Dve debate, u Sarajevu (7.12.2012.)<\/a> i Beogradu (13.12.2012.)<\/a>, u organizaciji Koalicije za REKOM, odr\u017eane su sa centralnim pitanjem \u2013 kako dalje do pomirenja u regionu, i ko su oni koji treba da budu njegovi glavni promoteri koji \u0107e podsta\u0107i i one delove dru\u0161tva koji su do sada bili nezainteresovani, da se uklju\u010de u taj proces. Debate su organizovane sa uglednim \u010dlanovima umetni\u010dke i akademske zajednice obe sredine, koji su diskutovali kako dalje u procesu pomirenja, \u0161ta su bile slabe ta\u010dke dosada\u0161njeg anga\u017eovanja, i kako svemu tome mo\u017ee da doprinese i proces REKOM.<\/p>\n U\u010desnici i u\u010desnice obe debate do\u0161li su do istih zaklju\u010daka: da u procesu pomirenja klju\u010dnu ulogu ima umetnost, koja ima najve\u0107i kapacitet za empatiju, razumevanje i prihvatanje patnje drugih, \u0161to su nezamenljivi i najja\u010di instrumenti u prihvatanju te\u0161ke pro\u0161losti i potrebe za pomirenjem.<\/p>\n Otvaraju\u0107i skup u Sarajevu, reditelj Dino Mustafi\u0107<\/strong> je rekao da “vladaju\u0107e politike regiona jo\u0161 uvijek manipuliraju \u010dinjenicama, slave zlo\u010dince kao heroje i njeguju zaborav, jer tako produ\u017eavaju svoju mo\u0107 i dr\u017ee politi\u010dku poziciju”, ali da “postoje i mnoga vrijedna knji\u017eevna, filmska, pozori\u0161na, muzi\u010dka i slikarska djela koja njeguju vrstu kreativnog sje\u0107anja, \u010dime se ujedno i osvaja prostor slobode od pro\u0161losti kao tjeskobe, pro\u0161losti kao zla i krvi”. Mustafi\u0107 je konstatovao da “u budu\u0107oj nekoj platformi pomirenja mora biti njegovanje empatije”, te da je neophodna i reforma obrazovnog sistema, koji sada predstavlja “neku vrstu institucionalnog zaborava”.<\/em><\/p>\n Glumac Ermin Bravo<\/strong> je rekao da je empatija klju\u010dna za proces pomirenja. \u201eD<\/em>a bismo do\u0161li do mira, podrazumijeva se pravda; kad se uspostavi pravda mogu\u0107e je pomirenje; da bi do\u0161lo do pomirenja potrebno je povjerenje, a \u010dini mi se da ispod svega toga su\u0161tinski stoji empatija. I kako je definisati, kako je zapravo institucionalizirati? Da neka individua povjeruje u njene zaklju\u010dke, da do\u0111e do vlastitog mira sa samim sobom kao \u017ertvom, da se njeni vlastiti duhovi slegnu, pa da bi do\u0161la do neke vrste katarze, pa da bi do\u0161la do empatije, da shvati to iz pozicije drugog, sve to \u0161to je sama pre\u017eivjela, da se mo\u017ee staviti u cipele drugog – ne samo shvatiti, nego emotivno to prihvatiti. \u010cini mi se da je to cilj svega ovoga i cilj REKOM-a, i cilj svih ovih inicijativa. U tom smislu, \u010dini mi se da umjetni\u010dka zajednica dolazi do empatije ne kroz cijeli ovaj lanac, nego najdirektnije. Klju\u010dno je da je to jedina stvar, koju je te\u0161ko institucionalizirati. A mislim da postoje institucije za to, i ja mislim da je to umjetnost, i evo ja \u0107u govoriti iz svoje pozicije: pozori\u0161te, da je to institucionalizirana empatija”, zaklju\u010dio je.<\/p>\n Andrej Nosov<\/strong>, student, reditelj, i direktor Hartefakt<\/em> fondacije je rekao da poslednjih \u010detiri-pet godina unazad postoje \u010ditave serije umetni\u010dkih radova koji se bave pro\u0161lo\u0161\u0107u, ali da je glavno pitanje kako ih u\u010diniti vidljivim u dru\u0161tvu.