Evropska unija (EU) je nastala kao mirovni projekat. U srcu tog projekta nalazila se ideja francusko-nema\u010dkog pomirenja i integracije, kako Evropa nikada vi\u0161e ne bi iskusila sukob poput Prvog i zatim Drugog svetskog rata. Kako se Unija \u0161irila, taj projekat integracije pretvarao se u tehni\u010dki projekat. Ideja o EU kao mirovnom projektu bila je skoro zaboravljena, sve do doga\u0111aja na Balkanu sa po\u010detka 1990-ih. Tada je, odjednom, proces evropskih integracija u regionu ponovo postao mirovni projekat. Za ljude Balkana, ulazak u EU podrazumeva i odr\u017eiv mir u regionu. Iz tog ugla, prime\u0107ujem da EU regionu nije nu\u017eno prepisivala isti recept koji se pokazao delotvornim u procesu pomirenja unutar same EU. Glavni instrument tranzicione pravde u rukama EU, koji je na neki na\u010din predstavljao i instrument pomirenja, bio je uslovljavanje evrointegracija saradnjom sa Ha\u0161kim tribunalom. EU je tako pri\u0161la procesu tranzicione pravde na jedan veoma uzak na\u010din. Ne bih \u017eelela da u vezi sa tim budem pogre\u0161no shva\u0107ena \u2013 ja smatram da je Ha\u0161ki tribunal odigrao veoma va\u017enu ulogu u regionu. Ukoliko se prisetite perioda iz ranih 1990-ih, seti\u0107ete se da je Tribunal zapravo stvorio prostor za raspravu o ratnim zlo\u010dinima, spre\u010dio neka\u017enjivost i zaustavio proces zaborava ratnih zlo\u010dina. Me\u0111utim, Tribunal je imao, i jo\u0161 uvek ima problem sa projektovanjem poruke da zaista ostvaruje pravdu. O razlozima bi moglo da se pri\u010da unedogled, ali \u017eelim da ka\u017eem da se zapravo dosta \u010dudim \u0161to se EU nije izrazitije upu\u0161tala u inicijative na polju restorativne pravde. Takve inicijative su u svojoj biti mnogo bli\u017ee ciljevima obnove dru\u0161tvenih odnosa, koji su u samoj sr\u017ei pomirenja.<\/p>\n
Zavr\u0161i\u0107u izlaganje onim \u0161to sam i prvobitno nameravala da ka\u017eem \u2013 a to je moje vi\u0111enje najzna\u010dajnijih postignu\u0107a tranzicione pravde u poslednjih petnaestak godina. Ona se ogledaju u deliberativnim<\/em> i participatornim<\/em> aspektima tranzicione pravde<\/strong><\/a>[1]<\/a>, i ovaj Forum[2] <\/a>odra\u017eava oba ta principa. Deliberacija zapravo zna\u010di rasprava. O svim elementima tranzicione pravde u regionu \u017eu\u010dno se raspravlja: o \u010dinjenicama zlo\u010dina, njihovom kontekstu, o tome da li bi tranziciona pravda trebalo da bude regionalna ili nacionalna. Ne ulazim u sama pitanja \u2013 rasprava se svakako vodi. To je, samo po sebi, velika stvar, ba\u0161 kao i u\u010de\u0161\u0107e u toj debati. Mislim da tu moramo da se osvrnemo i na ogromnu ulogu koju je liberalno dru\u0161tvo odigralo u promociji ideje suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Samo \u017eelim da dodam \u2013 kao kratku fusnotu \u2013 da nisu svi segmenti civilnog dru\u0161tva u regionu doprineli tom procesu. Nasuprot njima, ovaj forum demonstrira i participatornu dimenziju tranzicione pravde. Mislim da odr\u017eavanje ovakve civilne debate, a posebno \u010dinjenica da u njoj u\u010destvuje sve vi\u0161e predstavnika institucija dr\u017eava iz \u010ditavog regiona, treba sve da nas ohrabri. Ona zapravo ozna\u010dava klju\u010dnu promenu u kontekstu \u010ditavog procesa tranzicione pravde.