Klju\u010dno je razumeti \u0161ta se doga\u0111a postkonfliktnim zemljama kada su \u201epritisnute\u201c da u svoje nacionalisti\u010dke realnosti uklju\u010de istorijski i geografski dekontekstualizovan i globalizuju\u0107i diskurs o ljudskim pravim<\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Da li premijer Srbije Vu\u010di\u0107 treba da ode u Srebrenicu na 20. godi\u0161njicu i oda po\u0161tu \u017ertvama? I da li Srbija i\/ili Republika Srpska (RS) treba da prihvate rezoluciju Saveta bezbednosti UN o genocidu u Srebrenici? Zavisi od toga koga pitamo, o\u010digledno. Mi\u0161ljenja su o\u0161tro podeljena. Oni koji veruju u po\u0161tovanje ljudskih prava, ili bar o\u010dekuju da \u0107e njihovo deklarativno prihvatanje na neki na\u010din biti korisno, podr\u017eavaju i promovi\u0161u javno priznanje i potvrdu svih povreda iz pro\u0161losti. Za istinske sledbenike, neophodnost priznanja po\u010dinjenih zlo\u010dina je duboko usa\u0111ena u univerzalisti\u010dku i moralnu osnovu \u010ditavog koncepta ljudskih prava. Drugi (koji su, \u010dini se, u Srbiji i Republici Srpskoj u ogromnoj ve\u0107ini), kojima je shvatanje sebe i sopstvenog identiteta ukorenjeno u nacionalisti\u010dkoj ideologiji i promociji svoje etni\u010dke grupe kao ve\u010dne, \u010dvrsto se protive takvim predlozima. Za njih, prihvatanje rezolucije o srebreni\u010dkom genocidu predstavlja poni\u017eenje i \u0161tetu, jer ignori\u0161e njihove istorijske nepravde.<\/p>\n U ovom tekstu \u017eelim da predstavim sa\u017eet kriti\u010dki osvrt na aktuelni diskurs o ljudskim pravima, ali i da sugeri\u0161em na to da bi \u010dvrsto insistiranje na nametanju normi ljudskih prava lako moglo da se poka\u017ee kontraproduktivnim. Moja teza je da, uprkos tome \u0161to se odre\u0111ene norme pona\u0161anja usvajaju u veoma razli\u010ditim politi\u010dkim kontekstima, to istovremeno ne zna\u010di i da vrednosti<\/em> zasnovane na ljudskim pravima ostaju usa\u0111ene u praksi. Naprotiv, upravo diskurs o ljudskim pravima ponovo dovodi do etni\u010dkih podela i ja\u010danja nacionalizama.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i ogromnim naporima i sredstvima koje su EU i pojedina\u010dne dr\u017eave u njih ulo\u017eile tokom proteklih decenija, ljudska prava su postala odre\u0111ena vrsta metaideologije na\u0161eg doba, sa globalno pristupa\u010dnim moralnim i pravnim jezikom univerzalnih teza i kvantifikovanja razvoja. Uticaj poretka zasnovanog na ljudskim pravima je o\u010digledan na brojnim primerima \u0161irom sveta: on promovi\u0161e prava \u017eena, dece, etni\u010dkih manjina, starosedela\u010dkog stanovni\u0161tva, seksualnih manjina, starijih osoba, invalida, zatvorenika, itd. Osnova velikog broja ovih tvrdnji je apel na zajedni\u010dki ljudski status, odnosno, status svakog pojedinca kao li\u010dnosti. Konceptualni i pravni okvir ideologije ljudskih prava je duboko usa\u0111en u normativni ideal globalizma, koji promovi\u0161e jedan univerzalisti\u010dki pogled na moralne sisteme u kojima individualna sloboda ima primat nad vlastima, kolektivnim identitetima i nacionalnim dr\u017eavama. Globalizam kao ideologija, ba\u0161 kao i nacionalizam ili bilo koja druga ideologija, te\u017ei da monopolizuje znanje o stvarnosti, kako bi uspostavio hegemoniju, predstavljaju\u0107i svoj normativni okvir kao jedini ispravan na\u010din za posmatranje i tuma\u010denje dru\u0161tvenih realnosti (Male\u0161evi\u0107, 1999). Upravo na tu vrstu op\u0161tih hegemonisti\u010dkih tendencija globalizma, tj. ideologije ljudskih prava u konkretnom slu\u010daju, potrebno je kriti\u010dki odgovoriti i o njoj raspravljati.