<\/p>\n Glumac Branko Cveji\u0107<\/strong> je u Beogradu istakao da umetni\u010dki krugovi skoro nikada nisu imali probleme u \u0161irenju misije pomirenja unutar pozori\u0161nih i drugih umetni\u010dkih zajednica, ali da je pravi umetni\u010dki izazov “si\u0107i s pozornice i nastaviti sa ‘informisanjem’ o pro\u0161losti”.<\/p>\n Reditelj Stevan Bodro\u017ea<\/strong> se slo\u017eio da je mo\u0107 umetnosti da uti\u010de na podizanje svesti kod ljudi ogromna, ali da teatar u svojoj masovnosti ljudi do kojih \u0107e dopreti ne mo\u017ee da se meri sa televizijom, estradom i Internetom. Ipak, umetnost mo\u017ee da promeni tu osobu koja konzumira teatar, da je gane, izazove katarzu. U\u010desnici oba skupa su zaklju\u010dili da nadalje treba razmi\u0161ljati o formama umetnosti koje mogu da dopru do ve\u0107eg broja ljudi, a predlo\u017eeno je i da se budu\u0107e debate o pomirenju pokre\u0107u u okviru festivala kao \u0161to je na primer beogradski festival “Slobodna zona”.<\/p>\n Nata\u0161a Kandi\u0107<\/strong>, osniva\u010dica Fonda za humanitarno pravo je rekla da je “umetni\u010dka zajednica u ovom trenutku jedinstvena po tome \u0161to mo\u017ee vi\u0161e nego druge zajednice, druge grupe civilnog dru\u0161tva, druge profesionalne grupe, da u\u010dini u odnosu na suo\u010davanje, pomirenje i pribli\u017eavanje razli\u010ditog vi\u0111enja onoga \u0161to se dogodilo u pro\u0161losti prema minimumu za koji \u0107emo svi da ka\u017eemo – to je taj minimum o kojem imamo iskristalisan stav”.<\/p>\n Na oba skupa u\u010desnici su zaklju\u010dili da je ogromna prepreka pomirenju \u010dinjenica da sva dru\u0161tva regiona ve\u0107inom glorifikuju ratne zlo\u010dince kao heroje i negiraju zlo\u010dine koji su po\u010dinjeni nad drugim narodima, iako za te zlo\u010dine sada ima neospornih dokaza. Tome je, smatraju u\u010desnici, doprineo i niz osloba\u0111aju\u0107ih presuda pred Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim sudom za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ). Dok pojedini u\u010desnici smatraju da je to nanelo nepovratan udarac procesu pomirenja, ve\u0107ina se ipak sla\u017ee da sudski procesi imaju svoju logiku koja se zasniva na dokaznom postupku, ali da njihov ishod ni u kom slu\u010daju ne zna\u010di da zlo\u010dina, pa tako i \u017ertava, nije bilo. To je poruka koja mora do\u0107i do \u0161ireg javnog mnjenja, kao i \u010dinjenice koje su izvedene i dokazane pred MKSJ (i pred nacionalnim sudovima), a koje govore o zlo\u010dinima i o stradanju, te samim tim mogu doprineti boljem razumevanju stradanja “drugih”, a time i procesu pomirenja.<\/p>\n Milo\u0161 \u0160olaja<\/strong>, filozof sa Fakulteta politi\u010dkih nauka u Banja Luci, je rekao da pomirenja na nivou dru\u0161tva nema, niti ga mo\u017ee biti jer nema vi\u0161e poverenja izme\u0111u naroda. Do gubitka svakog poverenja do\u0161lo je nakon ha\u0161kih presuda Gotovini i Haradinaju. Poverenje na individualnom nivou postoji, ali \u0160olaja ne vidi nikakav smisao u tome da se insistira na pomirenju, jer poverenje na nivou kolektiviteta vi\u0161e nije mogu\u0107e. Dodao je da je to naro\u010dito izra\u017eeno u ruralnim krajevima.