<\/p>\n Moj zadatak je da defini\u0161em pomirenje, ali \u0107e moje celo izlaganje zapravo biti o tome za\u0161to to nisam u stanju da uradim. Stoga bih \u017eelela da vas provedem kroz nekoliko razli\u010ditih na\u010dina razmi\u0161ljanja o pomirenju. Nadam se da, kada budemo saslu\u0161ali stvarne probleme i potrebe \u017ertava, ova vrsta akademskog razmi\u0161ljanja ne\u0107e izgledati bezna\u010dajno, i da \u0107e pru\u017eiti neke smernice za razmi\u0161ljanje o tome \u0161ta bi pomirenje moglo da podrazumeva na zapadnom Balkanu. Pomirenje je veoma va\u017ean koncept, jer je ujedno i pokazatelj uspeha tranzicione pravde. Tako \u010desto mo\u017eemo \u010duti procene delotvornosti Ha\u0161kog tribunala, i one su uglavnom izra\u017eene u apsolutnim kategorijama: na primer da Ha\u0161ki tribunal na kraju nije doveo do pomirenja u regionu. Nasuprot tome, mnogi drugi \u0107e tvrditi da Tribunal ipak jeste postavio odre\u0111enu osnovu za pomirenje, recimo utvr\u0111ivanjem pravne istine. Me\u0111utim, koncept pomirenja puno je kompleksniji od toga. Mnogo je lak\u0161e re\u0107i \u0161ta pomirenje nije. Mislim da je veoma interesantno i to \u0161to su neki predstavnici dr\u017eavnih institucija i civilnog dru\u0161tva ovde izneli tvrdnju da pomirenje nije politika \u201eopro\u0161taja i zaborava\u201c, niti bilo kakva vrsta relativizacije odgovornosti ili izjedna\u010davanja krivice \u2013 \u0161to odra\u017eava i stavove sadr\u017eane u ve\u0107em delu stru\u010dne literature iz te oblasti. Ukoliko bismo u re\u010dniku pogledali sinonime za pojam pomirenje, oni bi nam otkrili pravu kompleksnost tog koncepta. Pomirenje se ti\u010de obnove prijateljskih odnosa, pribli\u017eavanja li\u010dnih pogleda i stavova, i uspostavljanja konzistentnosti. Ali, upravo se ti aspekti nakon masovnih zlo\u010dina name\u0107u kao posebno te\u0161ki i problemati\u010dni. Kako mo\u017eemo biti sigurni da je obnova prijateljskih odnosa ne\u0161to \u010demu treba te\u017eiti \u2013 ukoliko su ti odnosi na kraju doveli do sukoba i patnji? \u0160ta je, onda, sr\u017e pomirenja? U njegovoj sr\u017ei su odnosi, i struka ga posmatra kroz horizontalne, ljudske odnose grupa i pojedinaca, i vertikalne odnose koji postoje izme\u0111u zajednica i institucija. To smo danas mogli da \u010dujemo i na primeru Severne Irske. Poverenje je, stoga, potrebno izgraditi ne samo izme\u0111u zajednica ve\u0107 i me\u0111u ljudima i institucijama. To su dve pozornice pomirenja \u2013 dru\u0161tvena i institucionalna. Ali, kako se do pomirenja sti\u017ee? Ukoliko je pomirenje zasnovano na odnosima ukorenjenim u poverenju, koji je to onda put koji nas vodi iz nepoverenja i patnje u poverenje i pomirenje? Traganje za odgovorima u stru\u010dnoj literaturi tu postaje mnogo problemati\u010dnije. Htela bih da se fokusiram na jednu konkretnu ideju iz stru\u010dne literature. Re\u010d je o zna\u010daju koji istine i \u010dinjenice imaju u procesu pomirenja. Kako nam one poma\u017eu da do\u0111emo do nekog vida pomirenja? Brojni autori govore o stvaranju kognitivne disonance