<\/p>\n Antropologija je disciplina koja bi ovde mogla da bude od koristi, s obzirom na to da su pitanja o proizvodnji kulturnih praksi i znanja, formulisana odozdo navi\u0161e, u fokusu njenog istra\u017eivanja. Me\u0111utim, antropolozi se teorijom i praksom ljudskih prava intenzivno bave tek dve decenije. Zapravo, Ameri\u010dka antropolo\u0161ka asocijacija (osnovana 1902. godine) je jedna od retkih koje su, 1948. godine, odbacile validnost Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, i po empirijskim, i po eti\u010dkim osnovima, tvrde\u0107i da zapravo postoji \u010ditavo bogatstvo raznovrsnih moralnih sistema. AAA je, na ovaj na\u010din, iznela stav da \u201ekomparativni kulturolo\u0161ki podaci ne idu u prilog tezi o nekom univerzalnom skupu su\u0161tinskih prava\u201c (Goodale, 2006, str. 486). Antropolozima je smetalo nametanje hegemonisti\u010dkih moralnih vrednosti podre\u0111enim grupama, jer im je \u201esmrdelo\u201c na imperijalizam. Chomsky i Herman (1979) su to nazvali \u201epoliti\u010dkom ekonomijom ljudskih prava\u201c, opisuju\u0107i \u201epravdu\u201c i \u201eljudska prava\u201c kao ideolo\u0161ku masku iza koje SAD sprovode svoju \u010desto brutalnu politiku, osmi\u0161ljenu da \u0161iri i \u0161titi uticaj privatnih korporativnih interesa na stranim tr\u017ei\u0161tima. Na sli\u010dan na\u010din, \u017di\u017eek (2005) je istakao da poredak zasnovan na ljudskim pravima deluje kao opravdanje poku\u0161aja zapadnih imperijalisti\u010dkih zemalja da pro\u0161ire svoju dominaciju nad zemljama tre\u0107eg sveta.<\/p>\n Odnos mo\u0107i izme\u0111u centralnih i perifernih dr\u017eava je od ogromnog zna\u010daja za razumevanje svih efekata nametanja ljudskih prava i njihovog sprovo\u0111enja u praksi, i posebno je relevantan za dr\u017eave Balkana. Standardizovane \u0161eme za implementaciju ljudskih prava su, uglavnom, razvijene u EU kako bi druge dr\u017eave mogle da ih slede, istovremeno odr\u017eavaju\u0107i sopstvene nacionalisti\u010dke ideologije unutar same Unije. Na primer, prema Kopenha\u0161kim kriterijumima iz 1993. godine, EU treba da obrazuje, disciplinuje i ka\u017enjava, nude\u0107i \u010dlanstvo kao nagradu. Drugim re\u010dima, ideja o superiornosti Unije je ugra\u0111ena u ovaj proces na samom vrhu hijerarhijske piramide, i ona diktira uslove, tempo i promenljivu dinamiku celokupne logike vrednosti ljudskih prava \u010dije usvajanje zahteva. U praksi, \u010dak i kada neka dr\u017eava na kraju ispuni uslove EU, data obe\u0107anja se ne ispunjavaju u potpunosti. Horvat i Stiks (2012) su s pravom istakli da je EU razvila razli\u010dite pristupe za pojedina\u010dne zemlje: disciplinovanje i ka\u017enjavanje (za Rumuniju i Bugarsku), bilateralni pregovori o pristupanju (za Hrvatsku i Crnu Goru), \u0161tap i \u0161argarepu (za Srbiju i Albaniju), direktnu kontrolu (za Bosnu), upravljanje (za Kosovo) i, na kraju, ignorisanje (za Makedoniju, \u010dije su evrointegracije blokirane zbog nesuglasica sa Gr\u010dkom). Kao posledica toga, celokupna budu\u0107nost Balkana zavisi, ne samo od njegovog nasle\u0111a (postkonfliktnog, postjugoslovenskog i postkomunisti\u010dkog), ve\u0107 i od neujedna\u010denog odnosa mo\u0107i sa EU. To je, naravno, svima koji tamo \u017eive \u201eop\u0161te poznata stvar\u201c.