Sti\u010de se utisak da je pomirenje sve udaljeniji cilj. Kao prvo, postoji ne\u0161to uznemiruju\u0107e u samoj strukturi te re\u010di. Njom se zapravo implicira da je postojalo neko ranije stanje pomirenosti koje je zatim izgubljeno, i da postoji proces (za koji se pretpostavlja da uklju\u010duje priznanje i me\u0111usobno pra\u0161tanje) kojim ono mo\u017ee biti povra\u0107eno. Shva\u0107eno na taj na\u010din, pomirenje deluje kao transpozicija grupne terapije na \u010ditavu politi\u010dku kulturu i dru\u0161tvo. Obi\u010dno se formuli\u0161e frazom koja se u politici \u010desto koristi, ali nikada ne defini\u0161e \u2013 \u201esuo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u\u201c. Najjednostavnija verzija takve formulacije zapravo sadr\u017ei operativnu pretpostavku da odre\u0111ena kombinacija zakonskih procesa i istra\u017eivanja vodi ka uspostavljanju ne\u010dega \u0161to zovemo \u201eistinom\u201c, da \u0107e priznanje te \u201eistine\u201c dovesti do uspostavljanja ne\u010dega \u0161to zovemo \u201epravdom\u201c, i da \u0107e \u201epravda\u201c biti katalizator ne\u010dega \u0161to zovemo \u201epomirenje\u201c.<\/p>\n
I takva formulacija, kao i analogija koju sadr\u017ei \u2013 veoma su problemati\u010dne. Sama formulacija je problemati\u010dna jer kompleksne i kontroverzne procese tretira kao jednostavne i mehani\u010dke, implicitno podrazumevaju\u0107i da procesi ograni\u010deni na malobrojnu elitu (poput sudskih procesa) mogu imati dalekose\u017ene i predvidive efekte na \u010ditavu javnost, koja njima nije obuhva\u0107ena, niti u njima u\u010destvuje. Analogija sa me\u0111uljudskim odnosima i odnosima unutar ili izme\u0111u razli\u010ditih dru\u0161tvenih kolektiva je problemati\u010dna jer jednoobrazno tretira stavove i percepciju svih pripadnika dru\u0161tva, te\u017ee\u0107i da ih svede na zvani\u010dne stavove njihovih vlada.<\/p>\n
Me\u0111utim, od svih pojmova u ovoj jedna\u010dini, verovatno je najkontroverzniji \u201eistina\u201c. Govoriti o \u201eistini\u201c u kontekstu \u010ditavog niza nasilnih sukoba (\u010dije su aktivnosti unapred ili naknadno prikrivane, u koje su bile uklju\u010dene razli\u010dite vrste institucija i u kojima su duboko ukorenjena ose\u0107anja zloupotrebljavana za mobilizaciju podr\u0161ke politi\u010dkim projektima) \u2013 zapravo name\u0107e odre\u0111eni nivo sigurnosti i jasno\u0107e u vezi sa nekim spornim pitanjima, koja su i dalje u velikoj meri kontroverzna ili nepoznata. Kada je jedna grupa biv\u0161ih logora\u0161a istakla slogan \u201eti\u0161ina je sau\u010desnik\u201c (26. jun 2014, http:\/\/radiosarajevo.ba\/novost\/156576\/foto-podrska-zrtvama-torture-iz-sarajeva-tisina-je-saucesnik#<\/a>), oni su zapravo govorili o istini koja proisti\u010de iz njihovog iskustva i ube\u0111enja da su potrebe \u017ertava u velikoj meri ostale nezadovoljene. Kada je biskup Siska Monsinjor Vlado Ko\u0161i\u0107 slu\u017eio misu na do\u010deku jednom osu\u0111enom (i zatim oslobo\u0111enom) zlo\u010dincu (koga je tom prilikom opisao kao \u201emoralnu gromadu\u201c jer je odbio da svedo\u010di protiv svojih nadre\u0111enih – 20. jun 2014, http:\/\/www.jutarnji.hr\/biskup-kosic–krdic-je-nepravedno-osuden\/1200426\/<\/a>), on je tako\u0111e govorio o istini koja je izvedena iz odre\u0111enih kompleksnih institucionalnih i politi\u010dkih lojalnosti. U post-konfliktnom okru\u017eenju zapravo postoje brojne nekompatibilne istine koje se me\u0111u sobom takmi\u010de. Zajedni\u010dko im je to da odre\u0111eni skup \u010dinjenica vezuju za odre\u0111eni sistem vrednosti i interesa.<\/p>\n Ono \u0161to nemamo, i \u0161to verovatno nikada ne\u0107emo imati, jeste konsenzus o univerzalnoj \u201eistini\u201c. Ukoliko ikada bude dostignut, on mo\u017ee predstavljati samo ostvarenje nekog politi\u010dkog cilja, ali nikako cilja koji proisti\u010de isklju\u010divo iz zakonskih procesa ili istra\u017eivanja.