koja ubla\u017eava kognitivni dogmatizam. Kako se taj koncept transformi\u0161e u razumevanje procesa pomirenja u postkonfliktnom kontekstu? U kontekstu kriminalnog nasle\u0111a, kognitivna disonanca implicira da procesi kazivanja istine i utvr\u0111ivanja \u010dinjenica mogu dovesti do izvesne nesigurnosti i sumnje u ispravnost ne\u010dijih (svojih) ciljeva ili ideala. \u0160ta to zna\u010di u praksi? Ukoliko se osvrnemo na put koji smo pre\u0161li u biv\u0161oj Jugoslaviji, primeti\u0107emo odre\u0111eni pomak u razotkrivanju vela potpunog ideolo\u0161kog poricanja koje je obele\u017eilo posleratni period devedesetih. Sporovi oko \u010dinjenica po\u010dinjenih zlo\u010dina, tj. preispitivanje \u201eispravnosti\u201c jedne strane dovodi do odre\u0111enih sumnji u sve tvrdnje koje se nalaze u temelju kognitivne disonance. Tu treba naglasiti da je pretpostavka nevinosti \u201esvoje\u201c strane bila jedna od najve\u0107ih prepreka procesima pomirenja i priznavanju \u017ertava \u201edruge\u201c strane. Iako se o \u017ertvama u regionu mnogo govorilo, razli\u010dite etni\u010dke grupe uglavnom su se bavile samo svojim \u017ertvama. Dodatno, ono \u0161to koncept pomirenja \u010dini te\u0161kim za prihvatanje jeste i pro\u0161irivanje javne debate na pitanja koja prevazilaze okvire \u010dinjenica o po\u010dinjenim zlo\u010dinima, i koja uklju\u010duju razmatranje motiva, politi\u010dke dinamike, i sli\u010dno. Zaklju\u010di\u0107u ovu sekciju o pomirenju jednim citatom Michaela Ignatieffa: \u201eIstina i \u010dinjenice slu\u017ee su\u017eavanju okvira dopustivih la\u017ei o pro\u0161losti\u201c. U skladu sa tim, ukoliko govorimo o svemu \u0161to je neophodno za uspe\u0161no pomirenje, primetila bih da je do\u0161lo do odre\u0111ene kognitivne promene, do promene u na\u010dinu na koji ljudi razmi\u0161ljaju o zlo\u010dinima, a posebno o zlo\u010dinima svoje etni\u010dke grupe po\u010dinjenim u njihovo ime. Na kraju, pitanje pomirenja veoma je kontekstualno. Preduslovi uspe\u0161nog pomirenja sigurno \u0107e se razlikovati od jedne do druge postkonfliktne oblasti. Da zaklju\u010dim: \u0161ta je to \u0161to bih ja mogla da dodam u raspravi o pomirenju? Tu \u0107u citirati Alexa Borrainea koji je rekao: \u201ePomirenje ne mo\u017ee biti koncept koji se, poput slike, ka\u010di na zid.\u201c Drugim re\u010dima, pomirenje nije ne\u0161to stati\u010dno, ve\u0107 \u010ditav jedan proces. Moje istra\u017eivanje sugeri\u0161e da, u kompleksnim postkonfliktnim okru\u017eenjima, ono ne uklju\u010duje samo sukobljene strane iz perioda konflikta, ve\u0107 je potrebno da se odvija i paralelno, unutar svake od strana. U tom procesu klju\u010dno je suo\u010davanje sa kriminalnim nasle\u0111em unutar same grupe. Kada stru\u010dnjaci govore o konceptu pomirenja, oni zapravo govore o priznavanju i pra\u0161tanju. Stanley Cohen, jedan od najfascinantnijih autora literature o pitanjima istine, priznanja i pomirenja, smatra da je to ipak \u201eradikalan na\u010din suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u\u201c. Neki drugi autori iznose umerenije stavove, tvrde\u0107i da pomirenje nikada ne mo\u017ee biti potpuno. Me\u0111utim, i takav pristup