<\/p>\n Me\u0111utim, za procenu stanja ljudskih prava na Balkanu, ovaj okvir je apsolutno neophodan u raspravama o tome kako se jedan skup moralnih na\u010dela, zasnovanih na ljudskim pravima, prihvata, transformi\u0161e ili zanemaruje. Pre svega, klju\u010dno je razumeti \u0161ta se doga\u0111a postkonfliktnim zemljama kada su ‘pritisnute da u svoje nacionalisti\u010dke realnosti uklju\u010de istorijski i geografski dekontekstualizovan i globalizuju\u0107i diskurs o ljudskim pravima. Postkonfliktne dr\u017eave Balkana predstavljaju svojevrsnu vrstu dokaza koji ukazuje na to da je povezivanje kandidature za \u010dlanstvo u EU i prihvatanje vrednosti zasnovanih na ljudskim pravima u praksi donelo vi\u0161e \u0161tete nego koristi.<\/p>\n Sada \u017eelim da se vratim na svoja uvodna pitanja. Da li \u0107e premijer Vu\u010di\u0107 prisustvovati obele\u017eavanju 20. godi\u0161njice zlo\u010dina u Srebrenici ili ne \u2012 ne\u0107e promeniti puno toga, ako ne\u0161to uop\u0161te i promeni, u vrednosnom sistemu Srba, od kojih se o\u010dekuje da, kroz njegov javni gest kajanja, internalizuju sve univerzalne dimenzije ljudske patnje. Istina, zapravo, deluje jo\u0161 crnje. Nametanje deklarativnog prihvatanja skupa normi i vrednosti zasnovanih na ljudskim pravima, ne samo da nije delotvorno, ve\u0107 u praksi, zapravo, stvara mehanizme za zloupotrebu tih prava. Na primer, \u010desto mo\u017eemo videti da vlade usvajaju norme pona\u0161anja zasnovane na ljudskim pravima kao puku formu, uz drasti\u010dnu podelu izme\u0111u deklarisane politike i prakse, ponekad pra\u0107enu i pogor\u0161avanjem \u0161tetnih efekata kr\u0161enja ljudskih prava (Hafner-Burton i Tsutsui, 2005).<\/p>\n Upravo na taj na\u010din, prihvatanje diskursa o srebreni\u010dkom genocidu stvorilo je dovoljno prostora za njegovu politizaciju i intrumentalizaciju. Li\u010dno smatram da on slu\u017ei samo promociji \u201eratnohu\u0161ka\u010dke politike\u201c, a ne bilo kom vidu pomirenja. Pozabavi\u0107u se nakratko raznim stranama u toj pri\u010di. Rezolucija o srebreni\u010dkom genocidu (tre\u0107a po redu[1]<\/a>) Evropskoj uniji slu\u017ei da joj umiri savest i prikrije njeno (ne)anga\u017eovanje. Ironi\u010dno je \u0161to Srebrenica, za bo\u0161nja\u010dku vladu, i dalje predstavlja najdragoceniji simbol nacionalnog identiteta i stradanja koji nemaju rok trajanja. Ovakvo politi\u010dko pozori\u0161te pokajanja mo\u017eemo videti i na primeru odnosa Nema\u010dke i Izraela. Naime, pre samo nekoliko dana, portparol izraelske ambasade u Nema\u010dkoj je, na brifingu za izraelske novinare pre konferencije za \u0161tampu povodom 50. godi\u0161njice uspostavljanja diplomatskih odnosa izme\u0111u te dve zemlje, izjavio da Izrael ne interesuje normalizacija odnosa sa Nema\u010dkom u pogledu Holokausta, jer ose\u0107aj krivice koji gaji savr\u0161eno odgovara izraelskim interesima. U Srbiji, diskurs o genocidu i politika kajanja imaju trostruki efekat. Kao prvo, oni ja\u010daju legitimitet Vu\u010di\u0107eve vlade, iako ne predvi\u0111aju primirivanje nacionalnih ose\u0107anja i slom koncepta nacionalne dr\u017eave (Olick, 2007), ve\u0107 slu\u017ee kao vid samolegitimizacije i identifikacije, s obzirom na to da istorijski narativi o krivici igraju va\u017enu ulogu u razvijanju i odr\u017eavanju nacije (Toth, 2015). Narativ o krivici je zapravo veoma sna\u017ean instrument za definisanje \u201esvoje\u201c zajednice naspram \u201edrugih\u201c \u2013 ali ne kroz zajedni\u010dko shvatanje da sve \u201enas\u201c kao zajednicu treba da bude sramota, ve\u0107 upravo suprotno \u2013 on ja\u010da \u201enas\u201c kao zajednicu ljudi koji pronalaze svoj zajedni\u010dki imenitelj u onima koji ih optu\u017euju.