<\/p>\n \u0160ta je, onda, ostvariv cilj? Ukoliko pojam \u201eistina\u201c deluje preambiciozno i podlo\u017eno manipulaciji i zloupotrebi, onda bi ne\u0161to ograni\u010denije \u2013 poput utvr\u0111ivanja \u010dinjenica \u2013 moglo da nam ponudi bolju po\u010detnu ta\u010dku. Tako se i u pravnom diskursu o sudovima \u010desto govori kao o \u201etelima koja utvr\u0111uju \u010dinjenice\u201c. U mnogo pogleda, moglo bi se re\u0107i da je dokumentacija iz sudskih procesa doprinela utvr\u0111ivanju velikog broja neospornih \u010dinjenica, kao i da nam proizvedeni materijal omogu\u0107ava da saznamo jo\u0161 vi\u0161e.<\/p>\n U tom pogledu, moglo bi se o\u010dekivati da \u0107e nas krivi\u010dni procesi u velikoj meri pribli\u017eiti utvr\u0111ivanju \u010dinjenica o sukobu, i na taj na\u010din doprineti izgradnji pouzdanijih i zajedni\u010dkih \u201eistina\u201c. Me\u0111utim, o\u010digledno je da institucije krivi\u010dnog prava taj cilj nisu ostvarile. U nekim svojim ranijim radovima, izneo sam argument da je to u velikoj meri posledica promenljivih konteksta i perspektiva, koji poprimaju ve\u0107i zna\u010daj od samih \u010dinjenica koje su u njih ugra\u0111ene. Me\u0111utim, tu je prisutan i \u010ditav niz nekih fundamentalnijih problema, od kojih mnogi proisti\u010du iz jednostavnog principa da sudovi ne odgovaraju na pitanja koja im nisu postavljena.<\/p>\n Kao prvo, nijedan sudski proces nije u stanju, niti te\u017ei da proizvede sveobuhvatan\u010dinjeni\u010dni zapis, odnosno potpuni opis nekog doga\u0111aja. Uprkos \u010destoj izreci da \u201eistoriju pi\u0161u\u2026[ubaciti omiljeni kolektivni pojam \u2013 pobednici? stranci?]\u201c \u2013 ono \u0161to se doga\u0111a tokom sudskih procesa svakako nije pisanje istorije. U najboljem slu\u010daju, to bi moglo da predstavlja reviziju istorije. Od ukupnog (i velikog) broja po\u010dinilaca, mali procenat njih \u0107e na kraju biti izdvojen i krivi\u010dno procesuiran \u2013 mo\u017eda samo zato \u0161to ne\u0161to u njihovim postupcima ima reprezentativan karakter, ili zato \u0161to protiv njih ima dovoljno dokaza, \u0161to pove\u0107ava izglede za okrivljuju\u0107u presudu. Od svih stvari za koje bi ti ljudi mogli da odgovaraju, krivi\u010dnim tu\u017ebama \u0107e biti obuhva\u0107en samo njihov mali deo, \u0161to generalno proisti\u010de iz dostupnosti dokaza i jasnih ograni\u010denja u primeni zakona. Zato sudski zapis neizbe\u017eno pri\u010da samo deo cele pri\u010de, \u010dak i u procesima koji nastoje da budu sveobuhvatni, i za to imaju dovoljna sredstva. Zbog svega toga je puno verovatnije da \u0107e sudski zapis veoma detaljno opisati samo odre\u0111ene, manje delove cele pri\u010de \u2013 nego da \u0107e nam pru\u017eiti bilo kakav op\u0161ti pregled i njeno \u0161ire razumevanje.<\/p>\n Drugo, pravnici \u2013 bez obzira da li je re\u010d o tu\u017eiocima, braniocima ili sudijama \u2013 sebi postavljaju veoma uske ciljeve. Oni svoju svrhu shvataju kao dokazivanje, osporavanje ili odlu\u010divanje o skupu \u010dinjenica koje su u vezi sa konkretnom krivi\u010dnom tu\u017ebom, te\u017ee\u0107i da tokom procesa osiguraju pravi\u010dnost i po\u0161tovanje formalnih procedura. Pre svega, oni su\u0111enje shvataju kao proces koji uklju\u010duje samo strane u postupku, i \u010desto su skloni sugestijama da neke \u0161ire i donekle apstraktne kategorije, poput \u201e\u017ertava\u201c ili \u201edru\u0161tva\u201c \u2013 uop\u0161te nisu deo postupka, i da stoga nemaju interese koje je potrebno zastupati na sudu. Tako su pravnici, a posebno tu\u017eioci, u odre\u0111enom periodu \u010desto koristili jezik \u201epomirenja\u201c (sa tim su uglavnom prestali), ali ono nikada nije bilo shvatano ozbiljno, kao krajnji cilj njihovih aktivnosti (\u0161to posebno va\u017ei za pravnike anga\u017eovane u krivi\u010dnim procesima).<\/p>\n