<\/p>\n Politikolog Vlade Simovi\u0107<\/strong> je istakao problem partikulariteta koji postoji u BiH u svim oblastima \u017eivota i u svim profesionalnim i etni\u010dkim zajednicama, i primetio da se taj problem niti mo\u017ee negirati, niti re\u0161avati promenama “odozgo”, ve\u0107 se mora krenuti od nivoa malih zajednica koje su indoktrinirane obrazovnim sistemom i javnim politi\u010dkim diskursima. Promena ud\u017ebenika i formiranje komisija za istinu bi jedine mogle da podstaknu promene, zaklju\u010dio je.<\/p>\n Filozof Vlada Milutinovi\u0107<\/strong> smatra da je “glavni problem to \u0161to se ratna \u017ertva na neki na\u010din povezuje sa kolektivnom krivicom. Po\u0161to obi\u010dni ljudi vide da je neki zlo\u010din povezan sa kolektivnom krivicom, pa samim tim sa nekom kolektivnom kaznom, onda oni po\u0161to \u017eele da odbiju tu krivicu koja u stvari ne postoji i tu kaznu za koju misle da je nepravedna”. On smatra da je neophodno izbe\u0107i pitanje kolektivne krivice.<\/p>\n Vesna Pe\u0161i\u0107<\/strong> je u Beogradu rekla da je neophodno prona\u0107i onu dubinu dru\u0161tva gde postoji mo\u017eda najve\u0107a motivacija da se procesi pomirenja nastave. Mustafi\u0107 je dodao da je “ta\u010dno da tamo postoji najve\u0107e interesovanje za pomirenje i za suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u”.<\/p>\n Zlatiborka Popov-Mom\u010dilovi\u0107<\/strong>, sa Filozofskog fakulteta u Isto\u010dnom Sarajevu je prenela rezultate istra\u017eivanja o izgradnji pomirenja u BiH u saradnji sa Univerzitetom u Edinburgu. Na pitanje “koji su akteri va\u017eni za izgradnju pomirenja i poverenja na nivou cijele zemlje”, gra\u0111ani i gra\u0111anke \u0161irom BiH najvi\u0161e vere pola\u017eu u obrazovne institucije, nastavnike i nastavnice i to u ljude koji nisu nacionalisti, dok je najve\u0107e nepoverenje pokazano u organizacije koje zastupaju \u017ertve. “A na dnu su novinari i novinarke i politi\u010dari i politi\u010darke”, navela je Popov-Mom\u010dilovi\u0107.<\/p>\n Advokat Dragan Pjeva\u010d<\/strong> je iskazao da postoji malo poverenja u politi\u010dare, i iako “neki politi\u010dari poku\u0161avaju da iskupe svoj greh pro\u0161losti i to je u redu, i dajemo im podr\u0161ku”, re\u010d je prete\u017eno o “jeftinom mudrovanju”. “Va\u017eno je da Srbija vi\u0161e ne ratuje i to je zadatak srpskih elita. Treba nam mir sa susedima, mir sa svetom i mir nama samima. Po meni, ovo je mera patriotizma i ljubavi za otad\u017ebinu i za domovinu”, zaklju\u010dio je.<\/p>\n Dramaturg i knji\u017eevnica Ljubica Ostoji\u0107<\/strong> je govorila u Sarajevu da su dosada\u0161nji napori politi\u010dara u smislu pomirenja delovali “apstraktno”. “Ja nikako, uz najbolju volju, ne mogu da zamislim ovoga Josipovi\u0107a ili Tadi\u0107a kako pucaju u ljude, i ubijaju i mu\u010de, a onda se ispri\u010davaju u ime dr\u017eave i naroda i sli\u010dno. A onaj ko je ubojica, mu\u010ditelj i tako dalje, ne\u0107e na\u0107i svoju \u017ertvu ili \u017ertve i ispri\u010dati se”, rekla je, i dodala da je neophodno videti \u0161ta mladi ljudi misle o pomirenju i kako se njima obratiti i animirati ih za ovaj proces.<\/p>\n Vincent Degert<\/strong>, ambasador Delegacije Evropske komisije u Srbiji, je rekao da “na\u0161 trud treba da bude usmeren na saradnju politi\u010dara”, i da je u tom smislu bilo va\u017enih napora koji su poslali sna\u017ene i simboli\u010dne poruke, kao na primer susret Josipovi\u0107a i Tadi\u0107a u Vukovaru.