<\/p>\n Drugo, oni u Srbiji u prvi plan isti\u010du diskurs o neophodnosti odgovora na nasle\u0111e Drugog svetskog rata i sve nepravde koje su tada po\u010dinjene, kao i da narod koji u njoj \u017eivi bude me\u0111unarodno priznat kao \u017ertva. \u015e obzirom na to da moralne vrednosti zasnovane na ljudskim pravima ni u jednom dru\u0161tvu Balkana nisu stvarno usa\u0111ene, shva\u0107ene i dovoljno cenjene, bo\u0161nja\u010dke \u017ertve u Srbiji ili RS zapravo nisu izvor empatije ukorenjene u Sve bi delovalo kao manja, ili bar kolateralna \u0161teta, kada bi \u017ertve u ovome mogle da prona\u0111u bar neku utehu. Na\u017ealost, izgleda da to u praksi nije slu\u010daj. \u017drtve iz Srebrenice prili\u010dno iritira i poni\u017eava politizacija i instrumentalizacija njihovog li\u010dnog bola i patnje sa svih strana. Me\u0111utim, pretvaranje njihove patnje u grandiozni nacionalni simbol koji omogu\u0107uje kovanje njihovog nacionalnog identiteta, za njih se ipak pokazalo korisnim u mnogo pogleda, ali ih je, istovremeno, pretvorilo i u taoce dr\u017eavne politike. \u0160tavi\u0161e, ja\u010danje polo\u017eaja srebreni\u010dkih \u017ertava, u\u010dinilo je ostale \u017ertve iz \u010ditave Bosne manje vrednim, odnosno, \u017ertvama drugog reda. Pored toga, time su \u017ertve iz ostalih etni\u010dkih grupa (i srpske i hrvatske) samo dodatno marginalizovane i potisnute u zaborav, daleko od bilo kakvog me\u0111unarodnog (a ponekad i doma\u0107eg) priznanja.<\/p>\n Dostupnost diskursa o \u201egenocidu\u201c je kontraproduktivna. Herman i Paterson (2010) i Hayden (1996) ukazuju na brojne opasnosti od uspostavljanja hijerarhija i politizacije genocida, s obzirom na to da je politi\u010dka zloupotreba genocida u prvi plan izbacila novu vrstu monete \u2013 \u017ertvu kao heroja! Beskrajno takmi\u010denje oko statusa najve\u0107e \u017ertve kao sredstvo za obnovu \u010disto\u0107e nacije ima svoju cenu \u2013 zaborav svih zlo\u010dina koji su se itekako dogodili, ljudima koji su stvarno postojali. Ili, da iskoristim re\u010di Georgea Orwella: \u201eTe\u017eina \u010ditavih svetova pada na \u010dinjenice kao sneg, zamu\u0107uju\u0107i njihove konture i prekrivaju\u0107i sve detalje.\u201c[3]<\/a> U tom smislu, stradanje \u017ertava deluje kao najprimereniji politi\u010dki izbor, s obzirom na to da dekonstrui\u0161e kategorije pravde i odgovornosti. U diskursu ljudskih prava, o \u017ertvama i po\u010diniocima se obi\u010dno govori kao o dva potpuno odvojena i homogena skupa ljudi, iako u stvarnosti ni sve \u017ertve nisu iste, niti su isti svi po\u010dinioci, a neki od njih su istovremeno i \u017ertve i po\u010dinioci (Borer, 2003). Tako se sti\u010de utisak da je nacijama sa kompromitovanom pro\u0161lo\u0161\u0107u u interesu da se opredele upravo za taj motiv stradanja, jer on promovi\u0161e simpatiju umesto odgovornosti i ima \u201eefekat politi\u010dke sterilizacije\u201c (Bell, 2006: 9), usled kog kriminalna pro\u0161lost nacije postaje samo posledica njenog prethodnog stradanja.