dki analita\u010dar Sr\u0111an Puhalo<\/strong> tvrdi da je prema podacima Centra za istra\u017eivanje ratnih zlo\u010dina vlade Republike Srpske ubijeno 375 civila. Treba da znamo imena tih ljudi kako bismo demistifikovali tu propagandu. Potrebno je \u010dinjenicima, to jeste imenima i prezimenima, demistifikovati te politi\u010dke pristupe, te politi\u010dke predstave koje nemaju veze sa \u010dinjenicama. Kada se prihvati, kako gospodin Mustafi\u0107 ka\u017ee, forenzi\u010dna istina i kada imenujemo \u017ertve, onda \u0107emo mo\u0107i govoriti i o zajedni\u010dkom danu se\u0107anja.<\/p>\n Omer Karabeg: Mislite li da su dr\u017eave u regionu spremne da prihvate da nepristrasna regionalna komisija popi\u0161e sve \u017ertve? Imam utisak da svako \u017eeli da popisuje svoje \u017ertve i pravi im spomenike.<\/strong><\/p>\n Dino Mustafi\u0107<\/strong>: Dr\u017eave u regionu ne\u0107e imati drugog izbora. Upravo inicijative kao \u0161to je Vu\u010di\u0107eva nisu mogu\u0107e ako se prije toga ne napravi ono na \u010demu insistira koalicija REKOM – precizan popis sa imenima i prezimenima svih \u017ertava. Iza svakog tog imena i prezimena je jedan uga\u0161eni mikrokosmos. Niko nema pravo da oprosti u ime \u017ertava. To prvo moraju da u\u010dine porodice \u017ertava, a da bi one to u\u010dinile moraju da vide istinski preobra\u017eaj, istinsko suosje\u0107anje. Na \u017ealost, oni mogu samo da vide politi\u010dku manipulaciju, poricanje, nipoda\u0161tavanje od kojih se \u010destitim ljudima utroba prevr\u0107e.<\/p>\n Ljudi poput Vu\u010di\u0107a, koji se sada pojavljuju kao mirotvorci, nemaju kredibilitet za takvu vrstu inicijativa i akcija kao \u0161to je ona o zajedni\u010dkom danu sje\u0107anja – i nije on jedini koji nema taj kredibilitet. Ti ljudi nose hipoteku devedesetih kada je njihova retorika bila zapaljiva, kada su oni govorili stvari koje su bile potpuno neprihvatljive i sa politi\u010dkog i sa moralnog stanovi\u0161ta. A oni danas dr\u017ee maratonske pres konferencije na kojima govore o pru\u017eenoj ruci, o po\u0161tenju jednih i nepo\u0161tenju drugih. Meni to sve djeluje pateti\u010dno i la\u017eno, ti politi\u010dari mi izgledaju kao neki lo\u0161i glumci koji su preko no\u0107i promijenili uloge i iza\u0161li na pozornicu u kostimima koji im ne pristaju.<\/p>\n Omer Karabeg: Gospo\u0111o Kandi\u0107, vi imate najbolji uvid u to kako se danas vlasti u dr\u017eavama na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije odnose prema REKOM-u. Da li mislite da postoji u regionu spremnost da regionalna komisija poimeni\u010dno popi\u0161e sve ratne \u017ertve? Znam da je Vu\u010di\u0107 podr\u017eao REKOM, znam da ga je podr\u017eao i biv\u0161i hrvatski predsednik Josipovi\u0107, ali da li i nova predsednica Kolinda Grabar Kitarovi\u0107 priznaje tu podr\u0161ku koju je dao Josipovi\u0107?<\/strong><\/p>\n Nata\u0161a Kandi\u0107<\/strong>: Mi smo pro\u0161le godine u novembru na desetom Forumu za trancizionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama bili veliki optimisti da \u0107e REKOM postati me\u0111udr\u017eavni projekt. \u010cinilo nam se da smo blizu cilja. Onda su se dogodili izbori u Hrvatskoj, a svaki put kada se dogode izbori, pa nove li\u010dnosti do\u0111u na vlast, mi se na\u0111emo na po\u010detku. Nikako da stignemo do predsednice Kolinde<\/strong>, a trebalo nam je mnogo vremena i da do\u0111emo do premijera Srbije.