Sažeti pregled:

 

Ovaj dokument je sačinjen kao deo procesa implementacije Akcionog plana EU za ljudska prava i demokratiju – 2015–2019. u okviru kog je formulisana posvećenost razvoju i sprovođenju politike EU u oblasti tranzicione pravde (aktivnost 22(b)). Njegov cilj je postavljanje okvira za podršku EU mehanizmima i procesima tranzicione pravde i unapređivanje kapaciteta EU za aktivniju i konzistentniju ulogu u odnosima sa partnerskim državama i međunarodnim i regionalnim organizacijama. Ovaj okvir formuliše kako bi EU mogla da se angažuje u situacijama koje karakterišu povrede i zloupotrebe iz prošlosti (uključujući i gruba kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i ozbiljne povrede međunarodnog humanitarnog prava) kroz podršku kombinovanom skupu kontekstom definisanih mera za promociju istine, pravde, reparacija i garancija neponavljanja, tj. obezbeđivanju tranzicione pravde. On predstavlja nadogradnju i komplement postojećoj politici Unije koja snažno podržava rad Međunarodnog krivičnog suda i uzima u obzir aktivnosti i okvir UN u oblasti tranzicione pravde.

 
Dokument takođe naglašava i kako se strategije tranzicione pravde osmišljavaju i sprovode: svaki takav proces mora biti lokalno i nacionalno prihvaćen i prisvojen, inkluzivan i rodno osetljiv, te mora poštovati sve obaveze država preuzete u skladu sa međunarodnim pravom. Stoga učešće civilnog društva, žrtava, pripadnika manjina, žena i mladih u takvim procesima igra značajnu ulogu. Tranziciona pravda se danas posmatra kao integralni deo procesa izgradnje mira i državnih kapaciteta, pa bi zbog toga morala da bude ugrađena u širu politiku Unije u oblasti reakcija na krize, prevencije sukoba, uspostavljanja bezbednosti i razvojnih napora EU.

 

I. Definicija i ciljevi tranzicione pravde
Izveštaj Generalnog sekretara UN o vladavini prava i tranzicionoj pravdi u konfliktnim i postkonfliktnim društvima opisuje tranzicionu pravdu kao „. . . celokupan spektar procesa i mehanizama u vezi sa pokušajima društva da se suoči sa nasleđem masovnih zloupotreba iz prošlosti, kako bi osigurala utvrđivanje odgovornosti, služila pravdi i ostvarila pomirenje. Mogu biti uključeni pravni i drugi mehanizmi (sa različitim stepenom ili bez ikakvog međunarodnog učešća), poput krivičnog gonjenja pojedinaca, reparacija, utvrđivanja istine, institucionalne reforme, provere i otpuštanja osoba na položajima u državnim institucijama, kao i kombinacije navedenog“.

 

Ceo dokument se može ovde pročitati

 

(Objavljeno na eeas.europa.eu)