<\/p>\n Ve\u0107 dugo vremena, svedoci smo tog takmi\u010denja oko stradanja i \u017ertvovanja. Nedavno je i Hashim Tha\u00e7i<\/em>, aktuelni ministar spoljnih poslova Kosova, proklamovao da \u0107e tu\u017eiti Srbiju za genocid na Kosovu. I Pelestinci \u010desto tvrde da je Izrael izvr\u0161io genocid u pojasu Gaze, Jermeni da su bili \u017ertve genocida 1915. godine, Romi u Drugom svetskom ratu, dok Tamili optu\u017euju vladu \u0160ri Lanke za genocid iz 2009. godine. Spisak je dug, a efekti takve prakse variraju. Me\u0111utim, kada jednom po\u010dnemo da pravimo hijerarhije genocida, mi zapravo li\u0161avamo \u201egenocid\u201c bilo kakvog zna\u010denja, ne ostavljaju\u0107i prostor ni za empatiju ni za ljudska prava. Ostaju samo novi sukobi oko definicija koje su usa\u0111ene du\u017e etni\u010dkih podela. Umesto da ozna\u010dava krajnju moralnu dekadenciju, genocid postaje instrument za isticanje prava na odre\u0111enu konkretnu i simboli\u010dku korist u ime \u017ertava. On na taj na\u010din hrani, promovi\u0161e i obnavlja tvrde nacionalisti\u010dke ideologije usa\u0111ene u etos me\u0111usobne povezanosti pripadnika iste grupe, umesto da se oslanja na univerzalno na\u010delo ljudske patnje \u0161irom sveta.<\/p>\n Na kraju, moramo postaviti i neka te\u0161ka pitanja. Za o\u010dekivati je da po\u010dinioci retko preuzimaju odgovornost za svoja zlodela iz pro\u0161losti (Gordy, 2013), ali kakva je situacija sa \u017ertvama? Da li su Bo\u0161njaci ili, kad smo ve\u0107 kod toga, bilo koje druge \u017ertve, u ve\u0107oj meri obavezane ljudskim pravima samim tim \u0161to su ostvarile status \u017ertve? Da li zaista mo\u017eemo da tvrdimo da su se njihovi sistemi vrednosti promenili? Da li su Jevreji duboko internalizovali vrednosti zasnovane na ljudskim pravima zato \u0161to su pro\u0161li kroz pakao Holokausta?<\/p>\n Bojim se da to nije slu\u010daj.<\/p>\n U svojoj veoma vrednoj komparativnoj studiji, Risse i Sikkink (1999) su razvili pokazni model koji isti\u010de tezu da je prva faza potpunog usvajanja re\u017eima zasnovanog na ljudskim pravima zapravo \u201eproces instrumentalnog prilago\u0111avanja i strate\u0161ke trgovine\u201c, u okviru kog politi\u010dka elita takav poredak prihvata samo deklarativno. Oni \u010dvrsto veruju da politika \u201epretvaranja i glumatanja do ostvarenja svojih ciljeva\u201c na kraju, ipak, dovodi do promene u normama pona\u0161anja. Iako dokaza u prilog ovoj tezi nema mnogo, \u010dak i kad bi sve sadr\u017eane norme bile usvojene u potpunosti, to, na\u017ealost, ne podrazumeva, a ni ne nagove\u0161tava usvajanje samih vrednosti<\/em> zasnovanih na ljudskim pravima, dok samo insistiranje na prinudnom prihvatanju normi ljudskih prava, zapravo zna\u010dajno ja\u010da etni\u010dki nacionalizam i netoleranciju.<\/p>\n <\/p>\n [1]<\/a> Prva je podneta 2005, a druga 2009. godine.<\/p>\n [2]<\/a> Ove fraze su mi \u010desto ponavljane dok sam radila na terenu sa ratnim veteranima u Beogradu od 2009. do 2012. godine.<\/p>\n [3]<\/a> Orwell, George (1946 [1974]): \u201ePolitika i engleski jezik\u201c, Unutar sveta i ostali eseji,<\/em> izdao Harmondsworth, Penguin.<\/p>\n <\/p>\n Autorka predaje na Department of Sociology and Anthropology<\/a>, University of Haifa<\/a><\/span>. Ona je dobitnica Fulbright stipendije za post-doktorske studije za 2015\/16.<\/span><\/em><\/p>\n <\/p>\n Bibliography<\/u><\/p>\n Bell D (2006) \u201cIntroduction: Memory, Trauma, and World Politics.\u201d in Bell D. (ed.) Memory, Trauma, and World Politics<\/em>. London: Palgrave Macmillan 1-33.<\/p>\n Borer AT (2003) \u201cA Taxonomy of Victims and Perpetrators: Human Right and Reconciliation in South Africa.\u201d Human Rights Quarterly<\/em> 25(4): 1088-1116.<\/p>\n Goodale M (2006) \u201cToward a Critical Anthropology of Human Rights.\u201d Current Anthropology<\/em> 47(3): 485-511.<\/p>\n Gordy E (2013) Guilt, Responsibility and Denial: The Past at Stake in Post-Milo\u0161evi\u0107 Serbia.