<\/p>\n Profesor \u017darko Puhovski<\/strong>, koji je javni zagovara\u010d Inicijative za REKOM, to slikovito obja\u0161njava. On ka\u017ee \u201cMi molimo, pa molimo kabinet, pa molimo sekretarice, pa nam zaka\u017eu sastanak koji se onda odlo\u017ei, pa se mi malo naljutimo, pa opet molimo ispo\u010detka. I to traje po nekoliko godina\u201c. Za\u0161to sve ide tako sporo, a vreme prolazi, umiru svedoci? \u010cim napravimo neki korak napred, dogodi se ne\u0161to \u0161to nas zaustavi i mi onda stojimo, \u010dekamo i ponovo molimo. I premijer Vu\u010di\u0107 i predsednica Hrvatske su rekli da oni \u017eale i druge \u017ertve. Ako su oni to rekli, onda hajde da znamo koje su to druge \u017ertve, da znamo njihova imena. Mi \u0107emo popisati sve \u017ertve, ali politi\u010dari moraju da stvore uslove. Bez njih mi to ne mo\u017eemo.<\/p>\n Dino Mustafi\u0107<\/strong>: REKOM je najve\u0107a civilna inicijativa u regionu i mi pravimo pritisak koji ne\u0107e promijeniti karakter politi\u010dara, ali \u0107e sasvim sigurno uticati na dru\u0161tva u dr\u017eavama regiona da shvate nu\u017enost osnivanja jedne takve komisije. Mi sada postavljamo jedno od najva\u017enijih pitanja – \u0161ta nakon svih ovih zlo\u010dina. Pro\u0161lo je dvije decenije od genocida, sponzori ratnih zlo\u010dina su i danas aktivni, oni su zna\u010dajne politi\u010dke figure, oni su ljudi od uticaja.<\/p>\n Na\u0161a ideja mo\u017eda izgleda utopisti\u010dka, ali bez nje se ne\u0107emo mo\u0107i moralno regenerirati i mlade generacije osloboditi hipoteke zlo\u010dina njihovih o\u010deva i djedova. U protivnom osta\u0107emo stra\u0161na crna rupa u kojoj \u0107e se pro\u0161lost isklju\u010divo koristiti za manipulaciju. Ona \u0107e uvijek biti skelet u ormaru koji \u0107e se izvla\u010diti kad god se \u017eeli raspirivati nacionalisti\u010dka mr\u017enja, a Balkan \u0107e biti podru\u010dje latentnog sukoba koji svakog \u010dasa mo\u017ee eksplodirati.<\/p>\n Omer Karabeg: \u010cini mi se da je za pogled politi\u010dara na zlo\u010dine i \u017ertve karakteristi\u010dno ono \u0161to je Dragan \u010covi\u0107, \u010dlan Predsedni\u0161tva BiH, rekao prilikom nedavnog susreta \u010dlanova tog Predsedni\u0161tva sa Vu\u010di\u0107em u Beogradu. On je rekao: \u201cNema strane u Bosni i Hercegovini i u \u010ditavom okru\u017eenju gde zlo\u010dince ne do\u017eivljavaju herojima. Na\u0161e je da to svesno sagledamo i da razumemo da je svaka majka koja nosi crninu i roni suze jednako vredna, bila ona Srpkinja, Hrvatica ili Bo\u0161njakinja. Ako tako gledamo pro\u0161lost verujem da \u0107emo mlade motivisati da druga\u010dije gledaju u budu\u0107nost\u201c.<\/strong><\/p>\n Dino Mustafi\u0107<\/strong>: Citirali ste politi\u010dara koji je pravi makijavelista, kada je u pitanju njegova politi\u010dka karijera. Upravo je on bio jedan od onih koji su do\u010dekivali ratne zlo\u010dince koje je osudio Ha\u0161ki tribunal, klicali im i pravili ih herojima. Sve dok takva vrsta politi\u010dara u javnom prostoru izgovara takve re\u010denice bi\u0107e potrebe za REKOM-om, jer \u0107e upravo ta inicijativa reducirati prostor tom politi\u010dkom vokabularu. Sve dok postoje protagonisti kulture la\u017ei i poricanja, bi\u0107e jako te\u0161ko do\u0107i do istinskog pomirenja. Danas ponovo imamo duh devedesetih, koji ne izgleda kao onaj koji je doveo do rata samo zato \u0161to prema spolja poku\u0161ava da navu\u010de evropsko obli\u010dje, dok je na unutarnjem planu ostao onakav kakav je bio – nazadan, primitivan i mra\u010dan.