<\/p>\n Profesorka Vesna Raki\u0107-Vodineli\u0107<\/strong> je bila suprotnog mi\u0161ljenja, i rekla je da je pomirenje dva predsednika “bilo njihova personalna stvar u koju ni na koji na\u010din nisu bile uvu\u010dene ni jedne druge institucije niti Republike Hrvatske, niti Republike Srbije”, i da je re\u010d o estradnoj politici koja nije ostavila zna\u010dajan trag. I brojni drugi u\u010desnici su tako\u0111e izrazili skepsu u pogledu toga da od politi\u010dara treba o\u010dekivati da \u0107e biti nosioci procesa pomirenja. “21. vijek vi\u0161e o\u010digledno nije vrijeme neke geste Vili Branta i njega nema ni na horizontu kad su u pitanju na\u0161i politi\u010dari”, rekao je Mustafi\u0107 i dodao da je “u obrazovanju i u radu sa mladima klju\u010d svega, da je to vjerovatno ciljna grupa ako ho\u0107ete, neko kome se mi moramo obra\u0107ati”.<\/p>\n Na obe debate do\u0161lo se do zaklju\u010dka da je veliki deo akademske zajednice po pitanju pomirenja vrlo pasivan. Sa\u0161a Madacki, <\/strong>direktor Centra za ljudska prava je u Sarajevu rekao da je problem akademske zajednice \u0161to ona “kao totalitet ne postoji”, da je re\u010d o “izoliranim grupicama ne vi\u0161e po etni\u010dkom klju\u010du, nego izoliranim u svoje habitate u smislu pravni\u010dke zajednice, istori\u010darske zajednice” itd, me\u0111u kojima nema nikakve razmene i dijaloga. “Mi ne znamo kako ko predaje, koji je to sadr\u017eaj koji mi prenosimo tim generacijama. To je primjer aparthejda u \u0161kolama”, rekao je Medacki, i naglasio da je samoj akademskoj zajednici potrebno otvaranje i kriti\u010dko preispitivanje, da bi se uop\u0161te moglo krenuti sa preispitivanjem sadr\u017eaja koji se prenosi mladim ljudima.<\/p>\n Nata\u0161a Kandi\u0107<\/strong> je rekla da su mogu\u0107nosti nevladinih organizacija ograni\u010dene u procesu pomirenja, i da je poimeni\u010dni popis \u017ertava najve\u0107i doprinos koji one mogu da daju ovom procesu. Promena ud\u017ebenika mora da do\u0111e kao inicijativa od samih institucija, ina\u010de ne\u0107e imati nikakvog efekta. “Akademske zajednice one mogu vi\u0161e od toga, i njihova obaveza je da utvrde nau\u010dne \u010dinjenice. Problem je u tome \u0161to na ovim prostorima nikada nije bilo nau\u010dnih \u010dinjenica i uvek je bilo politi\u010dkih \u010dinjenica. Ako mi [nevladine organizacije] utvrdimo forenzi\u010dke \u010dinjenice, onda ima \u0161anse i za nau\u010dne \u010dinjenice koje su po redu, zna\u010di, iznad sudskih \u010dinjenica. Forenzi\u010dke \u010dinjenice smanjuju prostor za la\u017ei, manipulacije i falsifikate i to je minimum, istovremeno i maksimum od koga mo\u017eemo da po\u0111emo i koji nas onda mo\u017ee voditi ka nekom poverenju. E, ja tu vidim ulogu akademske zajednice. Akademska zajednica mo\u017ee da d\u00e2 mnogo preciznije odgovore od civilnog dru\u0161tva”, rekla je Kandi\u0107.<\/p>\n Tanja \u0160ljivar<\/strong> je rekla da je “klju\u010dni problem u porodici, u medijima i u \u0161kolskom sistemu. Ta tri mehanizma tako jako i nekako solidarno funkcioni\u0161u u svakom entitetu u BiH i u cijeloj regiji, da nikakvo pomirenje ne\u0107e do\u0107i u obzir ako se ne po\u0111e od ta tri osnovna nivoa”.