odra\u017eava \u010dinjenicu da je pomirenje proces. Ono nikada nije potpuno, i nikada ne uklju\u010duje sve pripadnike suprotstavljenih strana. Uvek \u0107e biti pojedinaca koji \u0107e se \u010dvrsto dr\u017eati svojih tvrdo ukorenjenih stavova. \u010citav taj proces nikada ne uklju\u010duje sve dimenzije pomirenja, barem ne u potpunosti, i verovatno nikada ne mo\u017ee biti potpuno simetri\u010dan i recipro\u010dan iz ugla svake od strana. Ali, pomirenje treba definisati i kroz odr\u017eiv proces prevazila\u017eenja svih prepreka koje predstavljaju kultura, rasa, vera i politi\u010dko opredeljenje. Dodala bih i da se proces pomirenja primarno odigrava kroz komunikaciju. Zapravo, samo mogu da ka\u017eem da nema jednostavnih odgovora na pitanje \u201e\u0161ta je pomirenje\u201c, a rekla bih i da je na pitanje o \u201edobrom pomirenju\u201c jo\u0161 te\u017ee prona\u0107i odgovor. Razvoj situacije na Balkanu govori nam da odgovor o\u010digledno ne mo\u017ee biti izra\u017een u apsolutnim kategorijama. Ovde \u0107u se pozvati na Galtunga, koji smatra da se \u010ditavo to pitanje zapravo ti\u010de koegzistencije. Ljudi mogu \u017eiveti jedni sa drugima, a pritom nemati nikakve odnose. Stoga je jasno da svaki vid pomirenja zahteva i ne\u0161to vi\u0161e u pogledu saradnje koja prevazilazi etni\u010dke podele, odnosno granice povu\u010dene kolektivnom patnjom. Skupovi kao \u0161to je ovaj u stanju su da nam pomognu da bolje shvatimo kako bi pomirenje moglo da izgleda u ovom regionu, i u tome se, bar delimi\u010dno, ogleda zna\u010daj njihovog doprinosa \u010ditavom tom procesu. Struka je u tome pogledu jednoglasna \u2013 pojedina\u010dne zajednice \u201eprevode\u201c koncept pomirenja u svoju stvarnost na veoma razli\u010dite na\u010dine. Na primer, u \u010cileu, za uspe\u0161no okon\u010danje procesa pomirenja bilo je va\u017eno prikazati imena \u017ertava na semaforu jednog stadiona, kao gest javnog priznanja njihove patnje \u2013 i to upravo na mestu na kojem im je patnja naneta. Ne mogu vam dati jasan odgovor o tome \u0161ta bi pomirenje moglo da podrazumeva na zapadnom Balkanu, ali bih \u017eelela da sugeri\u0161em da je i samo zna\u010denje pomirenja ne\u0161to \u010dime se vredi baviti, kako iz ugla trenutnih politi\u010dkih i drugih izazova, tako i u kontekstu nasle\u0111a brojnih zlo\u010dina koji su ovde po\u010dinjeni.<\/p>\n <\/p>\n Dr. Denisa Kostovicova je profesorka na the London School of Economics and Political Science<\/em><\/p>\nProces pomirenja primarno se odigrava kroz komunikaciju<\/h3>\n
[1] <\/a>Rad A deliberative and participatory aspect of transitional justice<\/em> Denise Kostovicove deo je publikacije koja je u pripremi, i dostupan je samo na engleskom jeziku.<\/h5>\n
[2]<\/a> Izlaganje Denise Kostovicove sa Devetog Foruma za tranzicionu pravdu 17 \u201318. 05. 2013. Jahorina, BiH.<\/h5>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Denisa Kostovicova","protected":false},"author":8,"featured_media":133618,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[591],"tags":[],"class_list":["post-133630","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-specijalno-za-rekom"],"acf":[],"yoast_head":"\n