<\/p>\n Omer Karabeg: Mislim da pravog pomirenja ne\u0107e biti dok se u Beogradu ne podigne spomenik \u017ertvama srebreni\u010dkog genocida, u Zagrebu \u017ertvama Oluje, a u Sarajevu Srbima koji su ubijeni na Kazanima. Da li smo daleko od toga, da li \u0107emo to do\u010dekati?<\/strong><\/p>\n Nata\u0161a Kandi\u0107<\/strong>: \u010cini mi se da podizanje spomenika \u017ertvama Srebrenice u Beogradu nije neostvariva vizija, ali pre toga moramo popisati imena \u017ertava, moramo im iskazati po\u0161tovanje. Britanska rezolucija o srebreni\u010dkom genocidu – da su je svi u regionu prihvatili – mogla je jako mnogo da doprinese pomirenju. Ta rezolucija je bila ne\u0161to \u0161to je logi\u010dno sledilo nakon svih presuda me\u0111unarodnih sudova o genocidu. Ona nije sadr\u017eavala nijednu optu\u017ebu, samo je iznela \u010dinjenica koje su bile sudski utvr\u0111ene, a imala je u vidu po\u0161tovanje prema svim \u017ertvama. Mogla je da pove\u017ee sve dr\u017eave regiona u zajedni\u010dkom odnosu prema \u017ertvama.<\/p>\n Umesto toga u Srbiji smo imali ofanzivu da se ne usvoji ta rezolucija. Sve je to bilo nepotrebno, nepotreban je bio i ruski veto, propu\u0161tena je jedna sjajna prilika. Posle toga nije trebalo ni i\u0107i u Srebrenicu. Tako da ove godine stalno idemo iz jedne u drugu gre\u0161ku i nikako da se dogodi ne\u0161to \u0161to mo\u017ee da nas pove\u017ee. Da li \u0107emo uspeti da ispi\u0161emo imena svih 130.000 \u017ertava? Kada budemo to napravili, onda se mo\u017eemo nadati da smo stvorili uslove da se zlo\u010dini iz devedesetih nikada vi\u0161e ne ponove.<\/p>\n Dino Mustafi\u0107<\/strong>: U Sarajevu je pokrenuta inicijativa da se postavi spomen plo\u010da na Kazanima. To nije nikakva tabu tema. O njoj se mnogo i pisalo i govorilo. To je bila inicijativa Svetozara Pudari\u0107a<\/strong>, biv\u0161eg dopredsjednika Federacije Bosne i Hercegovine. Ina\u010de, me\u0111u ubijenim civilima na Kazanima, pored gra\u0111ana srpske nacionalnosti, bilo je i \u017ertava hrvatske i bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti. Bosanskohercegova\u010dka vlast ne bi smjele imati nikakvog problema s tom spomen plo\u010dom, jer se jo\u0161 u ratnom okru\u017eenju obra\u010dunala sa vojnim falangama koje su terorizirale gra\u0111ane drugog etnosa i vjeroispovjesti.<\/p>\n Ono \u0161to je kod podizanja takvih spomenika vrlo bitno je da se ne dozvoli da oni otvore prostor za nove nesporazume, \u010dega smo bili svjedoci prilikom pro\u0161logodi\u0161njeg obilje\u017eavanja stogodi\u0161njica po\u010detka Prvog svjetskog rata i Sarajevskog atentata. Mislim da ova tri spomenika, o kojima vi govorite, mo\u017eda jesu krajnji cilj, odnosno zavr\u0161etak jednog dugoro\u010dnog procesa pomirenja. Taj proces bi mogao da dovede do spomen obilje\u017eja kojima se otvara mogu\u0107nost da se rat sagleda i iz perspektive drugog.<\/p>\nOmer Karabeg: Ali radi se o tome \u0161to oni ne\u0107e da puste istoriju iz ruku. Oni ne\u0107e da puste nekome drugom da utvr\u0111uje \u010dinjenice, oni ho\u0107e da to sami rade, da sami popisuju \u017ertve da bi mogli njima da manipuli\u0161u.<\/h4>\n