<\/p>\n Kandi\u0107 je u Beogradu zaklju\u010dila: “Mi, nevladine organizacije, kao ni umetni\u010dke zajednice, ne mo\u017eemo biti nosioci \u010dina javnog priznanja \u017ertava. Mi to ne mo\u017eemo, jer ne mo\u017eemo zameniti dr\u017eavne institucije u priznavanju \u017ertava. Javna svedo\u010denja \u017ertava imaju smisla, imaju tu snagu samo ako ih dr\u017eavne institucije organizuju. Toga moramo da budemo svesni, moramo tako\u0111e da budemo svesni da mo\u017eemo da u\u010dinimo to da podstaknemo, da podsti\u010demo stalno da i drugi postanu promoteri.”<\/p>\n Na debati u Beogradu je pored umetnika, nau\u010dnika i profesora u\u010destvovalo i nekoliko ambasadora. Govorili su o zna\u010daju sudske pravde, ali i o tome da realnost govori kako ona nije dovoljna za proces pomirenja, jer je, kako je rekao ambasador \u0160vajcarske Jean Daniel Ruch<\/strong>, “pravo na pravdu […] samo jedan aspekt kada se govori o potrebama \u017ertava”. Ambasador Vincent Degert<\/strong> je naglasio da je vladavina zakona za Evropsku Uniju “vrednost o kojoj se ne pregovara, i mi se oslanjamo na nju, i uprkos iznena\u0111uju\u0107im presudama koje smo \u010duli od Me\u0111unarodnog suda”. On je rekao da je slede\u0107i korak ulaganje u \u0161kole i obrazovne programe, na \u010demu se ve\u0107 radi.<\/p>\n Profesor prava Zoran Paji\u0107<\/strong> je i u Sarajevu i u Beogradu govorio o raskoraku koji evidentno postoji izme\u0111u sudskih presuda i o\u010dekivanja \u017ertava, ali je naglasio da pravda i satisfakcija za \u017ertve (pre svega kroz pristup pravima na reparacije) otvaraju put ka pomirenju. Profesor Milan Podunavac <\/strong>se slo\u017eio sa profesorom Paji\u0107em da je region optere\u0107en negativnim nasle\u0111em i odsustvom kriti\u010dke refleksije, i dodao da je u Srbiji re\u010d o jo\u0161 kompleksnijem problemu. Srpsko dru\u0161tvo je po njemu dodatno optere\u0107eno i \u010dinjenicom da je postdiktatorsko dru\u0161tvo, i pora\u017eeno dru\u0161tvo. “Pora\u017eena dru\u0161tva imaju ogroman problem kako da oblikuju neku vrstu temeljnoga politi\u010dkoga konsenzusa unutar koga nema politi\u010dke borbe, politi\u010dkih utakmica, unutar koga se oblikuje saglasnost o temeljnim vrednostima toga dru\u0161tva”, rekao je Podunavac, obrazla\u017eu\u0107i klju\u010dne prepreke napretku procesa pomirenja sa susedima.<\/p>\n Vi\u0161e u\u010desnika oba skupa je zaklju\u010dilo da postoji veoma malo poverenje i u udru\u017eenja \u017ertava. Paji\u0107 i Kandi\u0107 su naglasili da politi\u010dari zloupotrebljavaju udru\u017eenja, i da ona stoga ne mogu biti nosioci procesa pomirenja. Tanja \u0160ljivar je navela “pora\u017eavaju\u0107i” primer da je “predsjednica Udru\u017eenja ‘Majke Srebrenice’ \u010destitala Hrvatskoj na osloba\u0111aju\u0107im presudama generalima Gotovini i Marka\u010du. Neko ko je simbol civilne \u017ertve da ne prihvata druge civilne \u017ertve – i onda mislim da je dolazak do tog pomirenja zaista, zaista u\u017easno, u\u017easno daleko”.<\/p>\n Jelena Gruji\u0107<\/strong><\/p>\n Debata o pomirenju Sarajevo 7.12.2012- transkript <\/a>(PDF)<\/p>\nO mo\u0107i umetnosti<\/em><\/h3>\n
Objektivne prepreke: nepoverenje<\/em><\/h3>\n
Potreba za novim akterima pomirenja<\/em><\/h3>\n
Politi\u010dari, da ili ne<\/em><\/h3>\n
Va\u017enost obrazovanja i bu\u0111enja akademske zajednice<\/em><\/h3>\n
Zna\u010daj sudske pravde<\/em><\/h3>\n