<\/em> University of Pennsylvania Press: Philadelphia.<\/p>\n Hafner\u2010Burton EM and\u00a0Tsutsui K (2005) \u201cHuman Rights in a Globalizing World: The Paradox of Empty Promises.\u201d American Journal of Sociology<\/em> 110(5): 1373-1411.<\/p>\n Hayden MR (1996) \u201cSchindler’s Fate: Genocide, Ethnic Cleansing, and Population Transfers.\u201d Slavic Review<\/em> 55( 4): 727-748.<\/p>\n Herman E and Peterson D (2010) The Politics of Genocide.<\/em> Monthly Review Press: New York.<\/p>\n Horvat<\/a>\u00a0S and\u00a0\u0160tiks<\/a> I (2012) \u201cWelcome to the Desert of Transition! Post-Socialism, the European Union, and a New Left in the Balkans.\u201d Monthly Review – An Independent Socialist Magazine<\/em>\u00a063(10) e-journal.<\/p>\n Male\u0161evi\u0107 S (1999) \u201cGlobalism and nationalism : Which one is bad?\u201d Development in Practice 9(5): 579-583.<\/p>\n Olick J (2007) The Politics of Regret: On Collective Memory and Historical Responsibility<\/em>. New York: Routledge<\/p>\n Risse T and Sikkink K (1999) \u201cThe socialization of international human rights norms into domestic practices: introduction\u201d in Risse T , Ropp CS, and Sikkink K (eds.) The Power of Human Rights: International Norms and Domestic Change<\/em>. Cambridge University Press. 1-10<\/p>\n Toth M (2015) \u201cThe Myth of the Politics of Regret.\u201d Millennium: Journal of International Studies<\/em> 43(2): 551\u2013566<\/p>\n \u017di\u017eek S (2005) \u201cAgainst Human Rights.\u201d New Left Review<\/em> 34: 115-131.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Lea David","protected":false},"author":8,"featured_media":134200,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[591],"tags":[],"class_list":["post-134207","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-specijalno-za-rekom"],"acf":[],"yoast_head":"\nLjudska<\/em> prava<\/em> kao<\/em> ideologija<\/em><\/h3>\n
Ljudska<\/em> prava<\/em> na<\/em> Balkanu<\/em><\/h3>\n
Diskurs genocida i politike kajanja<\/em><\/h3>\n
\n(ideji o) univerzalnoj ljudskoj patnji, ve\u0107 samo okvir za dalje etni\u010dko grupisanje. Tre\u0107e, odavanje po\u0161te \u017ertvama van sopstvenog nacionalnog miljea (shvatanje da je neophodno prihvatiti odgovornost za stradanja tu\u0111ih \u017ertava jedva da i postoji u Srbiji i RS) dodatno potiskuje na margine ionako oslabljene i marginalizovane dru\u0161tvene grupe u Srbiji poput izbeglica, ratnih veterana i njihovih porodica, interno raseljenih lica i ostalih dru\u0161tvenih grupa koje ve\u0107 dve decenije \u010dekaju da ih njihova dr\u017eava prizna i iska\u017ee im po\u0161tovanje. Na primer, \u010desto se mogu \u010duti primedbe poput: \u201eZa\u0161to da se bavimo jevrejskim\/bo\u0161nja\u010dkim\/tu\u0111im \u017ertvama, kad se niko ne brine o nama (ratnim veteranima)? Mi smo \u017ertvovali svoje \u017eivote, a \u0161ta smo dobili zauzvrat?! Samo poni\u017eavanje i nepo\u0161tovanje.\u201c[2]<\/a> Iz toga se vidi da prinudna implementacija ljudskih prava, zapravo, name\u0107e odre\u0111ene nejednakosti i dovodi do dalje dru\u0161tvene fragmentacije. U RS, ba\u0161 kao i u Srbiji i Federaciji, diskurs genocida name\u0107e etni\u010dke podele i produbljuje postoje\u0107a neprijateljstva. Sve to, zapravo, zna\u010di da nametnuto sprovo\u0111enje re\u017eima zasnovanog na ljudskim pravima, u praksi ne ru\u0161i, ve\u0107 samo ja\u010da nacionalisti\u010dke diskurse.<\/p>\nGenocid \u2013 nova moneta za potkusurivanje?<\/em><\/h3>\n
Epilog<\/em><\/h3>\n
\n<\/em><\/p>\n